SLOBODNO VREME

SLOBODNO VREME. Divna tema. Neko ga ima napretek, a neko ni za nuzni odmor i osnovne potrebe.Da vidimo Beograd je oduvek bio metropola.A sada mi se cini  da prosto ima takvu ponudu za izlaske ,da ne znas sta bi pre izabrao.Dala bih vam nekoliko predloga, ako vam bude dosadno, kako da provedete vreme.
1. Ako je lepo vreme nista ne moze da zameni setnju. U Beogradu ima mnogo divnih mesta, licno meni omiljene lokacije. Kalemegdan, ADA, Gardos i Zemunski kej.
2.Kada je lose vreme. Bas lose, onda ostanak kuci uz dobru knjigu ili dobar film.Ako nije toliko lose, poseta muzeju ili nekoj izlozbi.
3.Uvece pozoriste ili bioskop.
4.Neki fini kafic i dobro drustvo.
5.Neki koncert po izboru i ukusu.
6.SPORT ILI MAKAR PLES
7.Ucenje neceg sto je potpuno beskorisno,ali se vama svidja (kineski, finski, svahili), zatim gajenje vinograda, ili pecuraka ( ovo moze da vam bude i posao) a i ubicete vreme.
8.Ako ste umetnicka dusa probajte da slikate, komponujete ili pisete.
9.Skupljajte neobicne stvari  kao na primer kamenje, stripove iz 70 tih ili gramofonske ploce ili predmete koje mozete naci po tavanima, podrumima pa posle napravite i vi izlozbu.
10.Posto znam da se sve vreme pitate kad cu spomenuti komp, evo pominjem i to je dobar nacin za ubijanje vremena, zaista ima mnogo toga zanimljivog ali sam htela da probam da mu dam neku alternativu.
Ovo ce biti jos jedno moje crno predvidjanje buducnosti Mozda zato sto je se plasim. A strah stvara  lose slike. Medjutim kad sam vec pominjala u mojim postovima te robote  ajde jos samo sad da ih pomenem.Znam da ce nam oni biti neophodni, imacemo jos vise vremena za blejanje, jer nama preostaje dok oni rade sto smo mi nekad radili, da se dosadjujemo. Sto je najgore od svega  ljudski vek ce se produziti zahvaljuju onim rezervnim delovima ( radice nam generalku).Mozda cemo ziveci tako beskonacno evoluirati, pa nam zapravo i nece biti dosadno jer ce nam   i ono   malo pravog mozga atrofirati.
U proslosti slobodno vreme  bilo je ispunjeno hobijima. SVI SMO IMALI NEKI HOBI. Prema interesovanjimaDok se islo u osnovnu skolu zna se to su bile salvete, znacke, privesci,slicice glumaca .Kasnije hobi je bio ili neki sport ili ples. Recimo moje drustvo je obozavalo muziku i logicno da smo svi isli u skolu plesa .Mogu da vam kazem da  je to divno mesto, gde su svi opusteni uz zvuke muzike koju odaberes.Pocetkom 80 tih islo se u diskoteke, ali cak i tamo si mogao da odigras neke korake, tanga valcera i nekih latino plesova.
Pozdrav.

