STO BI REKLA SVE SE MENJA SEM KAMENJA, A I ONO SE MENJA SAMO STO MU TREBA DUZE VREMENA. FASCINATNA JE DAKLE BRZINA KOJOM SE MENJA SVET OKO NAS. PROMENE NA KOJE NISMO BAS SPREMNI,ALI ONE SU TU. I TO SAMO ONE KOJE NAM DOPUSTE DA VIDIMO. PA I TE PROMENE NE VIDE SVI. STA BI BILO KAD BI NAM SE OTKRILE SVE PROMENE NE SMEM NI DA POMISLIM. MOZDA SU I U PRAVU STO NAS STITE, PA NAM PROMENE DAJU NA KASICICU.
DA POCNEMO OD PROMENA KOJE SU TRENUTNO SVIMA VIDLJIVE, PA CEMO STICI DO ONIH KOJE CE TEK BITI DODUSE VRLO SKORO.
ZACUDO POCINJEMO OD BEOGRADA
Nas grad je nekad bio prelep. Odlikovale su ga ulice sa drvoredima cije su krosnje pravile najdivnije tunele na svetu. Pa prelepi parkovi i sume. A onda su dosli ljudi koji su isekli sva drva, svo zbunje, svaku biljku koja je pokusala da se bori protiv asfalta i betona. I nasli su zamenu za drvece. Uzasnu zamenu.
„Tečno drvo“ izazvalo je veliku pažnju javnosti. Ovih dana dva takva drveta „nikla“ su u Beogradu na Terazijama i u centru Užica. Prvo takvo drvo ranije je postavljeno u Makedonskoj ulici.
U pitanju je urbani foto-bioreaktor pod imenom LiQUID 3, koga je osmislio tim sa Instituta za multidisciplinarna istraživanja, a kako su objasnili to je biotehnološko rešenje za prečišćavanje vazduha i smanjenje emisije ugljen-dioksida (CO2) u urbanim područjima, gde su koncentracije najveće.
Prema navodima autora projekta, LIQUID 3 sistem zamenjuje jedno odraslo drvo ili 200 kvadrata travnjaka.
„Tečno drvo“ izazvalo je veliku pažnju javnosti. Ovih dana dva takva drveta „nikla“ su u Beogradu na Terazijama i u centru Užica. Prvo takvo drvo ranije je postavljeno u Makedonskoj ulici.
U pitanju je urbani foto-bioreaktor pod imenom LiQUID 3, koga je osmislio tim sa Instituta za multidisciplinarna istraživanja, a kako su objasnili to je biotehnološko rešenje za prečišćavanje vazduha i smanjenje emisije ugljen-dioksida (CO2) u urbanim područjima, gde su koncentracije najveće.
Prema navodima autora projekta, LIQUID 3 sistem zamenjuje jedno odraslo drvo ili 200 kvadrata travnjaka.
Funkcioniše tako da u akvarijumu od šest stotina litara vode postoje mikroalge koje, vršeći fotosintezu, vezuje ugljen-dioksid i proizvodi kiseonik i biomasu.
Jedan od autora projekta i naučni saradnik dr Ivan Spasojević rekao je da je ideja bila da nađu alternativni koncept ozelenjavanja.
– Prednost tečnog drveta je u tome što može da se postavi za dan, ne morate da čekate 20 godina. Takođe, zauzima 3 kvadrata i ima dopunski urbane funkcije. Naravno, cilj nije da ovim zamenimo šume, već da popunimo one urbane džepove u kojima nemate prostor da postavite drvo. A mikroalge se nalaze u samoj srži borbe protiv klimatskih promena zato što polovinu kiseonika koja se proizvodi na svetu proizvode upravo mikroalge – naveo je Spasojević, tvrdeći da su mikroalge efikasnije 10 do 50 puta u odnosu na drvo.
potrazi za najadekvatnijim sojem mikroalgi odlučili su se, kako kaže, za soj iz roda horela.
– One žive u vodi iz česme, nemaju nikakav problem, mogu da prežive na 5 stepeni Celzijusovih, mogu da prežive na 35, vrlo su izdržljive i to je njihova prednost. A biomasu koju prikupite od njih možete da koristite kao organsko đubrivo. Recimo, ako bi sistem koristilo „Gradsko zelenilo“ moglo bi da ga koristi za travnjake i cvetne zasade – rekao je Spasojević, dodajući da je ovaj projekat prvi takav u Srbiji.
