NACIONALNI PARK BUDALA

NACIONALNI PARK BUDALA! I BOGATI PLACU! DA NE VLADA OVAKO OBILJE(POTROSNJA SVEGA JE PREVELIKA) NE BI NAM SE DESAVALO SVE OVO!PA ZAR CU I JA DA SE NA KRAJU SLOZIM SA DEPOPULACIJOM? MADA SU NACINI ZA UNISTAVANJE  TRENUTNO POSTOJECE POPULACIJE  VRLO RAZLICITI.
Da bi se izvela uspesna depopulacija za koju sam ja odjednom jer je logicno da ovako dalje nasa planeta ne moze ,jasno je da u jednom danu mora da umre nekoliko milijardi ljudi.Mozda i svih sedam?  Eto gde nas je dovela prekomerna potrosnja.
Na planeti Zemlji ima otprilike oko 7,5 milijardi ljudi. To je izuzetno veliki broj, da je teško zamisliti kako da se međusobno uporedimo. Zbog toga je lakše zamisliti da na svetu ima samo 100 ljudi..
Tada bi na svetu bilo 50 žena i 50 muškaraca, a oko 25 njih bi imalo do 14 godina, dok bi 66 imalo između 15 i 64.
Oko devet osoba bi bilo starije od 65 godina. Kada je reč o tome gde bi ko živeo, tu je slika malo drugačija.Čak 60-oro njih bi živelo u Aziji, a samo 16 u Africi. Što se tiče Evrope, tu bi živelo 10-oro, a u Latinskoj Americi 9 osoba, dok bi u Severnoj Americi boravilo njih petoro. Prema tim proračunima, Srbi bi predstavljali, da tako kažemo, jedno uvo od nekog od navedenih 10 ljudi, koliko bi živelo u Evropi.
Kada je religija u pitanju tu bi bilo i više podela. Čak 31 osoba bi bila hrišćanske vere, 23 muslimani, sedmoro budisti, a 15-oro hinduističke vere.
Njih osmoro bi pripadalo drugim religijama, a čak 16 ne bi pripadalo nijednoj.Što se tiče pismenosti, čak 86 osoba bi znalo da čita i da piše, a njih 14 ne bi.Poznato je da je voda za piće veliki problem u svetu, pa bi 91 osoba imala pristup čistoj pijaćoj vodi, a devetoro ne bi.
Struju ne bi imalo 18 osoba, dok bi njih 82 bez problema uživalo u električnoj energiji.O ovih 100 ljudi je pisao Pol Gejts koji se najvise zalaze za depopulaciju.
Autor knjige "Populaciona bomba", biolog Pol Erlih, danas upozorava da će nas prenaseljenost i preterana upotreba resursa uskoro gurnuti preko ivice litice.
Prema Erlihu, čovečanstvu u narednih nekoliko decenija preti "gotovo izvesna" propast jer je uništilo prirodni svet koji održava život na Zemlji.Erlih smatra da je optimalan broj stanovnika na Zemlji manji od dve milijarde, što je 5,6 milijardi manje od trenutnog broja ljudi. Napominje da je za čovečanstvo od klimatskih promena opasnije hemijsko zagađenje planete sintetičkim hemikalijama.
Erlih smatra da nam je, ako želimo da smanjimo preteranu potrošnju resursa, potrebna do sada neviđena preraspodela bogatstva u svetu. Ipak, ne smatra da će bogataši koji upravljaju svetom i koji se svake godine sastaju u Davosu na to pristati.
"Prevelik broj bogataša u svetu je jedna od najvećih pretnji ljudskoj budućnosti, a kulturna i genetska raznolikost su veliki ljudski resursi", napominje Erlih.
Erlih danas priznaje da su mnoge pojedinosti u njegovoj najpoznatijoj knjizi bile netačne, ali još uvek smatra da je ona u suštini tačna.
"Rast populacije i preterana potrošnja po stanovniku gurnuće civilizaciju preko ivice - danas su milijarde gladne ili im nedostaje mikronutrijenata, a klimatski poremećaji ubijaju ljude", kaže Erlih.
"Rizik će se samo povećavati dok god stalni rast bude cilj ekonomskih i političkih sistema”.
Kako bismo spasili civilizaciju od kolapsa, za početak treba svima pružiti pristup modernim kontraceptivnim sredstvima i pobačaju, ali i ženama dati jednaka prava, platu i mogućnosti kao i muškarcima, smatra on. Kako dodaje, za tim bi usledio potrebni pad broja stanovnika, ali će za to biti potrebno mnogo vremena.
Da li sam dobro razumela? Zbog bogatih ljudi koji mnogo trose mi siromasni( kojih je inace  vise ) cemo unistitti planetu!

