ZIVOTINJE SU MNOGO PAMETNIJE NEGO STO MISLIMI. MOZDA SU ODUVEK I BILE ,A MI TO TEK SADA PRIMECUJEMO GLEDAJUCI KLIPOVE NA INTERNETU. NE MOZEMO DA SE NE DIVIMO, NE CUDIMO, DA PROSTO NE VERUJEMO I DA MISLIMO DA SU TO NEKA FOTOSOPIRANJA ILI NEKI RADOVI VESTACKE INTELIGENCIJE. PA ONDA HAJDE DA POSLE VRANA I PCELA O KOJIMA SAM PISALA, VIDIMO PRICU O OSTALIM ZIVOTINJAMA . NARAVNO KUCNI LJUBIMCI SU PRICA ZA SEBE TAKO DA I NJIH NECU POMINJATI U OVOM BLOGU.
Svi znamo koliko su psi pametni. Mogu da budu obučeni da otkrivaju drogu, eksplozive i rak, pored toga što pomažu ljudima sa raznim fizičkim i emocionalnim izazovima.Druge životinje koje su poznate po svojoj inteligenciji su svinje i hobotnice, a ovo je još pet životinja koje se smatraju najinteligentnijim na svetu.
Šta je inteligencija u životinjskom carstvu?
Prvo, hajde da definišemo šta zapravo označava pojam “inteligencija” kada govorimo o životinjama. Inteligencija se može manifestovati na različite načine, uključujući sposobnost rešavanja problema, učenje iz iskustva, stvaranje alata, pa čak i emocionalnu povezanost sa drugim bićima.
Različiti aspekti inteligencije
Inteligencija može biti kognitivna, emocionalna ili socijalna. Na primer, neki primati su poznati po svojoj socijalnoj inteligenciji, dok su ptice poput vrana sposobne da koriste alate. S obzirom na to da inteligencija nije univerzalna, razumevanje različitih aspekata može nam pomoći da bolje razumemo svet oko nas.
Šimpanze imaju skoro 99 odsto našeg DNK i naši su najbliži živi rođaci.
Imamo isti broj prstiju na rukama i nogama i imamo isti nervni sistem,
mišiće i kosti. Iako imamo veći mozak, šimpanzin i ljudski mozak su
slični po strukturi i funkciji. Šimpanze umeju da razmišljaju apstraktno
i racionalno, a koriste se i alatima, prenosi Index.
Oni
koriste štapove i travu da kopaju termite, bacaju kamenje i granje kada
im prete, savijaju lišće da bi ih koristili kao sunđer za dobijanje
vode za piće i koriste kamenje da razbiju tvrde ljuske oraha. Šimpanze
dele neke od istih emocija kao i ljudi, uključujući sreću, saosećanje,
empatiju, tugu i anksioznost. Oni su takođe sposobni za napredne veštine
rešavanja problema, kao što je prelazak puta kada je to bezbedno,
izbegavanje žičane zamke i pljačkanje useva sa farmi.
Vrane
Možda su im mozgovi mali, ali su moćni. Mozak vrane ima mnogo tesno
zbijenih neurona koji efikasno funkcionišu. Dok se procena i obrada
problema obično odvija u moždanoj kori, kod vrana je malo drugačije. One
nemaju koru velikog mozga, pa se njihovo razmišljanje odvija u
palijumu, debelom sloju sive materije koja prekriva gornju površinu
velikog mozga.
Vrane su pokazale sposobnost da koriste štapove
kao koplja i alate za kopanje insekata. Njihova inteligencija se proteže
na viši način razmišljanja kao što je planiranje. Kada uhvate hranu,
pretvaraće se da je kriju ako misle da ih druga životinja posmatra, a u
stvari će je sakriti u perje. U pojedinim oblastima poznato je da bacaju
orahe na put, da ih razbijaju automobili u prolazu.
Delfini
Odnos mozga i veličine tela kod delfina je najveći posle ljudi. Njihov
prirodni sonar im omogućava da koriste eholokaciju da komuniciraju jedni
sa drugima putem zvukova, a druga funkcija eholokacije je sposobnost
navigacije i lova. Zbog njihove neverovatne sposobnosti lociranja pod
vodom, američka mornarica ih je koristila za traženje mina i
pričvršćivanje eksploziva ili uređaja za prisluškivanje na
neprijateljske brodove.
