SVAKOM GENIJU TREBA NEKO

SVAKOM GENIJU JE POTREBAN SESTRA ILI BRAT KOJI CE GA IZDRZAVATI! ILI RODITELJI! ALI SAMO GENIJE ZNA DA ZA SRECU  I DOBAR ZIVOT NISU POTREBNE PARE! I NAJVECA JE PROPAST ZA COVEKA ZIVETI U POTROSACKOM DRUSTVU GDE JE BAS SVE ROBA! OPET NE MOZES BITI GENIJE  I ZIVETI DOBRO AKO TI NEKO NE PLACA STAN  I HRANU! BAS BEZVEZE!
GRIGORIJ PERELMAN ,Rus najbolji zivi matemacar  na svetu. Živi u Sankt Peterburgu, u maminom stanu, od njene penzije jer je  pronašao  sreću koja ne zavisi od novca. Odbio je zasluženu nagradu od milion dolara. Šta je to što on za te pare može da kupi, a da već nema u svojoj glavi? Živi asketskim životom, čita knjige i to ga čini beskrajno sretnim. Nezaposlen je.Grigorij Perelman  je rešio jedan od sedam milenijumskih problema matematike: topološki problem prema kome je svaki trodimenzionalni prostor koji je bez rupa, povezan i konačan, zapravo ekvivalentan razvučenoj sferi. Oko osam godina je radio na rešavanju Poenkareove hipoteze, a celi postupak je objasnio na 1.000 strana. Osim što je odbio milion dolara, upamćen je po rečenici: “Ako možete trenirati ruke i noge, zašto izbegavate da trenirate mozak?”Ovaj Rus rođen je 13. juna 1966. godine, a kao jedan od pet članova sovjetske ekipe, 1982. godine je na Međunarodnoj matematičkoj olimpijadi osvojio zlatnu medalju. Doktorirao je u Sankt Peterburgu, predavao je na nekoliko američkih univerziteta, ali je 1994. dao otkaz na Barkleyu u Californiji, i vratio se u Rusiju. Iako je riješio Poenkareov milenijumski problem, pohvalio se samo jednom svom kolegi. Ovaj je oduševljen otkrićem, rezultate prezentovao naučnoj javnosti.
Trust matematičkih mozgova je nakon dugog niza ispitivanja njegov rezultat proglasio bravuroznim otkrićem. Fieldsovu nagradu (ekvivalent Nobelove), kao i CMI priznanje u visini od milion dolara, Perelman je odbio. Ljudi poput Grigorija nadrastaju mediokritete i svakodnevne ljudske potrebe, pa i potrebu za novcem i slavom. Nije se pojavio na ceremoniji dodjele u Madridu, što se dogodilo prvi put u istoriji ove nagrade, uz komentar kako “baš taj dan mora u šumu da bere gljive”. Sasvim logično objašnjenje jednog genija.Čovjek koji živi za principe, a ne za novac, odbacuje komoditet znajući da postoji nešto što je vrijednije od novca. Stvari su finansijski limitirane i ne postoji stvar oko koje se ne može pregovarati. Takav vazalni odnos ne uklapa se u koncept genija.
Dok biti bogat znači biti čovek koji se i u potpunoj samoći zabavlja snagom svog duha i toka misli.
Posljednje što je ruski genije novinarima rekao, bilo je: “Znam kako funkcioniše Univerzum. Zašto bih onda trčao da uzmem neki milion dolara, recite mi?”
Sve je to lepo. Ziveti u svom svetu genijalnosti ili kreativnosti.Medjutim, neko mora da donosi hranu  i placa stan   i ostale troskove. Kako su nas "normalce" sto  bi rekla Dzoan Roling napravili da smo srecni kada zaradjujemo puno novca i zivimo u super stanu,vozimo dobar  auto i slicno, tako se nas vecina i ponasa. Stalno tezimo da zaradimo sto vise novca  i omogucimo sebi lagodniji zivot- srecniji valjda kada zivimo u luksuzu. Jedna poznata glumica ((Dzoan Kolins - ako se secate "Dinastije" i opasne Aleksis) rece: I tuga se lakse leci u luksuzu! Sto oslikava nas potrasacki mentalitet u potrosackom drustvu. Sve sfere naseg zivota podredjujemo novcu. Stan, auto, posao, brak, zdravlje.... Sve posmatramo kroz novac jer smo sve pretvorili u robu. I opet moram da spomenem knjigu od Sarme " Kaludjer koji je prodao svoj ferari" ( ako niste citali obavezno procitajte) koja ide u korist pomenutog Rusa. Dok advokat iz knjige nije shvatio sta su prave vrednosti  ziveo je pod stresom  uluksuzu. Cim je sve prodao i otisao na Tibet medju ljude koji nemaju nista (materijalno, a imaju svo  duhovno bogatstvo) shvatio je da je prvi put uzivotu zaista srecan.
NE TREBA BITI GENIJE PA REZIMIRATI OVU PRICU: AKO SI PAMETAN  I ZELIS SEBI DOBRO GRADI SAMO DUHOVNO U SEBI, A MATERIJALNO UZMI KOLIKO MORAS I SAMO TOLIKO! TAKODJE ZNAM DA SE NE MOZE BAR U BEOGRADU ZIVETI OD GENIJALNOSTI I KREATIVNOSTI I DA SE MORA IMATI PODRSKA PORODICE . DOBRO TU SE SAD MALO I PRETERUJE PA NASA "DECA' PARAZITIRAJU DO 35-TE GODINE KOD RODITELJA - ALI TO JE DRUGA PRICA. DA BIH RESILA OVAJ MATEMATICKI PROBLEM POTREBAN MI JE GRIGORIJE. JER ,ZAISTA NE ZNAM KAKO PRONACI KOMPROMIS U OVOJ SITUACIJI!
BITI DUHOVAN I SRECAN I ZIVETI U MATERIJALNOM SVETU  ISKLJUCIVO OD MATERIJALNOG! I BITI SRECAN!!!!