MODA ,STIL.UKUS

MODA ,STIL.UKUS. Sa necim se radjas, nesto izgradjujes,  a nesto pratis.Ukus je nesto sto ti je zapisano u DNK.  I to treba negovati da ne zakrzlja ili ne daj boze nestane. Stil se izgradjuje dugo ,ali sto duze trazis svoj stil u oblacenju ,to je znak da imas ukus i da neces dozvoliti da tvoj stil bude u najmanju ruku smesan.E sad moda. To je nesto sto moze da se posmatra sa vise aspekata. Pa hajdemo redom.
Siromasnije devojke i zene  ne trose novac na sitnice , nego bukvalno odvajaju od usta da bi skupile novac za Pradinu tasnu, Gucijeve cipele,  Diorov kompletic.I to je super. Znaci ukus i stil su tu. Uz velike zrtve prati se imoda. BRAVO.
One koje imaju nesto vise novca , kupuju vise tih brendiranih stvari i ako su zadrzale svoj stil  i ukus one su NAJBOLJE OBUCENE BEOGRADJANKE.
One koje imaju mnogo novca prate modu.Sad je to veliko pitanje koliko i kako.  Tu opet ima nekoliko vrsta bogatasica. One koje nemaju poverenja u sebe  placaju stilistu. Ipak i tu ima zamka ,ako su  estradne zvezde  stilista ume zarad njihove "popularnosti" da ih obuce samo za smesni klip na JUTUBU. Jedino sto me tesi da je to svetski trend pa nisu samo nase "zvezde" smesne. Pogledajte samo kako izgledaju glumice na najprestiznijoj priredbi dodeli Oskara, da ne verujes svojim ocima.Onda ima bogatasica koje su potpuno zastranile, jer na sebe bukvalno stavljaju sve i svasta.Dobra strana toga je sto se bave soubiznisom pa zbog toga sto su popularni njihov ne ukus proglasavaju ekstravagancijom i ekscentricnoscu.Tu je i beogradski novi stil starlete.Sta su one to niko pouzdano ne zna. Ne bave se muzikom, filmom ( doduse skidaju se za sve moguce tabloide), Njima je priroda omogucila da budu Eve, i na sebe da obuku samo smokvin list. Medjutim kad se pojave na nekom javnom mestu ili u klubu, svi shvate da to sto stavile na sebe 2000 evra, ama bas nista ne znaci. Da  su umesto spoljnih efekata smisljenih da izazovu skandal ( kratka suknjica ispod nista, providna bluzica ispod nista) malo dostojanstvenije rasporedile te skupe stvari na sebi, bile bi fantasticno obucene jer imaju predivna tela. Steta.
Moda u Beogradu nazalost mnogo zavisi i od ekonomske situacije , ali ja i dalje tvrdim da se u  nasem gradu  mogu videti najlepse obucene zene.
Mislim da u buducnosti moda nece biti uopste bitna. Ako pogledate post od juce  videcete da ljudsku vrstu ceka kucni pritvot ( doduse dobrovoljni)Niko nece imati potrebe da se nesto doteruje i producira. U sigurnosti svoga doma sedece verovatno u najudobnijoj mogucoj odeci i gledati kako dizajneri smisljaju nove izglede za njihove licne robote.
Beogradjanke su 6o tih i 70 tih godina izgledale fantastisno kao i uvek. Medjutim, tada ih je iz Amerike, zapljusnuo talas velikih novina i u modi , muzici , filmu . I nekako su to bile godine kad je  u Americi bio kapitalizam, kad su hipici sirili ljubav i opusteno buntovno ponasanje i oblacenje. Kod nas je bio socijalizam .Modu su pratile glumice, pevacice i zene politicara. Ostale obicne zene morale su da se uniformisu, jer bi bile cudne i imale bi svakakvih problema. Ako bi se za ono vreme obukle u mini suknjice koje samo sto je osmislila Meri Kvant malo se jace nasminkala i natapirala kosu kao Brizit Bardo, bile bi proglasene za prostitutke( tad nisu postojale starlete na nasim prostorima). A ako bi obukle farmerke i cvetne kosulje, obesile na sebe kilo dzidza i raspustile dugu kosu da slobno leprsa onda bi bile potpuno odbacene od svih sem od istomisljenika. Znaci 6o tih su  Beogradom setale preslatke zene devojcice  ( tako su izgledale) u belim kosuljicama, plisiranim suknjamam do ispod kolena, sa obaveznim ustirkanim ziponima ispod njih, belim carapicama i baletankama.
I tako zakljucujem da se moda uvek menjala u skladu sa vremenom, ali se i uvek vracala  na radost mama i baka koje su ljubomorno cuvale  svoje omiljene suknjice , zipone, zvoncare, bluze sa sljokicama , baletanke.
I na kraju moram da dodam i ovo. OTMENE I PRAVE BEOGRADJANKE SVOJIM UNUKAMA SU OSTAVILE SAMO DVE STVARI.
MALU CRVENU HALJINU ZA DAN  ali u kojoj ce vas svi primetiti
I MALU CRNU HALJINU ZA NOC I SVECANE PRILIKE koju nista ne moze da zameni.
Pozdrav i izvinite ako sam mozda nesto pogresila u stavu prema modi