Jedini način da spasimo Zemlju je da iselimo jednu njenu polovinu. Sa tolikim brojem stanovnika, ali i uslovima u kakvim živimo, možemo slobodno reći da se naša planeta nalazi u svojevrsnom eksperimentu, jer niko od nas ne može sa sigurnošću da zna da li i koliko Zemlja može da se bori sa nama, odnosno načinom na koji koristimo resurse na njoj.
Tendencija ljudi da se presele u gradove, bilo iz želje ili nužnosti, stvara sjajnu priliku. Ukoliko bismo dobro upravljali urbanizacijom, mogli bismo civilizaciju da sklonimo sa značajnog procenta Zemljine površine, a to bi se dobro odrazilo kako na ljude, tako i na mnoge ugrožene vrste sa kojima delimo ovu planetu.
Čuveni plan Edvarda O. Vilsona koji je nazvao "polovina Zemlje", kao i njegova knjiga istog naslova, govori upravo o tome. Iako se na prvi pogled čini da je njegov predlog ekstreman, možda i nije baš sve crno-belo. Ljudi se ionako sve više koncentrišu u gradovima, pa nam koncept "polovina Zemlje" može pomoći da se lakše orijentišemo na taj proces.
Koncept koji nudi ovaj plan je sledeći: da bismo sačuvali planetu za buduće generacije, potrebno je da polovinu Zemlje očistimo od ljudi, odnosno da sve ljude koncentrišemo na jednu polovinu, kako bi divlje biljke i životinje mogle neometano da žive, kao što je bio slučaj pre nego što su ljudi preuzeli kontrolu nad prirodom. Isto bi trebalo postupiti i sa okeanima, iz kojih inače, dolazi trećina naše hrane.
Ovaj plan definitivno zvuči čudno, možda i nemoguće, ali izgleda da ipak nije. Sa ljudima koji već napuštaju sela širom sveta kako bi se preselili u gradove, veliki regioni postaju sve prazniji i to skoro ceo vek unazad. Mnoga sela danas imaju manje od hiljadu stanovnika i taj broj nastavlja da opada, jer većina mladih ljudi odlazi. Ako bi se te lokacije redefinisale i obnovile, postale bi korisne za nekolicinu ljudi.
ZNACI NEKOLICINA LJUDI ODABRANIH  VALJDA PO BOGATSTVU ZIVECE U NACIONALNOM PARKU BUDALA GDE CE SE 'RAZBIJATI' OD IZOBILJA. DAKLE ZIVECE  U RAJU. OSTALI LJUDI KOJI CE PREZIVETI DEPOPULACIJU ZIVECE PO STAROM. AKO NE POSTANU BESPOLNI ILI GEJEVI RAZMNOZAVACE SE. STA DRUGO DA RADI SIROTINJA? A ZASTO  I BOGATI PLACU KAD IMAJU SVE? PA MOZDA IM FALI LJUBAV I SEKS! PA TAKO NADRDANI TRAZE NACIN DA POUBIJAJU SIROMASNE LJUDE KAO GAMD. JEBIGA! STA DA SE RADI?!