PREVARANTI

DAKLE DOKTOR KOJI LECI RAK OTISAO U PAROVE DA ZARADI NEKI DINAR????????
USTVARI SVE STO SE DESAVA I SRBIJI IMA VEZE SA RIJALITIJEM JER JE I SAM ZIVOT U SRBIJI RIJALITI!
KRISTIJAN GOUBOVIC, ZORAN MARIJANOVIC - COVEK KOME SU POMOGLI DA OD UBISTVA ZENE NAPRAVI RIJALITI! PA UZAS!
Alen Azaric doktor koji leci rak tvrdi da nije prorok nego priznati  iscelitelj i da ima dar Duha svetoga. Vec pet dana u vili gde se snimaju "Parovi" "doktor" Alen prima pacijente? Rijaliti a? I odmah u novinama "ispovest" coveka koga je Alen izlecio gljivama ( mozda "ludim"). Skepticna sam naravno. Coveku treba rejting da pokupi neki dinar u rijalitiju kad vec ne moze kao jedini covek na svetu koji leci rak da zaradi?! Pa boze. Tekst toliko deluje istinito da je nemoguce da posumnjas. Ime, prezime, godine starosti i jos penzioner MUP-a. Cudesni lek koji mu je Alen dao napravljen je iz spora gljive Ganoderma lucidum ( kazem ja luda). I covek koji je imao kancer pankreasa krece da u 64-toj godini zivi kao mladic! I naravno pre toga je hteo da umre od terapije na zvanicnoj onkologiji (hemoterapija je u pitanju).Da jos dodam da se u istom tom rijalitiju javio covek koji tvrdi da zna  coveka koga je Alen prevario za 20.000 evra! Da li smo svi zaista toliko zaboravili da mislimo i pamtimo. Pa gledamo ovakve stvari i verujemo cas u to da je doktor Alen svemoguc i leci kancer, a cas da je prevarant i da je svaka vest o isceljenu laz, a svaka vest o njegovim prevarama istina. Nemoguce je zaista uopste sklopiti slagalicu jer se u oba slucaja nista ne uklapa. Ipak nama su pamcenje sveli na 2 minuta kao ribama!
I zato ja stalno ponavljam da nekako svi zapamtimo da zivimo u vremenu gde je laz istina ,a istina laz! I zato ovaj podatak obradite kako zelite.Alen tvrdi da je izlecio oko 700 teskih bolesnika ( kancer) i mnogo ljudi sa estrade i  iz politike.Pomocu ikone i krsta i svog dara pomagao je i resavao zdravstvene probleme Marije Serifovic, Saleta iz Tropiko benda,Sasi kovacevicu, Hanki Paldum, Jovani Pajic,Danijeli Vranic..... Inace ovaj "dar" isceljenja ima od 2007-me godine i tvrdi da ne trazi novac nego mu ljudi sami daju!!!!
Covek koga je cekala zatvorska kazna i koji je ceo zivot proveo po zatvorima Kristijan Golubovic boravio je u rijatiju gde je "ispirao" mozak svakome ko ga je slusao. A onda slucaj ubistva "poznate" pevacice Jelene Marijanovic koji dobija razmere globalnog rijalitija. Novine vec godinu i po dana prave sve nas ludima jer znaju ko je ubica od pocetka ali zbog toga sto se na osnovu tog ubistva dize rejting novom rijalitiju Zadruga u koji ulazi ubica Zoran Marrijanovic i rejting seriji "Ubica moga oca" koji ce se baviti ovim ubistvom jos ne znamo ko je ubica. Mislim, znamo, ali ne znamo.  Ko to uopste dopusta. Da se od jednog brutalnog ubistva koja se u zadnje vreme desavaju vise nego pre jedno ubistvo favorizuje i pridaje mu se ogroman znacaj do te mere da predstavlja svojevrstan rijaliti. Svi mediji i stampani i elektronski se utrkuju da nas svaki dan zasipaju detaljima o ovom slucaju i racunaju na to da nista ne pamtimo. Sto i jeste istina na zalost. I zato i uspevaju da nas toliko "sokiraju". Evo samo jedne cinjenice. Taj Zoran Marijanovic ciju kucu je posecivao i i Ivica Dacic kako kazu novine i koji je bio zitelj Zadruge uhapsen je posle godinu i po kao osumnjiceni za ubistvo supruge na osnovu blata sa pantalona. Sta???? Trebalo im je toliko vremena da to otkriju? A nije im bilo cudno ni veliko spremanje ukuci Marijanovica i slicne stvari??? Ma hajde! Totalno vredjaju nas zdrav razum. Da ne kazem koliko je normalno da posle Zorana u rijaliti ulazi njegova devojka.Sta je tu bar malo "normalno? Sto pricaju da ozenjen covek ima devojku i da ga hvale zbog toga ( sta drugo kad je javno spominju) ili sto ih uopste dovode u rijaliti?
PREVARANATA IMA NA SVE STRANE. TESKO IH JE IZBECI JER IH MEDIJI FORSIRAJU! NIKAD NIJE BILO TEZE RAZLIKOVATI LAZI  OD ISTINE. ZATO TVRDIM DA ZIVIMO U RIJALITIJU ILI BAR U ONOJ NEBESKOJ IGRICI KOJU STALNO SPOMINJEM . NARAVNO VISE BIH VOLELA DA JE OVO DRUGO U PITANJU JER SE OD OVIH RIJATILIJA UZASAVAM I GNUSAM I NE RAZUMEM KO IH TOLIKO FORSIRA?!