„Tečno drvo“ izazvalo je veliku pažnju javnosti. Ovih dana dva takva drveta „nikla“ su u Beogradu na Terazijama i u centru Užica. Prvo takvo drvo ranije je postavljeno u Makedonskoj ulici.
U pitanju je urbani foto-bioreaktor pod imenom LiQUID 3, koga je osmislio tim sa Instituta za multidisciplinarna istraživanja, a kako su objasnili to je biotehnološko rešenje za prečišćavanje vazduha i smanjenje emisije ugljen-dioksida (CO2) u urbanim područjima, gde su koncentracije najveće.
Prema navodima autora projekta, LIQUID 3 sistem zamenjuje jedno odraslo drvo ili 200 kvadrata travnjaka.
Funkcioniše tako da u akvarijumu od šest stotina litara vode postoje mikroalge koje, vršeći fotosintezu, vezuje ugljen-dioksid i proizvodi kiseonik i biomasu.
Jedan od autora projekta i naučni saradnik dr Ivan Spasojević rekao je da je ideja bila da nađu alternativni koncept ozelenjavanja.
– Prednost tečnog drveta je u tome što može da se postavi za dan, ne morate da čekate 20 godina. Takođe, zauzima 3 kvadrata i ima dopunski urbane funkcije. Naravno, cilj nije da ovim zamenimo šume, već da popunimo one urbane džepove u kojima nemate prostor da postavite drvo. A mikroalge se nalaze u samoj srži borbe protiv klimatskih promena zato što polovinu kiseonika koja se proizvodi na svetu proizvode upravo mikroalge – naveo je Spasojević, tvrdeći da su mikroalge efikasnije 10 do 50 puta u odnosu na drvo.
U potrazi za najadekvatnijim sojem mikroalgi odlučili su se, kako kaže, za soj iz roda horela.
– One žive u vodi iz česme, nemaju nikakav problem, mogu da prežive na 5 stepeni Celzijusovih, mogu da prežive na 35, vrlo su izdržljive i to je njihova prednost. A biomasu koju prikupite od njih možete da koristite kao organsko đubrivo. Recimo, ako bi sistem koristilo „Gradsko zelenilo“ moglo bi da ga koristi za travnjake i cvetne zasade – rekao je Spasojević, dodajući da je ovaj projekat prvi takav u Srbiji.
I svetski mediji su izveštavali o ovom srpskom izumu.
LiQUID 3 je multifunkcionalan, može da se koristi kao klupa, poseduje USB punjač, a zahvaljujući solarnom panelu na vrhu uređaja, noću služi kao ulično osvetljenje.
Ovaj projekat dobio je prvu nagradu UNDP Srbija za najbolju inovaciju u okviru poziva koji je targetirao zagađenje urbanih sredina pod nazivom „Lokalni razvoj otporan na klimatske promene“.
– Sama instalacija nije samo klupa ili punjač ili foto-bioreaktor to je jedna tvrdnja jasno rečena, da je zaštita životne sredine jako važna – poručio je dr Ivan Spasojević.
„Tečno drvo“ izazvalo je veliku pažnju javnosti. Ovih dana dva takva drveta „nikla“ su u Beogradu na Terazijama i u centru Užica. Prvo takvo drvo ranije je postavljeno u Makedonskoj ulici.
U pitanju je urbani foto-bioreaktor pod imenom LiQUID 3, koga je osmislio tim sa Instituta za multidisciplinarna istraživanja, a kako su objasnili to je biotehnološko rešenje za prečišćavanje vazduha i smanjenje emisije ugljen-dioksida (CO2) u urbanim područjima, gde su koncentracije najveće.
Prema navodima autora projekta, LIQUID 3 sistem zamenjuje jedno odraslo drvo ili 200 kvadrata travnjaka.
Funkcioniše tako da u akvarijumu od šest stotina litara vode postoje mikroalge koje, vršeći fotosintezu, vezuje ugljen-dioksid i proizvodi kiseonik i biomasu.
Jedan od autora projekta i naučni saradnik dr Ivan Spasojević rekao je da je ideja bila da nađu alternativni koncept ozelenjavanja.
