PRICA O POVERENJU

PRICA O POVERENJU! DA LI STE ZNALI KOLIKO JE POVERENJE VAZNO ZA NAS ZIVOT? ZNATE LI UOPSTE KAKO  ODLUCUJEMO DA NEKOM VERUJEMO? KAKO VRATITI IZGUBLJENO POVERENJE? BITI NAIVAN?
POVERENJE  se  zasniva na stavu da  u ponašanju drugih postoji određena doslednost i da je svet donekle predvljiv, mogućnost da razvijemo poverenje zapravo zavisi od našeg pogleda na svet i ljude u njemu. Ukoliko smo uvereni u to da živimo u svetu bez ikakvih pravila, u kome su ljudi prevrtljivi i nepouzadani, mogućnost da ostvarimo poverenje u odnosu biće izuzetno mala.
Samo u detinjstvu postoji apsolutno poverenje i normalno je da se naruši u nekom trenutku. Ono što ostaje jeste bazična ideja da se ljudima može verovati, ali uz nužnu svest o tome da je rizik uvek prisutan jer je ljudske aktivnosti nemoguće prevideti sa stoprocentnom tačnošću.
 Ekstremno verovanje vodi u naivnost i stavlja osobu u situaciju u kojoj je potpuno nezaštićena . Poverenje se stice na osnovu  nekoliko parametara:

Sposobnost se odnosi na procenu nečijeg znanja, umeća i kompetencije. Ova dimenzija zapravo govori o našoj proceni da li osoba uopšte sposobna da ispuni ono što mi od nje očekujemo.

Integritet se odnosi na sve prethodne akcije osobe, njena dela i principe koji su im bili u osnovi. Ukoliko analiza prethodnih dela pokaže da se u njihovoj osnovi nalaze isti principi i da osoba poštuje određene obrasce, možemo pretpostaviti da se radi o osobi od reči kojoj se može verovati.

Procena dobronamernosti je zapravo procena toga u kojoj je meri osoba spremna da radi u našem interesu ili barem da izbegne nanošenje nam štete. Dobronamernost se retko procenjuje direktno, jer je malo osoba koje otvoreno priznaju svoje zle namere. Zbog toga se o dobronamernosti nekoga zaljučuje po načinu njegove komunikacije, spremnosti da se otvori pred nama i pokaže iskrenost. Još jedan bitan znak dobronamernosti jeste spremnost osobe da povremeno pusti da se odnos razvija spontano, bez konstantne kontrole sa njegove strane.

Ove tri dimenzije koje doprinose stvaranju odnosa poverenja proveravaju su u različitim etapama izgradnje odnosa.  Kada odnos počinje da se stvara, uglavnom se procenjuju sposobnosti i integritet druge strane, dok je za adekvatnu procenu nečije dobronamernosti ipak potrebno da prodje neko vreme te se ona poslednja ocenjuje.

Fridrih Nice je govorio: Nisam ljut jer si me lagala, ljut sam sto sada ne mogu vise da ti verujem. Kao sto znamo  osnovna komponenta ljubavi je poverenje. U svim vezama ono je jako bitno. Ako se desi da pocne period neverovanja odmah primeniti nekoliko stvari koje ce mozda uspeti da vrate igubljeno poverenje. Zato ako vam je stalo do voljene osobe ucinite ovih nekoliko stvari: Priznajte neke stvari  (poricanje nije pozeljno jer istina uvek nadje put) i to biranim recima. Nekad je zaista nepotrebno priznati bas sve  i time jos  vise povrediti dragu osobu. Budite krajnje iskreni kada su svadje u pitanju i probajte popraviti situaciji ,a ne pametovati i licitirati sta bi bilo da si uroadio ovo ili ono. Otvorite um i srce  i saslusajte sta vam partner ima reci.Poverenje se ipak vraca najtezim putem. Dakle, ako partneru pokazes jasno da vise nista ne skrivas, da nemas vise nikavih tajni pred njim ( das mu svoj mobilni, sifru na Fejsbuku i slicno) da moze da te "cita" kao "otvorenu knjigu" sigurno ces uspeti da povratis poverenje. ako ne. Onda je ipak vreme za kraj.

Ne znam zapravo kad izdaja poverenja vise boli. Kada je u pitanju partner ili prijatelj? Nekako je najlogicnije da vas najvise povredi onaj do koga vam je najvise stalo.  Ipak odnos poverenja je kao i sve ostale veze dvosmeran. Ne mozete traziti od drugih ono sto vi ne pruzate.

 Elementarno poverenje u druge ljude je zasnovano na našoj proceni da drugi nemaju loše namere. To je osnova svakog prijateljskog odnosa, čak i onoga koji se uspostavlja u komunikaciji sa nepoznatom osobom. Sumnja da drugi ima lošu nameru definiše odnos kao neprijateljski.

Nekada verujemo da osoba ima dobre namere, na primer kada želi da nam nešto pomogne, ali ne verujemo da je dovoljno sposobna da to može da ostvari. Nekada imamo poverenja u dobre namere i sposobnosti, ali sumnjamo da će osoba biti dosledna, da će zaista učiniti ono što je dogovoreno.

