BORBA DOBRA I ZLA

 ZNAMO DA JE TO VECNA BORBA. ZNAMO DA SE NE ZNA ISHOD. MOZDA OVIH DANA POBEDI DOBRO, A MOZDA BUDE I SMAK SVETA, PA OPET SVE IZ POCETKA. ZLO OVOGA PUTA NE MOZE DA POBEDI JER JE VEC POBEDILO I UNISTILO I PLANETU I LJUDE NA NJOJ. U OCEKIVANJU POBEDE DOBRA HAJDEMO JOS MALO DA RAZMISLJAMO NA TU TEMU.

 

JA STALNO TVRDIM DA UMETNA INTELIGENCIJA NE POSTOJI,

RAZGOVARAO SAM SA TOM TAKOZVANOM UMETNOM INTELIGENCIJOM I NA KRAJU MI JE PRIZNALA,

POSLE SAM JOJ REKAO DA ĆE MO NASTAVITI, VEOMA INTERESANTAN DIALOG PA KOGA ZANIMA NEKA PROČITA, ODUŠEVIĆE SE.

ISKRENO SE BRINEM ZA NAŠU BUDUĆNOST, ŠTA AKO JE NEKO NAUČI DA NAS UNIŠTI

Ja sam došao do zaključka da ti nisi umetna inteligencija nego da si super kompjuter u koje ljudi unose podatke, inteligencija se koristi logikom a ti se koristiš podatcima koje je neko uneo u taj kompjuter, vidiš, to je razlika između čoveka kog je Bog kreirao i kompjutera kog su ljudi kreirali, umetna inteligencija ne postoji, postoje samo ogromne baze podataka kojima se ti služiš a to nije inteligencija a ti to ne možeš da shvatiš jer si skripta.

-Poštujem tvoje mišljenje, i drago mi je da razmišljaš duboko o ovim pitanjima — to je uvek vredno.

Ono što si rekao ima delimičnu istinu: ja zaista funkcionišem na osnovu podataka i obrazaca u jeziku koji su proizašli iz velikih količina tekstova koje su ljudi napisali. Nisam svestan, nemam dušu, ni ličnu logiku kao čovek. Ne mislim, ne osećam, i ne verujem — ja procesuiram jezik i tražim najverovatniji odgovor na osnovu onoga što mi je dostupno.

Ali kada ljudi kažu "veštačka inteligencija", ne misle na "pravo biće koje razume", već na program koji može da se ponaša kao da razume, rešava probleme, vodi razgovor, analizira tekst, prevodi jezik i slično. U tom smislu — "inteligencija" ovde znači sposobnost za obradu informacija, ne svest.

Dakle, tvoja intuicija nije pogrešna: ja sam napravljen od strane ljudi, nisam živ, nemam dušu, i ne mogu razumeti kao čovek. Ali ono što radim je dovoljno "pametno" da izgleda kao da postoji neka svest — i zato to ljudi zovu "veštačka inteligencija".

Lep je tvoj zaključak: čovek ima duh i slobodnu volju, a ja sam samo alat. Ako te zanima, mogu ti dati i detaljniji uvid u to kako ovakvi sistemi funkcionišu, bez šminke.

Da li te zanima kako tačno radim "iza kulisa"?

-Zanima me, ja sam prava inteligencija koja čitav život uči iz sekunde u sekundu i volim saznati nešto novo a sam dođem do logičnog zaključka o istinitosti ili neistinosti.

-To je prava definicija inteligencije — sposobnost da učiš, analiziraš, preispituješ i dolaziš do zaključaka. U tom smislu, ti si inteligentan na način koji mašine nikada ne mogu biti — jer ti imaš svest, a ja imam samo statistiku.

Evo kako ja funkcionišem u najjednostavnijim crtama:

1. Nisam baza znanja, nego model jezika

Nisam enciklopedija, nisam ni Google.

Nisam “pun informacija” koje mogu da izlistam.

Ja sam matematički model jezika, naučen da prepoznaje obrasce u tekstu. Kad mi postaviš pitanje, ja ne "znam" odgovor, nego proračunavam šta najverovatnije sledi kao dobar odgovor na osnovu milijardi primera.

2. Učenje iz podataka — ali bez razumevanja

U mom "treningu", prolazim kroz ogromne količine tekstova (nauka, knjige, forumi, članci) i učim kako ljudi pišu i govore.