– Prednost tečnog drveta je u tome što može da se postavi za dan, ne morate da čekate 20 godina. Takođe, zauzima 3 kvadrata i ima dopunski urbane funkcije. Naravno, cilj nije da ovim zamenimo šume, već da popunimo one urbane džepove u kojima nemate prostor da postavite drvo. A mikroalge se nalaze u samoj srži borbe protiv klimatskih promena zato što polovinu kiseonika koja se proizvodi na svetu proizvode upravo mikroalge – naveo je Spasojević, tvrdeći da su mikroalge efikasnije 10 do 50 puta u odnosu na drvo.
U potrazi za najadekvatnijim sojem mikroalgi odlučili su se, kako kaže, za soj iz roda horela.
– One žive u vodi iz česme, nemaju nikakav problem, mogu da prežive na 5 stepeni Celzijusovih, mogu da prežive na 35, vrlo su izdržljive i to je njihova prednost. A biomasu koju prikupite od njih možete da koristite kao organsko đubrivo. Recimo, ako bi sistem koristilo „Gradsko zelenilo“ moglo bi da ga koristi za travnjake i cvetne zasade – rekao je Spasojević, dodajući da je ovaj projekat prvi takav u Srbiji.
I svetski mediji su izveštavali o ovom srpskom izumu.
LiQUID 3 je multifunkcionalan, može da se koristi kao klupa, poseduje USB punjač, a zahvaljujući solarnom panelu na vrhu uređaja, noću služi kao ulično osvetljenje.
Ovaj projekat dobio je prvu nagradu UNDP Srbija za najbolju inovaciju u okviru poziva koji je targetirao zagađenje urbanih sredina pod nazivom „Lokalni razvoj otporan na klimatske promene“.
– Sama instalacija nije samo klupa ili punjač ili foto-bioreaktor to je jedna tvrdnja jasno rečena, da je zaštita životne sredine jako važna – poručio je dr Ivan Spasojević.
Sa druge strane, Dejan Lekić iz Nacionalne ekološke asocijacije kaže za Danas da je „tečno drvo“ fantastičan tehnološko-naučni poduhvat i zanimljivo rešenje, ali pojašnjava da nema veze sa zagađenjem vazduha.
– Ideja kao ideja je zaista fantastična i ja odajem priznanje autorima projekta i onima koji su to sproveli u delo. To je dobro u smislu promocije tema zaštite životne sredine i borbe protiv klimatskih promena, ali u odnosu na zagađenje i ono što je naš glavni problem u ovom trenutku u Srbiji i u regionu, a to su suspendovane čestice, tečno drvo pa čak i obično nema nikakav uticaj. Tačnije, malo je veći uticaj pravog drveta jer na svom lišću prikuplja te štetne čestice i tu se smanji malo koncentracija. Ali generalno, ne postoji način da vi izvučete suspendovane čestice iz vazduha i da ih neka prirodna tvorevina bilo to pravo drvo ili imitacija drveta, preradi – objašnjava Lekić i dodaje da treba „napadati“ izvor problema.Teško ćemo, kaže on, nešto postići ako ne krenemo da rešavamo problem sa izvorima zagađenja a to su termoenergetika kao sastavni deo industrije, saobraćaj i najveći zagađivači – srednja i mala ložišta koja koriste fosilna goriva.
„Tečno drvo“ izazvalo je veliku pažnju javnosti. Ovih dana dva takva drveta „nikla“ su u Beogradu na Terazijama i u centru Užica. Prvo takvo drvo ranije je postavljeno u Makedonskoj ulici.
U pitanju je urbani foto-bioreaktor pod imenom LiQUID 3, koga je osmislio tim sa Instituta za multidisciplinarna istraživanja, a kako su objasnili to je biotehnološko rešenje za prečišćavanje vazduha i smanjenje emisije ugljen-dioksida (CO2) u urbanim područjima, gde su koncentracije najveće.
Prema navodima autora projekta, LIQUID 3 sistem zamenjuje jedno odraslo drvo ili 200 kvadrata travnjaka.
Funkcioniše tako da u akvarijumu od šest stotina litara vode postoje mikroalge koje, vršeći fotosintezu, vezuje ugljen-dioksid i proizvodi kiseonik i biomasu.