CECA I KARLEUSA

OVIH DANA SU 'IZBACILI" CECU IZ UDZBENIKA. KARLEUSA JE VALJDA JOS TAMO. NA FEJSU KAZU DA BI ZORICU BRUNCLIK MOGLI JEDINO DA STAVE  U BOJANKU. NA SVE TO KREATIVNA RADIONICA KOJU SAM POMINJALA NEK IDAN POKUSAVA DA PROBUDI KREATIVNOST NASE DECE.  I JOS SVASTA NESTO! ZASTO JE OBRAZOVANJE U NASOJ ZEMLJI TOLIKO LOSE. ILI TOLIKO DOBRO U ODNOSU NA NEKA DRUGA ALI I DALJE NEDOVOLJNO DOBRA ZA MILENILIJALCE.IZVINJAVAM SE UMESANI SU I BIGZ I ZAVOD ZA IZDAVANJE UDZBENIKA. ZNATE LI STA JE VECNOKRET?
Kakva drzava takvo i obrazovanje. Kakvo drustvo i kakva civilizacija takva su  i deca koju mi stariji "trujemo" turbo folkom, trep rokom, rijaliti sou programima i ostalim "kulturnim sadrzajima". Kulturno nasledje treba to i da bude. Da Vuk Karadzic uvek bude na naslovnoj stranici bukvara , a da decije pesmice deca uce od cika Jove Zmaja. Ljubivoja Rsumovica, Duska Radovica a ne od Marine Tucakovic! I uopste nije vazno sto deca takvu muziku  htela ili ne slusaju jer su potpuno dve razlicite stvari ono sto nas okruzuje ( mislim na trenutnu modu i kulturu), a kultura ona prava koja treba da obrazuje decu svake generacije se nalazi u udzbenicima jer joj je tamo mesto.Sta bi bilo da su umesto cika Jovinih pesama ubacivani stihovi tadasnjih poznatih pevaca? A pre njih isto tako u svakom veku? Kulturno nasledje se nasledjuje i slusi obrazovanju kome je mesto u udbenicima. Svaka generacija treba da dobije isto kulturno nasledje.Udžbenik je knjiga u kojoj se date definicije, zadaci i u kojem je objašnjeno školsko gradivo. Uz njega obično ide i radna sveska sa zadacima iz prakse, a ponekad i disk sa vežbama i zadacima.
Popularna pevačica narodne muzike Svetlana Ceca Ražnatović ušla je u jedan od udžbenika za osnovnu školu.Tačnije, stihovi jedne njene popularne pesme. Reč je o udžbeniku za peti razred osnovne škole a đaci će na njenim stihovima učiti padeže ."Sećaš li se, lepi grome moj, nekada je tlo pod nama pucalo", glasi jedan od zadataka sa stranice koja je dospela na Instagram.  Izbor stihova iz pesme „Sećaš li se, lepi grome moj“ koju peva Svetlana Ceca Ražnatović nije se greškom našao u radnoj svesci za srpski jezik i književnost za peti razred osnovne škole, tvrdi za Danas Olivera Đikanović, glavna i odgovorna urednica u izdavačkoj kući BIGZ.Polemika o tome da li je stihovima Svetlane Ražnatović mesto u udžbeniku pokrenuta je na društvenim mrežama, nakon što je objavljena fotografija jednog zadatka iz radne sveske, u kojem se od učenika traži da podvuku imenice u vokativu u stihovima iz poezije i popularne kulture.
Ona navodi da je udžbenik urađen u skladu sa zahtevima refome u kojoj se insistira na ostvarivanju ishoda, a ne na propisivanju sadržaja.Ovde je možda reč o intrigantnijem primeru koji apsolutno zadovoljava ishod i nije materijalna greška  smatra Đikanović. Komentar iz Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja nismo uspeli da dobijemo. Povodom polemike na društvenim mrežama oglasila se i Svetlana Ražnatović komentarom: „Pa sad baš taj stih, ima lepših. Zar ne?“.Pevačica Jelena Karleuša se na svom Tviter profilu pohvalila da je pomenuta u udžbeniku koji se koristi na prvoj godini Fakulteta političkih nauka.Radi se o predmetu Uvod u političku teoriju (Jelena je, verovatno greškom, napisala da se predmet zove Uvod u političke nauke, prim. aut), a Karleuša se nalazi među zvezdama koje se, kao primeri, nalaze u udženiku "Elementi vladavine" čiji je autor Nenad Kecmanović.EVO JEDNOG PRIMERA KAO SU U SRBIJI NASTALI PRVI UDZBENICI. PROFESORI SU DIKTIRALI ,A DJACI PISALI IZ TIH ZABELESKI NASTALE SU PRVE PISANE KNJIGE VEZANE ZA RAZNE OBLASTI( SRPSKI, MATEMATIKA,ISTORIJA, FIZIKA,BIOLOGIJA...)