U našem društvu, na kolektivnom planu, postoji kriza poverenja i porast sumnje u namere, sposobnosti i doslednost. Ne samo da građani više ne veruju autoritetima i institucijama, nego ni jedni drugima. Društvo u kome je bazično poverenje minimalno teško uspostavlja prijateljske odnose koji su temelj svake društvenosti i solidarnosti. Ono što nam zaista treba jeste obnova poverenja.

KADA SE GUBI POVERENJE U NEKOGA JAVLJA SE SUMNJA. TO SU DVE KOMPONENTE KOJE POCIVAJU  NA VEROVANJU. DA BISMO  UOPSTE ZIVELI I KOMUNICIRALI SA OSTALIM LJUDIMA MORAMO VEROVATI.

SAVRSEN MOMENT

SAVRSEN MOMENAT! ZIVOT  JE JEDNA VELIKA CEKAONICA! I POSTOJI SABLON PO KOME POSTOJI "PRAVO" VREME ZA SVE : ZA SKOLOVANJE, ZAPOSLJAVANJE, OSNIVANJE PORODICE.... PA IPAK, MISLIM DA JE SAVRSEN MOMENAT ONAJ TRENUTAK KAD SI ZAISTA SRECAN I ISPUNJEN,A NIKAKO KAD RADIS PRAVE STVARI U PRAVO VREME JER VELIKA VECINA LJUDI  UPRAVO TO RADI. UKLAPA SE! DA LI JE SAVRSEN MOMENAT TRENUTAK "ZALEDJEN"  U VREMENU? I KAKO GA ' UHVATITI"?
Da li smo uopste svesni kada se dogodi taj savrseni momenat? I da li ga svi dozivimo? Jer to je svakako onaj momenat kad se " sve kockice sloze". I jedino za to vredi ziveti. Boriti se i doziveti. I biti svestan toga.
U svakom slucaju od kada se rodimo cekamo na nesto. Kao sto sam juce pisala ucestvujemo svojim rodjenjem ( sto bi Sekspir rekao : Stupamo na veliku pozornicu zivota) u socijalizaciji. Procesu koji nam je nametnut. Odna svojim genetskim kodom razvijamo emocije  i razmisljanje. I u svakom periodu zivota drustvo nam namece koji je pravi trenutak za nase zivotne odluke. Sada ti je vreme za skolovanje, sad za posao,  sad da  se zaljubis, sad da radjas decu i sve tako. Naravno,  iu svakodnevnom zivotu , u svim onim sitnicamasto zivot znace - ritali jutarnjeg pijenja kafe  icitanja novina, rutina da bi se osecao normalno kao i svi drugi. Pravo vreme da krenes na posao  uskolu ( da ne zakasnis), pravo vreme da odes na rucak i odmor, da izadjes sa  partnerom ili prijateljima - za sve postoji neko pravo vreme.
I gle cuda. Nikad  ili vrlo retko se desi da si u pravom " tajmingu". Uvek nesto treba da cekas. Makar autobus.Dok si dete  i tinejdzer cekas  punoletstvo kao svoj savrseni momenat da postanes punopravan clan drustva. Cini ti se da se godine "vuku"  i smucilo ti se da ti stalno izmicu stvari koje rade "odrasli". Dobro, kasnije shvatis da nije privilegija biti odrastao i odgovoran covek. Naprotiv. A onda cekas pravi posao, pravog partnera, pravi stan, pravi zivot. Imas mnogo izbora .ali se obicno zaglavis na dva-tri i kajes se koji god izbor napravis. Obavezno se kajes. ako ne odmah, za neko vreme sigurno.  Sto je najzanimljivije siguran si da si stigao do savrsenog momenta dok se smejes na slikama svoje svadbe, dok slikas prve slike svog deteta, dok ulazis u savrseni stan i kola. Nazalost, to su samo delici slagalice. I zapanjujuce je koliko ovo trojstvo porodica,stan i posao nikad ne idu zajedno. Nesto od toga uvek fali. Pa iako se pogodi da u tom momentu imas sve sto si zeleo - mozda necete verovati ni tada nije taj savrseni momenat jer covek nikada nije svestan kad je zaista sreca i ispunjen.
Tu je ona poslovica : Sreca nije ono sto ti se dogodi, nego je sreca put ka njoj! Ako je to tacno ( a tibetanski mudraci kazu da jeste) onda nismo stigli do tog savrsenom momenta ,ako smo ispunili sveto trojstvo onoga sto nas cini ljudima. Svakako, ne u ovom veku i ovoj civilizaciji. Sada su nam prioriteti i prave vrednosti dostupne samo ako nisu stigli da nam "isperu mozak" - retkim pojedincima. Vecini ljudi danas je potpuna sreca novac  i moc. Njome sve kupuju jer se sve prodaje.
I misle- ali samo misle, da zive savrsen zivot ispunjen savrsenim momentima ( kad se zaradi jos novca recimo).
Ljudi koji jos razmisljaju znaju da se do savrsenog momenta stize neprekidnim trudom, radom,strpljenjem, ljubavlju. I na srecu taj momenat uhvate i sacuvaju ( zalede) u svom secanju. Neki iako su prosli veci deo svog zivota tacno znaju da nisu jos doziveli taj savrseni momenat i nadaju se da ce ga do kraja zivota imati - i realno i pravilno razmisljaju.
TEKST O SOCIJALIZACIJI, OVAJ TEKST  I SLEDECI O POVERENJU SU SVETO TROJSTVO NASEG ZIVOTA - KAO  PORODICA, POSAO ,STAN. I KO NE UME DA SE SNADJE NIKAD NECE BITI PRIHVACEN  U DRUSTVU ( SOCIJALIZACIJA), NIKAD NECE IMATI SAVRSEN MOMENAT ( JER NECE ZNATI DA GA PREPOZNA) I NIKAD NECE IMATI ONO NAJVAZNIJE STO POVEZUJE LJUDE ( OSIM LJUBAVI KOJA JE ISTO NJEGOV  DEO) -POVERENJE!