DIJAGNOZU POSTAVLJA MASINA

DIJAGNOZU POSTAVLJA MASINA! DA LI TREBA DA POSTOJE LEKARI OPSTE PRAKSE? VELIKI NAPREDAK U MEDICINI   ALI, SE ONA PREVISE OSLANJA NA TEHNOLOGIJU! SVE MUKE OBICNOG PACIJENTA. DOBILI SMO NOVE KNJIZICE - CIPOVANE KAO I LICNE KARTE IPAK STOJIMO U BESKRAJNIM REDOVIMA I CEKAMO - TAKO SMO RADILI ODUVEK I NE ZNAMO DA POSTOJI DRUGI NACIN ZA RESAVANJE ZDRAVSTVENIH PROBLEMA. A NJIH JE SVE VISE. DECA, MLADI, ODRRASLI, STARI - SVEJEDNO BOLEST POSTAJE PROBLEM BROJ   JEDAN  U SRBIJI. UZ FINANSIJSKU KRIZU I POTPUNO URUSENE VREDNOSTI  DRUSTVA BOLEST POSTAJE JOS TEZA NEGO STO VEC JESTE.
 "Mašina ne može da pogreši, jer ona registruje promene na tkivu koje se pregleda u okviru svojih mogućnosti” - kazu strucnjaci. Za jedan pregled skenerom potreban je jedan inzinjer, jedan doktor specijalista i jedan radiolog. Ipak, greska se desi. Ali ko gresi masina ili covek?
 "Greši, naravno, čovek – izborom metode ili lošim čitanjem rezultata. Postoji osam do 10 odsto tumora, koji se mogu prevideti bilo kojim od naših dijagnostičkih uređaja, pa je tako moguće da neke vrste tumora u roku od godinu dana porastu do te mere da se i mi lekari začudimo", iskljucivi su strucnjaci. Dijagnozu koju postavlja masina stvorilo je "duboko ucenje".Rec je o oblasti masinskog ucenja koja omogucava preciznija predvidjanja i modele na osnovu velikog seta neobelezenih podataka. Vestacka inteligencija koju smo znali kao Al vec je zastarela.. Zato su strucnjaci  osmislili takozvane “ekspert sisteme”, kompjuterske programe koji rade u saradnji s ljudima, stručnjacima za određenu oblast. Tako su kompjuteri počeli da, recimo, postavljaju medicinske dijagnoze postavljajući setove pitanja lekarima o pacijentu. Ako računar pogreši u dijagnostici, stručnjak doda još nekoliko pitanja ili pravila u zaključivanju, kako bi mu olakšao posao.Stručnjaci veruju da će proučavajući ljudski mozak uspeti da shvate šta je zapravo inteligencija i kakva svojstva mozga su ključna za stvaranje inteligentnih sistema. Recimo, znamo da mozak predstavlja informaciju koristeći oskudno distribuirane reprezentacije (SDR), koje su ključne za semantičku generalizaciju i kreativnost. Istinski inteligentni sistemi, prema dosadašnjim saznanjima, trebalo bi da budu zasnovani na tom principu. SDR nije nešto što se može jednostavno dodati postojećim tehnikama mašinskog učenja. To je više osnova od koje zavisi sve ostalo. Druga ključna svojstva mozga su pamćenje, prvenstveno niza šema i sposobnost kontinuiranog učenja.I tako se danas doktori najvise oslanjaju na dijgnozu koju postavlja masina.
Tu sada dolazimo do price o lekarima opste prakse. Koja je njihova uloga u ovom veku tehnologije i napretka medicine koja je je toliko "usitnila " specijalnosti da bukvalno postoje specijalisti samo za "levo oko", mali prst na nozi i slicno.Procedura pak nalaze kada vas boli to oko ( levo i li desno) morate da predjete put - lekar opste prakse - specijalista - lekar opste prakse.  Sto predstavlja ogroman gubitak vremena i zivaca.  I tako je za svaki delic tela koji vas boli. Dodjete -kazete lekaru opste prakse sta vas boli, on vas posalje kod specijaliste, on pomocu masine utvrdi sta vam je - da vam terapiju .a vi onda opet  uDom zdravlja kod svog lekara za recepte. Vec sam pisala koliko su nase beogradske bolnice, ruinirane i pretrpane jer u njih dolaze ljudi iz cele Srbije pa je nekad potrebno cekati mesecima da dodjete do spasonosne masine ( citaj dijagnoze). I sve vreme trpite bolove i strah da li ce se vas zdravstveni problem resiti do ozdravljenja.
Tako da zaista ne znam svrhu postojanja lekara opste prakse. Izgleda ih je dobrano "pregazilo" vreme. Sem sto vam  izmere pritisak ili vam kazu da pijete caj i skidate temperaturu ili sitnijih intervencija ( davanje inekcija, ili pruzanja prve pomoci ako se neko onesvesti u redu cekajuci) nista drugo sem papirologije ne treba da urade i nemaju ni ovlascenja. A da. Imaju i oni kompjutere, ali nekako bukvalno je papirologija vaznija jer i danas nista nema bez upisivanja u raspale kartone ( ako cesce idete u Dom zdravlja znate o cemu pricam). I dalje na listove i listove papira beleze vase dolaske i razloge tih dolazaka. Nemojte samo da mislite da nisam sentimentalno vezana za te lekare jer kod moje doktorke idem vec dvadeset godina, a i deca mi sad kad su odrasla idu kod nje. I ona je dobra, prijatna, saslusa strpljivo i samo mogu da je pohvalim. Ali, zar ona nije skolovana za nesto vise od pisanja u karton i kuckanja u kompjuter? Secam se  vremena kada su lekari u Domovima zdravlja bili zaista ti koji su nam pruzali pomoc kada se razbolimo. Secam se "rucnih" pregleda i uspostavljanja dijagnoze na osnovu njih. Kod specijalista smo isli samo ako je u pitanju bilo srce ili nedaj boze tumor. Sva ova "skeniranja" magnetne rezonance, ultra zvukovi svih organa radi dijagnoze mozda su i preterani. I mnogo, mnogo skupi. Recimo magnetna rezonanca - enterografija tankog creva kosta od 40-60 hiljada dinara!!! A ako nemate novac onda se taj pregled moze obaviti samo na jednom mestu u Beogradu na klinici za Onkologiju! Cekanje beskonacno. Osecaj odlaska medju veoma bolesne ljude stvara paronoju i paniku jer odmah mislite da cim vas tu salju imate kancer!
IMAMO DAKLE POTPUNO NOV SVET MEDICINE POTPOMOGNUT MASINAMA. SAMI DOKTORI KOJI MOZDA VISE NISU DOVOLJNO SKOLOVANI ZA OVU NOVU MEDICINU I TEHNOLOGIJU PRIZNAJU DA VISE VERUJU MASINAMA.
DOKTORI U DOMOVIMA ZDRAVLJA SLUZE KAO SECANJE NA NEKADASNJE VREME MEDICINE I NISTA VISE! USTVARI PRUZAJU JOS MANJE NEGO NEKADA- DIJAGNOSTIKU TOTALNO NE! MADA RUKU NA SRCE NI BOLESTI VISE NISU KAO NEKADA. POCEV OD ALERGIJA PA DO SVIH MOGUCIH VRSTA AUTOIMUNIH BOLESTI!