ZANIMLJIVA EKONOMIJA

Hajde da se igramo zanimljive ekonomije. Jedini nacin da govorim o toj temi je polu duhovito, pola realno.Uzmimo  kao primer jednu prosecnu porodicu( uh kako mrzim tu rec , stalno je spominju na TV u a vise niko nije prosecan)Jutro u toj porodici protice otprilike ovako. Ona dece iz posta od neki dan spavaju do podne i to iz dva razloga, prvo sto se dorucak (porodicni) izgubio zbog ustede, a drugo sto kasnije ustanu manje ce da ih smaraju da idu da traze posao. A onda ono dvoje iz istog posta sto imaju 50 tak i vise godina, nemaju stalan posao, nego prodaju kojekave stvari u koje niko ne veruje pa i prodaja ide nikako, ili jos neke gluplje poslove da bi zaradili za rucak, a mozda i veceru. Oni ne jedu jer nemaju pare za hranu, ono malo crkavice daje se za cigare i kafu , u pauzi prodavanja magle.Za rucak se nekako i snadju ( zaliha u spajizu i zamrzivacu je davna proslost).ONI TVRDE DA ZIVOT OD DANAS DO SUTRA IMA SVOJIH PREDNOSTI.KAO ZANIMLJIVIJE JE AKO POJMA NEMAS STA CES DA RUCAS.Onda se posle rucka otegne dugo,dugo popodne. Neko zeli grickalice,neko kolace, neko pivo, kafu ili cigare. To vec ne moze jer to prevazilazi snalazenje i to je preko crte prostog opstanka.Stize i vece.Tri  generacije sede sto ispred televizora, sto ispred kompkutera .Da se negde izadje niko ni ne pomislja.Za svaki vid izlaska neophodan je novac.Cute i stede snagu posle slabasne vecere.Cute da ne bi neko slucajno pomenuo one neplacene racune sto stoje na tv u.I  svi na svoj nacin osecaju krivicu. To je stvaro najtezi deo dana. Cutanje, razmisljanje i slabasna nada da ce se sutra desiti neko cudo i da ce biti bolje.
Buducnost. Kul. KOME TREBA POSAO ?KOME TREBA NOVAC? Fantazija. Ljudi ce sedeti, uzivati ,gutati pilule, a sve ce raditi roboti. Zamislite nema odlaska u Tempo, nama spremanja hrane, nema pranja sudova).Kakva usteda novca i energije.Ljudi ce razmenjivati misli telepatijom.Z naci nema troskova za telefon ,TV ,mozda ni struju, jer ce sve biti bezicno.A posto nece imati potrebe da izlazis iz kuce nece trebati ni placanje nekog prevoznog sredstva. Da sve bude totalno super, nece se traciti novac i vreme na pranje vesa ciscenje a licnu higijenu mozes da prepustis robotima kao i sve ostalo. Uh kada li ce ta buducnost?
Ovoga puta proslost nije ni slatka ni ruzicasta, kao sto je bila kroz sve moje postove.I u najboljem dobu nase zemlje, zlatnih 70 tih i 80 tih  postojale su razlike. Ne ovolike kao sada ali je ipak bilo onih koji su imali novac za sve, vecina ljudi je imala za hranu i racune, ali je isto bilo kao sto sad ima ljudi koji jedva prezivljaju ali mnogo manje.Ekonomija je vrlo cudna.U skoli su nas ucili sasvim druge stvari koje ja u realnom zivotu i nisam bas videla.Kad sam posle ekonomske skole  zapocela da radim  starije kolege su ljubomorno cuvale svoje virtouzno umece knjizenja.Ucila sam kradom i naucila da je crveno uvek minus i da ona kolona zaduzenja uvek premasuje onu kolonu prihodi.Kako se na kraju bilans uvek  rastezao u "pozitivnu" nulu ni danas nisam bas sigurna.
Opusteno. I mi svi vec dugo zivimo na pozitivnoj nuli i ne dozvoljavamo da padnemo ispod crte.Toliko godina nam pricaju da zivimo na ivici egzistencije .To je to. NULA. Ali nikad minus pa mi smo Srbi svi smo eksperti za ekonomiju .
Pozdrav. Obecala sam slag za najbolji patispanj. Kako jos nemam povratne informacije ne mogu da sama odlucim koji je od ovih patispanja najbolji.Zato sam odlucila da na svoj fejs Misteriozni patispanj stavim naslove svojih postova za mesec januar pa glasajte. Jedva cekam.

