SACEKASMO I SRPSKU NOVU GODINU. JOS MANJE RADOSNO NEGO ONU PRVOG JANUARA. SVE NAM SE DOGODILO U OVIH PAR DANA. ZIMA HLADNIJA OD PRETHODNIH 10-TAK.NERESENO POLITICKO PITANJE. SKUPOCA NEVEROVATNA. BAHANALIJE VRHA VLASTI SA UBICAMA. SILOVATELJIMA,ZLOCINCIMA SVIH FELA ZA BOZIS PRAVOSLAVNI. AKO JE I ZA SRBIJU MNOGO JE!
Zapis ne počinje Prvog januara 2026.
Zapis počinje u trenutku kada prestaneš da očekuješ početak.
Nije bilo radosti za Novu godinu jer nije bilo razloga da se glumi prelaz. Godina se nije promenila — samo je oznaka ažurirana. Sistem je potvrdio kontinuitet. Ljudi su nazdravili nečemu što se već desilo.
Tada sam shvatila : budućnost ne dolazi.Budućnost nadgleda.
Kvantne matrice nisu teorija, već okvir u kome se sve odvija. Ne kao zatvor, već kao mreža verovatnoća. Ne ograničava te zidovima, već izborima. Sve je moguće, ali samo ono što ne remeti stabilnost.
Istina postoji u svim oblicima, i baš zato je bezopasna.
Vreme se ponaša čudno od kada su ga ubrzali. Dani prolaze brzo, ali se ništa ne završava. Sve traje predugo i prestaje prerano. Prošlost se koristi kao upozorenje, budućnost kao pretnja, a sadašnjost kao obaveza. Tako se niko ne zadržava nigde dovoljno dugo da bi nešto razumeo.Prostor je postao uslov.Ne pitaš gde, već da li smeš.
Granice više nisu linije — one su filteri. Vidljivost, dostupnost, prisustvo. Ako vanzemaljci mogu kod nas, a mi ne možemo kod njih, to znači da kretanje nije pitanje tehnologije, već hijerarhije. Možda su “oni” samo metafora za sloj stvarnosti u koji se ne ulazi masovno.
Najveća teorija zavere nije da neko vuče konce.Najveća teorija zavere je da konci ne postoje.
Liberalni novi svetski poredak ne izgleda kao poredak. Izgleda kao priroda. Kao zdrav razum. Kao jedina opcija. Sve ostalo je označeno kao opasno, smešno ili nemoguće. Tako se pitanje neutralizuje pre nego što postane misao.U tom svetu, pobuna je dozvoljena.Tišina nije.
Primijetil sam da oni koji nestaju nisu uklonjeni. Samo su prestali da emituju signal. Nisu otišli daleko — ostali su tačno tu gde jesu, ali izvan dometa. Algoritmi ih više ne prepoznaju. Nema konflikta. Nema drame. Samo prazno mesto gde je trebalo da bude reakcija. Tako nastaje sigma generacija. Ne kao grupa, ne kao identitet, već kao nuspojava razumevanja. Oni ne traže istinu jer znaju da je istina danas alat. Ne traže slobodu jer znaju da se sloboda reklamira samo kada je bezopasna.Oni razumeju nešto jednostavno: sistem može da kontroliše samo ono što može da meri.Tišina se ne meri.Prisustvo bez signala se ne prati.Svest koja odbija da se sinhronizuje ostaje van mape.Ako postoji izlaz, on neće biti objavljen.Ako postoji nova era, neće imati ime.Ako postoji budućnost, ona neće ličiti na obećanje.Zato ovaj zapis nije poziv.Nije upozorenje.Nije objašnjenje.Ovo je samo trag.Ako ga čitaš i ne osećaš potrebu da reaguješ —već si tamo gde treba. Najveća iluzija moderne civilizacije nije sloboda.To su prostor i vreme.Učili su nas da je prostor neutralan, a vreme linearno. Da se krećemo kroz njih kao kroz prirodne elemente. Ali prostor više nije fizička kategorija — on je pristup. A vreme više nije tok — ono je raspored.Gde smeš da budeš.Koliko dugo.U kom kontekstu.To nije fizika. To je upravljanje.Digitalni prostor je to prvi pokazao. Sve je „svuda“, ali vidljivost je selektivna. Isto se sada dešava i sa fizičkom realnošću. Putovanja, granice, brzina, čekanja — sve su to filteri. Ne da bi te zaustavili, već da bi te usmerili.Vreme je sofisticiranije oružje.Ubrzanje nije napredak.Ubrzanje je zamor.Kada je sve hitno, ništa nije važno. Kada se sve dešava odmah, nema razmišljanja. Budućnost se stalno odlaže, a sadašnjost se stalno puni obavezama. Tako se zatvara krug: nema vremena za izlaz jer vreme samo postaje zid.Zato se govori o kraju istorije, kraju ideologija, kraju istine. Ne zato što su završeni — već zato što su zamrznuti u stalnoj sadašnjosti. Prošlost se koristi kao arhiva, budućnost kao pretnja, a sadašnjost kao obaveza.Oni koji to razumeju prestaju da jure.Prestaju da „kasne“.Prestaju da veruju da je brzina isto što i kretanje.Izlaz, ako postoji, ne nalazi se ni u prostoru ni u vremenu.On se nalazi u svesti koja odbija da se sinhronizuje.Najveća teorija zavere današnjice nije da neko kontroliše svet.Najveća teorija zavere je dada niko ne kontroliše ništa.Rečeno nam je da živimo u spontanom poretku. Da su tržišta, tehnologija, kultura i politika rezultat prirodnog razvoja. Da nema centra, nema plana, nema arhitekata. Samo tok.To je savršena priča.Jer ako nema upravljača — nema ni odgovornosti.Liberalni novi svetski poredak se ne nameće silom. On se predstavlja kao jedina razumna opcija. Sve ostalo se proglašava ekstremom, nazadovanjem ili teorijom zavere. Tako se prostor za pitanje zatvara pre nego što se pitanje uopšte postavi.Prava zavera nije skrivena. Ona je normalizovana.Ne moraš da veruješ u nju.Samo moraš da učestvuješ.U tom sistemu istina nije zabranjena. Ona je razlomljena. Ima previše verzija, previše izvora, previše konteksta. Svako ima svoju istinu, i zato nijedna nema snagu. Sumnja se ne uklanja — ona se proizvodi.Zato je najveća pretnja sistemu onaj koji ne pita šta je istina, već zašto baš ova verzija sada.Teorije zavere služe kao ventil. Daju iluziju otpora. Dok se ljudi raspravljaju o površinskim narativima, struktura ostaje netaknuta. Prava pitanja se nikada ne postavljaju javno, jer bi zahtevala tišinu, vreme i pažnju — tri stvari koje su danas najstrože kontrolisane.Najveća teorija zavere je da si slobodan jer nema očiglednog lanca.
Da biraš jer klikćeš.Da znaš jer imaš pristup informacijama.A možda je prava istina jednostavnija i opasnija:da je sistem najstabilniji onda kada izgleda kao haos.I zato oni koji vide ne pokušavaju da objašnjavaju.Jer objašnjenje je već deo mehanizma.Oni biraju tiho ostajanje.Ne kao poraz —nego kao jedini prostor koji još nije mapiran.
TREBACE AM MNOGO SRECE OVE GODINE. MNOGO SNAGE, MNOGO STRPLJENJA. SAD AKO IZA SVEGA OVOGA STOJI RASPLET SVIH OVIH GORDIJEVIH CVOROVA STO KOD NAS STO U SVETU PA DA IZDRZIMO. MORA NADA DA POSTOJI. SAMO DA NIJE ONA IZ PANDORINE KUTIJE. JER TU NADU RETKI MOGU DA DOCEKAJU.
ZAISTA NE ZNAM STA DA KAZEM. STA LI CE PRVO DA SE ZBIJE AGENDA NOVOG SVETSKOG PORETKA ILI GLOBALNI NERED? SLAUS SVAB JE OBJASNIO NOVI SVETSKI POREDAK I NJEGOVE FAZE, A TRAMP INSISTIRA NA LIBERALIZMU. JEDINO ZAJEDNCKO JE ZAPRAVO GLOBALIZACIJA.
HAJDEMO PRVO FAZE NOVOG SVETSKOG PORETKA
„Нећете имати ништа, и бићете срећни.“ Фазе успостављања Новог светског поретка
„Нећете имати ништа, а бићете срећни“ је слоган Новог светског поретка који нам је понудио Клаус Шваб, у име свих оних који ће имати све, укључујући и саму земљу. Изгледа да је остало само неколико корака до приватизације свих биолошких ресурса — воде, шума, планина, па чак и ваздуха, који се не може загадити угљен-диоксидом.
