SMISAO I BESMISAO

SMISAO I BESMISAO! UPRAVO TAKO. NISTA VISE NEMA SMISLA ILI MI NE VIDIMO VISE SMISAO NI U CEMU?  NIKADA SE DO SADA LJUDSKI ROD NIJE NASAO U OVAKVOJ SITUACIJI. NI ZA VREME NAJVECIH RATOVA, NI NAJVECIH PANDEMIJA. JER REALNO SADA KAO STO PRICAM VEC DANIMA NA DELU SU ZAJENO RAT I PANDEMIJA. I KAKO NACI SMISAO I SVRHU I SNAGU DA ZIVIMO DALJE. KAO NEKAD SIGURNO VISE !

Zivot ne čine okolnosti nepodnošljivim, već nedostatak smisla i svrhe".Kada više ne možemo da promenimo situaciju, izazvani smo da promenimo sebe"."Životni smisao se razlikuje od čoveka do čoveka, iz dana u dan, iz sata u sat. Zato i nije tako važan opšti smisao života, koliko specifičan smisao života u datom trenutku. Postaviti tako uopšteno pitanje bilo bi kao da pitamo šahovskog majstora koji je šahovski potez najbolji na svetu. Jednostavno, nema najboljeg, ili čak dobrog poteza koji ne bi zavisio od situacije u igri i od osobina protivnika .Kada je sve drugo oduzeto, čovek i dalje ima svoju poslednju slobodu, a to je sloboda da "bira svoj stav u bilo kakvom sklopu okolnosti". Mi donosimo odluku da nastavimo dalje, da nastavimo da se budimo i živimo svoj život svaki dan, zato što verujemo da postoji neka viša svrha – da naša patnja nije uzaludna.

"Na neki način, patnja prestaje da bude patnja u trenutku kada dobije smisao, kao što je smisao žrtvovanja".Smisao može doći iz različitih izvora, ali ni jedan nije snažniji od ljubavi. Frankl piše da je u rovovima Aušvica doživio istinu starog klišea da "sve što ti je potrebno je ljubav". Misli o voljenima, Frankl piše, pružaju čoveku osećaj blagostanja makar na trenutak, čak i kada mu ništa više nije ostalo.

"Po prvi put u životu sam osetio istinitost onoga što su toliki mislioci izrekli kao poslednju mudrost svog života i što su toliki pesnici opevali: da je ljubav poslednje i najviše do čega se ljudska egzistencija može vinuti".

Frankl veruje da birajući smeh i smisao za humor, više nego bilo šta drugo nam može pomoći da se "izdignemo iznad svake situacije.

"Pokušaj humora i posmatranja svega u humorističkom svetlu stvara veštinu koja se zove umetnost življenja".Ne ciljajte ka uspehu. Što više ciljate i od njega pravite metu, više ćete ga promašiti. Jer uspeh, kao i sreća, se ne mogu pronaći, oni moraju nastati, a oni nastaju samo kao posledica lične posvećenosti razlogu većem od samog čoveka ili kao nusprodukt nečije potpune predaje drugoj osobi. Sreća mora da se desi, a isto važi i za uspeh, morate da dozvolite da vam se dese tako što nećete misliti o njima

Covek  ima svoju poslednju slobodu, a to je sloboda da "bira svoj stav u bilo kakvom sklopu okolnosti". Mi donosimo odluku da nastavimo dalje, da nastavimo da se budimo i živimo svoj život svaki dan, zato što verujemo da postoji neka viša svrha – da naša patnja nije uzaludna."Na neki način, patnja prestaje da bude patnja u trenutku kada dobije smisao, kao što je smisao žrtvovanja" može doći iz različitih izvora, ali ni jedan nije snažniji od ljubavi.  Sve što ti je potrebno je ljubav". Misli o voljenima pružaju čoveku osećaj blagostanja makar na trenutak, čak i kada mu ništa više nije ostalo.  LJ ubav je da  ljubav je  poslednje i najviše do čega se ljudska egzistencija može vinuti".

Birajući smeh i smisao za humor, više nego bilo šta drugo nam može pomoći da se "izdignemo iznad svake situacije".Pokušaj humora i posmatranja svega u humorističkom svetlu stvara veštinu koja se zove umetnost življenja

Ne treba da se  juri za uspehom, već umesto toga treba posvetiti sebe nečemu većem od nas samih, i pustiti uspeh da nas prati kao neizbežan nusprodukt tog zalaganja.Ne ciljajte ka uspehu. Što više ciljate i od njega pravite metu, više ćete ga promašiti. Jer uspeh, kao i sreća, se ne mogu pronaći, oni moraju nastati, a oni nastaju samo kao posledica lične posvećenosti razlogu većem od samog čoveka ili kao nusprodukt nečije potpune predaje drugoj osobi. Sreća mora da se desi, a isto važi i za uspeh, morate da dozvolite da vam se dese tako što nećete misliti o njima. kog majstora koji je šahovski potez najbolji na svetu. Jednostavno, nema najboljeg, ili čak dobrog poteza koji ne bi zavisio od situacije u igri i od osobina protivnika". Kada je sve drugo oduzeto, čovek i dalo više ciljate i od njegaČovek mora da se pripremi da prihvati bol kao sastavni deo života, inače nikada se neće usuditi da se nečemu nada, raduje ili da istinski voli. Dakle, bez spremnosti da se "oseća", što svakako uključuje i osećanje bola, kao i patnje - nikada nećemo upoznati radost i sreću. 

 Uostalom, zašto svake godine više hiljada ljudi izvrši samoubistvo? Glavni odgovor i objašnjenje je u vezi sa stavom našeg društva prema bolu. Naučili su nas da verujemo da za svaku "ranu" ili bol postoji "pilula", koja nam može pomoći da se izlečimo.