BESTIJA

BITI BESTIJA ILI NESRECNA ZENA? BRAK JE INSTITUCIJA ZASNOVNA NA LJUBAVI, POVERENJU  I SLOZI! BURMA SE NOSI NA DOMALOM PRSTU (AMORIS- VENA LJUBAVI) JER DIREKTNO VODI DO SRCA.
Kada uzmemo u obzir sve obaveze prosecan zaposleni par koji ima decu provede nasamo neverovatnih cetiri minuta!Zbog toga sto se u braku svako okrece sebi i prilagodjava zivot onako kako njemu odgovara ne vodeci racuna o partneru nastaje i "nesrecna" zena. Ako primetite da vasa zena : manje prica, brzo plane, gubi poverenje, stalno je umorna, odbija seks, ima tajne, ne obraca paznju, ima nove interese, razmislja samo o sebi, menja izgled znajte da je jako nesrecna i pitanje je dana kada ce vas ostaviti. Ako vam je stalo ne zanemarujte ove cinjenice vec odmah preduzmite nesto dok nije kasno. Reci Oskara Vajlda zvuce zaista istinito kada se sve uzme u obzir: Muskarci se zene zato sto im je dosadno, a zene zato sto su radoznale. Na kraju se razocaraju  i jedni i drugi. Muskarcu dosadi "osvajanje" koje mora da "izvede" pre nego sto stigne do svog cilja ( bilo ljubav ili seks) i onda mu je lakse da se ozeni i da ne mora vise da bude zavodnik nego da se opusti. I to je naravno najveca greska - to opustanje. Zena voli da misli da moze da promeni svog partnera i zato kada se uda eksperimentise  i cini sve da to ostvari. Naravno da nikad ne uspe. Zato te zene nazivamo bestijama - za razliku od gore pomenutih nesrecnih zena koje nisu uspele da se snadju u partnerskom odnosu. Naravno, sredina je uvek "zlatna". Niti treba "bestijati" niti se povuci u sebe i pustiti da brak propada. Kompromisna resenja u braku moraju da postoje.
Statistika kaze da se u Srbiji svaki peti brak okonca nakon tri godine. Stvarno strasno. Koliko razlike u odnosu na samo tridesetak godina unazad kada su brakovi trajali mnogo duze. Zlosutna istina je pred nama  usledecih tridesetak godina ravoda ce biti jos vise ako uopste bude brakova. Da, zanimljivo je sto posle trogodisnjeg braka  bivsim supruznicima treba isto oko tri godine da zapocnu novi brak. Sokrat bi rekao ovo: U svakom slucaju - ozenite se! Ako nadjete dobru zenu bicete srecni. Ako nadjete losu postacete filozof! I jos je rekao da je brak nesto zbog cega se uvek kajes bilo da ga sklopis ili ne! Fantasticno!
Mladi ljudi danas imaju veliki strah od braka. Iz mnogo razloga. Da ih ne nabrajam i sami znate u kakvom drustvu zivimo. Pa opet ne mogu da  ne spomenem da smo im sem zagadjene planete i drustva bez morala ostavili i sliku naseg odnosa u braku koji su oni gledali dok su odrastali. Shvatate sta smo im ucinili i da zaista nemamo pravo da ih osudjujemo sto se toliko plase i braka i vanbracne veze  i veze uopste. Taj strah je nazalost opravdan.
Ulazeci u brak ocekujemo da necemo nikada biti usamljeni sto je velika zabluda. Usamljenim se mozemo osecati i u braku i van njega i obrnuto. Greska je misliti da je brak zapravo nacin da se uvek ima seks - kad god ti se prohte! Ili da se time resava tvoja finansijska situacija. Neko ce da zaradjuje za tebe. Danas nijednog muskarca nije sramota ako zena zaradjuje za njega!!! Mada ne kazem da se  i devojke ne udaju radi novca vise nego ikad. A kad stvari podju naopako najveca greska je "praviti dete" da  se spase brak! Dete nije lepak  ili stvar. To je zivo bice koje ce odrastati ili u paklu svadja ili samo sa jednim roditeljem jer brak ako je krenuo da se raspada dete nece nista promeniti .
NIKAD NIJE DOVOLJNO 'UPUTSTAVA' KADA SE RADI OBRAKU. NITI MOZEMO SVOJA ISKUSTVA  GRADITI NA TUDJIM. SVAKI BRAK JE JEDINSTVEN KAO I OSOBE KOJE GA CINE. IPAK ZAISTA NIJE NA ODMET  PROCITATI PONEKAD  TEKSTOVE O BRAKU. IMA IH VRLO MNOGO STO DOKAZUJE KOLIKO JE BRAK VAZAN! EVO I MOG SKROMNOG DOPRINOSA. MADA SAM JA VEC PRIZNALA DA I NISAM NEKI SPECIJALISTA ZA BRAK JER MOJ BRAK I NIJE BAS USPESAN IAKO TRAJE ITRAJACE ZAUVEK. IPAK SAM JA U BRAKU VISE OD TRIDESET GODINA I SPADAM U ONU KATEGORIJU KOJA VERUJE DA MORAMO BITI ZAJEDNO DOK NAS SMRT NE RASTAVI.