Fizika se u Srbiji izuzetno kasno razvila i mada je danas (uz IT i biomedicinska istraživanja) jedna od naših najuspešnijih disciplina, fizika kod nas zamah dobija u XX veku. Prva ikada održana predavanja iz fizike na teritoriji Srbije drže se tek od 1839. godine, po osnivanju Liceja, što je naša prva ustanova visokog obrazovanja koja će kasnije prerasti u Veliku školu i potom Univerzitet, i to u okviru predmeta Prirodoslovlje ili Jestastveslovlje (to je bio nesrećni slavenoserbski naziv za fiziku i druge prirodne i tehničke nauke). Ova predavanja studentima decenijama ne drže fizičari nego lekari, filolozi i filozofi jer fizičara u Srbiji tokom većeg dela XIX veka – nema.
No, zahvaljujući izvanrednom trudu lekara Vuka Marinkovića (1808-1859), profesora fizike na Liceju od 1849. do 1859. u srpski jezik su uvedeni gotovo svi danas znani pojmovi iz fizike i drugih srodnih nauka, ali i svakodnevnog života, koji je danas teško zamisliv bez pojmova iz prirodnih nauka. Budući autor prvog udžbenika iz fizike izdatog u Srbiji, obimnog i sjajno napisanog dela u dva toma pod nazivom “Načela fizike”, Marinković je za potrebe ove knjige osmislio lepe srpske nazive za pojmove kao što su težina, masa, sila, gustina, putanja i zračenje.
Njegovo ime za perpetuum mobile bilo je – večnokret. Međutim, ovaj naziv se nije održao ni u govoru, ni u literaturi. Cinik bi u tome čak mogao videti kako se u Srbiji nikada nisu pomirili sa nemogućnošću postojanja perpetuum mobile-a, pa mu ni ime nije prihvaćeno. Naravno, i neki drugi Marinkovićevi pojmovi, mahom oni koji su se oslanjali na slavenoserbska rešenja, nisu opstali i kasnije su zamenjeni drugim imenima. Takav primer je dviženje za jedan od centralnih fizičkih pojmova koji danas jednostavno zovemo – kretanje. No, zaista je zanimljivo kako večnokret nije čak dobio ni alternativno ime, mada se često koristi.
Marinković je bio impresivno obrazovan srpski lekar iz Novog Sada, koji se školovao u Egeru, Pešti, Beču i Berlinu. Kad mu je tokom revolucije 1849. u požaru nakon bombardovanja Novog Sada izgorela kuća, a on ostao bez imovine i biblioteke, sa porodicom se doselio u kneževinu Srbiju kako bi predavao na Liceju u Beogradu. Mesto profesora fizike bilo je hronično upražnjeno i pošto ga je knezu Aleksandru Karađorđeviću za to postavljenje preporučio ministar prosvete, prihvatio se posla. I na tom položaju ostao do smrti.
Po izričitom nalogu Ministarstva prosvete je 1851. napisao udžbenik za svoja predavanja “Načela fizike”, a u njegovoj pripremi je kombinovano koristio ubedljivo najbolje preglede iz fizike na francuskom i nemačkom tog doba. Knjiga je pisana ne samo za studente već i “za samouke”, kako navodi autor. Vrlo je čitka i danas, a može se lako naći i pregledati u digitalnom arhivu Matice srpske. Na fotografiji je prikazana jedna tabla sa ilustracijama iz drugog toma Načela.
Ovo delo, izuzetno važno za razvoj prvih naučnika i inženjera u Srbiji, ipak nije prva naša knjiga posvećena fizici, budući da je u Austro-Ugarskoj još 1801. Atanasije Stojkovič štampao delo “Fizika”. No, pisano na izumrlom slavenoserbskom jeziku, visokoparnim, enciklopedijskim stilom, mada istorijski bitno i danas vrlo poznato, Stojkovičevo delo ostalo je “nepročitano” i imalo daleko manje uticaja na razvoj nauke od Marinkovićevih danas podosta zaboravljenih “Načela fizike”.
MORAMO DA ZAUSTAVIMO PRETVARANJE UDZBENIKA U POPULARNU LITERATURU. JESTE GRADIVO DOSTA SUVOPARNO I NA TOME SE MORA DOSTA RADITI .MEDJUTIM, NIKAKO SE NE SME PRECI OKVIR KOJI JE DAVNO USPOSTAVLJEN.
 