LOSA SOCIJALIZACIJA

LOSA SOCIJALIZACIJA U DETINJSTVU? USAMLJENOST? ROBINZON KRUSO U SOLITERU?ONAJ OSECAJ KAD SE NE UKLAPAS U DRUSTVO NI PO JEDNOM  OSNOVU? U SOBI PUNOJ LJUDI OSECAS SE SAM! A, ONDA I JESI SAM  U SVOJOJ SOBI I MISLIS DA TI JE TAKO BOLJE?! KAD IZLAZIS  U DRUSTVO NAVUCES MASKU KAO  I SVI OSTALI LJUDI I STA CE TI ONDA OVA PRICA O SOCIJALIZACIJI KAD JE NE MOZES SPROVESTI U DELO. EVO JE IPAK. LOSA  SOCIJALIZACIJA DOVODI DO PROMENE LICNOSTI!
Socijalizacija je plansko prenosenje znanja,umeca, navika  na nove generacije. Sastoji se iz nekoliko faza:

1. Hominizacija (homo – čovek), postajanje čovekom. Za razliku od životinja, bebama su potrebne pomoć roditelja i drugih osoba. Traje od rodjenja do 7. godine. Čovek stiče govornu sposobnost, hod, predmetne aktivnosti (učimo sami da jedemo, oblačimo se), umeća, navike, simbolizam, sistem vrednosti.
2. elementarna socijalizacija, započinje od prilike sa polaskom u školu i traje kroz celokupan period školovanja. Karakteristike: usvajanje znanja, kulturnog nasledja, uključivanje u grupni život društva (pripadamo odredjenim grupama, imamo prijatelje), stičemo motivaciju za rad, sticanje osnovnih stavova o kulturi (izgradjujemo ukus).
3. inkulturacija, počinje kada se posle školovanja zapošljavamo. Aktivan odnos prema nasledju. Polovina 20. godina. Imamo specifične sklonosti (razne tipove sklonosti, znamo šta želimo i šta ne), imamo jasan odnos prema društvu i svetu u kojem živimo, razvijamo senzibilitet. Čovek postaje stvaralačka egzitencija (zato što radi odredjeni posao i stvara)
4. kreacija, ne ulaze svi nego samo neki posebni pojedinci koji stvaraju neke posebne vrednosti, nešto što niko nije stvorio. Cilj socijalizacije je da što više ljudi udje u ovaj period. Period zrelosti – 30. i 40. godine, kad se svi činioci u društvu slože. Sto nas sve dovodi do osnovne podele na konformizam i nekonformizam:
5. konformizam, nekritičko prihvatanje svega onoga što društvo prenosi na pojedince. Ljudi koji nemaju svoje mišljenje, ispiranje mozga.
6. nonkonformizam – kritičko promišljanje datog. Ljudi koji razmišljaju glavom, prvo promisle i onda iznesu svoj stav.
7. Po jednim shvatanjima društvo je nadređeno pojedincu i ono određuje njegova gledišta i granice;
8. Druga shvatanja stavljaju akcenat na pojedinca, pa ličnost kao jedinstvena organizacija prevazilazi svaku društvenu formaciju koja ga okružuje. Losa socijalizacija od ranog detinjstva odredjuje vas zivot u svakom segmentu. Dok ste u vrticu i na skolovanju vi ste samo oni sa kojima se niko ne druzi. Kasnije postaje usamljenici. Usamljenost je najveca bolest 21-og veka. I najteza. Osecaj usamljenosti donosi pored psihickog bola ( deresije) i fizicku bol - rizik od smrti 26% veci za usamljenike. Usamljeni imaju slabiji imunitet, kardioloske probleme, pate od nesanice...
9. Zato pazite dobro na ove znakove. Ako ste naprasno postali bindzer ( pisala sam o tome- to su hronicni gledaci serija) i u z to pijuckate i grickate, ako znate kako se ponasati u drustvu ali to ne primenjujete vec se povlacite u sebe, pa ste stalno na Fejsu i osecate se usamljeno gde god da ste, vreme je da se zabrinete i pomognete sebi. Pomoc prijatelja je dobro dosla.
10. Kada bi recimo pokusali da sedam dana ne koristite mobilni, kompjuter ili bilo kakvo sredstvo komunikacije i zatvorili se u sobu vrlo brzo bi shvatili da vam druzenje sa ljudima zapravo mnogo nedostaje i da ono sto ste vi zamenili za licni kontakt ( telefon, Fejs) nije stvarna pomoc nego zavaravanje. 
11. Tako dolazimo i do sindroma Robinzon Kruso u soliteru. Jednostavno nam dosadi da se stalno krecemo  u drustvu u kome svi nose maske ( pa i mi sami), da stalno pazimo sta mi govorimo, sta govore drugi, dodjemo do momenta gde nas socijalizacija gusi. Zelimo da budemo svoji i zelimo da promenimo svet oko sebe. Citajuci ovaj tekst shvatili ste da je to NEMOGUCA MISIJA. 
12. Socijalizacija mora da postoji, a vase je da joj se prilagodite. Nema druge. Inace vam sledi usamljenost. A ona sigurno nije alternativa.
13. Zanimljivo je da je usamljenost obavezni pratilac bogatijeg zivota i razijenije tehnologije. Pa je zato u siromasnijim zemljama primetno vise druzenja "uzivo". 
14. Ali ako se osecate usamljeno i kad ste u drustvu ili cak sa partnerom ( sto se svima desava bar ponekad) krajnje je vreme da se zapitate da li vasa socijalizacija pocela da "popusta" ili je nikada niste uspostavili do kraja. Bukvalno od vas zavisi i nemojte da je ignorisete.
15. VAZNO UPOZORENJE: Samoca i usamljenost nisu isto! Samoca je stvar izbora!
16. Savremeno društvo potencira individualizam. Smatra se da čovek treba da bude dovoljan sam sebi, da nije poželjno oslanjati se na druge. Skloni smo da teška razdoblja proživljavamo sami. Izbegavamo da tražimo pomoć od drugih, da otkrivamo svoja osećanja i na taj način gubimo mogućnost da sa ljudima oko sebe ostvarimo bliži kontakt.
17. BORITE SE! TO JE JEDINO PRAVO RESENJE! DRUZITE SE ! PRAVITE IZBORE! SOCIJALIUJTE SE DO ZADNJE STAVKE! NOSENJE MASKE U SAVREMENOM DRUSTVU KAKO NE BI BIO IZOPSTEN IZRAZENIJA JE NEGO NOSENJE MASKE U SREDNJEM VEKU RADI MODE! IPAK, OSTAJU  DVA  TESKA PITANJA NA KOJA NIKADA NISAM IMALA ODGOVOR - ZASTO SMO POSTALI TAKVI?  I KAKO VEROVATI NEKOM? A PRICA  O POVERENJU JE SASVIM NOVI TEKST USKORO!