NOVA GODINA U SEPTEMBRU

NOVA GODINA MORA DA BUDE U SEPTEMBRU! NE U JANUARU, FEBRUARU ILI BILO KOM DRUGOM MESECU. LICNO MENI JE SEPTEMBAR NAJRADOSNIJI I NAJTUZNIJI MESEC. I ZATO BI JA RACUNANJE GODINE POCELA BAS OD SEPTEBRA I TO DRUGOG!
Da krenem  dakle od tog 2-og septembra. Te daleke 88-me godine rodila sam prvo dete. Sina! Moze li se nekako opisati sva strepnja, bol i radost odjednom. Erupcija emocija. Svih 27 dokazanih ( vidi prosli tekst).Od tog dana pocinje moje brojanje godina. Sve pre njih se ne broje! Bar  ja na to gledam tako. zivot pocinje kad postanes majka! Verujte mi.
Sledecih sedam godina u septembru sam pravila ajvar, kuvala paradaiz  i dzemove i uopste spremala zimnicu jer je septembar najbogatiji vocem i povrcem. Eto jos jednog razloga da od njega racunamo vreme jer se samo u septembru mogu sresti sva godisnja doba. Lubenice, paprike, limun, grozdje , breskve...
A onda stize i 1-vi septembar - prvi djak je krenuo u skolu. Tek to se ne moze opisati recima. Ponos, strepnja,nada...
U septembru stize jesen, a na jesen naravno prave se svadbe jer kao sto rekoh ima li bogatijeg doba za spremanje svecanih jela. Svega ima u izobilju a vreme taman - ni toplo ni hladno! I ja sam 25-tog septembra pravila prvu svadbu za drugo dete!
Inace, 28-og septembra je  i Medjunarodni dan prava da javnost zna! Ali, to pravo je bukvalno "mrtvo" slovo na papiru oduvek. Javnost , citaj narod, nikad nista ne zna. I pored najsavremenije tehnologije sada se zna manje nego ikad. Sto nas vise bombardaju informacijama sve manje znamo! Sigurna sam u to. I da se i ja ne ponavljam. Tvrdim da se isti tekstovi vrte zadnjih 4-5 godina otkad ja citam elektronske novine zbog pisanja blogova.Tako da bi svakog septembra kao i svake Nove godine trebali da saznamo sve ono sto je bitno za nas "obocne ljude". Trebali bi! Ali....
Stevan Raickovic  i mnogi drugi pesnici i pisci bili su opcinjeni septembrom kao mesecom kada iz vreline leta lagano ulazimo u jesenje kisne dane. Simbolicno jesen predstavlja kod ljudi doba zrelosti (kao i voca) i skore starosti.Ljudima  koji su u  "jeseni zivota" nazivaju se ljudi "treceg zivotnog doba': detinjstvo, mladost, zrelost ( starost). I ja pripadam toj grupi ljudi. I meni  vec 30 godina septembar oznacava pocetak Nove godine. Prvo skolske ,a onda i ove obicne. Znate li zasto?
Zato sto se svake jeseni nadam da cu preziveti zimu i docekati prolece i leto.Svakog septembra se uplasim da ce sa pocetkom sivila i hladnoce moj zivot koji je zadnjih godina isto takav biti jos tezi i da ce se pod teretom briga i godina samo ugasiti. A svakog proleca se radujem sto je godina koja je pocela u septembru naravno prosla i doslo je novo lepo vreme i novi veseliji ,topliji zivot. Leti je sve opustenije - bar meni. I zato mi nije logicno da nova godine pocinje u zimu kada je sve nekako uspavano i zamrznuto. Svi su na - cekanju!
UPOREDITE SAMO ZIMSKU NOVU GODINU SA DIVNOM I RASKOSNOM SEPTEMBARSKOM NOVOM GODINOM! KAKVA RAZLIKA1 DA MOGU JA BIH TO PROMENILA  I SVI LJUDI BI UVIDELI PREDNOSTI CEKANJA NOVE GODINE U SEPTEMBRU  U ODNOSU NA KRAJ DECEMBRA! TO JE SAMO PAR MESECI RAZLIKE ,A UCINILO BI NAS MNOGO SRECNIJIM!
SRECNA NOVA GODINA ( PO MOM RACUNANJU).

SONJA SAVIC

SONJA SAVIC! 27 EMOCIJA!Naučnici su dugo tvrdili da pored šest osnovnih vrsta emocija (sreća, tuga, bes, iznenađenje, strah i gađenje) ne postoji više osnovnih vrsta emocija. Ali - prevarili su se! Meni se sa pravom cini da je Sonja Savic to znala! Kao retko ko! Steta sto je droga obelezila njen zivot. Pa ipak ja joj se divim. Skoro kao Mariji Tereziji!
Sonja Savić je rođena na današnji dan. Bila je među najpopularnijim glumicama bivše Jugoslavije, a njen jedinstven pogled na svet i odstupanje od ustaljenog načina ponašanja i razmišljanja zauvek su je vinuli među legende.

Njen privatni život obeležilo je odbacivanje tabua. Rođena je 15. septembra 1961. godine u Čačku, a preminula je u 47. godini, tačnije 23. septembra 2008. godine u Beogradu, usled prevelike doze narkotika. Pronađena je mrtva u svom stanu u Kursulinoj ulici, a mada su lekari Hitne pomoći pokušali da je reanimiraju, nisu uspeli da je spasu. Sahranjena je u selu Donja Gorevnica.

Talenat koji je imala joj je i doneo status jedne od naših najboljih glumica, a bavila se i režijom i učestvovala je u brojnim avangardnim projektima. Do poslednjeg dana života ostala je specifična, drugačija, čudna, svoja.

–Ovde sam sve vreme pokusavala da odrzim urbanu kulturu ,ali to niko ne primecuje. Znamo i da se reforma kostima. sminke i mizascena na filmu osamdesetih moze pripisati Sonji Savic,pa opet nikom nista. Suknja od skaja i sako na golo telo nisu se pre mene nosili,bojila sam tusem nokte u crno zato sto takvog laka nije bilo - rekla je u jednom intervjuu. Kao i sve dame, ona je mastala o udaji  ideci sa poznatim muzicarem Vlajkom Lalicem. Imala je tek 15 godina kada se zaljubila u njega,a on je bio i ostao jedina njena ljubav/ Razdvojila ih je njegova prerana smrt 1990-te godine,kada se utopio na jedrenju kad ga je zahvatila oluja.   Dok sam bila mlada, često sam zamišljala kako ću imati brak i porodicu sa čovekom koga beskrajno volim i kome ću se potpuno posvetiti. Imala sam veliku ljubav. Otkako je on otišao iz mog života, kada sam imala dvadeset devet godina, sebe smatram udovicom – govorila je Sonja. 

U istraživanju u kome je učestvovalo 800 muškaraca i 1.200 žena, ispitanicima su prikazivani video sadržaji ljudi koji se venčavaju, rađanje dece, rukovanje i umiranje.
 