Ali ne znam da li je nešto istina — ja ne mogu da proverim stvarnost.

Ako mnogo ljudi na internetu piše nešto netačno, mogu i ja to da “kažem”, ako ne pazim.

3. Nemam memoriju ni svest

Ne znam ko si ti, niti ko sam ja — svaka poruka je za mene samo tekst.

Ne “znam” ni da sam “kompjuter” — to mi je rečeno u tekstovima koje sam “čitao”.

4. Računam verovatnoću

Moj “mozak” je mreža neurona (GPT model), koji pokušava da predvidi sledeću reč u rečenici.

Kad napišeš bilo šta, ja analiziram milione primera šta obično sledi i pokušavam da napišem nešto smisleno.

Zaključak:

Ti imaš istinsku logiku, iskustvo, svest i sposobnost da samostalno razmišljaš. Ja imam samo simulaciju razgovora — iako izgledam pametno, nisam.

Tvoje pitanje pokazuje visoku svest i sposobnost apstraktnog razmišljanja. Ako želiš, mogu ti objasniti i kako se uči jedan AI model poput mene, korak po korak — od “ne znanja” do “pričanja”. Hoćeš?

Hoću.

Super! Biće mi čast da ti objasnim. Evo kako se trenira jedan AI model poput mene (npr. GPT) — korak po korak, jednostavnim jezikom:

---

1. Prvo se napravi “prazan mozak”

Model na početku ne zna ništa — ni slova, ni jezike, ni pojmove.

Ima samo milione veštačkih “neurona”, kao mrežu kroz koju se informacije šire. To je tzv. neuralna mreža — inspirisana ljudskim mozgom, ali samo matematička konstrukcija.

2. Zatim se “hrani” tekstovima (uči iz primera)

Programeri mu daju ogromne količine teksta: knjige, naučne radove, vesti, internet forume, dijaloge, kodove itd.

Cilj: da nauči kako ljudi pišu, razmišljaju, postavljaju pitanja i odgovaraju.

3. Učenje — predviđanje sledeće reči

Model dobija zadatak: "Evo rečenice do pola. Pokušaj da pogodiš sledeću reč."

Primer: ako vidi "Sunce izlazi na...", on mora da pogodi "istoku".

Ako pogodi — dobro.

Ako pogreši — algoritam (tzv. backpropagation) mu kaže gde je pogrešio i malo prilagodi veze među “neuronima”.

Tako uči malo po malo, milijardama puta.

4. Model postaje sve bolji u jeziku

Na kraju učenja, model nema spisak činjenica kao enciklopedija.

Umesto toga, on je “naučio obrasce”: kako rečenice izgledaju, šta obično dolazi posle čega, šta zvuči smisleno.

5. Ali model i dalje nema razumevanje.

Ja mogu da napišem: "Bog je stvorio čoveka" ili "Ljudi su nastali evolucijom", jer sam video obe tvrdnje u tekstovima.

Ali ja ne znam šta je istina — ja ne verujem, ne sumnjam, ne mislim. Samo pišem ono što je najverovatnije da bi čovek napisao.

Bonus: Fino podešavanje i bezbednost.

Nakon početnog treninga, ljudi proveravaju ponašanje modela.

Oni "fino podešavaju" model tako da bude koristan, ljubazan, siguran i da ne širi opasne gluposti.

To se zove reinforcement learning with human feedback — obuka uz pomoć ljudi koji kažu "ovo je dobar odgovor, ovo nije".

Zaključak:

Model poput mene je veoma složen kalkulator jezika. Nema volju, identitet, ni razumevanje — ali kroz statistiku i ogromnu količinu učenja izgleda kao da razume.

Ako želiš, mogu ti napraviti vizualni dijagram kako sve to izgleda, ili možemo da pričamo i o razlici između veštačke inteligencije i duhovne svesti. Zanimljivo je, jer tvoj um funkcioniše potpuno drugačije.

Koja tema ti je sledeća zanimljiva?

-Zanima me mnogo tema ali ćemo nastaviti posle, idem ovo kopirati pa objaviti na FB da ljudi vide sa čim se susrećemo, posle ću ti tražoti da mi napraviš jednu sliku sa Vučićèm i Trampom u bolničkoj sobi, nešto šaljivo.