ABORIDJINI I TESLA

KAD BI UPOREDJIVALI ABORIDJINE I TESLA PLATFORMU ODMAH BI REKLI DA JE TO NEMOGUCE! ONI SU BILI DIVLJACI ILI STA VEC. MENI TO IPAK NE IZGLEDA TAKO. DODUSE I POJAM "DIVLJAK" JE VRLO RASTEGLJIV I VIDI GA KO KAKO ZELI. I STO OPET TESLA I STO UVEK TESLA. I POSLE SAM JA LUDA KAD KAZEM DA JE ON BIO ILI PUTNIK KROZ VREME ILI VANZEMALJAC!STARE I NOVE CIVILIZACIJE SE SVAKI DAN 'SUDARAJU' ALI MI TO NITI PRIMECUJEMO NITI SHVATAMO!
Aboriđini su bili lutajući narod. Osim onoga što su nosili na sebi ili u rukama, ništa nisu posedovali.
Aboriđini se nisu vezivali za predmete. Hranu nisu nalazili slučajno. Najprije bi je zatražili, zatim očekivali da se pojavi, a kad bi se pojavila zahvaljivali su što god to bilo.
Dan su započinjali molitvom zahvalnosti onom Jednom. Zahvaljivali su za novi dan, za sebe, prijatelje i čitav svet..
Kad bi tražili nešto posebno govorili su: “Ako je to za moje najviše dobro i najviše dobro celokupnog života.”
Sporazumevali su se telepatijom. To je bilo moguće jer su imali otvorene umove, nisu imali skrivene misli, niti su lagali, bili su isključivo dobronamerni. Govorili su srcem ili mentalno.
Glas su koristili za pevanje, proslave i lečenje.
Živeli su skladno, podržavali jedan drugoga, cenili se međusobno i otkrivali svoje talente.
Proslavljali su napredak nekog člana u talentima i mudrosti.
Poznavali su mnoge aspekte psihologije. Znali su važnost učenja od prošlosti i događaja, a odbacivali su osuđivanje.
Znali su da je važno voleti samoga sebe kako bi mogli voleti druge.
Znali su da je svako od nas tamo gde zaslužuje biti: kad se uzmu u obzir sve naše odluke u prošlosti i naša sadašnja slobodna volja.
Nastojali su svaki dan biti bolji ljudi. Poštivali su druge ljude, životinje, biljke i blagoslivljali ih.
Sve što im se događalo prihvaćali su sa zahvalnošću. Verovali su da u svakomu od nas živi duh – večno biće.
Znali su da bolesti nastaju kao rezultat loših odnosa, krivih uverenja, potisnutog straha, pomanjkanje vere u Stvoritelja…
Svi članovi zajednice pomagali su djeci da se usavršavaju i napreduju. Odrasli ljudi nisu gubili osjećaj za dječju radost. U igri nije bilo natjecanja, niti pobjednika i gubitnika – samo zabava za sve.
Vjerovali su da se svaki čovjek može promijeniti ako to odluči. I da na druge utičemo jedino putem vlastitog života i načina na koji delujemo.
Nazivali su se: Veliki lovac na kamenje, Majstor oruđar, Iscjelitelj, Majstorica švelja, Žena duh, Čuvarica tajni, Pripovjedačica priča, Veliki glazbenik…