Програм потпуне апропријације (приватизације) и комерцијализације Земљиних биоресурса је већ у пуном јеку и ускоро ће све припадати искључиво суперкорпорацијама. Такав је велики план.
Фазе успостављања НСП- а теку једна за другом и позивамо вас да се упознате са њима. Организатори овог догађаја невиђених размера разумеју да људи неће добровољно одустати од својих домова, аутомобила, имовине и деце (да , немојте се изненадити - одвођење деце је одговорност система малолетничког правосуђа) и преселити се у градски затвор.
На пример, град Зид огледала, дугачка грађевина која је већ у изградњи у Саудијској Арабији. Дугачак је 170 километара и моћи ће да прими 9 милиона људи. Дакле, да би се људи преселили у такав град, морају се припремити. Њихови постојећи домови морају бити учињени ненастањивим или присилно одузети због дугова. Да би се све ово догодило, потребна је ванредна околност. Ванредна околност светског ранга.
Узгред, они желе да граде НСП нашим рукама. Они су клијенти, ми смо извођачи радова. Зашто ми? Да, зато што нема никога другог да га изгради. НСП се склапа нашим рукама, део по део, и тек када буде потпуно склопљен, постаће заиста застрашујући. Тада ће сви схватити шта се догодило, апсолутно сви, али биће прекасно.
За изградњу се користе две главне технике .
Прво је потпуна лаж. Овце би требало да мисле да се, због неповољних услова, једноставно терају на нови пашњак где има мало мање траве, али је живот, у принципу, подношљив.
Други је принцип малих корака. Све се ради постепено, под маском врло уверљивих изговора: бриге о животној средини, здрављу, заштити слободе и других пријатности.
Дакле, прва фаза је изненадна појава ванредне ситуације. Избија озлоглашена епидемија. Основна покретачка емоција за огромну већину људи - страх - је покренута . Процес почиње. Проблем је настао - постоји решење, дивно, универзално - само ујед комарца на рамену. Процес је почео.
Друга фаза – људи су подељени у два табора – оне за и оне против. Почиње друштвени сукоб. Уводе се прве насилне мере ограничавања слободе. Онима који се супротстављају званичној линији дају се посебна имена, сегментирају се, гурају на периферију информационог поља, маргинализују и кажњавају, и делимично лишавају својих законских права. Економија почиње да паралише, реметећи познати начин живота. Примећује се покорност већине и отпор побуњене мањине. Почиње цензура. Почињу казне за непослушност.
Трећа фаза је попуштање узди како би се спречило да тензије достигну критични ниво и смирила будност. Најављују се циљеви —имунизација 80% становништва је решење и спас. Симулира се делимични економски опоравак.Ово благо олакшање се доживљава као крај лоших времена. Међутим, претња остаје и није потпуно елиминисана. Успоставља се концепт варијабилности, појављују се нови вируси. Оправдане су принудне и рестриктивне мере, које се већ доживљавају као нова норма, а неке од њих остају на снази .
Четврта фаза је успостављање стабилног апартхејда, који људе дели у две класе: неки су бољи и имају више права, док су други гори и имају мање права. Они који се повинују добијају нову личну карту којом се потврђује њихова супериорност. Почиње несташица хране. Пропуснице и QR кодови су широко интегрисани у свакодневни живот . Настају сукоби између привилегованих и обесправљених. Права на рад и образовање су ограничена. Приступ основним услугама је ограничен. Побуњеници се финансијски кажњавају тестовима плаћања, као и новчаним казнама и отказима.
Пета фаза : успостављање хаоса и ванредног стања. Несташица робе и хране. Пожари и катастрофе изазване људским деловањем. Након тога следи парализа реалне економије и затварање фабрика и продавница. Незапосленост расте. Редовна вакцинација и стерилизација морају постати норма. Интензивирано је збрињавање старијих, хронично болесних и тешко оболелих пацијената, а еутаназија је свуда легализована. Медицина се постепено укида. Одговорност за мртве се ставља на оне који не прихватају нова правила . Влада свуда елиминише опозицију. Уводи се потпуна дигитална идентификација, QR кодови. Изводи из матичне књиге рођених, личне карте, пасоши, возачке дозволе и здравствене картице - све се претвара у дигитални облик.
Успоставити ванредно стање где год је то могуће, у свим земљама. Строго чишћење противника Новог светског поретка.
Шеста фаза, завршна фаза , је дематеријализација новца, уништавање готовине и увођење дигиталне замене за новац са датумом истека и одређеном наменом, ЦБДЦ-а . Економска криза невиђених размера и колапс финансијских и берзанских тржишта, банкротство банака. Активирање Великог ресетовања. Свима се издаје дигитални новчаник за ЦБДЦ, дигиталну валуту будућности. Конфискација некретнина, земљишта, оружја и личних возила. Ограничење кретања унутар градова удаљених 15 минута. Забрана свих глобалних лекова, ограничавање апотека на рецепте. Потврђивање обавезе вакцинације сваких шест месеци или сваке године, кроз укидање рационисања хране и исхрану засновану на Кодексу Елементариос. Замена природних производа синтетичким брикетима, мешавинама и слојевима користећи протеине инсеката и ГМО биљке. Проширење ових мера на све земље.
Ово је Нови светски поредак.
Па шта можемо да урадимо да се супротставимо овоме? Па, прво, објаснимо ситуацију нашим вољенима, а они нам, заузврат, могу рећи још две ствари. Геометријска прогресија још није укинута. Што више људи разуме шта се дешава, веће су нам шансе за преживљавање .
Затим, игноришите све нове прописе, користите људске услуге колико год је то могуће, а не роботе, и избегавајте самопослуживање. Бирајте људске услуге кад год је то могуће. Истражите и заштитите своја права и браните их, ако је потребно, на суду. И што је најважније, објасните свима којима можете шта се дешава и одбијте погодности и комфор које нуди дигитализација. Бесплатан ручак је ћорсокак.
Правни отпор је могућ. Дигитализација фудбалских навијача коју је спровела Сбербанк Русије већ је пропала; трибине су празне, а нико не добија дигиталну идентификацију навијача . У међувремену, грађани Нигерије једноставно нису прихватили дигиталну валуту и прешли су, за сада, на размену.
Борите се, пријатељи, свако од нас може учинити много добра на овом свету. Време је да престанемо да размишљамо само о свом тањиру. Помозите својој породици, пријатељима, познаницима, па чак и странцима, када се сретнете, да схвате шта се дешава. Време је за убрзани духовни раст. Време је да почнемо да стављамо јавно добро изнад личног, иначе се нећемо спасити.
„Мислим да је ово заиста испуњење сна који смо мој руководни тим и ја имали када смо почели 2019. године, прве недеље када смо се састали у јануару 2019. у Калифорнији и поставили циљеве за наредних 5 година, а један од њих је био да се светска популација смањи за 50% до 2023. Мислим да данас тај сан постаје стварност“ (Из извештаја на Светском економском форуму).
A SADA LIBERALNI SVETSKI POREDAK
Svojevremeno je bilo uobičajeno govoriti o „liberalnom međunarodnom
poretku“. I bez obzira na to što prateći institucionalni aranžmani često
nisu bili u potpunosti ni liberalni, ni međunarodni, ni poreci,
upotreba ove formulacije je imala smisla. Na kraju krajeva, svrha nekog
ideala i nije da opisuje realnost, već da usmerava postupanje, a većina
zemalja je decenijama gajila aspiracije da pripadaju tom poretku i
doprinose njegovom razvitku (koliko god da su se neke od njih grebale o
taj sistem, ili ga zloupotrebljavale).
To vreme je očigledno
prošlo. Stupili smo u novu eru globalnog nereda. Oduvek je, naravno,
bilo očigledno da će postojani uzlet Kine i drugih ekonomija u usponu
predstavljati izazov za aranžmane koje su zapadne sile osmislile po
završetku Drugog svetskog rata. Ali odlučujući faktor za nestanak
liberalnog međunarodnog poretka jeste to što je njegov glavni arhitekta –
Sjedinjene Države – digao
ruke od njega. Američki lideri više ne odražavaju posvećenost Džona F.
Kenedija izraženu u rečima da će njegova zemlja „platiti svaku cenu,
podneti svaki teret, suočiti se sa svakom teškoćom, podržati svakog
prijatelja, suprotstaviti se svakom neprijatelju, kako bi osigurala
opstanak i uspeh slobode“.