Drugi načini na koje se njihova
inteligencija ispoljava su kroz sofisticirane igre u koje se bave,
korišćenje alata, kooperativni lov, samosvest i njihovo učešće u
složenim društvenim mrežama. Istraživanja pokazuju da delfini imaju
veliki kapacitet pamćenja te da pamte i prepoznaju jedni druge tokom 20
godina, a možda i za ceo život.
Slonovi
Upotreba alata je pokazatelj inteligencije životinja, a slonovi su
sofisticirani korisnici alata. Njihovo korišćenje grana u različite
svrhe je impresivno. To uključuje grebanje po leđima, upotrebu kao
oružje kada su ugroženi i uništavanje insekata. Dugo su nosili i granje,
da bi ih kasnije koristili po potrebi.
Slonovi su efikasni
komunikatori i koriste svih pet čula za međusobnu interakciju. Poznati
po svom neverovatnom pamćenju, slonovi godinama pamte porodicu,
prijatelje i neprijatelje i sposobni su da pamte vodu i izvore hrane
tokom dužeg vremenskog perioda. U istraživačkom eksperimentu, slonovi su
pokazali napredno razmišljanje u razumevanju ljudskog jezika. Mogli su
da razlikuju različite jezike, da razumeju da li je to muški ili ženski
glas i da utvrde da li je to pretnja.
Pacovi
Pacovi su sposobni da donose odluke na osnovu informacija i znanja o
određenoj situaciji. Takođe su svesni svojih mentalnih procesa,
naprednog koncepta poznatog kao metakognicija. Istraživači su pokazali
da bi pacovi često odbijali da urade test ako ne znaju odgovor. Takođe
se mogu obučiti da odgovaraju na svoje ime, trče kroz lavirint, leže,
prevrću se i još mnogo toga.
Pacovi su veoma društvene životinje
koje dobro reaguju na ljubaznost svojih vlasnika, ali im je potrebno i
društvo drugih pacova i međusobno će komunicirati pomoću
visokofrekventnih zvukova. Eksperimenti koji su mogli da pokažu empatiju
pokazali su da bi pacovi odbili poslasticu ako bi pritisak na polugu
izazvao šok kod drugog pacova. Pacovi osećaju emocije, a jedan od načina
na koji ih izražavaju je škrgutanje zubima koje se naziva bruksiranje,
što obično ukazuje na zadovoljstvo.
EVO I OSTALIH PAMETNIH ZIVOTINJA
Svinja
Dovoljno su inteligentne da na primer nadmudre druge kada je hrana u pitanju. Prema istraživanjima objavljenim u Njujork Tajmsu, svinje čak koriste i ogledala da pronađu hranu, brzo uče i mogu se dresirati.Studije pokazuju izraženu emotivnost kod svinja. One su osećajne, umeju da tuguju i da se dosađuju. Prilično su društvene kada su ljudi u pitanju i lako se treniraju. Svinje sanjaju i mogu da raspoznaju kad ih dozivate po imenu – poput pasa.
Bonobo majmun
Blizak rođak šimpanzama, bonobo živi samo u centralnoj Africi. Pored otga što u komunikaciji koriste znakove i simbole, jedan od ovih životinja, Kanzi, je, uz pomoć naučnika, naučio znakovni jezik kojim se sporazumeva sa ljudima.
Krava
Krave nisu samo pametne životinje, več i veoma emotivne. One u krdu razvijaju kompleksne emotivne veze, a naučnici su dokazali da krava može da oseća i anksioznost.
Pčele
Iako jedna pčela nije inteligentna, mnogo njih pokazuje veoma veliki nivo inteligencije. U košnici postoji određeni zakon koji se poštuje.
Veverice
Ove krznene životinje uče posmatrajući druge, a znanje prenose na sledeće generacije.
KOKOSI
1. Kokoši jedu travu kao špagete
Kada se nalaze u svojem prirodnom okruženju, kokoši provode dan tražeći kukce i uživajući u svježim vlatima trave.
2. Kokoši OBOŽAVAJU valjanje u prašini
Možda to neće zvučati jako privlačno, ali kokoši iznimno uživaju u kopanju plitke rupe u zemlji, širenju svojih krila i valjanju uokolo. To im pomaže da očuvaju odgovarajuću izolaciju perjem i da se riješe parazita. Znala sam kokoši koje su provele cijeli svoj život zatočene u kavezu, ali kada su dobile priliku za slobodu, jedna od prvih stvari koju bi uvijek napravile je valjanje u prašini.