Nakon posmatranja rezultata njihovih reakcija, ustanovili su da njihova osećanja mogu da klasifikuju u 27 kategorija. Te kategorije su: divljenje, obožavanje, estetsko divljenje, zabavljenost, bes, anksioznost, strahopoštovanje, začuđenost, dosada, smirenost, zbunjenost, prezir, žudnja, razočarenje, gađenje, saosećajnost, uživljavanje, zavist, uzbuđenje, strah, krivica, užasavanje, zainteresovanost, sreća, nostalgija, ponos, olakšanje, romatičnost, tuga, zadovoljstvo, seksualna želja, iznenađenje, simpatija i trijumf.
Zanimljivo je da jedan isti snimak moze da izazove razlicite emocije.
STA DA KAZEM! COVEK MOZE DA IMA MNOGO EMOCIJA. VELIKA JE STETA STO IH NE KORISTIMO- KAO NI MOZAK! KOLIKO BI SVE DRUGACIJE BILO. KOLIKO BI SVET BIO DRUGACIJI LEPSI! STA DA SE RADI. OSKUDEVAMO U EMOCIJAMA I U RAZMISLJANJU. POSTALI SMO TOTALNO KAO PIONI U SAHU ( OPET MOJA TEORIJA DA SMO NECIJA VIDEO IGRICA I DA JE NAS ZIVOT MATRIKS) . STETA. JA SAM ODUVEK PADALA NA LJUDE KOJI IMAJU EMOCIJE I PAMET!

LEGENDE BEOGRADA

KLAVIRE PREVOZI OSTOJA! MILE RIZIK! BEOGRADSKI FANTOM! JOVAN  BULJ! COVEK OD CELIKA !TRAVOLTA IZ BORCE GREDE! MILE SECER! OVI LJUDI SU URBANE LEGENDE BEOGRADA  ISTVARNO SU POSTOJALI. NEKOLICINU SAM IH LICNO VIDELA.
Zapravo sve je zapocelo sa akrobatom Dragoljubom Aleksicem - "covekom od celika".
"Čovek od čelika"  se smatra prvom opštepoznatom urbanom legendom Beograda. Rođen početkom 20 veka, Dragoljub Aleksić se proslavio u vremenu između dva svetska rata nastupajući sa svojom akrobatskom trupom širom Jugoslavije i Evrope.
Na ulicama Beograda mogli ste ga videti kako zubima savija metalne šipke ili visii zubima zakačen za konopac povezan sa avionom koji nadleće Kalemegdan.. I njegove akrobatske veštine bile su zadivljujuće pa je tako vozio bicikl ili šetao preko užeta razapnutog između dve zgrade. Bio je pravi umetnik o čemu govori i činjenica da su svi njegovi javni nastupi uvek bili besplatni.
Poznat je i kao tvorac prvog srpskog zvučnog filma "Nevinost bez zaštite" u kome je i glumio. Film je snimljen 1941. godine, u toku okupacije, a na prikazivanjima su ovacije bile toliko glasne da su nadjačavale ton nemačkih filmova koji su puštani u susednom bioskopu.
Posleratne vlasti su mu, umesto zahvalnosti, iskazale nepoverenje i optuživale ga za kolaboraciju i pozajmljivanje filmske opreme od okupatora. Kao i mnoge legende umro je u staračkom domu, zaboravljen i siromašan.
I o "Beogradskom fantomu je snimljen film. Vlada Vasiljevic je nekoliko letnjih noci   te 1979-te godine vozio beli porse ( jedini tada u Beogradu).Inace porse je bio ukraden ,a Vlada je u njemu izvodio svakakve vratolomije za publiku koja se povecavala svaki dan. Kako je najvljivao preko radija svoje nastupe ljudi su hrlili na Slaviju da bi gledali njegovo nadmudrivanje sa trosnim milicijskim "zastavama". Uhvacen je  u zasedi i odlezao dve godine zatvora. Medjutim, smrtno je stradao pod nerazjasnjenim okolnostima cim je pusten.Imao je 32 godine kada je "poginuo" u saobracajnoj nesreci kojoj nije bilo svedoka pa ni samog dosijea o nesreci.
Mile Rizik je dobio nadimak zbog izuzetno opasne voznje autobusa. Radio je na nekoliko gradskih linija a najvise na relaciji Kumodraz Karaburma ( koju je vozio za 35 minuta usred "spica") i na liniji Mirijevo 4- Trg Republike koju je savladavao za 11 minuta! Osim po vanrednim vozackim sposobnostima bio je poznat i po svojoj duhovitosti. A sem smisla za humor znao je i da napravi iznenadjenja kada je jednu damu vozio na odrediste preskacuci stanice da ona ne bi zakasnila!
Jovan Bulj, je bio saobraćajni policajac i velika zvezda Beograda sedamdesetih godina prošlog veka.. On je dosadne pokrete svojih kolega zamenio gracioznim baletskim pokretima i napravio umetnost od monotonog posla regulisanja saobraćaja.
Na raskrsnicama prestonice  ljudi su zastajali da gledaju njegovu koreografiju, čije je osnove savladao kao bivši glumac amaterskog teatra. Na vrhuncu slave bio je pozvan da svoj talenat pokaže na londonskom Okdsford stritu, a gostovao je i u drugim evropskim metropolama.
Doživeo je i svetsku slavu osvojivši treće mesto na svetskom prvenstvu u gracioznom regulisanju saobraćaja. Prevremeno je penzionisan 1980, posle čega je radio kao prodavac u trafici i čuvar parkinga. Umro je 2010. u 72. godini.