Jedan od autora projekta i naučni saradnik dr Ivan Spasojević rekao je da je ideja bila da nađu alternativni koncept ozelenjavanja.
– Prednost tečnog drveta je u tome što može da se postavi za dan, ne morate da čekate 20 godina. Takođe, zauzima 3 kvadrata i ima dopunski urbane funkcije. Naravno, cilj nije da ovim zamenimo šume, već da popunimo one urbane džepove u kojima nemate prostor da postavite drvo. A mikroalge se nalaze u samoj srži borbe protiv klimatskih promena zato što polovinu kiseonika koja se proizvodi na svetu proizvode upravo mikroalge – naveo je Spasojević, tvrdeći da su mikroalge efikasnije 10 do 50 puta u odnosu na drvo.
U potrazi za najadekvatnijim sojem mikroalgi odlučili su se, kako kaže, za soj iz roda horela.
– One žive u vodi iz česme, nemaju nikakav problem, mogu da prežive na 5 stepeni Celzijusovih, mogu da prežive na 35, vrlo su izdržljive i to je njihova prednost. A biomasu koju prikupite od njih možete da koristite kao organsko đubrivo. Recimo, ako bi sistem koristilo „Gradsko zelenilo“ moglo bi da ga koristi za travnjake i cvetne zasade – rekao je Spasojević, dodajući da je ovaj projekat prvi takav u Srbiji.
I svetski mediji su izveštavali o ovom srpskom izumu.
LiQUID 3 je multifunkcionalan, može da se koristi kao klupa, poseduje USB punjač, a zahvaljujući solarnom panelu na vrhu uređaja, noću služi kao ulično osvetljenje.
Ovaj projekat dobio je prvu nagradu UNDP Srbija za najbolju inovaciju u okviru poziva koji je targetirao zagađenje urbanih sredina pod nazivom „Lokalni razvoj otporan na klimatske promene“.
– Sama instalacija nije samo klupa ili punjač ili foto-bioreaktor to je jedna tvrdnja jasno rečena, da je zaštita životne sredine jako važna – poručio je dr Ivan Spasojević.
Sa druge strane, Dejan Lekić iz Nacionalne ekološke asocijacije kaže za Danas da je „tečno drvo“ fantastičan tehnološko-naučni poduhvat i zanimljivo rešenje, ali pojašnjava da nema veze sa zagađenjem vazduha.
– Ideja kao ideja je zaista fantastična i ja odajem priznanje autorima projekta i onima koji su to sproveli u delo. To je dobro u smislu promocije tema zaštite životne sredine i borbe protiv klimatskih promena, ali u odnosu na zagađenje i ono što je naš glavni problem u ovom trenutku u Srbiji i u regionu, a to su suspendovane čestice, tečno drvo pa čak i obično nema nikakav uticaj. Tačnije, malo je veći uticaj pravog drveta jer na svom lišću prikuplja te štetne čestice i tu se smanji malo koncentracija. Ali generalno, ne postoji način da vi izvučete suspendovane čestice iz vazduha i da ih neka prirodna tvorevina bilo to pravo drvo ili imitacija drveta, preradi – objašnjava Lekić i dodaje da treba „napadati“ izvor problema.
Teško ćemo, kaže on, nešto postići ako ne krenemo da rešavamo problem sa izvorima zagađenja a to su termoenergetika kao sastavni deo industrije, saobraćaj i najveći zagađivači – srednja i mala ložišta koja koriste fosilna goriva.
Lekić ističe da se kod nas vrlo često mešaju pitanja klimatskih promena i adaptacija na klimatske promene sa pitanjima o zagađenju životne sredine.
– Prioritet na zapadu su klimatske promene, a kod kod nas još nije rešen ni predhodni problem a to je zagađenje – ističe on, dodajući da se „tečno drvo“ pre svega odnosi na temu klimatskih promena, odnosno koncentracije emisija ugljen-dioksisa u vazduhu, jednog od gasova staklene bašte.
– Ugljen-dioksid je gas koji je sastavni deo atmosfere i povećanje njegovog udela u atmosferi jedan je od razloga klimatskih promena. Samim tim, tečno drvo ima smisla u kontekstu smanjenja koncentracija gasova staklene bašte na celoj planeti. Naš udeo emisija gasova staklene bašte kao države značajan je u odnosu na našu veličinu, ali na svetskom nivou i ne. Naše termoelektrane zaista emituju ogromne količine ugljen-dioksida u atmosferu, ali to je u odnosu na razvijene zemlje zapada, Kinu, Indiju i SAD, bukvalno zanemarljivo – zaključuje on.
