POTEMKINOVA SELA

KO NE ZNA NISTA O POTEMKINOVIM SELIMA JE MNOGO PROPUSTIO U ZIVOTU. A AKO VAM KAZEM DA NAS VODJA SVAKI DAN OKO NAS STVARA I PRICA POTEMKINOVA SELA ONDA CE OVA PRICA DA VAS ZAINTERESUJE. A AKO VAM KAZEM DA U SEVERNOJ KOREJI POSTOJI PRAVO POTEMKINOVO SELO ONDA SVAKAKO ZNAMO ODAKLE NASEM VLADARU SAVREMENA IDEJA KAKO DA GA NAPRAVI U SRBIJI ILI OD SRBIJE.

 

Potemkinova sela (rus. потемкинские деревни), metafora, označava nešto što ne postoji, odnosno postoji samo imaginarno.

Fraza je nazvana po ruskom vojskovođi i knezu Grigoriju Aleksandroviču Potemkinu, koji je u vreme Rusko-turskog rata 1787−1792. postao namesnik novoosvojenih krajeva koji su obuhvatali Krim i druge teritorije severno od Crnog mora. Tada je Potemkin po pustim stepama Južne Rusije naredio da se pored puta improvizuju kulise nepostojećih sela, sa seljacima, pastirima i stadima, samo da bi ruska carica Katarina II, prolazeći tuda 1787, videla kako Rusija, pod njegovim ministrovanjem, cveta i napreduje. Time je hteo prikazati lažnu vrednost osvojenih krajeva.

Danas se ta metafora često koristi za pokušaje stvaranja lažnog utiska.

Lenjingradski naučnik A. M. Pančenko (1937−2002) je dokazao da je to mit. Mit posebne vrste. Naime, tada je bilo uobičajeno da se rade bogate dekoracije bilo kog događaja od državnog značaja. Ali, Potemkinove dekoracije su bile toliko raskošne, da su izazvale sumnju realnog postojanja samih objekata. A tolika raskoš je mogla da bude rezultat toga, što je Katarinu na tim putovanjima pratio austrijski imperator Jozef II Habzburški. 

 Reklo bi se da što se tiče srpske stvarnosti, "Potemkinova sela" nikad nisu bila aktuelnija nego danas - seljenje birača, prisilno dovoženje pristalica na mitinge vladajuće stranke, priče o "ekonomskom tigru" dok, prema Unicefu, jedno od desetoro dece živi u siromaštvu, "vrtoglavi" rast BDP, dok se zemlja sve više i više zadužuje. Lista "Potemkinovih sela" podugačka je u Srbiji.

Bili smo svedoci i da je pre nekoliko godina, pri otvaranju obnovljene zgrade vranjskog pozorišta "Bora Stanković", pošto se očekivao dolazak brojnih visokih zvanica, uključujući i predsednika države Aleksandra Vučića, lokalna samouprava susednu, oronulu zgradu, "umotala" u plakat koji imitira fasadu, kako bi sve izgledalo "savršeno". Bukvalni primer Potemkinovog sela, zar ne?

Obilje je istorijskih primera stvaranja privida druge stvarnosti. Neka Potemkinova sela nisu samo medijska, nego i bukvalna. Poznat je primer lažnog sela Kijong Dong koje je Severna Koreja podigla u blizini južnokorejske granice kako bi stvorila iluziju da je život u ovoj državi ispunjen srećom i blagostanjem.

 Najdrastičniji primer ove vrste je svakako koncentracioni logor Terezijenštadt, koji su nacisti tokom Drugog svetskog rata nazivali „Rajski geto“ i predstavnicima Crvenog krsta predstavljali kao udobni, humani smeštaj za Jevreje, koji su kasnije sprovođeni u Aušvic Birkenau i ubijani u gasnim komorama.

 

Ova poznata priča o lažnim selima postala je opšte mesto, a sam pojam Potemkinovo selo ušao je ne samo u kulturu, nego i u pravne i druge nauke. Naziv Potemkinova šuma se na primer koristi u saobraćaju i označava red stabala koja su posađena uz put. Međutim, moderni istoričari ukazuju da je i originalna priča o Potemkinovim selima preterana i da je najverovatnije ruski velmoža samo podsticao seljake da priđu bliže vodi kako bi bili viđeni.

Zanimljivo je kako je Potemkinovo ime obeležilo nestvarno i na druge načine. Jedan obrt dala je sama istorijska stvarnost – po ruskom državniku nazvana je krajem 19. veka oklopnjača Potemkin, jedno od najmoćnijih plovila ruske carske mornarice na kome je izbila pobuna 1905. godine. O ovom događaju će 1925. genijalni sovjetski režiser Sergej Ajzenštajn snimiti film “Oklopnjača Potemkin” koji se smatra jednim od najuticajnijih propagadnih filmova svih vremena i unosi novi pristup montaži.

Sa druge strane, uzbudljiva ideja o tome da je čitav svet Potemkinovo selo zapravo je drevna – može se tražiti i u čuvenoj „alegoriji pećine“ antičkog filozofa Platona. Moderni filozofi će preispitivanje problema stvarnosti i njene simulacije ipak radije započeti sa Dekartom, dok je u laičkoj javnosti najpoznatije preispitivanje ove teme dao francuski filozof Žan Brodijar, u popularnoj knjizi „Simulacija i simulakrum“.

Pitanje da li je stvarnost samo falsifikat česta je filmska tema, a jedan od poznatijih primera je „Trumanov šou“ Pitera Vira. No, na filmu su ovu temu najozbiljnije obradila braća Vašovski u kultnom SF ostvarenju „Matriks“. Pitanje da li živimo u Matriksu, Potemkinovom selu naših čula, kao i da li je ceo Univerzum samo računarska simulacija, zaintrigiralo je i fizičare – jedan broj istraživača pokušava da uporedi neka ograničenja u kvantnom svetu na sličan način na koji “nesihronizovanost” Jutjub snimka otkriva da je reč o podvali.Na kraju, uvek možemo samo da zamislimo kako je neka druga stvarnost stvarnija od naše. U jednoj od njih Severna Koreja je možda i osvojila Mundijal u Brazilu. „Voljeni vođa“ Kim  Džong Un je iz svečane lože posmatrao kako se njegovi reprezentativci bore u finalu i potom osvajaju Svetsku kup. Brazilska publika mu je oduševljeno klicala. Dobri vođa je fudbalere ugostio na večeri gde je poslužena piletina, a svakom od severnokorejskih fudbalera poklonio pištolj sa ugraviranim likom.

ZNACI POTEMKINOVA SELA SU PRETECA MATRIKSA. STA VISE DA KAZEM NEGO DA SE UZASAVAM STO NE MOZEMO  DA ZNAMO  STA JE ISTINA A STA LAZ  . SVE OSTAJE SAMO STVAR SNAGE  NASEG UMA I MOCI PERCEPCIJE!