Share

Tweet

Share

E-mail

Komentari

Aboriđini su bili lutajući narod. Osim onoga što su nosili na sebi ili u rukama, ništa nisu posjedovali.
Aboriđini se nisu vezivali za predmete, piše Atma.
Hranu nisu nalazili slučajno. Najprije bi je zatražili, zatim očekivali da se pojavi, a kad bi se pojavila zahvaljivali su što god to bilo.
Dan su započinjali molitvom zahvalnosti onom Jednom. Zahvaljivali su za novi dan, za sebe, prijatelje i čitav svijet.
Kad bi tražili nešto posebno govorili su: “Ako je to za moje najviše dobro i najviše dobro cjelokupnog života.”
Sporazumijevali su se telepatijom. To je bilo moguće jer su imali otvorene umove, nisu imali skrivene misli, niti su lagali, bili su isključivo dobronamjerni. Govorili su srcem ili mentalno.
Glas su koristili za pjevanje, proslave i liječenje.
Živjeli su skladno, podržavali jedan drugoga, cijenili se međusobno i otkrivali svoje talente.
Proslavljali su napredak nekog člana u talentima i mudrosti.
Poznavali su mnoge aspekte psihologije. Znali su važnost učenja od prošlosti i događaja, a odbacivali su osuđivanje.
Znali su da je važno voljeti samoga sebe kako bi mogli voljeti druge.
Znali su da je svatko od nas tamo gdje zaslužuje biti: kad se uzmu u obzir sve naše odluke u prošlosti i naša sadašnja slobodna volja.
Nastojali su svaki dan biti bolji ljudi. Poštivali su druge ljude, životinje, biljke i blagoslivljali ih.
Sve što im se događalo prihvaćali su sa zahvalnošću. Vjerovali su da u svakomu od nas živi duh – vječno biće.
Znali su da bolesti nastaju kao rezultat loših odnosa, krivih uvjerenja, potisnutog straha, pomanjkanje vjere u Stvoritelja…
Svi članovi zajednice pomagali su djeci da se usavršavaju i napreduju. Odrasli ljudi nisu gubili osjećaj za dječju radost. U igri nije bilo natjecanja, niti pobjednika i gubitnika – samo zabava za sve.
Vjerovali su da se svaki čovjek može promijeniti ako to odluči. I da na druge utječemo jedino putem vlastitog života i načina na koji djelujemo.
Nazivali su se: Veliki lovac na kamenje, Majstor oruđar, Iscjelitelj, Majstorica švelja, Žena duh, Čuvarica tajni, Pripovjedačica priča, Veliki glazbenik…Razmislimo samo kakvi su ljudi oni koji su Aboriđine nazivali divljacima…Didziridu -  duvacki istrument dugacak tri metra.

Smatra se da Aboridžini imaju dužu kontinuiranu kulturnu istoriju od bilo koje druge ljudske zajednice na Zemlji, a muzika zauzima značajno mesto u njihovoj kulturi. U aboridžinskoj tradiciji, didžiridu se koristi u plesu i verskim obredima, uključujući sahrane, inicijacije i izlečenja.

