STA CE NAM TELEFONI

 ETO I JA SAM NAVIKLA DA  TEHNOLOGIJA TOLIKO NAPREDUJE DA SE VISE NE MERI GODINAMA PRELAZAK JEDNE TEHNOLOGIJE NA DRUGU NEGO MESECIMA, A NE BI ME IZNENADILO DA SE MENJA I NA DNEVNOM NIVOU.  DOK SU PRVOBITNOM COVEKU ZA   PRONALAZAK TOCKA TREBALE HILJADE GODINA, A ZA PRVI AUTOMOBIL STOTINE ONDA JE ZAISTA FASCINANTNO KOJOM BRZINOM SE RAZVIJA SAVREMENA  TEHNOLOGIJA. TAMAN SMO SE TOLIKO SRODILI SA NASIM MOBILNIM TELEFONIMA KAO DA IH IMAMO ODUVEK KAD ONO - NECE NAM VISE BITI POTREBNI. NEVEROVATNO.

A KO TO TVRDI? ILON MASK KO CE DRUGI

.Milijarder i tehnološki inovator Ilon Mask predviđa budućnost u kojoj će mobilni telefoni postati prevaziđeni.

U odgovoru na platformi X, Mask je istakao: "U budućnosti, neće više biti telefona, samo Neuralink-ova".

Neuralink je jedna od Maskovih kompanija, koja se bavi razvojem čipova/implantata za mozak. Kompanija je već počela sa testiranjem moždanih implantata na ljudima i ne planira da se zaustavi.

Maskova objava je bio odgovor na AI-generisanu fotografiju, na kojoj Mask drži telefon dok mu je na čelu iscrtan dizajn neuronske mreže.

Tokom januara, Mask je objavio da je prva osoba dobila Neuralink implantat u mozgu, a to je bio 29-godišnji Noland Arbo. Nedavno je Mask na X-u objavio i da Neuralink prima prijave za drugog učesnika, koji će dobiti neuralink implantat sa nazivom Telepathy (telepatija). On daje vlasniku mogućnost da kontroliše pametni telefon ili računar koristeći moć misli i prvenstveno je kreiran za ljude koji su izgubili sposobnost da koriste svoje udove.U martu je prvi pacijent sa implantom pokazao kako igra šah “snagom misli”.

Istovremeno, Musk je najavio moždani implantat Neuralink, koji je zamišljen kao uređaj koji omogućava slijepim ljudima da vide – ovaj projekat se zove Blindsight.

 Preko 70% svetske populacije koristi mobilne telefone. Najviše pretplatnika ima u Italiji, gde svaki drugi građanin ima dva telefona, odnosno 147% Italijana koristi mobilni telefon, sledi Rusija sa 146%, zatim Nemačka 130%, itd. Zanimljivo je da samo 89% Amerikanaca ima mobilni, a u Kini svega 56%. U Srbiji je broj pretplatnika odavno premašio populaciju, pa kod nas čak 129% ljudi koristi mobilni telefon, odnosno na svake tri osobe dolazi po četiri mobilna telefona.

Jedan skorašnji izveštaj pokazao je da odrasle osobe u SAD proveravaju telefon u proseku 344 puta dnevno, svaka četiri minuta, i na svom uređaju provode ukupno skoro tri sata dnevno.

Problem za mnoge od nas je da jedan brzi zadatak na telefonu dovodi do brzog proveravanja mejla ili fidova društvenih mreža i odjednom smo uvučeni u beskrajno skrolovanje.

To je vrzino kolo.

Što korisniji naši telefoni postaju, to ih više koristimo.

Što ih više koristimo, gradimo više neuralnih puteva u mozgu koji dovode do toga da posežemo za telefonom za bilo koji zadatak koji obavljamo - i to više osećamo potrebu da proveravamo telefon čak i kad ne moramo.

Nastranu zabrinutost zbog konkretnih vidova našeg hiperpovezanog sveta, kao što su društvene mreže i njihovi sve hiper-realističniji filteri lepote, šta naša zavisnost od ovih uređaja uopšte radi našem mozgu?

Je li sve samo štetno po nas ili ima i nekih dobrih strana?

Ono što znamo je da prosto odvraćanje pažnje proveravanjem telefona ili primećivanjem notifikacije može da ima negativne posledice.