SVAKOM GENIJU TREBA NEKO

SVAKOM GENIJU JE POTREBAN SESTRA ILI BRAT KOJI CE GA IZDRZAVATI! ILI RODITELJI! ALI SAMO GENIJE ZNA DA ZA SRECU  I DOBAR ZIVOT NISU POTREBNE PARE! I NAJVECA JE PROPAST ZA COVEKA ZIVETI U POTROSACKOM DRUSTVU GDE JE BAS SVE ROBA! OPET NE MOZES BITI GENIJE  I ZIVETI DOBRO AKO TI NEKO NE PLACA STAN  I HRANU! BAS BEZVEZE!
GRIGORIJ PERELMAN ,Rus najbolji zivi matemacar  na svetu. Živi u Sankt Peterburgu, u maminom stanu, od njene penzije jer je  pronašao  sreću koja ne zavisi od novca. Odbio je zasluženu nagradu od milion dolara. Šta je to što on za te pare može da kupi, a da već nema u svojoj glavi? Živi asketskim životom, čita knjige i to ga čini beskrajno sretnim. Nezaposlen je.Grigorij Perelman  je rešio jedan od sedam milenijumskih problema matematike: topološki problem prema kome je svaki trodimenzionalni prostor koji je bez rupa, povezan i konačan, zapravo ekvivalentan razvučenoj sferi. Oko osam godina je radio na rešavanju Poenkareove hipoteze, a celi postupak je objasnio na 1.000 strana. Osim što je odbio milion dolara, upamćen je po rečenici: “Ako možete trenirati ruke i noge, zašto izbegavate da trenirate mozak?”Ovaj Rus rođen je 13. juna 1966. godine, a kao jedan od pet članova sovjetske ekipe, 1982. godine je na Međunarodnoj matematičkoj olimpijadi osvojio zlatnu medalju. Doktorirao je u Sankt Peterburgu, predavao je na nekoliko američkih univerziteta, ali je 1994. dao otkaz na Barkleyu u Californiji, i vratio se u Rusiju. Iako je riješio Poenkareov milenijumski problem, pohvalio se samo jednom svom kolegi. Ovaj je oduševljen otkrićem, rezultate prezentovao naučnoj javnosti.
Trust matematičkih mozgova je nakon dugog niza ispitivanja njegov rezultat proglasio bravuroznim otkrićem. Fieldsovu nagradu (ekvivalent Nobelove), kao i CMI priznanje u visini od milion dolara, Perelman je odbio. Ljudi poput Grigorija nadrastaju mediokritete i svakodnevne ljudske potrebe, pa i potrebu za novcem i slavom. Nije se pojavio na ceremoniji dodjele u Madridu, što se dogodilo prvi put u istoriji ove nagrade, uz komentar kako “baš taj dan mora u šumu da bere gljive”. Sasvim logično objašnjenje jednog genija.Čovjek koji živi za principe, a ne za novac, odbacuje komoditet znajući da postoji nešto što je vrijednije od novca. Stvari su finansijski limitirane i ne postoji stvar oko koje se ne može pregovarati. Takav vazalni odnos ne uklapa se u koncept genija.
Dok biti bogat znači biti čovek koji se i u potpunoj samoći zabavlja snagom svog duha i toka misli.
Posljednje što je ruski genije novinarima rekao, bilo je: “Znam kako funkcioniše Univerzum. Zašto bih onda trčao da uzmem neki milion dolara, recite mi?”
Sve je to lepo. Ziveti u svom svetu genijalnosti ili kreativnosti.Medjutim, neko mora da donosi hranu  i placa stan   i ostale troskove. Kako su nas "normalce" sto  bi rekla Dzoan Roling napravili da smo srecni kada zaradjujemo puno novca i zivimo u super stanu,vozimo dobar  auto i slicno, tako se nas vecina i ponasa. Stalno tezimo da zaradimo sto vise novca  i omogucimo sebi lagodniji zivot- srecniji valjda kada zivimo u luksuzu. Jedna poznata glumica ((Dzoan Kolins - ako se secate "Dinastije" i opasne Aleksis) rece: I tuga se lakse leci u luksuzu! Sto oslikava nas potrasacki mentalitet u potrosackom drustvu. Sve sfere naseg zivota podredjujemo novcu. Stan, auto, posao, brak, zdravlje.... Sve posmatramo kroz novac jer smo sve pretvorili u robu. I opet moram da spomenem knjigu od Sarme " Kaludjer koji je prodao svoj ferari" ( ako niste citali obavezno procitajte) koja ide u korist pomenutog Rusa. Dok advokat iz knjige nije shvatio sta su prave vrednosti  ziveo je pod stresom  uluksuzu. Cim je sve prodao i otisao na Tibet medju ljude koji nemaju nista (materijalno, a imaju svo  duhovno bogatstvo) shvatio je da je prvi put uzivotu zaista srecan.
NE TREBA BITI GENIJE PA REZIMIRATI OVU PRICU: AKO SI PAMETAN  I ZELIS SEBI DOBRO GRADI SAMO DUHOVNO U SEBI, A MATERIJALNO UZMI KOLIKO MORAS I SAMO TOLIKO! TAKODJE ZNAM DA SE NE MOZE BAR U BEOGRADU ZIVETI OD GENIJALNOSTI I KREATIVNOSTI I DA SE MORA IMATI PODRSKA PORODICE . DOBRO TU SE SAD MALO I PRETERUJE PA NASA "DECA' PARAZITIRAJU DO 35-TE GODINE KOD RODITELJA - ALI TO JE DRUGA PRICA. DA BIH RESILA OVAJ MATEMATICKI PROBLEM POTREBAN MI JE GRIGORIJE. JER ,ZAISTA NE ZNAM KAKO PRONACI KOMPROMIS U OVOJ SITUACIJI!
BITI DUHOVAN I SRECAN I ZIVETI U MATERIJALNOM SVETU  ISKLJUCIVO OD MATERIJALNOG! I BITI SRECAN!!!!

