Možda ste propustili priliku za lepo putovanje zbog straha od letenja Ili izbegavate razne događaje, koncerte i festivale, jer vam nije prijatno u gužvi i plasite se da vam može pozliti. Ne viđaš se sa prijateljima koji žive na visokim spratovima, jer imaš strah od lifta. Možda imaš jaku zubobolju zbog koje noćima ne spavaš, jer imaš strah od zubara. Svugde ideš peške ili daješ ogromne pare na taksi, jer te stresira gužva u gradskom prevozu. Na samu pomisao gomile ljudi na malom prostoru, pritisnutih kao sardine, već ne možeš da dišeš…. Možda imaš fenomenalnu ideju za sopstveni biznis, ali te užasava pomisao da nećeš uspeti i ne usuđuješ se da ga pokreneš. Možda već godinama radiš za istu platu, je ti je šef totalni kreten i strah te je da ga uopšte pitaš za povišicu. O nekom unapredjenju ili promeni posla da ne govorimo. Najveći problem je što najčešće ni samoj sebi nećeš priznati da sve to radiš, odnosno ne radiš jer imaš strah. Sigurno imaš neke potpuno racionalne i društveno prihvatljive izgovore, koji ne ostavljaju puno prostora za podpitanja.Strah je već deo tebe, nekako si se navikla i oko njega izgradila svoju zonu komfora. Izbegavaš ono čega se bojiš i smatraš da je to u redu, jer zapravo ništa i ne propuštaš. Ma ko da se mlati po prevozima, aerordromima, zubarima, soliterima, kad uvek postoji alternativa. Zar ne?Izbegavanjem suočavanja sa istinom, strah se samo hrani i postaje sve veći. Ukoliko se ne reši na vreme, počinje da utiče na sve sfere života. Onda se razvije strah od straha i postaješ talac tog užasnog osećanja
Razni strahovi kod odraslih osoba su veoma česta i uobičajena pojava. Naravno, želim da napravim razliku u odnosu na situacije u kojima se strah javlja, jer smo istinski ugroženi na neki način i onih drugih, koji su posledica konstrukcija koje postoje samo u našim mislima.
Ovde govorim o iracionalnim strahovima, kada se to od čega strepimo najčešće nikada ni ne dogodi. Iracionalni strahovi nemaju uporište u realnosti. Stalna strepnja od nemilog događaja je anksioznost i ona nas često obuzima tokom celog dana.
Činjenica je da na podneblju Balkana
retko pričamo o svojim strahovima, a kamoli da zatražimo pomoć, daleko
bilo. Prosto vlada uverenje da plašiti se nečega je slabost i sramota i
da je najbolje da se to krije. Jer kada krijemo, ne moramo nikome ništa
da objašnjavamo, ne ističemo se i tako je najbezbednije – za našu
podsvest. Ostajemo na poznatom teremu sami u svojoj muci.
Jedan od razloga zbog kojih se o
strahovima ne priča je to što nas okruženje od malih nogu uči da treba
da budemo hrabri i jaki. Da strahove treba da ignorišemo i da im ne
pridajemo važnost, umesto da o njima razgovaramo i na vreme ih se
oslobadjamo.
Uverenje “strah treba da
ignorišemo” postane toliko ukorenjeno da ga zadržimo i kao odrasli, jer
dete u nama prosto ne ume drugačije.
I kako sada resavamo pitanje straha u pogledu pandemije i poticke situacije. Idemo u proteste koji mogu doneti povecanje pandemije a ne mogu resiti politicku situaciju. Nasi strahovi su iracionalni-racionalni! Pa divota. Ovakvu kombinaciju nikada u zivotu nisam videla. Bilo je protesta oduvek . Na Balkanu narocito. Ali sada udruzeni sa strahom od pandemije oni poprimaju neke neverovatne odlike.
STA CE STRAHOVI UCINITI SRPSKOM NARODU U BUDUCEM PERIODU OSTAJE DA SE VIDI! BUKVALNO KO PREZIVI PRICACE!
Нема коментара :
Постави коментар