3. Kokoši imaju složen sustav komunikacije s posebnim značenjima
Kada provodiš dosta vremena s kokošima, počet ćeš razumijevati njihova brojna različita glasanja, od dozivanja svoje djece do upozoravanja na mjesto gdje se nalazi hrana.
4. Kokoši se vole igrati
Kada imaju dovoljno prostora, kokoši trče, skaču, kupaju se pa čak i sunčaju. Nažalost, oko 95 % svih kokoši koje su uzgojene u SAD-u provedu cijeli svoj život u sićušnim kavezima, ne većima od veličine iPada.
5. Kokoši razgovaraju sa svojim nerođenim bebama
U prirodnom okruženju, majka kokoš kvocat će svojim pilićima čak i prije nego što se rode te će oni njoj, ali i jedni drugima, odgovarati kroz ljuske. Na industrijskim farmama pilić nikada neće upoznati svoje roditelje jer su oni odvedeni čim je jaje sneseno i stavljeno u velik inkubator.
6. Kokoši su mnogo pametnije nego što misliš
Nedavna istraživanja pokazala su da su kokoši inteligentne životinje s mnogim osobinama primata. Sposobne su riješiti složene probleme, razumjeti uzroke i posljedice, prenijeti znanje, pokazati samokontrolu i brinuti se o budućnosti.
7. Kokoši su zapravo dinosauri
Istraživanje je pokazalo da ne samo da su se kokoši razvile iz dinosaura i da su najbliži živući rođaci veličanstvenog T. Rexa, nego da su one zapravo živući dinosauri.
8. Kokoši pridaju veliku važnost izgradnji vlastita gnijezda
Počinju grebanjem plitke podloge u tlu, onda na leđima donose grančice i lišće u svoje gnijezdo gdje puste da materijal otkliže te grade oko ruba. Izdržat će bez hrane i vode kako bi izgradili vlastito gnijezdo sigurno od predatora.
9. Kokoši imaju odlično pamćenje
Sposobne su prepoznati i pamtiti više od 100 različitih pojedinaca, uključujući ljude.
10. Kokoši mogu razumjeti trajno postojanje predmeta
Čak i kad je predmet maknut od njih i skriven, kokoši mogu shvatiti da on i dalje postoji. To ne može mnogo životinja, a ne mogu ni ljudska djeca.
Oktopod
Oktopod je najpametnije biće u moru. Naučnici konstantno otkrivaju interesantne novosti o sposobnostima oktopoda. Istraživanja pokazuju da su sposobni za igru i rešavanje problema. Takođe, vrlo uspešno i brzo pronalaze izlaz iz lavirinta.
Golub
Golubovi imaju savršeno pamćenje. Mogu da se prepoznaju u ogledalu, da zapamte stotinu različitih slika i sposobni su da zapamte duge putanje.
Povezane objave
Ljudi nisu jedina inteligentna bića na svetu. Ove vrste životinja, na osnovu istraživanja, predstavljaju grupu najinteligentnijih živuljki na svetu.
Oktopod
Oktopod je najpametnije biće u moru. Naučnici konstantno otkrivaju interesantne novosti o sposobnostima oktopoda. Istraživanja pokazuju da su sposobni za igru i rešavanje problema. Takođe, vrlo uspešno i brzo pronalaze izlaz iz lavirinta.
Golub
Golubovi imaju savršeno pamćenje. Mogu da se prepoznaju u ogledalu, da zapamte stotinu različitih slika i sposobni su da zapamte duge putanje.
Svinja
Studije pokazuju izraženu emotivnost kod svinja. One su osećajne, umeju da tuguju i da se dosađuju. Prilično su društvene kada su ljudi u pitanju i lako se treniraju. Svinje sanjaju i mogu da raspoznaju kad ih dozivate po imenu – poput pasa.
Pas
Čovekov najbolji prijatelj. Pse je lako trenirati, društveni su, razumeju komande i poslušni su. Mogu da raspoznaju imena i lica osoba koje su već sreli. Osećaju ljubav, ljubomoru i ukoliko ih povredite, neće to zaboraviti do kraja života.