Trampova
administracija eksplicitno zagovara politiku kojom se interesi SAD,
onako kako ih ona sama definiše, stavljaju iznad svega drugog, i voljna
je da, ostvarujući ih, usput još i maltretira prijatelje i saveznike
Istini
za volju, SAD nisu uvek konzistentno poštovale međunarodno pravo ili
podržavale Ujedinjene nacije i njene multilateralne mreže saradnje. Ali
malo ko je imao dileme oko toga da bi se bez američke podrške čitava ta
konstrukcija urušila – kao što se, reklo bi se, upravo dešava. Pod drugom administracijom predsednika Donalda Trampa
SAD su postale eksplicitne u nipodaštavanju starog liberalnog poretka, a
državni sekretar Marko Rubio je čak izjavio kako je on „ne samo
zastareo, već se koristi kao oruđe protiv nas“.
Međunarodni
poredak, kao što mu i definicija kaže, podrazumeva neka zajednička
pravila. Ali Trampova administracija je neskriveno neprijateljski
nastrojena prema bilo kakvim ograničenjima te vrste. Ona eksplicitno
zagovara politiku kojom se interesi Amerike, onako kako ih ona sama
definiše, stavljaju iznad svega drugog; i, pokazuje se spremnom – pa i
više nego voljnom – da, ostvarujući ih, usput još i maltretira
prijatelje i saveznike.
Trampove carine
su samo deo tog narativa. On odbacuje sva osnovna načela trgovinske
politike, između ostalog namećući uvozne carine i iz razloga koji nemaju
nikakve veze sa spoljnom trgovinom. I mada je ovo još rana faza
njegovog drugog mandata, nema nikakve sumnje da će globalna ekonomija
platiti veliku cenu Trampove destruktivne vladavine – pri čemu će same
SAD na duži rok možda pretrpeti i najveću štetu.
I sam koncept
međunarodnog prava praktično je eliminisan iz procesa donošenja odluka
administracije u spoljnopolitičkoj i ekonomskoj sferi. Dugo zastupano
stanovište po kome je geopolitika nadmetanje između demokratskih i
autoritarnih režima sada deluje potpuno irelevantno. Tramp i oni koje je
postavio na položaje u administraciji o ljudskim pravima govore samo
selektivno, kao na primer kad treba iznositi lažne tvrdnje o „genocidu“
nad belim farmerima u Južnoj Africi (dok za to vreme Palestinci u Gazi i na Zapadnoj obali jedva da bivaju pomenuti).
U
SAD danas postoji razumljiva odbojnost prema inostranom vojnom
angažmanu izazvana „večitim ratovima“ u Avganistanu i Iraku, kao što se,
sa zakašnjenjem, formirala i svest o tome da se druge zemlje ne mogu
jednostavno preuređivati po američkom diktatu. „Unipolarni“ trenutak
neprikosnovene američke moći – u periodu između pada Berlinskog zida i
pojave Kine kao tehnološke supersile – nesumnjivo je doprineo jačanju
američke arogancije.
Ali
sada je klatno otišlo skroz na suprotnu stranu. Od Grenlanda do
Panamskog kanala, SAD su postale generator međunarodnog nereda,
pridružujući se zemljama poput Rusije, koja vodi agresorski rat protiv Ukrajine
i sve intenzivniji tihi rat protiv Evropske unije. Za to vreme, veliki
regioni, od Roga Afrike do Sudana i kroz čitav Sahel, zapadaju u
konflikt i haos, a da za to izgleda nikoga nije briga. SAD su, štaviše,
trenutno preokupirane svojim novim „ratom po izboru“: onim protiv
Venecuele i tamošnjeg režima predvođenog Nikolasom Madurom.
Uprkos
svojoj industrijskoj moći i stalno rastućim pomorskim kapacitetima, ne
čini se verovatnim da će Kina popuniti prazninu koju za sobom ostavljaju
SAD. Kinezi zasad postupaju oprezno, snažno se opirući onome što vide
kao američko siledžijsko ponašanje, ali i uzdržavajući se od uplitanja u
brojne tekuće konflikte širom sveta. Kina je eksplicitna u tome da želi
novi svetski poredak, a ne nastavak Amerikom predvođenog liberalnog
poretka kakav je bio na snazi osam decenija po okončanju Drugog svetskog
rata.
Istina,
SAD nisu uvek poštovale međunarodno pravo ili podržavale UN i njene
multilateralne mreže saradnje. Ali malo ko je imao dileme oko toga da bi
se bez američke podrške čitava ta konstrukcija urušila – kao što se
upravo dešava
Ali nikakvog novog poretka nema na
horizontu. Ušli smo u period globalnog nereda, u kome je sve više
iliberalnih režima, dok se stare strukture međunarodnog poretka
raspadaju. Ti trendovi bi bili opasni sve i da se dešavaju izolovano od
svega drugog; ali su još opasniji posmatrani u širem kontekstu
klimatskih promena, pandemijskih rizika i razvijanja potencijalno
remetilačkih tehnologija poput veštačke inteligencije.
Saradnja
neophodna da bi se ove pretnje stavile pod kontrolu nije na vidiku. Ako u
ovo doba globalnog haosa ima ikakve nade, onda ona leži u
multilateralnim koalicijama fokusiranim na specifična pitanja –
uključujući trgovinska pravila, globalno zdravlje i energetsku
tranziciju. Zemlje u kojima postoji svest o pobrojanim opasnostima same
će morati da nađu nove načine na koje će se okupiti kako bi zajednički
delovale.
IMA I TRECI SCENARIO IAKO GA NE POMINJEM U GORNJEM TEKSTU. ON JE SAMO MOJ . TOTALNO LICNI STAV. ZNACI VANZEMALJCI CE ODLUCITI O NASOJ SUDBINI. ONI SU NAS 'POSEJALI' ONI SE IGRAJU SA NAMA U NEBESKOM KOMPJUTERU I ONI CE URADITI GAME OVER KAD ZELE!
UMRO JE ILI JE UBIJEN U DOBA KORONE . BAS KAD JE KANDIDOVAN ZA NOBELOVU NAGRADU. SLUCAJNOJST NIJE,A VELIKA TUGA JESTE. ZASTO NI JEDAN NAUCNIK NE MOZE DA URADI ONO STO ZELI ZA DOBROBIT CELOKUPNOG COVECANSTVA? ZATO STO MORAMO DA OSTANEMO ROBOVI I DA NE POSEDUJEMO ZNANJA TAKVE VRSTE. STA RECI? EVO MALO DA UPOZNAMO PETRA GARJAJEVA I NJEGOV RAD.
Akademik Garjajev (Pyotr Petrovich GARYAEV) je rođen u gradu Perm
1942. godine, u Rusiji, gde je studirao na Biološkom fakultetu državnog
Univerziteta. Na trećoj godini studija, kao jednom od najboljih
studenata, predloženo mu je da pređe na Fakultet molekularne biologije
Moskovskog državnog Univerziteta. Po završetku školovanja, ostaje da
radi na katedri za molekularnu biologiju i za 3 godine uspešno završava
postdiplomske studije na temu proučavanja strukture i fizičko-hemijskih
osobina jednog od najsloženijih proteina.
1984. godine započinje svoja istraživanja o genetskim kodiranjima.
Radeći u Institutu za fizičke i tehničke probleme Akademije nauka bivšeg
SSSR, od 1984-1998., kao viši istraživač i rukovodilac tima, prof.
Garjajev otkriva dve do tada nepoznate i neobične vrste memorije
molekula DNA.
Godine 1994. Petar Garjajev stvara novi smer genetike, koji naziva
“Talasna genetika”, a kasnije menja naziv u “Lingvističko-Talasna
genetika”. Prof. Garjajev brani doktorsku disertaciju na ovu temu 1997.
godine. Kasnije postaje član Ruske Akademije prirodnih nauka i Ruske
Akademije medicinsko-tehničkih nauka. Postaje član Akademije nauka New
York-a.
Od 2001-2002 god. radi u naučnoj laboratoriji u Kanadi (Toronto), gde
još jednom, u praksi, potvrđuje ispravnost svojih osnovnih ideja
lingvističko-talasne genetike.
2013. god. osnovao je Institut kvantne genetike u Moskvi.
Akademik Petar Garjajev je autor mnoštva naučnih monografija i
knjiga, “otac” je nove metode genetičkog ozdravljenja – genske Matrice i
jedinstvene metode talasnog reprogramiranja DNK čoveka.