PREVARANTI

DAKLE DOKTOR KOJI LECI RAK OTISAO U PAROVE DA ZARADI NEKI DINAR????????
USTVARI SVE STO SE DESAVA I SRBIJI IMA VEZE SA RIJALITIJEM JER JE I SAM ZIVOT U SRBIJI RIJALITI!
KRISTIJAN GOUBOVIC, ZORAN MARIJANOVIC - COVEK KOME SU POMOGLI DA OD UBISTVA ZENE NAPRAVI RIJALITI! PA UZAS!
Alen Azaric doktor koji leci rak tvrdi da nije prorok nego priznati  iscelitelj i da ima dar Duha svetoga. Vec pet dana u vili gde se snimaju "Parovi" "doktor" Alen prima pacijente? Rijaliti a? I odmah u novinama "ispovest" coveka koga je Alen izlecio gljivama ( mozda "ludim"). Skepticna sam naravno. Coveku treba rejting da pokupi neki dinar u rijalitiju kad vec ne moze kao jedini covek na svetu koji leci rak da zaradi?! Pa boze. Tekst toliko deluje istinito da je nemoguce da posumnjas. Ime, prezime, godine starosti i jos penzioner MUP-a. Cudesni lek koji mu je Alen dao napravljen je iz spora gljive Ganoderma lucidum ( kazem ja luda). I covek koji je imao kancer pankreasa krece da u 64-toj godini zivi kao mladic! I naravno pre toga je hteo da umre od terapije na zvanicnoj onkologiji (hemoterapija je u pitanju).Da jos dodam da se u istom tom rijalitiju javio covek koji tvrdi da zna  coveka koga je Alen prevario za 20.000 evra! Da li smo svi zaista toliko zaboravili da mislimo i pamtimo. Pa gledamo ovakve stvari i verujemo cas u to da je doktor Alen svemoguc i leci kancer, a cas da je prevarant i da je svaka vest o isceljenu laz, a svaka vest o njegovim prevarama istina. Nemoguce je zaista uopste sklopiti slagalicu jer se u oba slucaja nista ne uklapa. Ipak nama su pamcenje sveli na 2 minuta kao ribama!
I zato ja stalno ponavljam da nekako svi zapamtimo da zivimo u vremenu gde je laz istina ,a istina laz! I zato ovaj podatak obradite kako zelite.Alen tvrdi da je izlecio oko 700 teskih bolesnika ( kancer) i mnogo ljudi sa estrade i  iz politike.Pomocu ikone i krsta i svog dara pomagao je i resavao zdravstvene probleme Marije Serifovic, Saleta iz Tropiko benda,Sasi kovacevicu, Hanki Paldum, Jovani Pajic,Danijeli Vranic..... Inace ovaj "dar" isceljenja ima od 2007-me godine i tvrdi da ne trazi novac nego mu ljudi sami daju!!!!
Covek koga je cekala zatvorska kazna i koji je ceo zivot proveo po zatvorima Kristijan Golubovic boravio je u rijatiju gde je "ispirao" mozak svakome ko ga je slusao. A onda slucaj ubistva "poznate" pevacice Jelene Marijanovic koji dobija razmere globalnog rijalitija. Novine vec godinu i po dana prave sve nas ludima jer znaju ko je ubica od pocetka ali zbog toga sto se na osnovu tog ubistva dize rejting novom rijalitiju Zadruga u koji ulazi ubica Zoran Marrijanovic i rejting seriji "Ubica moga oca" koji ce se baviti ovim ubistvom jos ne znamo ko je ubica. Mislim, znamo, ali ne znamo.  Ko to uopste dopusta. Da se od jednog brutalnog ubistva koja se u zadnje vreme desavaju vise nego pre jedno ubistvo favorizuje i pridaje mu se ogroman znacaj do te mere da predstavlja svojevrstan rijaliti. Svi mediji i stampani i elektronski se utrkuju da nas svaki dan zasipaju detaljima o ovom slucaju i racunaju na to da nista ne pamtimo. Sto i jeste istina na zalost. I zato i uspevaju da nas toliko "sokiraju". Evo samo jedne cinjenice. Taj Zoran Marijanovic ciju kucu je posecivao i i Ivica Dacic kako kazu novine i koji je bio zitelj Zadruge uhapsen je posle godinu i po kao osumnjiceni za ubistvo supruge na osnovu blata sa pantalona. Sta???? Trebalo im je toliko vremena da to otkriju? A nije im bilo cudno ni veliko spremanje ukuci Marijanovica i slicne stvari??? Ma hajde! Totalno vredjaju nas zdrav razum. Da ne kazem koliko je normalno da posle Zorana u rijaliti ulazi njegova devojka.Sta je tu bar malo "normalno? Sto pricaju da ozenjen covek ima devojku i da ga hvale zbog toga ( sta drugo kad je javno spominju) ili sto ih uopste dovode u rijaliti?
PREVARANATA IMA NA SVE STRANE. TESKO IH JE IZBECI JER IH MEDIJI FORSIRAJU! NIKAD NIJE BILO TEZE RAZLIKOVATI LAZI  OD ISTINE. ZATO TVRDIM DA ZIVIMO U RIJALITIJU ILI BAR U ONOJ NEBESKOJ IGRICI KOJU STALNO SPOMINJEM . NARAVNO VISE BIH VOLELA DA JE OVO DRUGO U PITANJU JER SE OD OVIH RIJATILIJA UZASAVAM I GNUSAM I NE RAZUMEM KO IH TOLIKO FORSIRA?!