Papagaj
Papagaji su širom sveta poznati kao najpametnije ptice. Oni umeju razne stvari, koristeći svoj fantastični kljun. Prema studiji, vrsta Kakadu poseduje 90 posto od ukupnih veština koje se pripisuju pticama. Papagaji umeju da imitiraju i govore- sastavljaju čak čitave rečenice.
Ovca
Britanski naučnici i istraživači ustanovili su da ovce imaju neverovatnu instinktivnu sposobnost i inteligenciju, o kojoj nismo ni pomišljali. Ukoliko se osete ugroženim, grupišu se i zajedno beže od predatora. Sposobne su da zapamte i indetifukuju kako ljudsko lice, tako i životinju.
Tijekom 19. stoljeća kolonizatori su pokušavali pripitomiti zebre na svojim putovanjima u Afriku. Često su dolazili u situaciju da im se konji razbole, a bilo je teško nabaviti nove. Stoga su došli na ideju da pripitome zebre, ali im to nije pošlo za rukom. Zebre su manje od konja, samim tim i neudobnije za jahanje. Ipak, glavni razlog njihova neuspjeha je to što je zebre mnogo teže uhvatiti i što su jedna od agresivnijih vrsta.
KOJE SE ZIVOTINJE NE MOGU PRIPITOMITI
Zebra
Tijekom 19. stoljeća kolonizatori su pokušavali pripitomiti zebre na svojim putovanjima u Afriku. Često su dolazili u situaciju da im se konji razbole, a bilo je teško nabaviti nove. Stoga su došli na ideju da pripitome zebre, ali im to nije pošlo za rukom. Zebre su manje od konja, samim tim i neudobnije za jahanje. Ipak, glavni razlog njihova neuspjeha je to što je zebre mnogo teže uhvatiti i što su jedna od agresivnijih vrsta.
Los
Kralj Karl XI od Švedske poznat je po svom pokušaju da pripitomi losa. Kralj je želio jahati životinju koja bi bila mnogo opasnija od konja, kako bi ulio strah u kosti svojim neprijateljima. Naravno, njegov pokušaj je propao. Ipak, ruski znanstvenici i dalje pokušavaju pripitomiti ove predivne životinje. Još se ne mogu pohvaliti uspjehom.
Dingo
Dingo se još naziva australijskim divljim psom. Iako su sličnosti s psima velike, čovjek nije uspiopripitomi ovu vrstu. Dingo je ipak vrsta za sebe i ljudi
Rakun
Rakuni izgledaju preslatko i lako ih je zamisliti kao kućne ljubimce. Ipak, pokušaji pripitomljavanja nisu dali željene rezultate. Manje je poznato da bi rakuni bili veoma uspješni kao radne životinje i čovjek bi od njih imao koristi. Ipak, rakuni su veoma agresivni i destruktivni i ne podnose zarobljeništvo.
Lisica
Iako su nam poznati pojedinačni primjeri kad je čovjek uspješno ukrotio lisicu, pripitomljavanje u većem obujmu nije ostvareno. Međutim, ljudi su u prošlosti uspjeli pripitomiti jednu vrstu lisice, ali je ona izumrla. Svi suvremeni pokušaji do danas nisu dali rezultata.
Bonobo
Bonobo predstavlja jedinstven primjer vrste koju nije pripitomio čovjek, već se pripitomila sama. Znanstvenici još uvijek pokušavaju utvrditi kako je točno tekao taj proces. Pretpostavlja se da je započeo još prije dva milijuna godina u Africi, kada su preci bonoboa odvojeni od čimpanzi formiranjem rijeke Kongo.
Bonoboi su se našli južno od rijeke, u ugodnijim uvjetima za život i izobilju hrane. Zbog toga su ženke postale izbirljivije u potrazi za partnerom. Birale su nježnije partnere, dok su agresivni primjerci izumrli. Tako je nastala bonobo vrsta.
Kojot
Kojoti su vrsta koja izbjegava čovjeka i veoma ih je teško uhvatiti. Ove životinje su i prenosioci teških bolesti, pa je neophodan dodatni oprez. Bilo je puno pokušaja njihova pripitomljavanja, pa čak i križanja s nekim vrstama pasa. Životinje nastale ovim procesom nisu bile pravi kojoti.