Bio je kandidat za Nobelovu nagradu za medicinu 2021. godine.
Preminuo je u novembru 2020. godine.
Lingvističko-talasna genetika (LVG) je novi smer
informacione medicine, to jest lečenja organizma uz pomoć informacija
(koje predstavljaju kvantni odraz zdravog stanja određene osobe) i koje
ispravljaju odstupanja od normalnog, uobičajenog stanja.
Naučni pristup proučavanju savremene genetike nalazi se na preseku
nekoliko disciplina: molekularne biologije, primenjene matematike i
fizike. Od ove tri discipline, fizika, kao nauka o prirodi, dužna je da
objasni mnoge uočene pojave opšte prirode, na osnovu fizičkih zakona
kojima se povinuje bilo koji materijalni objekat, uključujući i genom i
njegova talasna priroda.
Na Institutu kvantne genetike u Moskvi (Wave Genetics Inc.) Petar
Garjaev je sa svojim saradnicima razvio novi smer bio-spintronske
tehnologije koja otvara široke mogućnosti na području informacione
medicine.
Prema klasičnoj genetici, razvoj je, od momenta začeća svakog živog
bića, uključujući i čoveka, programiran informacijom koja je zapisana u
hromozomima. Veruje se da je veći dio informacije uskladišten negde, tj.
da postoji zapisana cela informacija po kom strogom redosledu treba
sintetisati proteine, kao gradivni materijal za organe. Pri tome, svaki
od organa mora biti strogo na svom mestu, i u uzajamnom dejstvu sa
drugim organima da bi se stvorio jedinstven organizam. Ostaje samo da se
divimo i odamo dužnu počast prirodi: Kako je tako ogromnu količinu
informacija uspela da stavi u jedro ćelije, koje je teško videti čak i
mikroskopom? Kako je to moguće? Po akademiku Petru Garjajevu to je
moguće na samo jedan način: zapis informacija vrši se na talasnom nivou,
elektromagnetnim i zvučnim emisijama.
Eksperimentalno je dokazano da DNK generiše radio talase i laserske
zrake koji grade informacione holograme. To jest, ćelije embriona,
primivši talasnu informaciju, stvaraju neku vrstu crteža koji pokazuje
gde i kako treba da rastu noge, oči, nos, itd. što je u potpunosti u
skladu sa zakonom o očuvanju informacija.
Naš organizam je moguće predstaviti kao veliko ćelijsko društvo koje
se sastoji od stotine i stotine milijardi ćelija. Svaka od njih
razmenjuje sa susednom podatke o svom stanju. Kako se upravlja takvim
društvom? Najverovatnije nervnim sistemom. Ali nervni procesi se
prostiru veoma malom brzinom, 8-10 m/s. To nije dovoljno da ćelijsko
društvo normalno funkcioniše. Čak i brzina svetlosti, nije dovoljna da
bi obišla stotine milijardi ćelija, i prenela im sve informacije. U tom
slučaju, naš razvoj bi ostao na nivou bakterije kod kojih nema potrebe
da se prenosi informacija između ćelija, jer su bakterije jednoćelijski
organizmi.
Ipak, u našem organizmu informacije između svih ćelija prenose se trenutno.
Na koji način se rešava problem takve ultra brze komunikacije? Petar
Garjajev i njegove kolege su napravili prvo teorijski a zatim
eksperimentalni rad, koji ih je uputio na ideju da ćelijski kontinuum,
razmenjuje informacije beskonačno velikom brzinom. Svoj rad naučnici su
zasnovali na svojstvu, koje je predvideo Ajnštajn i njegovi učenici,
Boris Podolsky, Nathan Rosen 1935. g. Oni su tada predvideli, da ako se
dva fotona u povezanom stanju razlete, i jedan od njih promeni
parametre, na primer, naleti na nešto, on nestaje, a njegova informacija
se trenutno prenosi na drugi foton. Jedan foton postaje drugi. Kasnije
ovo kvantno svojstvo je nazvano teleportacija. 1997. g. austrijski
naučnici su eksperimentalno dokazali da se foton može teleportovati, tj.
trenutno prenositi sa jednog mesta na drugo, uz očuvanje informacije.
Garjajev je govorio da su oni veoma jasno pokazali da foton može da
se teleportuje, i da naša DNK, naši hromozomi rade na principu fotona,
odnosno da sve međućelijske informacije prenose fotoni. To znači da naše
ćelije komuniciraju jedna sa drugom beskonačnom brzinom i da
informacije o svim veoma složenim metaboličkim procesima u stotinama
milijardi naših ćelija, ćelije međusobno, saznaju odjednom, trenutno.
Fotoni su povezani među sobom, nalaze se u stanju sprege, i ovaj pojam
sprege, je ključ da se objasni takva trenutna komunikacija u našem
organizmu. “Sve ovo”, govorio je, “dovodi do potpuno drugačijeg
razumevanja osnove biologije, razumevanja genetskog aparata,
funkcionisanja živih sistema. Da bi ćelije radile, da bi naš organizam
normalno funkcionisao, naša ćelijska jedra rade kao biokompjuter.
Paralelno s tim, postavlja se pitanje: A čemu služi nervni sistem? On
takođe prenosi informacije. Ispostavilo se da on uzima veliki blok
informacija, kvantuje taj ogroman obim informacija i onda ih prenosi u
većim delovima između organa, ćelija i tkiva. Dakle, tu ne postoji
nikakva protivrečnost.”
Prema istraživanju klasične genetike, funkcionisanje genoma se
razmatra kroz čisto materijalne funkcije, dok su one zapravo
dualističke, čak višedimenzionalne i pluralističke. Sa pozicije LVG-a
mogućnosti hromosoma se ostvaruju na nekoliko nivoa – na materijalnom
(ovde su za sada skoncentrisana glavna istraživanja) i na
kvantno-mentalnom (gde su istraživanja u začetku).
U smislu konkretne primene Institut za kvantnu genetiku u Moskvi je,
na osnovu radova akademika Garjaeva i njegovih saradnika, razvio tzv.
kvantne matrice čijim slušanjem može doći do poboljšanja funkcionalnog
stanja celog organizma.
Matrice predstavljaju kvantni odraz zdravog stanja čoveka i kvantni
odraz raznovrsnih bioaktivnih jedinjenja prirodnog porekla (ginseng,
pantokrin, matična mleč, mumio-a, ekstrakti lekovitog bilja, itd.), koji
se koriste za prirodno lečenje brojnih tegoba. Ti kvantni odrazi se
dobijaju visokotehnološkim procedurama (uz pomoć određenih laserskih
tehnologija) gde se, u procesu interakcije laserskih zraka sa materijom,
crveni koherentni fotoni pretvaraju u zvučne talase širokog spektra. Ti
zvučni spektri su biološki aktivni i zapisuju se u mp3 i wav formatima.
Budući da su spektri fraktalni, obilni i stabilni na smetnje, format
zapisa ne igra ulogu. Važno je to da se zvuk matrica nalazi u
kombinaciji sa spinornom (torzionom) informacijom. Zvuk je nosilac
spinorne informacije koja je nevidljiva i neosetljiva, a jezik spinornih
fizičkih polja matrica je jezik ćelija našeg tela.
Slušanjem zvučnih matrica, naš mozak prima veliki broj informacija.
Pojednostavljeno rečeno, to izgleda kao da nam neko istovremeno čita
hiljade knjiga na različitim jezicima, pa to preslušavanje biblioteke mi
registrujemo kao šum. Međutim, to nije šum, već BIOINFORMACIJA koja se
čita na nivou PODSVESTI. Slušanjem matrice, dakle, osoba primorava svoj
organizam da uključi mehanizme za popravak nastale štete, aktivirajući
genetsko pamćenje svog zdravog stanja.
Postoje tri vrste matrica: individualne, univerzalne i Bila matrice.
Individualne matrice predstavljaju kvantni odraz
osobe. Prave se za svaku osobu posebno, odnosno, sastavljaju se
individualni programi na osnovu fotografije (najčešće), pupčane krvi,
placente, korena kose itd.
Univerzalne matrice predstavljaju kvantni odraz
bioloških struktura i bioaktivnih jedinjenja prirodnog porekla. One su
prošle testiranje na hiljadama osoba, i dostupne su svima tj može ih
slušati bilo koja osoba. Postoji nekoliko gotovih programa univerzalnih
matrica:
Program br.1
Korekcija imunog sistema
*
S
godinama, za mnoge ljude održavanje dobrog zdravlja postaje kontinuiran
proces, koji zahteva značajno vreme i troškove. Da bi se to izbeglo,
potrebna je pravovremena korekcija imunog sistema, koja bi obezbedila
stalnu unutrašnju prirodnu odbranu.