DIJAGNOZU POSTAVLJA MASINA

DIJAGNOZU POSTAVLJA MASINA! DA LI TREBA DA POSTOJE LEKARI OPSTE PRAKSE? VELIKI NAPREDAK U MEDICINI   ALI, SE ONA PREVISE OSLANJA NA TEHNOLOGIJU! SVE MUKE OBICNOG PACIJENTA. DOBILI SMO NOVE KNJIZICE - CIPOVANE KAO I LICNE KARTE IPAK STOJIMO U BESKRAJNIM REDOVIMA I CEKAMO - TAKO SMO RADILI ODUVEK I NE ZNAMO DA POSTOJI DRUGI NACIN ZA RESAVANJE ZDRAVSTVENIH PROBLEMA. A NJIH JE SVE VISE. DECA, MLADI, ODRRASLI, STARI - SVEJEDNO BOLEST POSTAJE PROBLEM BROJ   JEDAN  U SRBIJI. UZ FINANSIJSKU KRIZU I POTPUNO URUSENE VREDNOSTI  DRUSTVA BOLEST POSTAJE JOS TEZA NEGO STO VEC JESTE.
 "Mašina ne može da pogreši, jer ona registruje promene na tkivu koje se pregleda u okviru svojih mogućnosti” - kazu strucnjaci. Za jedan pregled skenerom potreban je jedan inzinjer, jedan doktor specijalista i jedan radiolog. Ipak, greska se desi. Ali ko gresi masina ili covek?
 "Greši, naravno, čovek – izborom metode ili lošim čitanjem rezultata. Postoji osam do 10 odsto tumora, koji se mogu prevideti bilo kojim od naših dijagnostičkih uređaja, pa je tako moguće da neke vrste tumora u roku od godinu dana porastu do te mere da se i mi lekari začudimo", iskljucivi su strucnjaci. Dijagnozu koju postavlja masina stvorilo je "duboko ucenje".Rec je o oblasti masinskog ucenja koja omogucava preciznija predvidjanja i modele na osnovu velikog seta neobelezenih podataka. Vestacka inteligencija koju smo znali kao Al vec je zastarela.. Zato su strucnjaci  osmislili takozvane “ekspert sisteme”, kompjuterske programe koji rade u saradnji s ljudima, stručnjacima za određenu oblast. Tako su kompjuteri počeli da, recimo, postavljaju medicinske dijagnoze postavljajući setove pitanja lekarima o pacijentu. Ako računar pogreši u dijagnostici, stručnjak doda još nekoliko pitanja ili pravila u zaključivanju, kako bi mu olakšao posao.Stručnjaci veruju da će proučavajući ljudski mozak uspeti da shvate šta je zapravo inteligencija i kakva svojstva mozga su ključna za stvaranje inteligentnih sistema. Recimo, znamo da mozak predstavlja informaciju koristeći oskudno distribuirane reprezentacije (SDR), koje su ključne za semantičku generalizaciju i kreativnost. Istinski inteligentni sistemi, prema dosadašnjim saznanjima, trebalo bi da budu zasnovani na tom principu. SDR nije nešto što se može jednostavno dodati postojećim tehnikama mašinskog učenja. To je više osnova od koje zavisi sve ostalo. Druga ključna svojstva mozga su pamćenje, prvenstveno niza šema i sposobnost kontinuiranog učenja.I tako se danas doktori najvise oslanjaju na dijgnozu koju postavlja masina.
