недеља, 12. јул 2020.

STA NAM JE CINITI

POSTAVLJA SE LOGICNO PITANJE: STA NAM JE CINITI U SITUACIJI U KAKVOJ NIKADA NISMO BILI?  I NE ZNAM! ZAISTA NE ZNAM! KAD SE POLITIKA I VIRUS UHVATE RUKU POD RUKU SVE OSTALO NESTAJE! A TO JE STRASNO!
Nestaje prica o drugim bolestima. O gladi. O zagadjenosti vode, zemlje, vazduha. O svim onim problemima sa kojima smo se susretali zadnjih decenija. I onda s punim pravom se pitamo, a sta sad?Zbog cega smo sad u panici? Zbog cega je toliki strah u nama? Da li je taj strah opravdan? I sta ce biti krajnji ishod svega ovoga? Da li je na delu zaista borba dobra i zla? I na kraju krajeva postoji li crta izmedju dobra i zla? Postoji li stvarno zlo i stvarno dobro? I sta je stvarno dobro ,a sta stvarno zlo za ljudski rod?
Suocili smo se sa nemogucom misijom. Sve bolesti su ustuknule pred Covidom 19. Sve dosadasnje brige o zagadjenosti planete i o zagadjaneosti morala drustva nestale su! Zar je moguce ziveti ovako. Kao misevi da se sakrivamo u rupe dok ne prodje opasnost! A ona proci nece! Pa sta onda da radimo? Da prihvatimo zivot koji je 300% drugaciji od zivota na koji smo navikli? Ne znam! Da li je to uopste moguce. Evo kod nas  u Srbiji gde smo se tradicionalno ljubili pri susretu i gde smo druzenje stavljali ispred svega to vise nije moguce. Nije moguce ni planirati nesto za sutra, a tek za mesec, godinu. Nije moguce biti realan jer se desavaju nerealne stvari. nikada u ljudskoj istoriji nije bilo ovako. Znalo se samo za jednu opasnost koja preti i onda se sa njom moglo izaci nekako na kraj. Sada je sve opasno i sve neizvesno. Ne vredi ni da kukam za starim proslim vremenima kad smo ziveli neinformisani,a srecni. Sada smo informisani, ali da li su to istine ili lazi ko zna? Sta bih dala  da se vratim u mrak! Ovako ne mogu dalje. Niti sta mogu da promenim niti mogu da zivim na nacin koji su nam nametnuli. Zar nam je zaista bolje od kad znamo za Duboku drzavu? Da li nam je zaista bolje  od kad znamo za Picagejt aferu? Da li nam je bolje od kad znamo za izrabljivanje dece?
Razmisljam sve vreme sta je u glavama tih mocnika koji upravljaju "SIMSOM"? Jer realno mi smo samo igrica na NEBESKOM KOMPJUTERU! Dobro, oni su dobili moc da sprovode ono sto im se trazi. Civilizacija koja se igra sa nama pronasla je ljude ( ili vanzemaljce) koji nam namecu igru. Jasno je to meni. Kao sto mi je jasno da ljudska vrsta  ne moze protiv toga. Te onda budimo realni ni predsednici drzava nisu bitni likovi, a politika je jes jedan gedzet. Sve bih ja to nekako apsorbovala da me ne muci pitanje: Ako smo mi virtualna igrica zasto smo stvoreni da imamo um i osecanja? Zasto nismo roboti, kiborzi ili sta god?
Jer mi imamo osecanja i um  i to nam ne dozvoljava da zivimo normalno. Pod uslovom da znamo sta je normalno za ljude. Jer ovo svakako nije.
NE MOGU NACI ODGOVORE. SAMO PITANJA. I SVAKIM DANOM SVE JE GORE. I NE ZNAM STA CINITI, ALI ZIVOT MISEVA KOJI SU  DEFINITOVNO PAMETNIJI OD NAS ME UZASAVA!
DA LI JE DOSLO VREME DA SE SVE PREOKRENE? DA ZIVI ZIVE ISPOD ZEMLJE, A MRTVI DA OSTANU NA ZEMLJI?

Нема коментара :

Постави коментар