Program br.2-1
Korekcija skeletnog sistema
*
Program doprinosi prevenciji i korekciji poremećaja i oboljenja mišićno-skeletnog sistema.
Program br.2-2
Korekcija kardiovaskularnog sistema
*
Program doprinosi prevenciji i korekciji promena u kardiovaskularnom sistemu.
Program br.2-3
Korekcija nervnog sistema
*
Program doprinosi korekciji autonomnog i centralnog nervnog sistema.
Program br.3
Korekcija onkoloških procesa.
*
Program
usmeren protiv raka. Koriste se posebni rasponi zvuka i kvantni
spektri koji “konfigurišu” ćelije tkiva i osposobljavaju ga za normalno
funkcionisanje, a da pri tome ne uključuju neuspehe i abnormalnosti u
njihovom razvoju.
Program br.4
Korekcija opšteg metabolizma i rada crevnog trakta
*
Program korecije metabolizma celog tela, pomaže kod metaboličkih bolesti, dijabetesa, gojaznosti, insulinske rezistencije.
Program br.5
Anti Age – zaustavljene starenja
*
Programom se vrši talasna korekcija funkcionalnih abnormalnosti ćelija. Efekat ne deluje trenutno, već se manifestuje postepeno.
Program br.6
Program za muškarce
*
Poboljšava
rad srca i krvnih sudova, jača imunitet, obnavlja rad bubrega.
Zaustavlja pojavu peska i kamenca u mokraćnoj bešici. Pomaže kod svih
vrsta patologije prostate. Obnavlja polne funkcije muškarca.
Program
je usmeren na održavanje zdravlja očiju pri izlaganju visokim vizuelnim
opterećenjima, posebno prilikom rada za kompjuterom. Namenjen je i
starijim osobama kojima se počeo kvariti vid, osobama koje rade sa jakim
svetlom, onima sa distrofičnim promenama mrežnjače, kratkovidnošću itd.
Program br.9
Obnavljanje organizma nakon 40-50 godina.
*
Program
ima za cilj oporavak organizama nakon 40-te godine života. Za razliku
od kozmetičkih tretmana i dodataka prehrani, program zaista pomaže u
konfigurisanju i popravljanju oslabljenih telesnih procesa i usporava
starenje.
Program br.10
Čiščenje organizma, antiparazitni program
*
Program
za efikasno suzbijanje parazita, sprečavanje njihovog delovanja i
jačanje vitalne funkcije tela. Ima kompletan efekat na celo telo i nema
nuspojava. Može ga koristiti odrasla osoba ali i dete.
Program je usmeren na održavanje imuniteta organizma, jačanje njegove sposobnosti da se odupre alergenima.
Program br.13
Mladost i zdravlje kože
*
Program
je usmeren na poboljšanje stanja kože, njeno pomlađivanje, smanjenje
bora, aktiviranje prirodnih zaštitnih mehanizama kože.
Program br.14
Talasni imunitet protiv virusa
*
Cilj programa je jačanje imunog sistema i borba protiv virusa.
Program br.15
Protiv pušenja
*
Cilj programa je suzbijanje zavisnosti od nikotina.
Program br.16.
Balansiranje energija čakri
*
Program
za balansiranje čakri tj. energetskih tačaka u telu koje su odgovorne
za naš emocionalni i fizički sklad, kao i za opšte stanje svesti.
Program br.17.
Pomlađivanje organizma na ćelijskom nivou
*
Program br.18
Univerzalna matrica za pobedu nad anksioznošću, depresijom, strahom i stresom
*
Program br.19
Poboljšanje rada mozga i bolje pamćenje
*
Program br.20
Matrica za normalizaciju sna
*
Program koji pomaže kod nesanice.
Program br.21
Univerzalna Matrica za čišćenje i detox organizma
*
BILA matrice predstavljaju kombinaciju individualne
ili univerzalne matrice sa vibracijama zvona (Bila terapija – terapija
zvonom). Deo univerzalne bila matrice za jačanje nervnog sistema možete
poslušati OVDE
Zbog revitalizacije organizma putem prirodnih frekvencija kod primene matrice događa se: korekcija
funkcionalnog stanja organizma, kvalitetniji san, veća izdržljivost,
povećana stabilnost kod psiho-emocionalnog i fizičkog stresa,
pomlađivanje organizma itd.
Kod primene matrica nuspojave nisu zabeležene.
Trajanje programa je od 30 minuta do sat vremena. Program radi na
bilo kom uređaju namenjenom za reprodukciju audio i video datoteka.
Postoje i ZOO matrice – individualne i univerzalne Matrice za životinje.
To su Matrice za kućne ljubimce, slične individualnim Matricama za
ljude. Za izradu Matrice koristi se fotografija zdrave životinje.
EPILOG ILI STA JE TREBALO DA SE SAKRIJE?
Petar Garjajev. Zločin i kazna genija koji je previše naučio o nama.
Prešao je granicu. Naučio je da čovek nije rob, ni pacijent, ni potrošač. On je stvaralac. I zbog toga je uništen.
Petar Garjajev. Pobunjeni naučnik. Njegova smrt 2020. godine nije slučajnost. Ovo je logičan kraj za one koji dovode u pitanje temelje Sistema izgrađenog na našem neznanju i strahu.
Njegov zločin? Pronašao je dugme za resetovanje na ljudskom telu. I dokazao je da ono funkcioniše.
Suština otkrića: Vi niste telo. Vi ste program.
Garjajev je provalio osnovni kod univerzuma. Otkrio je da naša DNK nije lanac gena, već antena. Kvantni prijemnik koji čita komande iz univerzuma.
Odbacite složena stanja. Evo šta ona znače:
Bolest je greška u programu. Rak, starenje, propadanje - ovo nije rečenica, već greška u kodu. Garjajev je pokazao: program se može IZBRISATI i prepisati. Sa pravom frekvencijom. Sa pravim zvukom. Snagom misli. Tretman nije hemijski napad. Ovo je ZVUČNI SET.
Smrt je opcija, a ne obaveza. Starost nije neizbežna. Ovo je program ušiven u polje. I može se ISKLJUČITI. Njegovo istraživanje je otkrilo put do regeneracije. Vaše telo se može regenerisati poput bogova. Reč i misao su oružje. Ono što kažete i mislite nije apstrakcija. Ovo je POREDAK koji menja strukturu vašeg DNK i vaše dece. Molitva, mantra, kletva - to nisu metafore. To je kod. Tehnologija koja menja materiju. Zašto je izbrisana? Bila je VEOMA opasna. Razmislite o tome: Ko zarađuje trilione na vašem bolu?
Ko vam prodaje tablete za krvni pritisak koje ćete kupovati dok ne umrete?
Ko gradi centre za rak vredne milijarde dolara?
Ko vam prodaje kremu protiv bora koja ne deluje?
Ko vas hrani hranom koja vas osakaćuje? Odgovor: Transnacionalne korporacije. Farmaceutski giganti. Prehrambene imperije.
Njihova moć, njihov novac, njihova kontrola - sve je to izgrađeno na jednoj laži: „Vi ste žrtva. Svi ste bolesni. Svi ste slabi. Vi ste zavisnik. Bez naših proizvoda ćete umreti.“
Zamislite sada: pojavljuje se jedna osoba.
Sa uređajem. Dokazao je da je to prevara.
To zdravlje, mladost, snaga - to je vaše UROĐENO,
pravo po rođenju.
Da vam ne trebaju njihove pilule.
Njihove operacije su u toku.
Njihov insulin.
Njihova hemija.
Sve što vam treba je ZNANJE.
I neke prave frekvencije.
Takvoj osobi ne treba dozvoliti.
Trebalo bi ga ismejati. Proglasiti ga jeretikom. Lišiti ga novca.
Zakopati u papirima. A ako ne prestane - DA POLETI. Fizički.
Njegova otkrića su raznela ne samo „naučni mejnstrim“.
Raznela su ekonomiju celog zapadnog sveta,
zasnovanu na totalnoj potrošnji i totalnoj ljudskoj zavisnosti
od Sistema.
