NA KRAJU MESECA JUNA, ILITI NA POLOVINI OVE TURBULENTNE GODINE PRICA O FOLIRANTIMA I FOLIRANJU SEBE I DRUGIH MOZE DA BUDE VRLO POUCNA. POKUSACU DA VAM ISPRICAM PRICU I DA NADJEM ODGOVOR KOJE JE FOLIRANJE GORE: FOLIRANJE DRUGIH ILI SEBE?
FOLIRATI DRUGE
Ponekad imam potrebu da govorim o foliranju. To je jako interesantna stvar i, nažalost, veoma prisutna. Šta je foliranje? Projektovanje lažne slike. Kako se bira ta slika? U skladu sa sopstvenim afinitetima, u kontekstu foliranja – u skladu sa sopstvenim željama, frustracijama, nesigurnostima, kompleksima. Folirant nikada nije samopouzdan, jer da jeste, ne bi nosio tu etiketu koja pre ili kasnije uvek izviri koliko god da se gura u rukav ili u nogavice. Dakle, ukoliko se ova wannabe slika ne prodaje nekom prema kome pamet nije bila naročito darežljiva, folirant se vrlo brzo razotkriva kao lažnjak. Bez zagledanja u njegovu deklaraciju.
Dovoljno je samo da se namesti situacija, a situacija je sve, kao što dobro znate. Primera radi – prilikom prvog susreta sa folirantom u tzv. poslovnoj komunikaciji (obično je reč o surogatu iste – dakle, o foliranju) sve pršti i cakli se od vorkšopova, brejnstorminga, kojekakvih difoltova, tu du listi (baš smešno kad se transkribuje, ali potpuno imanentno foliranju ovog tipa), o estimejtovima da ne govorim. Svaki čas će da bane SIO, koji će da vas primi na brif, ne propuštajući priliku da vam odredi dedlajn za to zbog čega ste brifovani.
Ukoliko imate sreće, možda skoknete i na neki timbilding u romantično seoce, na planinu ili jadransku obalu. Savršena prilika da se ubacite u film i počnete i sami da se razbacujete idejama za stori bord i brend avernes. Mislim, ne bi tu bilo ništa loše samo da je autentično, ali dok si rekao keks – dođe situacija. Recimo, naplata za urađeno. Neretko, svi ti zlehudi zavisnici od blekberija i onlajn komunikacije postaju čudno nemi i neuhvatljivi.
Ni domaću psovku da čujete od njih, a kamoli frazu na engleskom obogaćenu nekom varijantom balkanskih naglasaka. Taman pomislite da im je, možda, upravo stigao suši, pa se muče sa priborom ili imaju apointment, pa su zbog toga of, ali vreme vas demantuje. Posebno ukoliko se ispostavi da ignorišu mejlove koje im šaljete, sms-ove, pa i mms-ove na kojima im slikovito dočaravate da ćete se ubiti. Znači, kad ljuštura, ma koliko da je na njoj brižljivo rađeno, sklizne dole, sve se završi kao u prosečnom balkanskom vicu. Lažna prefinjenost u sekundi pokaže svoje prostačko lice.
Postoji još mnogo situacija kao poručenih za ljubitelje uloge “našla se vila u čem’ nije bila”. Razumljivo, budući da je to bonton naučen iz slikovnice, a stil građen na brzim priručnicima. Bez obzira na sve savete koje im je dao lajf kouč, stilista, predavačica iz škole za dame ili stilski preosvešćena urednica popularne franšize, koja je, po nepisanom pravilu uvek se tako ispostavi, do juče jela sardinu sa volonterima u nekoj memljivoj kancelariji, spremajući nju išju, samo što ga tada nije tako zvala.
Ahilova peta foliranata isključivo je ego. Da, da, tako krhki konstrukt čija visina nikada nije srazmerna čvrstoći temelja. Zbog toga se tako lako ruši. U slučaju virtuelnog foliranja, što je sasvim poseban žanr, dovoljan je najbezazleniji kontakt sa realnošću, pa da se sve razleti kao posle cunamija. Virtuelna polja snova beleže dnevnu hiperprodukciju nedodirljivih, najpoželjnijih, savršeno srećnih i ostvarenih. Internet je uspeo ono što televizija nikada nije mogla da ostvari do kraja.