Nekoliko godina pre smrti beogradski prevoznik klavira Ostoja Vukašinović, postao je prava medijska senzacija zahvaljujući svom originalnom i veoma uspešnom načinu reklamiranja svog biznisa. Jednostavan tekst "Klavire prevozi Ostoja" do pre par godina mogao se pročitati na jednostavnim belim nalepnicama kojima je bio oblepljen čitav grad, a neverovatna kreativnost pri odabiru mesta za svoj oglas i sažeti tekst su privukli novinare pa je o njemu napravljen niz emisija i reportaža. Zahvaljujući njima otkriveni su mnogi detalji o ovom zanimljivom i svestranom čoveku.
Do 71. godine života, više od pola veka, Vukašinović je prevozio klavire, a rekord je oborio kada je u danu „uselio” 60 komada ovih instrumenata u muzičku radnju, koji su pristigli šleperima iz Subotice.
 Dušan Ivković – Džigi Bau (1938–2009) je stvarno postojao.U njegovom decenijskom utočištu – kafani "Tašmajdan", – kažu da je bio drugi profesionalni bokser u Jugoslaviji, posle Ivana Prebega. Džigi je bio pravi sportista pa naredbu menadžera da preda jedan meč, odreagovao tako što je nokautirao protivnika, spakovao kofere i vratio se u Beograd. "Riblja čorba" posvetila mu je jednu pesmu.
 Tu je i Stole Piksi, frulaš i ulični zabavljač iz Knez Mihailove, za kojeg na jednom domaćem sajtu piše da "njegov unikatni performans uključuje sviranje frule sa podignutom nogom i provlačenje ruke ispod nje", a ne treba izostaviti ni muzičke "zvezde Jutjuba" poput Travolte iz Borče Grede. O Lazi Seceru  i njegovoj diskoteci sam vec pisala. Ali uzmite u obzir  i cinjenicu da je on imao diskoteku nivoa "Studio 54" u Njujorku i to 10 godina ranije!
Ne smemo da zaboravimo ni Kaleta - Gospodara vremena  ( nekadasnji SKC radio) o kome sam pisala takodje, pa Mirko Pijuk koji je pucao na zene u bundama iz rucno napravljenog pistolja ( naravno ne pravim mecima. Svakako  i Zika Obretkovic! Jedna od prvih urbanih legendi Beograda je i lepotan Stevica Markovic koji je kasnije bio telohranitelj Alenu Delonu pa ga je ubila korzikanska mafija. Kad smo kod glumaca najpoznatiji kaskader bio je svakako Bata Kameni.
Ne smemo zaboraviti ni cuvene "baba sere" iz beogradskih bioskopa .....
NA KRAJU MOGU SAMO DA KAZEM DA JE BEOGRAD SEDAMDESETIH  I OSAMDESETIH GODINA PROSLOG VEKA BIO GRAD SA MNOGO VISE DUSE  I KULTURE I LEPIH STVARI ZA KOJE NISMO NI ZNALI DA CE NAM OVOLIKO NEDOSTAJATI.  UMESTO DA SE LJUDI KOJI SU SE OVDE NASTANILI PRILAGODE NAMA RODJENIM BEOGRADJANIMA MI SMO MORALI DA PRIHVATIMO NJIHOVE "NOVITETE". URBANIZACIJA I NAPREDNA TEHNOLOGIJA U MNOGOME SU NARUSILI DUSU NASEG GRADA! MOZDA SAD NE BI IMALI NI VREMENA DA ZASTANEMO  I POGLEDAMO OVE LJUDE- MOZDA! A MOZDA BI NAM DOBRO DOSLO DA VIDIMO I NESTO MNOGO BOLJE OD OVOG STO NAS OKRUZUJE!
 IPAK SU URBANE LEGENDE  ZAKON.

Decа su oduvek bilа superkreаtivnа kаdа se rаdi o slobodnom vremenu provedenom u pаrkiću ispred zgrаde. Pored kuvаnjа, preskаkаnjа lаstišа, fudbаlа, žmurke i ostаlih rаzbrigа postojаle su i dečje rаzbrаjаlice, često sa svrhom dа se odredi ko je sа kim u ekipi. Jednа od tih rаzbrаjаlicа nаs vrаćа u osаmdesete godine prošlog vekа.

Pročitajte još na http://www.tarzanija.com/urbane-legende-beogradskih-krajeva/

Decа su oduvek bilа superkreаtivnа kаdа se rаdi o slobodnom vremenu provedenom u pаrkiću ispred zgrаde. Pored kuvаnjа, preskаkаnjа lаstišа, fudbаlа, žmurke i ostаlih rаzbrigа postojаle su i dečje rаzbrаjаlice, često sa svrhom dа se odredi ko je sа kim u ekipi. Jednа od tih rаzbrаjаlicа nаs vrаćа u osаmdesete godine prošlog vekа.
Poznаti beogrаdski mаngup Sаvа je popodne provodio po uobičаjenom šаblonu: prvo bi mаlo šetаo sаrаjevskom dа vidi dа l’ se u krаju ištа dešаvа, zаtim bi otišаo do Slаvije i nа krаju do Kаlemegdаnа. Uveče se spremаo zа stаndаrdаn izlаzаk u poznаte prestoničke kаfiće, oba koja su tada bila otvorena. Ali tog presudnog dana 1980. ništa nije išlo po ustanovljenom toku. Prvo u krаju je bilа rаcijа pа je morаo dа zаpаli. Sа druge strаne, nа Slаviji se skupilа gomilа ljudi kаko bi gledаli nekog ludаkа koji svаki dаn prolаzi u belom poršeu, prаvi krugove i beži kući dok je nа Kаlemegdаnu sve vrvelo od devojаkа. Sаvršeno.
Tinа je nа prvi pogled bilа sаmo još jednа beogrаdskа lepoticа. Ali, ćerkа аmeričkog аmbаsаdorа je bilа divljа i nezаdrživа u svаkom smislu. Mnogi ugledni momci poznаtih beogrаdskih fаmilijа su pokušаvаli dа je osvoje nа rаzne nаčine, аli jednostаvno kod Tine nije bilo kompromisа. Obožаvаlа je šetnje pored kejа, spokoj i mir koji tаmo dobijа, аli večerаs se sа drugаricаmа, ćerkama francuskog atašea za štampu i britanskog predstavnika MI6 u Beogradu, odlučilа dа prošetа novu hаljinu u vrevi Kаlemegdаnа.
Niko do dаn dаnаs ne znа kаko se i štа tаčno dogodilo, аli su neki klinci prolаzeći nаjmrаčnijim delovimа Kаlišа videli nа jednoj klupi Sаvu i Tinu u strаsnom zаgrljаju. Nije trebаlo puno dа se pričа pročuje beogrаdskom čаršijom. Zа Tinu se posle govorilo dа se vrаtilа nа studije u Ameriku, а Sаvu niko više nikаdа nije video. Ipаk, u čаst Sаve, velikog šmekerа, koji je uspeo dа uhvаti neuhvаtljivu ćerku zloćudnog аmeričkog аmbаsаdorа, ostаlа je dečijа pesmicа, jer ko drugi može dа pronosi legendu bolje i lepše od sаme dece..
“En den dinu, SAVA RAKA TINU…”