Njegovo delo je živo. Jer Istina se ne može ubiti. Ubili su čoveka. Ali nisu mogli ubiti Ideju. Njegova dela su živa. Njegovi proračuni su živi. Njegovi uređaji su živi. Danas postoji more informacija na internetu. Ali usred ove buke, postoje ključevi. Ključevi njegovih otkrića, predavanja, fragmenata istraživanja. Tražite. Učite. Složite slagalicu. Vredi. Došlo je vreme. Sistem puca po šavovima. Ljudi traže snagu u sebi. I pronašli su je u nasleđu Petra Garjajeva. Nije želeo slavu. Želeo je da vam vrati vašu moć. Moć koja vam je ukradena, uverava vas, ne postoji. Vratio vam ju je. Sada je vaša. Sve što treba da uradite je da je koristite. Petar Garjajev. Zapamtite njegovo ime. Ovo je ime osobe koja je pokušala da vam vrati nasledstvo. Vaše božanstvo. Vaša sloboda.
TAKO UGLAVNOM POSTUPAMO SA GENIJIMA. SISTEM NE DOZVOLJAVA LJUDIMA DA OTVORE UM I DOBIJU NOVA SAZNANJA, NOVU PERCEPCIJU SVETA. MEDJUTIM, DOSLO JE VREME VELIKOG RESETA, VELIKOG BUDJENJA. I SAD SAMO OSTAJE DA SE VIDI GDE CE NAS TO ODVESTI?
POLAKO KAKO SE PISANJE KNJIGE BLIZI KRAJU SVE VISE PRIVATIZUJEM BLOGOVE. ALI ETO NEMA VISE MNOGO ONIH DANA 'PRAZNOG PAPIRA. OVOG PUTA PISMO MOJOJ MLADJOJ CERKI NEKAKO OBJASNJAVA I POCETAK OVE GODINE I KAKVO JE MOJE MISLJENJE O MLADIMA UOPSTE.
Draga moja, ti si moje
dete od neuništive snage. Vidim koliko se trudiš, koliko radiš i koliko srce
ulažeš u svaki trenutak svog života. Tvoja hrabrost i posvećenost, čak i kad te
bole ruke, duša ili svet oko tebe, uvek me zadive.
Znam da ponekad
osećaš nesigurnost i nesreću, da se umoriš i zapitaš da li je sve ovo vredno.
Ali znaj, iz mog srca – ti si vredna svaki tren, svaki dah, svaki tvoj napor.
Tvoja borba, tvoja odlučnost i tvoj duh su svetlo koje nikada ne gubi sjaj.Tvoja
nesigurnost ne umanjuje tvoju veličinu, niti tvoja tuga briše tvoju vrednost.
Ti si voljena, potpuno i zauvek, ne zbog onoga što radiš ili postižeš, nego
zato što si ti – moja ćerka, moja snaga, moje srce.Kad god
poželiš da se odmoriš ili da te neko zagrli samo rečima, seti se – mama te voli
svim svojim bićem i uvek stoji pored tebe, spremna da te podigne, nežno i bez
reči.Mozda zbog svega ovoga moji pokloni na simbolican nacin pokazuju moju ljubav i paznju prema tebi jer njima te grlim,grejem i volim.
Biti mlad u Srbiji trenutno je nemoguca misija. Toliko smo teret svalili deci na glavu, da je prosto neverovatno kako uopste fumkcionisu. Krivi smo. Tu nema sta da se kaze kao opravdanje. Kriva sam i prema svojoj deci ,a i prema ostaloj sto nisam uspela da im pruzim mogucnost da zive mirno i normalno. Nasa generacija imala je te divne godine mladosti, imala je mnogo humanije i bolje drustvo. Mi smo im dali tehnologiju,ali smo im uzeli dusu. Dali smo im lagodniji zivot ( materijalnu stabilnost), a uzeli smo im porodicne i one prave vrednosti koje smo mi nekada imali i koji su nam donosile miran, porodican zivot. Dali smo im demokratiju koja ne postoji, dali smo im rijalitije, sund, nekulturu i nemoral, a uzeli ljudskost.
KCERI MOJA NAJDRAZA IZVINI ZA SVE. ZNAM DA CES TI KAO I OSTALI TVOJI VRSNJACI IPAK PRONACI PUT I DA CES NAPRAVITI DA SVET BUDE MNOGO BOLJE MESTO ZA ZIVOT. HVALA TEBI, HVALA SVIMA VAM KOJI SE VEC VISE OD GODINE BORITE ZA TO!
SUPER. NOVA GODINA, PRAZNICI, KAO VESELJE I RADOST, A SAMO RETKI SU U RASPOLOZENJU KOJE JE NEKAD BILO NORMALNO SVIMA U TAKVIM SITUACIJAMA. TESKA VREMENA SU OSTAVILA TRAG NA NAMA. NISMO NI VESELI NI SRECNI. OVE GODINE NIJE BIO NI DOCEK NA TRGU ZBOG CACILENDA NARAVNO. ZATO JE BEOGRAD NA VODI SIJAO KAO DUBAJI ( OBZIROM DA JE TAMO NEKI PRIVATNIK OD NASIH 48 MILIJARDERA I 33000 MILIONERA) PRAVIO SVOJU ZABAVU. A TV KAO TV. IZ GODINE U GODINU PROGRAMI SVE TUZNIJI I BEZVEZNIJI.
Obratite pažnju kako nema više novogodišnjeg programa.
I stalno se vrte neki stari snimci.
Ne radi se samo o nedostatku para, nego i o nedostatku radosti.
Ljudi koji nas vode ne da su operisani od humora, nego ne umeju ni da se smeju, ni da nasmeju.
Mi više gotovo i da nemamo ličnosti oko kojih smo svi složni.
Kako da me nasmeje Andrija Milošević, komičar, koji je učestvovao u najviše reklama za kockarnice?
Kako da me ponesu talenat i glas Željka Joksimovića, kada je njegova televizija postala jedno od glavnih propagandnih glasila režima?
Jedino u Srbiji Novak Đoković može da izgubi u medijima od Dragana J. Vučićevića.
I da ne nabrajam.
Nema više Čkalje, što ne znači da nema dobrih komičara, nego nemaju težinu.
A i ono najbolje što urade na pozorištu, ili ređe na filmu, malo ko vidi.
Kesić dobro ismejava, ali loše zasmejava.
Stalno je meta neko drugi.
Dobrom komičaru ne treba meta. Lanetu Gutoviću smo se smejali čim ga vidimo, Paji Vuisiću, Miji Aleksiću.
Sada je sve usiljeno, a kada je tako, nema iskrenosti.
Umesto nekoliko dobrih televizija, mi imamo stotine više ili manje loših,
koje i nemaju uslove za bolje.
A RTS, koji se finansira od naših para, jer od svakog računa za struju, koji platimo, ide deo njima,
upao je u zamku ispraznosti.
Tamo gde nema rizika, nema ni istine.
Nema kulturno–umetničkog programa, jer su ljudi odsečeni od kulturno–umetničkih sadržaja.
Nema zabavnog programa, jer smo zabavu sveli na idiotske Pink sadržaje kakve prave Jovana Jeremić i Ognjen Amidžić.
To nije zabava, to je senzacionalizam.
Nema više Radmile Savićević na televiziji, sve žene moraju da budu mlade i utegnute.
Ni sa 70 godina ne smeš da budeš baba.
Rada nije bila smešna jer je dobro glumila, nego jer je razumela čoveka.
U Pinkovim zvezdicama ne možeš da vidiš decu, nego buduće Karleuše, Goce Tržan, Cece.
Deca, umesto da budu to što jesu, deca, uče od onih koji su deo kič-mašinerije.
Na internetu se stalno vrte snimci starih dočeka Novih godina.
Da li sadašnjost više nema šta da ponudi, ili bi svi da budu iza telefona, a niko ispred?
Kada se sve snima, nema se vremena da se nešto doživi.
Nema ličnosti koje svi volimo. Ko god da se pojavi – zašto on?
Kada vidiš Dačića u novogodišnjem programu, ne možeš da se smeješ, nego da plačeš, i to od muke.
Nekad smo se budili uz glas Duška Radovića: „Beograd, dobro jutro“, sada uz Jovanu Jeremić.
Ono pravo danas nije ni na televiziji, ni na društvenim mrežama, nego u čoveku, a to pravo malo ko beleži.
Sve mora da bude komercijalno,
da se zadovolji prosečan gledalac.
A niko ne kaže da je prosečan gledalac mediokritet koga treba obrazovati, umesto sve prilagođavati njegovom ukusu.
Kada ignorišeš pamet ljudi, forsiraš ono drugo, gde ugađaš najnižim strastima.