A SADA TOKIO
U svijetu gdje održivi izvori energije postaju sve važniji, Japan je često na čelu tehnoloških inovacija koje transformišu način na koji koristimo energiju. Jedan od najzanimljivijih trendova u ovoj oblasti je koncept generisanja električne energije iz svakodnevnih aktivnosti, kao što je hodanje.
U Japanu, ovaj pristup uzima maha kroz projekte koji koriste energiju koraka prolaznika da bi je pretvorili u električnu energiju. Ova tehnologija, poznata kao „piezoelektrični podovi”, ima potencijal da transformiše gradske površine u održive izvore energije.
Pionirski pristup Japanaca u korišćenju piezoelektričnih podova za proizvodnju energije iz koraka prolaznika predstavlja inovativan način za generisanje čiste energije. Ova tehnologija ne samo da smanjuje zavisnost od fosilnih goriva, već nudi i rješenje za snabdijevanje energijom u gusto naseljenim urbanim sredinama. Dok su trenutne primjene ove tehnologije uglavnom ograničene na određene lokacije, njen potencijal za budućnost je ogroman, pa bi ona mogla da postane ključni dio održive infrastrukture u gradovima širom svijeta.
Piezoelektrični podovi
Piezoelektrični podovi koriste specijalne materijale koji mogu da pretvaraju mehaničku energiju u električnu. Ovi materijali, piezoelektrični kristali, proizvode električni naboj kada se na njih primijeni pritisak, kao kada, na primjer, čovjek korakne. Kada osoba stane ili prođe preko ovih površina, pritisak njihovih stopala stvara vibracije koje se pretvaraju u električnu energiju. Ovaj koncept je inspirisan sposobnošću prirodnih materijala da konvertuju različite vrste energije i danas se koristi u mnogim djelovima svijeta, ali Japan je postao pionir u njegovoj širokoj upotrebi.
Jedan od najpoznatijih primjera ove tehnologije nalazi se na željezničkoj stanici Šibuja u Tokiju, jednoj od najprometnijih metro stanica na svijetu. Tu su instalirani piezoelektrični podovi koji prikupljaju energiju svaki put kada neko prođe. S obzirom na to da stanicu dnevno koristi više od dva miliona putnika, količina generisane energije može da bude značajna. Iako pojedinačan korak ne stvara veliku količinu energije, kada se spoje milioni koraka dnevno, energija postaje dovoljno velika da osvijetli reklamne bilborde, napaja male uređaje ili pomogne u smanjenju potrošnje energije na javnim površinama.
Pored toga, japanske kompanije istražuju upotrebu ove tehnologije na stadionima, u tržnim centrima i školskim dvorištima, gdje veliki broj ljudi svakodnevno prolazi. Primjeri kao što su Oita stadion, gdje su podovi instalirani da prikupljaju energiju tokom sportskih događaja, pokazuju kako piezoelektrični sistemi mogu da podrže energiju za osvjetljenje ili klimatizaciju ovih prostora.
Svijetla budućnost održivosti
Japan se suočava sa izazovima vezanim za snabdijevanje energijom, posebno poslije katastrofe u Fukušimi 2011. godine, koja je skrenula pažnju na neophodnost smanjenja zavisnosti od nuklearne energije i fosilnih goriva. Korišćenje piezoelektričnih podova je jedan od mnogih inovativnih pristupa koji pomaže zemlji da se usmjeri ka održivijim rješenjima.
Ova tehnologija, takođe, ima brojne ekološke prednosti. Piezoelektrični podovi smanjuju potrebu za dodatnim infrastrukturnim izvorima energije, jer koriste već postojeće urbane prostore i ljudsku aktivnost. Svaki korak pretvoren u energiju doprinosi manjoj emisiji ugljen-dioksida, smanjujući tako negativan uticaj na životnu sredinu.