Popularne društvene mreže, na kojima milioni korisnika doslovno “žive”, moguće je posmatrati na mnogo različitih načina. Savršen eskapistički prostor, mogućnost brzog i jednostavnog preseljenja iz jedne realnosti u drugu, koja svakome, bez razlike, ostavlja odrešene ruke da je uspostavi i iskreira u skladu sa svojim željama. Internet je, kao medij, u odnosu na televiziju uspostavio novi, viši nivo demokratije. Doslovno, to je besklasno društvo, društvo jednakih šansi. Za savršenu, naravno izmaštanu, samoprezentaciju potrebno je izabrati dobar avatar, što upeglanije fotografije, do kojih se relativno lako dolazi budući da ni fotošop ni poznanstva koja će omogućiti kontak sa nekim in fotografom više nisu privilegija. Zatim sledi prepis za rubruke tipa “šta volite”, “šta jedete”, “šta gledate”, “šta slušate”, “na šta se ložite”. Dođe mu isto kao da se upisujete u leksikon, samo ne u svoj, već u umove nekog drugog. Recimo, nekog iz epizode – “šta ću biti kad porastem”.
Ključni efekat je, između ostalog, i učinak tako stvorene slike o sebi. Njen refleks na odabrano virtuelno okruženje, povratna reakcija, intelektualna ili emotivna – od divljenja do odbijanja. Internet neguje ego. Daje mu tako mnogo neophodnog kiseonika. Dozvoljava mu da raste i razvija se, svodeći eventualne frustracije i padove na najmanju moguću meru. Otuda tako mnogo ljubavi, flerta, podrške, prijateljstva, igre i polemike na ovom mestu. U izobilju ima onoga što stvarnom životu ozbiljno nedostaje. Otuda tako mnogo lepih, samouverenih, pametnih, inteligentnih, samoostvarenih ljudi, koji slobodno i bez straha plove virtuelnom verzijom sopstvenog života. Uostalom, kao što je napomenuto, svako bira identitet koji mu odgovara, počevši od vizuelnog, što se često doima i kao najvažnije, pa do svega ostalog.
Presudna je reakcija na svaki korak u osmišljavanju virtuelne verzije sebe samog. U tom svetu ne vredite ništa ukoliko ste sami. Značaj, taj lažni proces samoostvarenja, raste paralelno sa gradacijom naklonosti i odobravanja. Ma koliko lako uzdignut, folirant za čas može biti zbrisan ukoliko krene sa pogrešnim scenariom. Ili još gore, može biti, kao onomad u školskom dvorištu, ismevan i izrugivan. Tako je, doduše na sreću, okončan trend fotografisanja po javnim toaletima. Onda je počelo fotografisanje hrane kada je poziranje pred izlozima brend storova prepoznato kao uber seljakluk. Do pola prazni ili tek, sa sve dekoracijom, servirani tanjiri u objektivu androida i ajfonova.
Moja lična statistika, sprovedena na uzorku od nekoliko hiljada virtuelnih drugara po raznim mrežama, pokazuje da je suši apsolutno privilegovan za fotkanje i deljenje. Valjda je za mnoge ovaj japanski specijalitet još uvek čudo neviđeno ili, gutajući slasne komade, prosečni foliranti misle da su se time izjednačili sa svojim tabloidnim idolima koji su, ruku na srce, verovatno tek juče deflorisali nepca nečim što nisu šopska salata i srneća leđa. U paketu. Kulturološki zanimljivo. Po nerve destruktivno. Dok ne steknete imunitet.