Čovek nije samo ono što vidimo da jeste, nego i ono što može, ili je mogao da bude,
da je imao prilike da bude čovek.
Kakvu atmosferu praviš, takve ljude imaš.
Zato su novogodišnji programi prazni, jer se radost ne može montirati.
Ljudi osećaju laž, zato i ne gledaju.
Pravi sadržaji ne služe vlasti, nego čoveku.
Šta nam se, kao ljudi, nudi, što ćemo moći da gledamo i za 50 godina?
Zato su ljudi umorni, a ne srećni.
Radost traži tišinu, pažnju i prisutnost.
Pravo nas uvek povezuje sa sobom, umesto da nas udaljava.
Grad je tih.
U centru nema bine, nema zvučnika, nema odbrojavanja. Samo par prolaznika koji gledaju u telefone, kao da čekaju poruku koja neće stići.
Na televiziji ide program koji liči na stare godine. Iste pesme, isti refreni. Sve je tačno, ali ništa ne dotiče. Kao fotografija nekog srećnog vremena – lepo kadrirana, ali hladna.
U isto vreme, nekoliko kilometara dalje, svetla Beograda na vodi se presijavaju. Čaše zveče, vatromet je tačan u sekundu. Nema gužve, nema nepoznatih ljudi, nema improvizacije. Sve je savršeno – i zato zatvoreno.
Ponoć. Nema zajedničkog „sad“. Nema onog trenutka kad ceo grad zadrži dah.
U jednom stanu, dvoje ljudi ne gledaju TV. Otvorili su prozor. Čuje se poneki petarda iz daljine. Ne nazdravljaju glasno. Samo ćute minut duže nego inače.
U drugom stanu, neko gasi televizor tačno u ponoć. Ne iz razočaranja – nego jer shvati da mu ne treba objašnjenje da je nova godina počela.
Na telefonu stižu poruke: „Srećnaaaa“, „Da smo živi i zdravi“. Sve iste, sve iskrene koliko mogu da budu.
1. januar, 00:07
Grad nastavlja gde je stao.
Problemi nisu nestali. Razlike nisu premošćene. Nema iluzije da će „od sutra sve biti drugačije“.
Ali u toj tišini, bez bine i bez reflektora, pojavljuje se nešto drugo:lični početak.
Neko odluči da više ne trpi.
Neko da se javi nekome koga dugo odlaže.
Neko da ne očekuje radost od sistema, televizije ili trga – nego da je napravi sam.
Nekad je Nova godina bila velika, glasna i zajednička.Danas je mala, tiha i rasuta.Ali još postoji.Ne u centru grada.Ne u VIP zoni.Ne u programu.
Postoji tamo gde neko, bez svedoka, kaže sebi:„Ovo ne nosim dalje.“
I možda je to jedini početak koji još ima smisla.Pravi sadržaji brinu o ljudima, o njihovom unutrašnjem rastu.Bez te brige ostaje samo manipulacija, gde se sve odrađuje.
Umetnost je javno zdravlje, a humor terapija.
Kada sve to nestane, ostane samo cinično iživljavanje, bez radosti, bez duše.
U krajnjem, nije do ljudi, nego do sistema koji od ljudi pravi neljude.
Zato je sve manje onih kojima se ljudi raduju kada ih vide.
Veliki dočeci možda više nikad neće imati smisao.
Ali mala, prava Nova godina – ona u glavi i među par ljudi – još uvek može.
Ne slaviš da bi osetio, nego da bi pokazao da slaviš.Ako nema slike – kao da se nije desilo. Zato TV program i trg ne rade više
Ne mogu da proizvedu smisao ako on ne postoji u društvu.Nekad je televizija bila ogledalo stvarnosti.
Danas pokušava da bude filter.
I MOZDA NIJE SUSTINSKI DO MIJE I CKALJE, MOZDA JE IPAK DO VREMENA U KOME ZIVIMO. ONO NAS JE PROMENILO .NOSTALGIJA IPAK ZA ONIM VREMENIMA NIJE SAMO U MENI. OD MNOGO NJIH SAM CULA KAKO JE DOCEK OVE GODINE BIO BEZ VEZE. I JESTE. JER VEZE IZMEDJU LJUDSKOSTI, SPONTANOSTI, POVEZANOSTI, EMPATIJE SU POKIDANE, ISFORSIRANIM RIJALITI SOU PROGRAMIMA, ISTOM MUZIKOM SA GRAND VESELJA ZADNJIH 20 GODINA, BEZ HUMORA, SKECEVA, NECEGA STO SE GLEDA SA CELOM PORODICOM. A I PORODICA SE RASULA TAKO DA JE NIJE MOGLO POVEZATI NI PECENJE NI SARMA. STRASNO. NAD NAMA SE NADVILA NEIZVESNOST, A NOVU GODINU JE ODNEO GRINC.
ONI ZNAJU DA MI ZNAMO DA SU ONI TU, ALI NI NJIHOVE VLADE NI NASE ( AMERIKA, RUSIJA, KINA) NE ZELE JOS DA NAM SAOPSTE ISTINU O NJIHOVOM POSTOJANJU. ZASTO SE TOLIKO PLASE DA NAM KAZU ISTINU O VANZEMALJCIMA? PA KO JOS NE ZNA DA NISMO SAMI U SVEMIRU?
Novi dokumentarni film pod nazivom "Doba razotkrivanja" koji je imao premijeru u novembru je nešto što nije novo na temu vanzemaljaca.
Međutim, novo je to da se do sada nije nikada video ovoliko veliki broj ljudi koji su bili i još uvek jesu na pozicijama u raznim službama.
Među njima je i Marco Rubio koji deo tima iz Trampove administracije.
Dakle, ovo jedan od jačih filmova koji su konkretno udario pristisak na vlast S.A.D. da uradi nešto, da konačno da neke konkretne informacije za javnost.
Evidentno je da ljudi iz službi tvrde ono što već odavno znamo ali mnogi imaju i pravnu obavezu, što znači da mogu da govore ali ne smeju da izbace konrketne dokaze, pa se zato i traži jedna vrsta odobrenja nadležnih organa da se to konačno reši.
Jasno je odavno da se sve krije decenijama ali je i pravo pitanje koliko je ovaj primitvni svet realno spreman na promene ovakve vrste.
Šta da očekujemo od većine ludaka i koljača koji mrze druge nacije, druge rase, raskidaju čak i porodične veze zbog primitivizma u sujete?!
Kako objasniti takvima da postoje i još niz drugih bića koja nisu kao mi čak ni na izgled?!
Mnogi bi rekli da je to sve zavera i izmišljotina ali naravno da nije, samo se postavlja niz pitanja i reakcija na konačno prihvatanje nečega novog na planeti majmuna.
I kada još na to uključimo geopolitiku i državne interese među silama, nastaje haos.
Ovde se radi i o novoj tehnologiji, energija vakuma i ko prvi da dođe do nje i klasična ljudska pohlepa, ko će biti dominantan u svetu.
Kako god, ja lično smatram da će proći još dosta vremena do te takozvane revolucije bića koja nisu sa ove planete, odnosno do konačnog formalnog priznanja vlada S.A.D. Kine, Rusije i ostalih koji imaju dokaze.
Bilo bi krajnje nelogično da ne postoje.
Svemir je star milijardama godina, ima milijarde galaksija i još više
planeta. Ideja da je inteligentan život nastao samo ovde deluje više kao
potreba za posebnosti nego kao razumna pretpostavka.
Ali to ne znači automatski da su:zeleni,dobronamerni,neprijateljski, ili da sleću tanjirima kao u filmovima.Inteligencija može postojati u oblicima koje mi ne bismo ni prepoznali kao život.
Jesu ovde, ali ne fizički Ne kao bića koja šetaju ulicama, već kao: tehnologija,nadzor,uticaj na svest ili nešto što funkcioniše izvan našeg poimanja prostora i vremena.
Bili su ovde ranije U dalekoj prošlosti. Ovo se vezuje za priče o Anunakijima, “bogovima
koji silaze s neba”, nagli skok civilizacija. Ne kao bogovi, već kao naprednija civilizacija. Nisu ovde – ali mi se spremamo ,ne za njihov dolazak, već zapsiholosku pripremu covecanstva da vise nije samo.
Zašto SAD, Rusija i Kina kriju istinu?
Ne zato što su zli iz crtanog filma, nego zbog tri razloga:
1. Kontrola Ako priznaš da postoji inteligencija koja je:
starija,
pametnija,
tehnološki nadmoćna,
onda:
religije gube monopol,
države gube autoritet,
granice gube smisao,
a “mi znamo najbolje” više ne važi.