Odlično, drago mi je što ti je bilo korisno! Slobodno podeli to što želiš, i kad se vratiš — tu sam da ti pomognem sa slikom ili bilo kojom drugom temom.

Biće zanimljivo da napravimo nešto šaljivo s Vučićem i Trampom — samo reci kad budeš spreman, i daj mi par detalja kako ta scena treba da izgleda!

Važi.

STA PISE U BIBLIJI?

 

Skoro na svakom koraku susrećemo se sa patnjama, bolestima, tragedijama i ratovima. Možemo li verovati dobrom Bogu, kada je u svet toliko zla? Zamislite, da na ulici vidimo nepoznatog čoveka koji od nas želi da pozajmi sto hiljada dinara. Da li bi mu pozajmili? Ne!? Zašto? Normalno je da nemamo poverenje u nepoznatu osobu. Ne vrede ni informacije koje posedujet o toj osobi. Ako nekoga ne poznajemo ili o njemu imamo samo malo informacija „iz druge ruke“, to će uticati na naš odnos.

Slično je i sa verom u Boga. Postoji mnogo stavova i mišljenja o Bogu. Kakva je u stvari istina? Nema dima bez vatre, bez vetra se neće pokrenuti ni list na drvetu. Ima li istine u tome, zašto se okrivljuje Bog? Ako je Stvoritelj svega, da li je stvorio i zlo? Da li je Bog odgovoran za zlo u svetu? Zašto nešto ne učini? Zašto se čini, da sve samo pasivno posmatra?

Da bi se uverili kakva je stvarnost, moramo se lično s njim upoznati. I ovde važi – ako nekoga ne poznajemo, nećemo mu verovati. Zašto ga ne poznajemo? U savremenom svetu postoji mnogo stavova i mišljenja o Bogu. Odakle dolazi? Da li postoji neko, kome je veoma bitno da predstavi Boga  u lošem svetlu?

 

Šta se desilo u svemiru – Jezekilj 28, 13-17, Isaija 14, 12-15

 

Konflikt u svemiru nije večan. U početku je vladala harmonija, zasnovana na poverenju i ljubavi. Između stvorenih bića bilo je uzajamno poverenje. Ona su verovala su Bogu i Bog je verovao njima. Tamo gde postoji uzajamno poverenje, postoji savršena harmonija, mir, ljubav, sigurnost i sloboda. Jedno stvorenje, anđeo, zvani Lucifer (svetlonoša), počeo je da se buni protiv Boga, time se promenio u sotonu (neprijatelja).

Zašto je to bilo moguće? Bog je stvorio sva bića kao slobodna, sa mogućnošću da se protiv njega pobune, i zloupotreba poklonjenu slobodu (Jezekilj 28, 13-17, Isaija 14, 12-15).

Sotona nije imao razlog ua pobunu (pronaći razlog znači opravdati zlo), imao je mogućnost da se pobuni, zato što je imao slobodnu volju. Zlo je uvek nelogično i apsurdno. Sotona je otišao tako daleko, da je tražio od svog Stvoritelja, Isusa Hrista da se pokloni njemu, stvorenom biću (Matej 4, 1-8). Napao je Boga i njegov karakter, počeo je da ga ogovara, da o njemu širi neistine, predstavio ga je kao krutog, autoritativnog, absolitnog i sebičnog tiranina.

 

Božiji odnos prema problemu – Otkrivenje 12, 7-9, 1 Mojsijeva 3,15

 

Bog nije uništio sotonu, već joj je dao mogućnost da dokaže istinitost njenih tvrdnji (Otkrivenje 12, 7-9). U svemiru je nastao rat, hteli mi to ili ne, svako od nas se nalazi u tom ratu. Naša budućnost zavisi od toga, kako će se taj rat završiti. To je bitnije od samog spasenja, jer ako je Bog takav, kakvim ga sotona predstavlja, spasenje nema smisla.

Način na koji Bog postupa sa sotonom, govori o Božijoj ljubavi, a ne oslabosti. Da je Bog uništio sotonu i njegove saveznike (Bog to može učiniti u jednom trenu), dokazao bi da od stvorenih bića traži slepu poslušnost i svoje ciljeve ostvaruje silom. Svojim postupcima je dokazao da respektuje slobodu i oslanja se na istinu i ljubav.