 Međutim, ako emocionalni bol i tuga zbog odbacivanjaništenog zdravlja, neostvarenih želja ili neispunjenih snova - ne prođe - mnoge osobe ne znaju na koji način da se "izbore" sa svojom patnjom, utapaju se u njoj. Istina je da onaj ko ne upozna bol i patnju nikada neće saznati ni šta su to radost i sreća. Prva od Četiri plemenite istine kojima je Buda podučavao svoje učenike glasi: "Život je patnja". 

A tek nakon istinskog osećanja patnje i njenog prevazilaženja nastaje katarza ili pročišćenje, kao posebno stanje svesti. Naravno, svako od nas različito reaguje na određena psihička i emotivna stanja, tako da nakon one "prave patnje" ljudi obavezno postaju ili plemenitiji, ili još okrutniji. Pri tome, svako od nas svoje probleme doživljava subjektivno, a nesvesni mehanizmi ličnosti nas navode da krivicu pripisujemo nekom drugom.Izuzetno je važno i potrebno da imamo nekoliko bliskih osoba sa kojima možemo da "delimo" naše živote. Navešćemo dobru ilustraciju, u jednoj televizijskoj seriji prikazani su mladenci koji su krenuli na medeni mesec. U romantičnom prizoru oni su stajali pored ograde na palubi prekookeanskog broda. "Kada bih morala sutra da umrem", rakla je mlada žena, "ne bi mi bilo žao, osećala bih da je moj život ispunjen zato što sam upoznala tvoju ljubav". Na te njene reči, muž je nežno poljubio i oni su se udaljili, otkrivajući nam na mestu gde su stajali pojas za spasavanje, na njemu je pisalo - Titanik. Drugi primer, jednog letnjeg dana na plaži stariji čovek je posmatrao dečaka i devojčicu kako prave divan dvorac na pesku. Kada su ga skoro dovršili, naišao je veliki talas i pretvorio ga u gomilu mokrog peska. On je očekivao da će se deca rasplakati. Umesto toga, oni su otrčali uz obalu smejući se i držeći se za ruke i u daljini počeli da prave drugi dvorac.  Dakle, sve ono u životu na šta potrošimo tako mnogo vremena i energije da bismo stvorili - sagrađeno je na pesku. U bilo kom trenutku talas to može iznenada da uništi. Ali, kada se to dogodi nekome ko ima nekog bliskog koga može da drži za ruku, biće sposoban da se nasmeje i da ponovo počne iz početka - zajedno je "sve lakše i moguće".

Svi mi možemo da uložimo svoju kreativnu energiju u druge ljude. Ne mislimo samo na učitelja u učionici, nego i na iskusnog knjigovođu ili radnika u fabrici koji teži ka nečemu novom da nauči. Imati uticaj na drugu osobu, oblikovati njen život na delikatan ali bitan način, jedno je od najtrajnijih zadovoljstava koje možemo osetiti i upoznati. Pokloniti drugom radost i korisne - vredne pouke ili pružiti "dar" i pomoć su najlepše vrednosti.

Američki filozof Horas Kalen je izjavio: "Postoje ljudi koji oblikuju svoje živote plašeći se smrti i ljudi koji oblikuju svoje živote radujući se životu. Prvi žive - umirući, dok drugi umiru - živeći. Bez obzira kada ću umreti, ja imam nameru da umrem - živecći"! 

Kada prestanemo da tražimo besmrtna dela koja će dati smisao, lepotu i koncentraciju našim životima umesto da svoje dane ispunimo sitnim stvarima koje nas čine srećnim, naći ćemo jedini mogući odgovor na pitanje: "Koja je svrha i smisao života"? 

Nije smisao života pisanje važnih knjiga ili sakupljanje velikog bogatstva ili eksponiranje moći. Smisao je u tome da se voli i bude voljen, u uživanju u hrani i sedenju na suncu, pre nego u brzom obroku i žurnom povratku u kancelariju. U naslućivanju kratkotrajne lepote zalaska sunca, menjanju boje lišća, retkim trenucima prave ljudske komunikacije, u razumevanju drugog bića i "sanjanju sa drugim bićem" - misaono, duhovno, emocionalno ili fizički.

Trebalo bi da razmisljamo o životu kao o sakupljanju večnog blaga. Svako novo prijateljstvo i ljubav; svaka nova istina i tajna naučena ili doživljena, čini nas bogatijim - vrednijim bićem nego što smo bili. Život je kao dobra knjiga. Što se više u nju udubljujete, to ima više smisla. Karakteri se vremenom potpunije razvijaju, a značenja prethodnih događaja postaju jasnija. Život ima smisla ako Vas taj smisao ispunjava radošću i dobrotom koju ćete velikodušno poklanjati drugima - plemenitost je velika vrlina. Ne treba se plašiti života, jer najveći neuspeh je strah od neuspeha ili strah od zivota.

Da zakljucimo. Besmisleno je da se plasimo iako je situacija nikad gora. Poradimo na nasem optimizmu  koliko god mozemo. Pomozimo sami sebi jer danas tesko da ce vam iko moci pomoci.

NIKADA NIJE BILO TEZE ZIVETI. NISTA DRUUGO NAM NE PREOSTAJE NEGO DA SE BORIMO I UHVATIMO U KOSTAC SA SVIM OVIM STO SE DOGADJA. I DA ZNAM .NISTA NEMA SMISAO.OBESMISLILI SU  SVE STO SE NEKAD ZVALO PRAVE VREDNOSTI. OBESMISLILI SU SVE ONO ZA STA JE COVEK IMAO SNAGE DA SE BORI. PA DOBRO!

NE MOZE SE PROTIV OVOGA, ALI IPAK POKUSAJTE!