Tu sada dolazimo do price o lekarima opste prakse. Koja je njihova uloga u ovom veku tehnologije i napretka medicine koja je je toliko "usitnila " specijalnosti da bukvalno postoje specijalisti samo za "levo oko", mali prst na nozi i slicno.Procedura pak nalaze kada vas boli to oko ( levo i li desno) morate da predjete put - lekar opste prakse - specijalista - lekar opste prakse.  Sto predstavlja ogroman gubitak vremena i zivaca.  I tako je za svaki delic tela koji vas boli. Dodjete -kazete lekaru opste prakse sta vas boli, on vas posalje kod specijaliste, on pomocu masine utvrdi sta vam je - da vam terapiju .a vi onda opet  uDom zdravlja kod svog lekara za recepte. Vec sam pisala koliko su nase beogradske bolnice, ruinirane i pretrpane jer u njih dolaze ljudi iz cele Srbije pa je nekad potrebno cekati mesecima da dodjete do spasonosne masine ( citaj dijagnoze). I sve vreme trpite bolove i strah da li ce se vas zdravstveni problem resiti do ozdravljenja.
Tako da zaista ne znam svrhu postojanja lekara opste prakse. Izgleda ih je dobrano "pregazilo" vreme. Sem sto vam  izmere pritisak ili vam kazu da pijete caj i skidate temperaturu ili sitnijih intervencija ( davanje inekcija, ili pruzanja prve pomoci ako se neko onesvesti u redu cekajuci) nista drugo sem papirologije ne treba da urade i nemaju ni ovlascenja. A da. Imaju i oni kompjutere, ali nekako bukvalno je papirologija vaznija jer i danas nista nema bez upisivanja u raspale kartone ( ako cesce idete u Dom zdravlja znate o cemu pricam). I dalje na listove i listove papira beleze vase dolaske i razloge tih dolazaka. Nemojte samo da mislite da nisam sentimentalno vezana za te lekare jer kod moje doktorke idem vec dvadeset godina, a i deca mi sad kad su odrasla idu kod nje. I ona je dobra, prijatna, saslusa strpljivo i samo mogu da je pohvalim. Ali, zar ona nije skolovana za nesto vise od pisanja u karton i kuckanja u kompjuter? Secam se  vremena kada su lekari u Domovima zdravlja bili zaista ti koji su nam pruzali pomoc kada se razbolimo. Secam se "rucnih" pregleda i uspostavljanja dijagnoze na osnovu njih. Kod specijalista smo isli samo ako je u pitanju bilo srce ili nedaj boze tumor. Sva ova "skeniranja" magnetne rezonance, ultra zvukovi svih organa radi dijagnoze mozda su i preterani. I mnogo, mnogo skupi. Recimo magnetna rezonanca - enterografija tankog creva kosta od 40-60 hiljada dinara!!! A ako nemate novac onda se taj pregled moze obaviti samo na jednom mestu u Beogradu na klinici za Onkologiju! Cekanje beskonacno. Osecaj odlaska medju veoma bolesne ljude stvara paronoju i paniku jer odmah mislite da cim vas tu salju imate kancer!
IMAMO DAKLE POTPUNO NOV SVET MEDICINE POTPOMOGNUT MASINAMA. SAMI DOKTORI KOJI MOZDA VISE NISU DOVOLJNO SKOLOVANI ZA OVU NOVU MEDICINU I TEHNOLOGIJU PRIZNAJU DA VISE VERUJU MASINAMA.
DOKTORI U DOMOVIMA ZDRAVLJA SLUZE KAO SECANJE NA NEKADASNJE VREME MEDICINE I NISTA VISE! USTVARI PRUZAJU JOS MANJE NEGO NEKADA- DIJAGNOSTIKU TOTALNO NE! MADA RUKU NA SRCE NI BOLESTI VISE NISU KAO NEKADA. POCEV OD ALERGIJA PA DO SVIH MOGUCIH VRSTA AUTOIMUNIH BOLESTI!