Iako se didžiridu smatra nacionalnim instrumementom australijskih Aboridžina i jednim od najstarijih duvačkih instrumenata na svetu, tradicionalno se vezuje samo za ljude iz Arnhemske zemlje, visoravni na severu Australije i to isključivo za muškarce plemena Jolungu.

Hiljadama godina oni mukotrpno traže šuplje grane eukaliptusa koje su prethodno izdubili termiti da bi napravili ovaj instrument koji može biti dugačak od jednog do tri metra.

Zvuk instrumenta je između zvuka horne i zvuka koji ispušta slon. Ime instrumenta bi trebalo da oponaša zvuk kojim su prvi Aboridžini prizivali životinje i ptice.

Svira se tako što usne na pisku konstantno vibriraju, a koristi se posebna tehnika kružnog disanja, tako da je obično maksimum 40 do 50 minuta sviranja na njemu. 

 Koji film želite da pogledate, koju emisiju da ispratite, koju internet stranicu da posetite, koju aplikaciju da učitate? Samo recite, i to doslovno – u mikrofon na daljinskom upravljaču! Za novi Tesla S901 powered by Android TV – vaše želje su njegova zaposvet. I to glasovna! Ovaj uređaj predstavlja integraciju računara, gejming konzole i televizora – i tako čini pravi multimedijalni uređaj za vaš dom.Svaka kompanija, brend, pa samim tim i proizvod moraju da prate trendove, da se prilagođavaju modernom vremenu i okruženju, kako bi opstali i ispunili potrebe savremenog čoveka. Upravljasnje glasom, definitivno je jedna od tih potreba koja će olakšati naš svakodnevni život, a koju donosi Tesla S901. Tesla S901 savršeno razume i naš jezik, i uz to pamti vaš lični ukus, pa ćete uskoro moći da očekujete preporuke za nove sadržaje koje možete naći na internetu – što će uticati na ekonomiju vašeg vremena koje više nećete morati da trošte na različite pretrage.

To znači da  više od 8 miliona piksela kreira izuzetno oštru sliku. Uz to je dinamički kontrast od 100.000:1, osvetljenost od 300 cd/m2 i uglove vidljivosti od 176/176 stepeni (horizontalno/vertikalno). Tesla S901 televizori opremljeni integrisanim Sound Barom, tj. stereo sistemom sa dva snažna zvučnika smeštena u posebno rezonatorsko telo. Dodatno je pohvalno to što audio sistem Tesla S901 televizora ima i podršku za Dolby DTS tehnologiju zvuka.
Pored navedenih prednosti, osnovne karateristike Tesla S901 powered by Android TV-a su Android TV operativni sistem, integrisana konzola i gratis game pad, Chromecast umesto uobičajenog Miracasta, Voice Control i Magic remote control. 
 Australijski Aboridžini su jedan od najstarijih svetskih naroda, utvrdili su naučnici na osnovu genetskih studija. Prema ovim saznanjima, njihovo poreklo datira iz Afrike pre 75.000 godina. Odatle su prešli dugi put preko Azije do Australije.I sve sto im je trebalo bilo je da se prehrane, da odole bolestima i vremenskim uslovima i da pomocu didziridua obeleze sve ono sto je bitno u njihovom zivotu. Mi danas takodje imamo potrebu da se prehranimo i prezivimo najstresnije uslove zivota ikada. Imamo savremenu tehnologiju, pristup informacijama, muzika nam je podeljena na bog zna vrsta ( i ostala kultura takodje) i nismo zadovoljni. I dalje ispitujemo nesto novo . Ao nda zatim opet nesto novo i tako stalno. I onda shvatite koliko su Aboridjini bili srecniji od nas!!!! I ne samo oni . Nego sve prethodne stare civilizacije. Uzgred aboridjini se koristi najvise za starosedeoce Australije ali u sustini ab origine (znaci od pocetka, od pamtiveka) sto bi moglo da se koristi iza ostale civilizacije sirom planete koje su od "pamtiveka" na istoj lokaciji.
SVAKI DAN MI PADA NA PAME 'PAMETNA KUCA' IZ SIMPSONOVIH KOJA 'RADI' NA GLASOVNE KOMANDE. VISOKA TEHNOLOGIJA ZAMENJUJE BILO KAKAV RAD U KUCI KOJA JE STO POSTO SIGURNA OD NAPADA SPOLJA. JEDINA ZACKOLJICA JE KAD SE SISTEM POKVARI. NARAVNO NI VRATA NE MOGU DA SE OTVORE RUCNO NITI BILO STA DRUGO. ZA SADA SMO NA JEDNU PLATFORMU STAVILI : TELEVIZOR, RADIO, GRAMOFON, KASETOFON, PLEJER ZA IGRICE, MUZICKI PLEJER, CD ,KOMPJUTER MOBILNI TELEFON...STA JE SLEDECE PAMETNA KUCA VEROVATNO. DA SE NE MUCIMO I NE KUCKAMO ILI KLIKCEMO  NEGO SAMO DA DAJEMO GLASOVNE NAREDBE. ABORIDJINI NISU MOGLI NISTA OD TOGA.  I BILI SU SRECNI! A I MI BI BILI KAD BI SHVATILI DA NAM JE POTREBNO SAMO MALO HRANE, MESTO GDE CEMO PRESPAVATI, DRUSTVO I NEKI DIDZIRIDU!