Slon
Iako se širom Azije slonovi hvataju i dresiraju već neko vrijeme, oni nisu pripitomljene, već ukroćene životinje. Za proces pripitomljavanja neophodno je primeniti umjetnu selekciju, odnosno odabrati primjerke sa željenim osobinama koje će njihovi potomci nasljeđivati. Ovaj proces najčešće traje tijekom dvanaest generacija, nakon čega životinje postaju genetski različite od svojih predaka iz divljine.
Velika bijela psina
Iako to nikad ne biste pretpostavili, bilo je ljudi koji su pokušali ukrotiti i pripitomiti veliku bijelu psinu. Jedinke koje su uspijevali uhvatiti uginule bi poslije nekoliko dana ili čak nekoliko sati. Ova vrsta ne voli zatočeništvo i poznato je daudaraju glavom u staklo akvarija sve dok ne umru, a ponekad se i izgladnjuju do smrti.
Nilski konj
Nilski konj je jedna od najopasnijih životinja na svijetu. Oni godišnje ubiju onoliko ljudi koliko lavovi, tigrovi, slonovi, bizoni i nosorozi zajedno. Zabilježeno je nekoliko pokušaja pripitomljavanja nilskih konja, ali su svi završili bezuspešno, a neki čak i tragično – ljudskom smrću.
Najnovije istraživanje australijskog Monaš univerziteta otkrilo je da proučavanje rada mozga kod životinja može da ponudi vredna saznanja o evoluciji kognitivnih sposobnosti čoveka, kao i da pomogne u razvoju naprednijih sistema kao što su veštačka inteligencija i računarski sistemi.
Vođa projekta Skarlet Hauard ispituje na koji način mozak malih životinja, od mehanike letenja kod vilinog konjica, do vida pčela, može da inspiriše razvoj naprednih tehnologija koje oponašaju kretanje, ponašanje i percepciju životinja.
Hauard je ukazala da životinje mogu da budu važan model za stvaranje novih tehnologija, posebno u sferi robotike i veštačke inteligencije. Kako se navodi u njenoj studiji, objavljenoj u časopisu "Trendovi u kognitivnim naukama", mnogi procesi i načini na koji životinje rešavaju zadatke i izazove poput izbegavanja sudara u letu mogu da dovedu do preciznijih i adaptivnijiih tehnologija, prenela je agencija Sinhua.
Kako je istakla Hauard, istraživanje je zaključilo da razumevanje načina na koji životinje reaguju na nove izazove takođe može da doprinese predviđanju kako se one snalaze u odnosu na promene u životnoj sredini koje izaziva čovek.
SAD NE ZNAM DA LI SE MENI CINI ILI JE TO ZATO STO SAD IMA MNOGO KLIPOVA SA ZIVOTINJAMA,ALI ZIVOTINJE SU MNOGO PAMETNIJE NEGO PRE.NA NJIH JE UTICALA VESTACKA INTELIGENCIJA I NJIHOV VECI DODIR SA SVETOM LJUDI. ONI BUKVALNO PRATE' INTERNET I PRIMAJU INFORMACIJE KOJE ZAHVALJUJUCI INTELIGENCIJI KORISTE DA NABAVE HRANU ILI ZATRAZE POMOC.
OVAJ BLOG JE NASTAO ZAHVALJUJUCI LISICI SA INTERNETA KOJA DOLAZI SVAKI DAN U ISTU KUCU DA JEDE. NE BI TO BILO NEOBICNO, DA TO NIJE U OSTO VREME IDA ONA DOZVOLJAVA ZENI KOJA JE HRANI DA JE MAZI. KAD OBAVI TO ZASTO JE DOSLA ODLAZI U SVOJU SLOBODU DO SUTRA U ISTO VREME. SVAKI DAN MESECIMA , NISTA SE NIJE PROMENILO. NI KORAK , NI POTEZ, NI REC MANJE NITI VISE. UVEK ISTO! NEVEROVATNO ISTA DOZA MAZENJA IHRANE.
ZIVOTINJE SU SIGURNO PAMETNIJE NEGO STO MISLIMO!
Izvor: https://geek.hr/znanost/clanak/jesu-li-zivotinje-pametnije-od-ljudi/
Izvor: https://geek.hr/znanost/clanak/jesu-li-zivotinje-pametnije-
Нема коментара:
Постави коментар