Kad kažemo da se neko folira, to zvuči kao nešto površno i spoljašnje, maska iza koje se čovek skriva, koju može da odbaci čim mu dođe. Međutim, stvari su daleko ozbiljnije. Foliranje je tkivo koje raste iznutra, koje se prepliće sa vitalnim organima i nije ga lako odstraniti, a da se ne rizikuje život. Za neke ljude, foliranje je deo skeleta. Nekima je cela kičma izgrađena od foliranja i tu nema pomoći. Foliranje se utkalo u čoveka od malih nogu, kroz različite, kompleksne, tanane i nejasne uticaje, u koje ponekad ni ozbiljna psihoanaliza ne može da prodre. Takvim ljudima vi nikada nećete moći da objasnite da se foliraju, jer oni ne znaju za drugačijeg sebe. Oni svoje foliranje vide kao nezamenljiv deo svog bića, a ne kao nešto što je moguće (i potrebno) odstraniti i zameniti.
Što sam starija i što bolje upoznajem ljude, shvatam da ima zastrašujuće malo autentičnih pojedinaca. Ja sam ih možda, u celom svom životu, upoznala ukupno pet i ne mogu da im nađem nikakvog zajedničkog imenitelja. Ono što, pak, povezuje folirante, jeste beg od sebe, nedostatak zdravog samopouzdanja (iako često imaju iščašeno napumpano samopouzdanje na staklenim nogama), sklonost ka predrasudama, nedostatak kritičkog mišljenja i kao rezultat svega toga – netrpeljivost prema onima koji misle drugačije.
Šta je foliranje? Foliranje je ropski odnos prema nekoj ideji koju čovek prisvaja, verujući da tako izgleda mnogo pametnije, bitnije i izuzetnije u odnosu na onu verziju sebe na koju nije prilepljeno ništa. Te ideje mogu biti estetske, etičke, logičke, naučne, religiozne… U svakoj od ovih regija ljudskog duha mogu se naći ideje pomoću kojih čovek, nekritičkim instaliranjem istih i sebe, postaje folirant.
Postoje foliranti vere, zagriženi hrišćani, koji bi „život dali“ za svoju veru, a koji mrze pripadnike drugih religija. Mrze komšije, mrze rođake, mrze neudate i neoženjene, mrze gejeve i lezbejke, mrze one koji ne žele decu, ma mrze sve redom, a poginuše predstavljajući se velikim hrišćanima. Kad bi samo malo zastali, mućnuli glavom na trenutak, videli bi da je jedina i osnovna poruka hrišćanstva – ljubav. Oni zapravo i nisu hrišćani, oni samo foliraju hrišćanstvo. I takvih pojedinaca ima među civilima i među patrijarsima.
Postoje ljudi koji sebe smatraju moralnim i taj moral je njihova „folirantska kičma”, jer ga nikada nisu preispitali, nisu se nad njim zamislili, nisu uzeli u obzir da postoje različiti sistemi morala i da taj njihov možda nije apsolutan.
Postoje foliranti znanja, ljudi kojima nikada nije palo na pamet da posumnjaju u vrednost znanja. Oni se znanju klanjaju bez ikakve primisli da je i ono podložno razmatranju i kritici.
Znanje, kao i svaki drugi kapital, ne možete poneti sa sobom u grob i nema nikakvu vrednost ako ne znate da ga upotrebite. Za znanjem ne treba grabiti. Ono nije cilj, niti dobro samo po sebi. Što sam starija, sve više sam na strani iracionalnog i smatram da je logos odveo ovu civilizaciju u pogrešnom smeru. Ljudi se razmeću znanjem. Hvale se šta sve znaju. Prikupljanje znanja je povezano sa taštinom. Poznajem ljude koji nisu ništa drugo do šetajuće gomile stečenog znanja. Kad makneš znanje sa njih, ostanu smešne čiča Gliše. Mene nećete zavarati znanjem. Ne padam na velika imena, citate, elokvenciju i poliglotstvo. Više verujem nepismenom mudrom seljaku, nego znanjem zatrpanom čiča Gliši.