To ne iznenađuje previše; mi znamo da, generalno gledano, multitasking škodi pamćenju i performansama.

Jedan od najopasnijih primera je korišćenje telefona u vožnji.

Jedna studija pokazala je da je najobičniji razgovor preko telefona, čak ne ni slanje poruka, dovoljan da vozači sporije reaguju na putu.

Isto važi i za svakodnevne zadatke čiji ulog nije toliko visok.

Učesnicima druge studije bilo je dovoljno samo da čuju notifikaciju kako kaže „ding" da bi učinak zadatka koji su obavljali bio mnogo gorilošiji - gotovo jednako loš kao kod učesnika koji su razgovarali ili pisali tekstualne poruke tokom obavljanja tog zadatka.

Posledice ne ostavlja samo korišćenje telefona - na način na koji mislimo može da utiče samo njegovo prisustvo.

U jednoj skorašnjoj studiji, na primer, istraživači su tražili od učesnika da ostave telefone pored sebe tako da budu vidljivi (na radni sto, npr.), da ih ostave negde u blizini ili van vidokruga (u torbi ili džepu, npr.), ili u drugoj prostoriji.

Učesnici su potom obavljali niz zadataka da bi se testirala njihova sposobnost da obrade ili zapamte informacije, njihova sposobnost rešavanja problema i njihova usredsređenost.

Ispostavilo se da im je učinak bio mnogo bolji kad su im telefoni bili u drugoj prostoriji nego u blizini - bilo da su bili vidljivi, uključeni ili ne.

Isto je važilo uprkos tome što je većina učesnika tvrdila da svesno ne razmišlja o svojim uređajima.

Puka blizina telefona, čini se, doprinosi „odlivu mozga".

Naš mozak bi podsvesno mogao predano da radi na tome da sputa želju da proverimo telefon ili konstantno nadgleda okruženje da vidi da li treba da proverimo telefon (npr. čekanje na notifikaciju).

U svakom slučaju, ova odvraćena pažnja može da oteža obavljanje bilo čega drugog.

Jedino „rešenje", otkrili su istraživači, jeste ostaviti uređaj u drugoj prostoriji.

To su loše vesti (neke od).

Ali - kao što su istraživači nedavno otkrili - naša zavisnost od uređaja može da ima i nekih dobrih strana.

Na primer, vlada verovanje da oslanjanje na telefone atrofira našu sposobnost pamćenja.

Ali možda nije baš toliko jednostavno.

U jednoj skorašnjoj studiji, dobrovoljcima je pokazan ekran sa krugovima obeleženim brojevima koje je trebalo da prebacuju na jednu ili drugu stranu.

Što je veći broj na krugu bio, to će dobrovoljac biti više plaćen ako ga prebaci na pravu stranu.

U polovini testa, učesnicima je bilo dozvoljeno da beleže, na telefonu, koji krugovi treba da idu na koju stranu.

U drugoj polovini, morali su da se oslanjaju samo na sopstveno pamćenje.

Ne iznenađuje da je mogućnost pristupa digitalnim podsetnicima pospešilo njihov učinak.

Šta je ono što više iznenađuje?

Kad su koristili podsetnike, učesnici se nisu bolje sećali samo krugova veće vrednosti koje su zapisali - sećali su se i krugova niže vrednosti koje nisu zapisali.

Istraživači misle da, time što su poverili najvažnije informacije (visoke vrednosti) vlastitom uređaju, pamćenje učesnika bilo je slobodno da pohrani informacije niže vrednosti.

Kao što biste mogli da očekujete, uz ubrzani rast naše društvene zavisnosti od ovih uređaja svake godine, istraživanja imaju velikih problema da se sustignu.

LOSA STRANA

Kad više nisu imali pristup podsetnicima, pamćenje krugova niže vrednosti je ostalo - ali više nisu mogli da se sete onih veće vrednosti.

Proći će mnogo godina istraživanja pre nego što ćemo moći tačno da znamo šta naša zavisnost od uređaja čini snazi naše volje i kogniciji na duže staze.

Za to vreme, međutim, postoji još jedan način na koji možemo da ublažimo njene efekte.

A to ima veze sa načinom na koji razmišljamo o vlastitom mozgu.