BESTIJA

BITI BESTIJA ILI NESRECNA ZENA? BRAK JE INSTITUCIJA ZASNOVNA NA LJUBAVI, POVERENJU  I SLOZI! BURMA SE NOSI NA DOMALOM PRSTU (AMORIS- VENA LJUBAVI) JER DIREKTNO VODI DO SRCA.
Kada uzmemo u obzir sve obaveze prosecan zaposleni par koji ima decu provede nasamo neverovatnih cetiri minuta!Zbog toga sto se u braku svako okrece sebi i prilagodjava zivot onako kako njemu odgovara ne vodeci racuna o partneru nastaje i "nesrecna" zena. Ako primetite da vasa zena : manje prica, brzo plane, gubi poverenje, stalno je umorna, odbija seks, ima tajne, ne obraca paznju, ima nove interese, razmislja samo o sebi, menja izgled znajte da je jako nesrecna i pitanje je dana kada ce vas ostaviti. Ako vam je stalo ne zanemarujte ove cinjenice vec odmah preduzmite nesto dok nije kasno. Reci Oskara Vajlda zvuce zaista istinito kada se sve uzme u obzir: Muskarci se zene zato sto im je dosadno, a zene zato sto su radoznale. Na kraju se razocaraju  i jedni i drugi. Muskarcu dosadi "osvajanje" koje mora da "izvede" pre nego sto stigne do svog cilja ( bilo ljubav ili seks) i onda mu je lakse da se ozeni i da ne mora vise da bude zavodnik nego da se opusti. I to je naravno najveca greska - to opustanje. Zena voli da misli da moze da promeni svog partnera i zato kada se uda eksperimentise  i cini sve da to ostvari. Naravno da nikad ne uspe. Zato te zene nazivamo bestijama - za razliku od gore pomenutih nesrecnih zena koje nisu uspele da se snadju u partnerskom odnosu. Naravno, sredina je uvek "zlatna". Niti treba "bestijati" niti se povuci u sebe i pustiti da brak propada. Kompromisna resenja u braku moraju da postoje.
Statistika kaze da se u Srbiji svaki peti brak okonca nakon tri godine. Stvarno strasno. Koliko razlike u odnosu na samo tridesetak godina unazad kada su brakovi trajali mnogo duze. Zlosutna istina je pred nama  usledecih tridesetak godina ravoda ce biti jos vise ako uopste bude brakova. Da, zanimljivo je sto posle trogodisnjeg braka  bivsim supruznicima treba isto oko tri godine da zapocnu novi brak. Sokrat bi rekao ovo: U svakom slucaju - ozenite se! Ako nadjete dobru zenu bicete srecni. Ako nadjete losu postacete filozof! I jos je rekao da je brak nesto zbog cega se uvek kajes bilo da ga sklopis ili ne! Fantasticno!
Mladi ljudi danas imaju veliki strah od braka. Iz mnogo razloga. Da ih ne nabrajam i sami znate u kakvom drustvu zivimo. Pa opet ne mogu da  ne spomenem da smo im sem zagadjene planete i drustva bez morala ostavili i sliku naseg odnosa u braku koji su oni gledali dok su odrastali. Shvatate sta smo im ucinili i da zaista nemamo pravo da ih osudjujemo sto se toliko plase i braka i vanbracne veze  i veze uopste. Taj strah je nazalost opravdan.
Ulazeci u brak ocekujemo da necemo nikada biti usamljeni sto je velika zabluda. Usamljenim se mozemo osecati i u braku i van njega i obrnuto. Greska je misliti da je brak zapravo nacin da se uvek ima seks - kad god ti se prohte! Ili da se time resava tvoja finansijska situacija. Neko ce da zaradjuje za tebe. Danas nijednog muskarca nije sramota ako zena zaradjuje za njega!!! Mada ne kazem da se  i devojke ne udaju radi novca vise nego ikad. A kad stvari podju naopako najveca greska je "praviti dete" da  se spase brak! Dete nije lepak  ili stvar. To je zivo bice koje ce odrastati ili u paklu svadja ili samo sa jednim roditeljem jer brak ako je krenuo da se raspada dete nece nista promeniti .
NIKAD NIJE DOVOLJNO 'UPUTSTAVA' KADA SE RADI OBRAKU. NITI MOZEMO SVOJA ISKUSTVA  GRADITI NA TUDJIM. SVAKI BRAK JE JEDINSTVEN KAO I OSOBE KOJE GA CINE. IPAK ZAISTA NIJE NA ODMET  PROCITATI PONEKAD  TEKSTOVE O BRAKU. IMA IH VRLO MNOGO STO DOKAZUJE KOLIKO JE BRAK VAZAN! EVO I MOG SKROMNOG DOPRINOSA. MADA SAM JA VEC PRIZNALA DA I NISAM NEKI SPECIJALISTA ZA BRAK JER MOJ BRAK I NIJE BAS USPESAN IAKO TRAJE ITRAJACE ZAUVEK. IPAK SAM JA U BRAKU VISE OD TRIDESET GODINA I SPADAM U ONU KATEGORIJU KOJA VERUJE DA MORAMO BITI ZAJEDNO DOK NAS SMRT NE RASTAVI.