MALO VREMENA ZA CITANJE

Knjige, casopisi, dnevne novine ,internet.Mnogo toga za citanje ,a tako malo vremena U prebukiranom danu vreme za klasike jednostavno ne postoji .Deca lektiru citaju u sazetoj verziji na internetu.Novine citaju penzioneri .A oni koji zive od informacija prelete po mobilnom ili laptopu .Moram da priznam da sam ja zavisnik od pisane reci i da koristim elektronske medije ,ali prave knjige nista ne moze da zameni. Recimo ovih dana je vetar potpuno poludeom a ja sam nasla jednu zanimljivu knjigu, sela sam u udobnu fotelju, pokrila se omiljenim cebencetom, na sto stavila kokice i kafu, pljucnula prste i okrenula novu stranu u knjizi. Pa reci cete uzmi laptop pa sedi u fotelji i citaj, ali kako da pljucnem prste za okretanje stranica. Eto je pola uzitka.Naravno ima vise tih knjiga koje bi preporucila.
Od klasika najvise  su mi se zapravo svidele dve knjige koje su sada obavezna lektira. CICA GORIO OD BALZAKA I ANA KARENJINA OD TOLSTOJA. U   knjige koje bih obavezno preporucila spadaju i ISTORIJSKE KNJIGE O NASOJ SREDNJOVEKOVNOJ ISTORIJI ( meni omiljenim Nemanjicima),ZATIM O TEMPLARIMA I O POTRAZI ZA SVETIM GRALOM , O IZUZETNIM LICNOSTIMA KAO STO SU MARIJA TEREZIJA,NAPOLEON, KARLO VELIKI, ALEKSANDAR MAKEDONSKI,TEMUDZIN DZINGIS KAN, i drugi.
Danas  na mene najveci utisak ostavlja knjiga DENA BRAUNA DA VINCIJEV KOD( mozda zbog price o Svetom gralu), ONDA OD HALEDA HOSEINIJA 1000 CUDESNIH SUNACA I LOVAC NA ZMAJEVE. VEOMA LEPA I POTRESNA KNJIGA JE I DEVOJKA SA BISERNOM MINDJUSOM OD  TREJSI SEVALJE.
PAOLO KOELJO. Bez obzira na svo svoje ludilo (bio je tri puta u dusevnoj bolnici) na mene ima veliki uticaj.Knjigu JEDANAEST MINUTA, citala sam pet puta, VERONIKA JE ODLUCILA DA UMRE, sedam puta, ZAHIR, sa,o tri puta Nista manje nisam citala ni BRIDU ,NI PETU GORU. Jedino delo za koje je on i nagradjen a meni se ne svidja je ALHEMICAR. A vi procitajte i tu knjigu mozda se vama svidi.
Od nasih klasici su svakako NUSIC I DOMANOVIC jer su vec toliko vremena aktuelni.
Od novijih preporucila bi KONSTANTINOVO RASKRSCE OD DEJANA STOJILJKOVICA,VELIKI RAT OD ALEKSANDRA GATALICE IOD VLADIMIRA PISTALA TESLA PORTRET MEDJU MASKAMA.
Zamalo sa zaboravim one koji su itekako obelezili zadnjih 30 tak godina MOMA KAPOR, DRAGOSLAV MIHAJLOVIC I DUSAN KOVACEVIC.
Kako vidim knjige u buducnosti ? Pa verovatno ih nece biti (kao ni mene na srecu). Verovatno ce se tada samo gledati reklame tipa KUPITE POVOLJNO NOVI BUBREG, JETRU, RUKU ILI VEC STA VAM
TREBA DA POPRAVITE TELO.
U proslosti knjige nisu bile skupe.Bile su svima dostupne, a biblioteka se mogla koristiti besplatmo.U svakoj prilici su se knjige ili poklanjale ili dobijale.Ipak jedna je knjiga obelezila moje odrastanje i mladost. Ta knjiga mi je ucvrstila veru u sebe ( pogledajte post od juce). TO JE KNJIGA GROF MONTE KRISTO OD ALEKSANDRA DIME.Devojcica kojoj su avanture Edmunda Dantesa (grofa Monte Krista) fascinatne?Pa tu je bitno objasni ti da sam ja prvi put tu knjigu citala kao strip jos u prvim razredima osnovne skole. Kao pravu knjigu citala sam je pri kraju osnovne i tu sam bila zadivljena njegovom upornoscu da prokopa tunel do slobode koju je tudjom voljom izgubio,A tek u srednjoj skoli sam sklopila potpunu sliku o tom coveku.Kada sam shvatila  zasto se i kako osvetio onima koji su ga strpali u zatvor  I tako je to za mene bila velika pouka o strpljenju , hrabrosti , veri u sebe .