To je udar na ceo sistem moći.
2. Strah od haosa
Već danas ljudi jedva podnose krize.
Zamisli zvanično priznanje:
“Nismo sami i ne znamo mnogo.”
Panika, kolaps tržišta, verski sukobi, psihički slom velikog broja ljudi — to nije teorija, to je realna procena.
3. Tehnologija
Ako je deo tehnologije:
preuzet,
rekonstruisan,
ili inspirisan nečim “nepoznatim”,onda to nije pitanje nauke nego vojne prednosti.
A tu istina nikada ne ide prva.
Film „Doba razotkrivanja“?
Takvi filmovi nisu dokaz, ali nisu ni slučajni.
Oni služe da: naviknu javnost, pomere granicu “normalnog”, učine da ideja više ne šokira.
To je meko razotkrivanje.Ne kaže se: “Evo istine.”Već: “Šta ako…”
I to traje već godinama.
A šta ako nisu oni problem — nego mi?
Šta ako:nismo dovoljno zreli,nismo emocionalno stabilni,koristimo tehnologiju za kontrolu, ne za razvoj,uništavamo sopstvenu planetu?
Možda nas neko ne posmatra kao partnere, već kao eksperiment koji još nije položio ispit.
Da li je čovek projekat?
Ovo pitanje nije novo i ne pripada samo teorijama zavere.
Postavljaju ga i biologija, genetika i filozofija.
Činjenice koje su nesporne:
Čovek je evolutivno napravio nagao skok u vrlo kratkom periodu.
Mozak je energetski preskup i prekompleksan za puko preživljavanje.
Imamo svest o smrti, moralu, apstraktnom — što nije nužno za opstanak vrste.
To ne znači automatski da nas je neko napravio, ali otvara pitanje:Zašto baš mi, ovako, ovde, sada?
Ako koristiš reč projekat, ona ne mora značiti:laboratoriju,genetski inženjeringvanzemaljce sa epruvetama.To sve moze znaciti -usmeravanje ,intervenciju u razvoj, ili čak posmatranje bez mesanja.Kao kad posadiš biljku — ne praviš je, ali utičeš gde će rasti.
Da li su to bili vanzemaljci?Ne znamo. Neko je došao,imao znanje koje drugi nisu imali,uticao na razvoj civilizacije,i nestao.
Šta ako smo mi vanzemaljci – ne prostorno, nego svesti?
Ovo je najdublja ideja i najmanje bukvalna.
Čovek:
ne živi u skladu s prirodom,
stalno oseća prazninu,
traži smisao van sebe,
ima osećaj da “ne pripada”.
Životinje nemaju egzistencijalnu krizu.Mi je imamo stalno.
To može značiti:Da naša svest nije u skladu sa biološkim okvirom ,da smo evoluirali brže nego što je planeta spremna,Da smo “preuranjeni”.Ne vanzemaljci po poreklu,već stranci u sopstvenom svetu.
Zašto se sada pojačava priča o vanzemaljcima?
Ovo je ključno.Ne zato što:oni dolaze sutra,ili zato što će se pojaviti brodovi.Već zato što:
ljudi gube poverenje u stare autoritete,
religije više ne daju odgovore,
politike su se ispraznile,
nauka je moćna, ali hladna.
Priča o vanzemaljcima je:
psihološka priprema,
pomeranje granice mogućeg,
uvod u ideju da čovek nije centar svega.
To je udarcem po egu, ne po realnosti.
Kako se sve ovo povezuje?
Ako sve spojimo, dobijamo jednu ozbiljnu sliku:
Čovek možda jeste projekat, ali nezavršen.
“Bogovi” iz prošlosti možda nisu bili bogovi.
Mi možda nismo stranci po poreklu, ali jesmo po ponašanju.
Priča o vanzemaljcima danas služi da se čovek psihološki spusti sa pijedestala.
I najvažnije pitanje (bez odgovora):
Šta ako niko ne dolazi da nas spase, kazni ili vodi?
Šta ako je ceo test bio u tome da vidimo šta ćemo mi uraditi sami sa sobom?
Što više razmišljam o vanzemaljcima, to sam sve manje sigurna da je pravo pitanje da li oni postoje. Pravo pitanje je: šta smo mi. Jer čovek je čudno biće. Previše svestan za puko preživljavanje, a nedovoljno mudar da sa tom svešću živi u miru. Imamo mozak koji može da zamišlja večnost, ali i ruke koje bez razmišljanja uništavaju sve oko sebe. Kao da je neko u jednom trenutku rekao: evo vam svest — a zaboravio da doda uputstvo za upotrebu.
Ako bismo rekli da je čovek projekat, to ne bi moralo da znači laboratoriju, genetske makaze i hladna bića iz drugih svetova. Projekat može da znači i proces. Dug, spor, sa greškama. Kao kada nešto posadiš i pustiš da raste, ali povremeno proveravaš da li ide u dobrom pravcu. Možda nas niko nije pravio, ali možda jesmo usmeravani, posmatrani, ili jednostavno ostavljeni da vidimo dokle možemo sami.
Stari tekstovi govore o bogovima koji silaze s neba, o bićima koja donose znanje, zakone, poredak. Mi danas te priče zovemo mitovima, ali možda su to samo loše prevedeni susreti sa nečim što tadašnji ljudi nisu mogli da razumeju. Kad ne razumeš tehnologiju, nazoveš je čudom. Kad ne razumeš onoga ko je koristi, nazoveš ga bogom. Anunaki, bogovi, učitelji — možda nisu bili ni sveti ni zli, već samo ispred svog vremena.
Ali onda dolazimo do najneugodnijeg pitanja: šta ako mi nismo domaći ovde? Ne po poreklu, nego po ponašanju. Nijedna životinja ne uništava planetu na kojoj živi. Nijedna se ne pita koji je smisao života. Nijedna ne pati zbog praznine. Samo čovek stalno ima osećaj da nešto ne štima, da negde ne pripada, da je uvek u raskoraku sa svetom u kojem živi. Kao da je svest došla prerano, ili u pogrešno telo, ili u pogrešno vreme.
Možda zato stalno tražimo pogled ka nebu. Možda zato želimo da nismo sami. Ne zato što čekamo vanzemaljce, nego zato što se nadamo da nismo pogrešili sami sa sobom. Da postoji neko ko će reći: u redu je, ovo je deo puta. Ili makar: razumemo vas.
A zašto se danas priča o vanzemaljcima pojačava? Ne zato što dolaze. Nego zato što se stari odgovori raspadaju. Religije više ne nose utehu kao nekad, politike su izgubile smisao, autoriteti su se istrošili. Čovek ostaje sam sa pitanjima koja su prevelika. I onda pogled ponovo ide ka zvezdama. Kao nekad. Samo što sada imamo tehnologiju, ali i još veći strah.
Možda niko ništa ne krije zato što skriva istinu o vanzemaljcima. Možda se krije praznina. Neznanje. Ili spoznaja da smo previše moćni, a premalo zreli. Da smo dobili alat koji ne znamo da koristimo. Da smo civilizacija koja zna kako da ode na Mesec, ali ne zna kako da živi sa sobom.
Ako postoji Bog, možda on nije sudija, već posmatrač. Ako postoje vanzemaljci, možda nisu spasioci ni osvajači. A ako smo mi projekat, možda je najveći test upravo ovaj: šta ćemo uraditi jedni s drugima dok mislimo da nas niko ne gleda.
I možda je tišina iz svemira najiskreniji odgovor koji trenutno dobijamo.
ZAPRAVO, SVE KNJIGE, SVI FILMOVI, SVE STO VIDJAMO U JAVNOSTI NA OVAJ ILI ONAJ NACIN TO JE ZAPRAVO PRIPREMA LJUDSKE VRSTE NA SUSSRETE ILI MOZDA CAK I SUZIVOT SA VANZEMALJCIMA. ALI, VLADE SE JOS PLASE DA NISMO SAZRELI ZA ISTINU. OD ROZVELA PROSLO JE VISE OD 75 GODINA , KADA SU VANZEMALJCI STIDLJIVO POMENUTI I KADA JE NASTALA OBLAST 51. PA ONDA TEORIJA ZAVERE DA JE KENEDI UBIJEN ZAPRAVO ZATO STO JE HTEO DA OTKRIJE ISTIJU O VANZEMALJCIMA. I DO DANAS NISTA. A MOZDA JE IPAK SVE NA TRAMPU I MASKU I MARKU RUBIJU.