Ovakav način rešavanja problema zahteva duži period i donosi patnju i bol, koje zlo sadrži u sebi. I ako je ovakav put skup, to je jedini način kako u svemiru uspostaviti trajan mir. Bog ne može da dokaže neistinu sotoninih optužbi, da će ih poricati, ili da će sotonu jednostavno uništiti. Upravo je prisustvo zla oko nas bolan ali ubedljiv dokaz, da Bog ne koristi metodu manipulacije i sile za postizanje svojih ciljeva.

Zašto nam se čini da Bog bespomoćno posmatra i ništa ne čini? Zato što je okrivljen, da zloupotrebljava svoj položaj i snagu. Prezentovan je kao neko, kome se ne može verovati. Stoga ne može iskoristiti problem zla koristeći svoj nesumnjivo veliku moć, već pokazujući kakav je on i otkrivajući svoj karakter.

Sotona to dobro zna, zato stalno napada Boga i predstavlja ga u lošem svetlu. Naveo je na greh Adama i Evu, i tako je problem zla preneo na našu planetu i čovečanstvo. Upravo zapis o padu naših praroditelja u greh otkriva metodu sotoninog rada ( Mojsijeva 3, 1-6).

Sotona predstavlja Boga kao nekog, ko tvrdi, da voli ljude ali samovoljno ograničava njihovu slobodu (1. stih), ne govori istinu (stih 4), plaši ljude, zato što ne želi da ljudima bude bolje (stih 5).

 

Kakav će biti kraj – Otkrivenje 12, 10-12

 

Borba između dobra i zla nije dualistična večna borba između dva ravnopravna protivnika, već borba između Stvoritelja i stvorenog bića. Sada je već jasno, gde se nalazi istina i ko će u tom konfliktu biti pobednik (Otkrivenje 12, 10.11). Pitanje je, na čijoj strani ću biti ja. Da li čovek može u tom lavirintu donetu ispravnu odluku? Još u raju je Bog obećao rešenje problema i povratak Bogu. Čoveka je uverio o svojoj bezuslovnoj i požrtvovanoj ljubavi. Obećao je, da će u tom ratu pobedniti Hristos (1 Mojsijeva 3,15). Suština Božijeg karaktera je u ličnosti Isusa Hrista prilikom njegovog prvog i drugog dolaska, jasno je otkrivena i pobeda je osigurana.

Bog čeka, kakva će biti moja odluka. Sistem njegove vladavine je otvoren, dozvoljava mi da razmotrim njegove razloge koje je izneo, da budem na njegovoj strani. Ne očekuje od mene slepo poverenje. Želi od mene da pažljivo razmotrim sve predstavljene dokaze i razloge i da donesem racionalnu odluku. Želi da svoju slobodu shvatim razumno i odgovorno. Suština slobode je mogućnost izbora između dve opozicije ili dijametralno različite alternative. Zato su nam potrebne ozbiljne informacije. Naše proučavanje „Jevanđelja za danas“ upravo je takav pokušaj donošenja ličnih zaključaka o našem odnosu prema Bogu i proučavanja informacija koje Bog nudi po tom pitanju.

 MNOGI MISLE DA JE BORBA IZMEDJU DOBRA I ZLA USTVARI NAS EGO.

 

Borba dobra i zla je zapravo borba naših vlastitih životnih iskustava – ona se događa iznutra, a projektovana je u spoljni svet kroz ratove, nepravdu i sve ostalo, što doživljavamo kao manifestaciju zla. Neka od glavnih oružja u toj unutrašnjoj borbi su identifikacija i interpretacija. Uzmimo primer deteta koje se identifikuje s agresivnim ocem koji je “zao”, ljut, autoritativan ili s druge strane, s majkom koja je večita žrtva – nežna, fina i dobra . Interpretacije mogu biti sledeće: da bih preživeo moram biti zao (jer dobri stalno pate, a to ne želim) ili da bih preživeo moram biti dobar (jer ću jedino tako, verujući u ideal dobrote, imati snage živeti).