Kao što je moj bivši kolega Dejvid Robson napisao u knjizi Efekat očekivanja, skorašnje istraživanje dovelo je u pitanje verovanje da, ako ispoljimo snagu naše volje na jedan način (što će reći, podsvesno se odupremo proveravanju našeg telefona), mi „tanjimo" naše ukupne rezerve i značajno otežavamo koncentrisanje na drugi zadatak.

Ali, piše, on, to umnogome zavisi od našeg verovanja.

Pojedinci koji misle da naš mozak ima „ograničene" kapacitete (kao što je da opiranje jednom iskušenju otežava opiranje drugom) zaista će biti skloniji da iskažu taj fenomen na testiranju.

Ali kod onih koji misle da što se više opiremo iskušenju, više ojačavamo kapacitet da nastavimo da se opiremo tom iskušenju - naš mozak, drugim rečima, ima neograničene resurse - ispoljavanje samokontrole ili mentalnog umora na jednom zadatku ne utiče negativno na njihov učinak na sledećem.

Još fascinantnije od toga, da li imamo ograničeni ili neograničeni pogled na mozak moglo bi da bude uglavnom kulturološko pitanje - zapadnjačke zemlje poput SAD su sklonije da misle da su sposobnosti uma ograničene za razliku od drugih kultura, kao što je Indija.

Šta sam zaključila na osnovu svega ovoga?

Da bih smanjila bezumno posezanje za telefonom, nastaviću da vežbam da ga ostavljam u drugoj prostoriji.

Ali ću se i neprestano podsećati da moj mozak ima više resursa nego što mislim - i da svaki put kad se oduprem iskušenju da proverim telefon, gradim nove neurološke puteve koji će mi olakšati da se u budućnosti oduprem tom iskušenju, a možda i nekim drugim.

 

Da li ste nekada osetili neverovatnu povezanost sa nekom osobom čak i kad anije u vašoj blizini? Možete li da se povežete sa nekim mislima i da imate slične misli i poruke koje jedno drugom želite da saopštite, a da ne izgovorite nijednu reč? Ako sebe prepoznajete u ovome, imate snažnu telepatsku vezu sa nekom osobom.

Kada dvoje ljudi uspostave telepatsku vezu, oni mogu biti povezani čak i kada su miljama daleko. Ljudski mozak je sposoban da čini čuda. Jedno od ovih čuda je telepatija. Telepatija prevazilazi pojmove vremena i prostora i omogućava komunikaciju bez kontakta i bez verbalne komunikacije.

Sledeći znakovi pokazuju da ste sa nekim snažno povezani telepatski:

– Uvek znate šta rta osoba misli ili oseća, čak i kada nije pored vas. Vaša međusobna energija je jaka, snažno ste povezani mislima, da osećate jedno drugo u celosti.

– Kada vam je neko blizak u opasnosti ili mu se dešava nešto važno, osetićete to. Takođe možete osećati strah ili bol koji se javlja kod druge osobe.

– Tišina sa nekim može biti puna ljubavi.

– Neko ti daje osećaj sigurnosti. Čak i kada ste u nezgodnoj situaciji, osećate prisustvo nekoga, iako ta osoba fizički nije pored vas.

Telepatija svakako jeste prenos talasa ljubavi i bliskosti, i ne treba je ignorisati. Kada vam se pojavitaj unutrašnji glas i golicanje koje vas povezuje sa nekom osobom, pozovite joj, saopštite svoje osećanja, razgovarajte. Emotivne odnose treba stalno razvijati, dve duše mogu postati jedno – tek

Takva osećanja se mogu pripisati telepatiji.

Ako je ljudski mozak sposoban za telepatiju, zamislite šta bi sve čovek mogao da uradi kada bi bio svestan svoje prave moći i koristio svoje mentalne sposobnosti za najviše dobro?

UVEK UKAZUJEM POVERENJE MASKU KAO OSOBI KOJA IMA SIRI POGLED I OTVOREN UM POTPUNO. OD NJEGOVOG PRIVATNOG ZIVOTA SE POTPUNO OGRADJUJEM. A NJEGOVE IDEJE SU SE I DO SADA POKAZALE  IZUZETNO DOBRO. PA AKO SPOJI TLEPATIJU I IMPLANT KOJI CE BITI KAO MOBILNI UREDJAJ (TELEFON) NEKA - TO JE POTPUNO U REDU!