Iako je tehnologija piezoelektričnih podova još u fazi razvoja i širenja, njen potencijal za transformaciju urbanih sredina je ogroman. Neki naučnici predviđaju da bi s vremenom mogla da postane standardna komponenta infrastrukture u velikim gradovima, posebno u onim sa velikim pješačkim saobraćajem. Ova tehnologija ne samo da smanjuje potrošnju električne energije, već mijenja i način na koji gradovi funkcionišu – svaki korak mogao bi da doprinese osvjetljenju ulica, napajanju malih uređaja ili čak većih sistema u budućnosti.
Osim toga, piezoelektrični sistemi bi mogli da budu implementirani u nove oblike mobilnih uređaja, kao i pametne obuće i odjeće koja prikuplja energiju prilikom kretanja. Japan već razvija pametne cipele koje koriste ovaj princip kako bi punile male uređaje poput mobilnih telefona – dok se vi šetate.
I SADA PROMENE DO 2030
MASOVNI GUBITAK POSLA ZBOG VESTACKE INTELIGENCIJE. AI VEC SADA PREUZIMA RUTINSKE POSLOVE.,DO 2030-TE MILIONI LJUDI BI MOGLI BITI ZAMENJENI.POSAO NECE IZGUBITI SAMO STRUCNJACI ZA TEHNOLOGIJU ,AUTOMATIZACIJU I PROIZVODNJU.
OBRAZOVANJE CE SE MORATI PRILAGODITI .SKOLE CE MORATI UCITI DECU KAKO KRITICKI RAZMISLJATI, KODIRATI I RAZUMETI VESTACKU INTELIGENCIJU.ONI KOJI TO NE BUDU MOGLI PRATITE OSTACE U PROSLOM VEKU.
NOVA HLADNORATOVSKA TRKA SAD, KINA, RUSIJA VEC SU OTPOCELE TAKMICENJE ZA DOMINIACIJU U SVEMIRU, VESTACKOJ INTELIGENCIJI I ENERGETICI. DO 2030-TE DIGITALNI SUKOBI I BORBA ZA RESURSE MOGLI BI POSTATI NOVA SVAKODNEVNICA.
EKSTREMNE KLIMATSKE PROMENE IZAZIVAJU POPLAVE, POZARE, MIGRACIJE TE CE DOVESTI DO BORBE ZA PIJACU VODU.MILIONI LJUDI BICE PRISILJENI DA NAPUSTE SVOJE DOMOVE U POTRAZI ZA VODOM OKO KOJE CE SE VODITI VELIKE BORBE.
NOVI SVETSKI POREDAK
TEHNOLOGIJE CE ODLUCIVATI KO IMA MOC, A NE ORUZJE.ONI KOJI KONTROLISU PODATKE I ALGORITME KONTROLISU SVET.
I NA KRAJU STA BI BILO DA NESTANE INTERNET
Internet, koji omogućava računarima da međusobno razmenjuju informacije na daljinu, pojavio se 1969. godine, a u domove običnih ljudi počeo je da ulazi tek tokom 90-tih godina. Ova mlada tehnologija veoma brzo je postala neizostavan deo naše svakodnevice i omogućila nam da, između ostalog, u trenu pošaljemo poruku prijatelju, obavimo skoro besplatan razgovor, pošaljemo novac ili pronađemo bilo koju informaciju.
Zvuči zastrašujuće, ali ceo svet bi u bilo kom trenutku u budućnosti mogao da ostane bez interneta. Razloga za to ima više, ali najozbiljniji je svakako - snažna solarna oluja. U tom slučaju, internet ne bi nestao samo u jednoj zemlji, već bi cela planeta izgubila pristup globalnoj mreži.
Solarne oluje, odnosno izbacivanje čestica i zračenja sa Sunca, dešavaju se redovno. Najčešće ne izazivaju veće smetnje, ali ako bi se desila dovoljno snažna erupcija, mogla bi da izazove kolaps energetskih sistema širom sveta. Nešto slično - ali u znatno manjem obimu - dogodilo se još davne 1859. godine, a poznato je pod imenom Karingtonov događaj.
Zato, hajde da se zapitamo - šta bi se zapravo desilo ako bi internet u celom svetu danas potpuno nestao? Nedostatak vesti ili društvenih mreža bio bi najmanji problem - posledice bi mogle biti mnogo ozbiljnije.