BOG

Tema dana je bog .Zasto bas ova tema Navodi na razmisljanje  kakav stavljudi danas zauzimaju povodom vere.Mozda se vera u Srbiju vratila u punom sjaju.Na praznike kao sto su Bozic i Uskrs ili na vece slave kao Sveti Nikola i  Sveti Jovan crkve su pune, pa i dvorista ili cak i ceo Svetosavslki plato. Da li je to vera ili pomodarstvo?Ko zna? Nekad sam potpuno ubedjena da je ipak vera u pitanju ali me dva primera  proslave krsne slave Djurdjevdana potpuno demantuju.Jedna komsinica  jeste napravila slavu u kuci, ali je posluzenje bilo potpuno ne primereno. Sve iz gud fuda.Muzika tipa S ve bi seke ljubile mornare.Nije postojala slavska sveca nego su po celom stolu koji nije bio zakrcen hranom stajalje ukrasne mirisljave ljubicaste svece.SLAVSKI KOLAC JE BIO IZ VRLO VRLO LOSEG MARKETA.Adruga proslava DJurdjevdana  odvijala se u restoranu , Krsna slava u restoranu umesto u svojoj kuci (ko li je u tom restoranu bio pravi domacin, da li vlasnik restorana ili dobro stojeci gost). I sta sada da mislim? Da li je iskrena vera proslavljati slavu samo reda radi, bez pravih obicaja i obelezja? VERA.Nikad nisam bila neki vernik, i mislim da kad smo izgubili sve idole( zapravo  nema ko i da bude danas) ostala nam je vera.Vera i mozda nada. Nada da cemo imati stalan posao, srecnu porodicu.Kad su materijalne stvari postale najvaznije,kad smo duhovni invalidi u smislu da ne citamo knjige,ne idemo u pozoriste,druzimo se preko fejsa, vera u boga je jedini izlaz.Vera moze stvarno da pomogne.Ali ja nisam tako vaspitavana.Ja govorim o drugoj vrsti vere, o veri u sebe.. I to stvarno pomazeOna recenica sto te ne ubije to te ocvrsne  je potpuno tacna, i treba  je se pridrzavati.Verujte u sebe , a ako hocete verujte i u bogam da odmogne nece, a ako dovoljno verujete mozda i pomogne.
U  buducnosti stvar je jos skakljivija .Sta ako bog stvarno postoji. I ti se lepo baskaris na svojoj omiljenoj destinaciji  negde u svemiru m a on svrati i podseti te da si ti nepozeljan u njegovom carstvu.Jer ako je on na nebu ti treba da si na zemlji i ne treba da ga vidis jer kako mozes da verujes u nesto sto znas staje i sto ima svoje vrline i mane. Vera se zasniva na necemu  snepoznatom i zato je tako jaka kao ceznja za nedostiznim.
Znas u proslosti( bar u mojoj) bog nije postojao .Kako? Pa posle rata komunisti cka partija je zabranila obelezavanje svih verskih praznika.Svi smo uredno isli u skolu, radnici na posao . a AKO BI NEKO POKUSAO DA SLAVI BIO BI PRIJAVLJEN OZNI. Kako se to lepo  rimuje  OZNA sve dozna. Ta OZNA je bila jaca i od  CIE i KGB a zajedno.Jer veru koju je Tito propagirao nista nije moglo da pokoleba.Setite se samo filma TRI KARTE ZA HOLIVUD. Potpuno je bilo tako. Covek bi dosao kod prijatelja na slavu, a sutra bi isao da ga prijavi (jer je kao bio na slavi zbog partiaskog zadatka).U mojoj kuci  nije bilo ni slave ni uskrsnjih jaja jer su moji ukucani zbog profesije (prosvetmi radnici) morali da budu u komuistickoj partiji  To mi je ostalo kao velika mrlja iz detinjstva, to ne verovanje u boga. A sada u ovim godinama iako farbam jaja i pravim  "cesnicu" nikako ne mogu da iskreno verujem u boga.