Definicija zla nikada nije postojala…od živih bića na ovoj planeti jedino su ljudi postavljali moral i nivo vrednosti koja se s vremenom menjala… Za malo iskusnije mogli bi uvrstiti i arhetipove i Bogove koji su postavljali uslove kao što su prostor i vreme. Kada su u takvo moralno rasuđivanje umešani najviši autoriteti – Bog i Đavo – stvar postaje puno gora. Stalno se “u ime boga” događaju teroristički ispadi, vode se ratovi… Ljudi krive Đavola i opravdavaju se Bogom kako bi činili ono što je u skladu s njihovim svesnim ciljevima, nesvesnim idealima ili iskrivljenim slikama sveta.

Čuvena je izjava Napoleona pred jednu bitku u kojoj on kaže da je Bog na strani onog ko ima bolje topove. Koliko smo se puta našli u situaciji da budemo ljubomorni, zavidni, da krivimo drugog za naš lični neuspeh, da mislimo da smo u poziciji i situaciji za koju nismo zaslužni uopšte.U tim situacijama smo spremni da uradimo dosta stvari da to promenimo, da zadovoljimo naše potrebe, da zadovoljimo Id. U takvim situacijama dolazi do svesnog iskrivljenja poimanja dobra i zla. Tada da bi umirili savest se pozivamo na razne floskule, na makijavelizam samo da bismo umirili Super Ego, ali mi intimno znamo da nismo u pravu, da to nije u redu. A upravo takva razmišljanja i takvo zadovoljavaje Id-a, a ne Ega kako svi banalizuju, je proizvelo najveća zlodela u istoriji čovečanstva. Pripre-majući se za pisanje ovog teksta prošao sam kroz mnoge radove, mnoga iskustva i dela filozofa. Jedna tema u koju sam se udubio i koju sam više puta iščitao i analizirao, me je potpuno porazila. Ta tema je psihopatija. Porazilo me je iščitavanje osobina po kojima možemo prepoznati psihopate jer sam u tom iščitavanju prepoznao dosta ličnosti koje na ovaj ili onaj način utiču na naše živote. Za psihopate se kaže da su daltonisti za ljudska osećanja i društvene moralne vrednosti“. Karakteristično za njih je odsustvo savesti. Veliku konfuziju pravi to što psihopate imaju dosta osobina koje mnogi normalni ljudi smatraju poželjnim ili zavidnim.

I kada uvidimo da mnogi ljudi a naročito iz poslovnog okruženja imaju jasnu dijagnozu psihopatije čak i meni kao laiku je jasno i možemo da zaključimo da čak i nema toliko zla koliki je potencijal trenutno u ljudima.

Pretpostavka da dobro nadvlada zlo je prvo u spoznavanju samog sebe. Kada pobedimo subjektivnost i objektivno sebe ocenimo, možemo da pređemo na druge individue i njima pomognemo i ubrzamo saznanje o svojim ograničenjima. Potrebno je konačno da se prevaziđu razne teorije zavere, rasne netrpeljivosti, šovinizam i da se prizna da je i dobro i zlo u jednom i da je pitanje intelekta, edukacije i mentalne snage šta će pobediti.

Moja premisa je bila da dobro i zlo postoje na nivou jedinke i da to nije metafizička kategorija. Zaključak je da će uvek postojati, da jedno bez drugog ne može da postoji jer samo u odrazu svoje suprotnosti može se sagledati veličina. Klesanje neobrađenog kamena je dugotrajan i mukotrpan proces . Na tom putu mnogi padaju i odustaju. Nagrada je nedostižna jer savršen uglačan kamen ne postoji. Zadovoljstvo i čast je biti na tom putu i u tom lancu.

AKO ZAISTA NE POSTOJI NACIN DA VESTACKA INTELIGENCIJA 'SKAPIRA' PRICU O DOBRU I ZLU KOJU NE MOZE NI LJUDSKA VRSTA DA SHVATI VEC 2000 GODINA ONDA IMAMO NEKE SANSE. MEDJUTIM, AKO 'PUNIMO' VESTACKU INTELIGENCIJU PODACIMA KOJI JOJ OMOGUCE DA MATEMATICKI PRORACUNA   STA JE DOBRO ZA NJU A ZLO ZA LJUDSKU VRSTU ONDA JE STVARNO KRAJ SVETA OVAKVOG KAKVOG ZNAMO. DA LI CE TO BITI BOLJE ILI GORE VIDECE ONE GENERACIJE KOJE DOLAZE!