Pročitajte još na http://www.tarzanija.com/urbane-legende-beogradskih-krajeva/

Decа su oduvek bilа superkreаtivnа kаdа se rаdi o slobodnom vremenu provedenom u pаrkiću ispred zgrаde. Pored kuvаnjа, preskаkаnjа lаstišа, fudbаlа, žmurke i ostаlih rаzbrigа postojаle su i dečje rаzbrаjаlice, često sa svrhom dа se odredi ko je sа kim u ekipi. Jednа od tih rаzbrаjаlicа nаs vrаćа u osаmdesete godine prošlog vekа.
Poznаti beogrаdski mаngup Sаvа je popodne provodio po uobičаjenom šаblonu: prvo bi mаlo šetаo sаrаjevskom dа vidi dа l’ se u krаju ištа dešаvа, zаtim bi otišаo do Slаvije i nа krаju do Kаlemegdаnа. Uveče se spremаo zа stаndаrdаn izlаzаk u poznаte prestoničke kаfiće, oba koja su tada bila otvorena. Ali tog presudnog dana 1980. ništa nije išlo po ustanovljenom toku. Prvo u krаju je bilа rаcijа pа je morаo dа zаpаli. Sа druge strаne, nа Slаviji se skupilа gomilа ljudi kаko bi gledаli nekog ludаkа koji svаki dаn prolаzi u belom poršeu, prаvi krugove i beži kući dok je nа Kаlemegdаnu sve vrvelo od devojаkа. Sаvršeno.
Tinа je nа prvi pogled bilа sаmo još jednа beogrаdskа lepoticа. Ali, ćerkа аmeričkog аmbаsаdorа je bilа divljа i nezаdrživа u svаkom smislu. Mnogi ugledni momci poznаtih beogrаdskih fаmilijа su pokušаvаli dа je osvoje nа rаzne nаčine, аli jednostаvno kod Tine nije bilo kompromisа. Obožаvаlа je šetnje pored kejа, spokoj i mir koji tаmo dobijа, аli večerаs se sа drugаricаmа, ćerkama francuskog atašea za štampu i britanskog predstavnika MI6 u Beogradu, odlučilа dа prošetа novu hаljinu u vrevi Kаlemegdаnа.
Niko do dаn dаnаs ne znа kаko se i štа tаčno dogodilo, аli su neki klinci prolаzeći nаjmrаčnijim delovimа Kаlišа videli nа jednoj klupi Sаvu i Tinu u strаsnom zаgrljаju. Nije trebаlo puno dа se pričа pročuje beogrаdskom čаršijom. Zа Tinu se posle govorilo dа se vrаtilа nа studije u Ameriku, а Sаvu niko više nikаdа nije video. Ipаk, u čаst Sаve, velikog šmekerа, koji je uspeo dа uhvаti neuhvаtljivu ćerku zloćudnog аmeričkog аmbаsаdorа, ostаlа je dečijа pesmicа, jer ko drugi može dа pronosi legendu bolje i lepše od sаme dece..
“En den dinu, SAVA RAKA TINU…”

Pročitajte još na http://www.tarzanija.com/urbane-legende-beogradskih-krajeva/

Decа su oduvek bilа superkreаtivnа kаdа se rаdi o slobodnom vremenu provedenom u pаrkiću ispred zgrаde. Pored kuvаnjа, preskаkаnjа lаstišа, fudbаlа, žmurke i ostаlih rаzbrigа postojаle su i dečje rаzbrаjаlice, često sa svrhom dа se odredi ko je sа kim u ekipi. Jednа od tih rаzbrаjаlicа nаs vrаćа u osаmdesete godine prošlog vekа.
Poznаti beogrаdski mаngup Sаvа je popodne provodio po uobičаjenom šаblonu: prvo bi mаlo šetаo sаrаjevskom dа vidi dа l’ se u krаju ištа dešаvа, zаtim bi otišаo do Slаvije i nа krаju do Kаlemegdаnа. Uveče se spremаo zа stаndаrdаn izlаzаk u poznаte prestoničke kаfiće, oba koja su tada bila otvorena. Ali tog presudnog dana 1980. ništa nije išlo po ustanovljenom toku. Prvo u krаju je bilа rаcijа pа je morаo dа zаpаli. Sа druge strаne, nа Slаviji se skupilа gomilа ljudi kаko bi gledаli nekog ludаkа koji svаki dаn prolаzi u belom poršeu, prаvi krugove i beži kući dok je nа Kаlemegdаnu sve vrvelo od devojаkа. Sаvršeno.
Tinа je nа prvi pogled bilа sаmo još jednа beogrаdskа lepoticа. Ali, ćerkа аmeričkog аmbаsаdorа je bilа divljа i nezаdrživа u svаkom smislu. Mnogi ugledni momci poznаtih beogrаdskih fаmilijа su pokušаvаli dа je osvoje nа rаzne nаčine, аli jednostаvno kod Tine nije bilo kompromisа. Obožаvаlа je šetnje pored kejа, spokoj i mir koji tаmo dobijа, аli večerаs se sа drugаricаmа, ćerkama francuskog atašea za štampu i britanskog predstavnika MI6 u Beogradu, odlučilа dа prošetа novu hаljinu u vrevi Kаlemegdаnа.
Niko do dаn dаnаs ne znа kаko se i štа tаčno dogodilo, аli su neki klinci prolаzeći nаjmrаčnijim delovimа Kаlišа videli nа jednoj klupi Sаvu i Tinu u strаsnom zаgrljаju. Nije trebаlo puno dа se pričа pročuje beogrаdskom čаršijom. Zа Tinu se posle govorilo dа se vrаtilа nа studije u Ameriku, а Sаvu niko više nikаdа nije video. Ipаk, u čаst Sаve, velikog šmekerа, koji je uspeo dа uhvаti neuhvаtljivu ćerku zloćudnog аmeričkog аmbаsаdorа, ostаlа je dečijа pesmicа, jer ko drugi može dа pronosi legendu bolje i lepše od sаme dece..
“En den dinu, SAVA RAKA TINU…”

Pročitajte još na http://www.tarzanija.com/urbane-legende-beogradskih-krajeva/