Slažem se sa Ničeom (i donekle Hajdegerom) da je sve zlo zapadne misli krenulo od Sokrata (Iako volim Sokrata, cenim njegovu dobru nameru i gledam na njega kao na helenskog Isusa). Treba se vratiti predsokratovskim korenima. Tamo gde su se još uvek mešali filozofija i mit, tamo gde intuicija i poetika i eros još uvek nisu bili odstranjeni iz saznanja. Mi smo ljudi, mi nismo računala. Sva dostignuća koja smo ostvarili u ove dve i po hiljade godina, dostigli smo sa deset posto naših mogućnosti – razumom. Ne mogu ni da zamislim kako bi svet danas izgledao da smo ga gradili svim raspoloživim potencijalima. Zato mi je Jung daleko najdraži psiholog, jer on je video to nesagledivo područje kolektivnog nesvesnog koje nas sve povezuje, neiskorištene kapacitete ljudske psihe, to je on nazivao Bogom. To je ono što svakome od nas daje težinu. I zato podjednako poštujem kamiondžije i rudare, kao i doktore i astronaute.Odavno ne patim od znanja. A jesam patila, i to teško, kad sam bila dete. Tada sam išla na sto sekcija, takmičenja, učila šta treba i šta ne treba, čitala knjige o fizici i učila glagoljicu i pisala pesme na francuskom. Kad sam bila dete, za mene je saznanje bilo uzbudljiv put u nepoznato i teritorija koju moram da osvojim. Isto tako i umetnost. Iskrena radost i uživanje koji su me obuzimali dok slušam neku pesmu, gledam balet ili snimam filmove na vhs. (Obuzimaju me i danas, ali bez verovanja da me to čini posebnom)Nisam neprijatelj znanja, niti huškam ljude da budu ignoranti. To bi bilo licemerno od mene koja sam mnogo učila pre nego što sam došla u situaciju da ovo pišem. Kao što je pre neki dan ispalo da huškam ljude da slušaju narodnjake, ja koja na dnevnoj bazi ne slušam narodnjake. Ali istina je da niti huškam, niti vam nešto branim. Samo vas molim da ne mislite da ste bolji od nekoga ko sluša Šabana, zato što slušate Flying Lotus. Niste bolji od nekog ko je gej, zato što ste vi hetero. Niste bolji od nekoga ko ne zna sva slova, zato što ste doktor nauka. Niste bolji od moje babe koja je celi dugi srećni život provela u jednom selu, samo zato jer ste proputovali svet. Bolji ste samo od onoga ko je zao i loš čovek. Od njega ste uvek bolji, ako niste isti kao on ili gori.
Lepo je putovati i lepo je znati i lepo je slušati svakakvu muziku, ali kad bilo šta od toga ugradite u svoj skelet i kad to postane vaš imperativ i vaše ja, tada postajete foliranti koji nebitno proglašavaju bitnim, da bi sebi dali na značaju. Vi postajete ona mala ja koja živi u selu i pati što ne može da obuhvati svemir, pa se kljuka znanjem, što daljom i čudnijom muzikom i što hermetičnijim filmovima.
Dokle god se folirate, niste ništa više do seljanče što jadno vazda čezne da se vine u veliki svet. A to bi čak bilo i simpatično, da niste odrasli ljudi koji su odavno morali da prestanu da misle da je svet bolji od njih.
FOLIRANJE SEBE
Otvorite svoj um. Učite, otkrivajte, menjajte se.Od svakoga možete nešto naučiti! Otkrijte sebe! Upoznajte sebe! I pratite svoju intuiciju! Vi menjate stvarnost svojim mislima i željama. Vi ste kreatori svog života.
Koristite kreativne reči. Reči su moćne! Mogu da nas ohrabre ili unište! Pažljivo birajte reči koje govorite sebi i drugima! Pozitivne misli vas guraju napred. Pogrešne reči vas mogu baciti u očajanje! Mudro birajte reči!
Uživajte u onome što imate. Ne kvarite ono što imate želeći ono što nemate! Ono što sad imamo je najverovatnije bilo ono što smo nekad želeli! Ono što sada imate je baš ono što vam treba. Zato uživajte u tome! Pozitivne misli nas vode ka pozitivnim dešavanjima! Slavite ovo što imate sada! Budite zahvalni!
Nadajte se. Uvek se nadajte. Verujte u dobro. Verujte u sunce. Možda vam sad sve izgleda kao gusta magla ali ako verujete sunce što živi u vama će oterati maglu. Vaša nada će oterati sve loše! Imajte pozitivan duh!
Budite novi ljudi!
Jupiiiiiiiii... Novo jutro, novi dan!