Korisnici WhatsApp aplikacije umeju da razmenjuju preko 100 milijardi poruka dnevno, a reč je o samo jednoj platformi za dopisivanje. Ako internet nestane, komunikacija na daljinu bi gotovo nestala. Neko bi možda pomislio da mobilni pozivi i poruke mogu da pomognu, ali i oni zavise od interneta - mreže koje koristimo oslanjaju se na internet infrastrukturu.
U takvoj situaciji, ljudi bi se najpre zabrinuli se za svoje bližnje. Verovatno bi pokušali da dođu do fiksnog telefona ili da pošalju pismo putem obične pošte - ali i to bi brzo postalo problematično. Nastala bi masovna panika, redovi bi bili ogromni, a informacije spore i nepouzdane.
Ako bi internet iznenada nestao, aplikacije za plaćanje i internet bankarstvo prestale bi da rade. Ne bismo mogli da šaljemo i primamo novac, plaćamo račune, a o radu velikih prodajnih lanaca da ne govorimo. Ni bankomati ne bi radili, jer i oni zavise od internet veze. Bez pristupa najvažnijoj tehnologiji današnjice, ogroman broj firmi bi morao da stane. Ukratko - nastao bi potpuni haos.
Imamo i konkretan primer: tokom protesta 2011. godine, Egipat je isključio internet na svega pet dana. Prema podacima Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD), država je svakog dana gubila oko 18 miliona dolara. Ukupan gubitak bio je oko 90 miliona, a posledice su se osećale još dugo nakon toga. Samo zamislite šta bi se desilo da cela planeta odjednom ostane bez interneta.
Tokom pandemije koronavirusa, mnogi su počeli da rade od kuće - zahvaljujući internetu. Statistika iz 2021. godine pokazuje da je oko 16% firmi u tim uslovima potpuno prešlo na rad na daljinu.
Međutim, ako internet jednog dana nestane, svi ti ljudi bi odjednom ostali bez posla. I ne samo to - ne bi mogli ni da stupe u kontakt sa svojim firmama ili kolegama.
Ljudi bi morali da pronađu druge načine da zarade i da se snađu u novim uslovima. Oni koji imaju praktične veštine i umeju da rade rukama bi verovatno najlakše prošli. Suprotno, poslovi koji su ranije automatizovani ili oslonjeni na internet morali bi ponovo da se rade ručno.
"Moguće je da će ljudi morati da postanu samostalniji i više se oslone na lokalne zajednice, jer više neće imati pristup cloud tehnologijama. Možemo da zamislimo koliko bi porastao značaj ručnog rada. Na primer, saobraćajna policija morala bi da usmerava saobraćaj i hvata prekršioce na staromodan način“, kaže američki informatičar Vinton Serf.
Opšta panika, nemogućnost da se podigne novac, nezaposlenost i sve ostalo što bi usledilo nakon nestanka interneta - gotovo sigurno bi dovelo do porasta stope kriminala. Ljudi u strahu i neizvesnosti često pribegavaju očajničkim potezima.
Ipak, nisu svi stručnjaci tako pesimistični. Ekonomista Kristofer Huton, recimo, smatra da gašenje interneta ne bi izazvalo ratove ili velike društvene sukobe. Po njegovom mišljenju, svakodnevni život bi se jednostavno vratio unazad - na nivo iz 80-ih, ili čak ranije.
Važno je naglasiti da globalno gašenje interneta nije moguće jednim klikom. Ne postoji prekidač kojim bi neko mogao da ugasi ceo internet. Takav scenario moguć je samo u slučaju ozbiljne globalne katastrofe poput rekordno snažne solarne oluje.
Čak i tada, mreža se ne bi srušila odjednom. Verovatno bi opstale lokalne konekcije, makar unutar pojedinačnih gradova ili regiona.
Jedno je sigurno - o posledicama potpunog nestanka interneta može se diskutovati danima. Ova tehnologija je toliko duboko ušla u sve pore društva, da bi njeno gašenje moglo da izazove i neke potpuno neočekivane posledice.
STA SMO ZAKLJUCILI? POSTALI SMO ZAVISNI OD TEHNOLOGIJE MNOGO VISE NEGO STO BI TREBALO. I MISLIM DA JE TO VELIKA OPASNOST PO LJUDSKU VRSTU!
Нема коментара:
Постави коментар