INFLUENSER

INFLUENCA! INFLUENSER!DROPSHIPPING! DIGITALNI MARKETING!
Grip je akutno infektivno obo­ljenje izazvano virusima influence. Ispoljava se simptomima i znacima oboljenja gornjih ili donjih disajnih puteva, a često je praćen i sistem­skim manifestacijama kao što su povisena tem­peratura glavobolja, malaksalost, bolovi u mišićima.

Virusi influence pripadaju familiji ortomiksovirida. Na osnovu antigenih karakteristi­ka nukleoproteina i M proteina (membranski, strukturalni protein), virusi influence su podeljeni na tipove A, B i C, koji su morfološki slični. Kako smo onda dosli od influence do influensera?Da li i jedno i drugo toliko moze da ima uticaj na ljude? Ocigledno da. 

Termin influenser je kod nas počeo masovno da se koristi porastom popularnosti Twitter‑a i čitanošću blogova. Engleski jezik influensera definiše kao osobu koja ima moć uticaja na druge ljude (influence) putem društvenih ili tradicionalnih medija. Nešto proširenija i idealnija verzija ovoga je: osobe koje imaju tu moć da utiču na kupovne odluke drugih ljudi zbog njihovog (stvarnog ili pretpostavljenog) autoriteta, znanja ili položaja.

lat. –influentem, influens, termin je definisao u astrologiji uticaj etra koji emituju zvezde kada se nađu u određenom položaju; uticaj koji zvezde odnosno planete imaju na čoveka, njegov, karakter, ponašanje i sudbinu.
Kasnije se u  engleskom jeziku značenje proširilo na emitovanje energije, ili samu energiju nematerijalnih odnosno nevidljivih sila; sposobnost stvaranja efekta na način koji nije vidljiv niti se može opažati putem ljudskih čula.
Influenseri   nisu toliko edukovani o biznisu, a nemaju ni gde da se edukuju, jer u regionu malo koji veliki i bitan influenser želi da deli svoje znanje i iskustvo, jer i dalje vlada taj neki strah da će ga neko skinuti sa trona, a mala je ovo bara. Influenseri mogu biti blogeri, instagrameri, tjuberi, tviteraši itd. Ali influenser je i jedna mama koja drži udruženje sa pomoć mladim mamama, ili tinejdžerka koja ima organizaciju za zaštitu uličnih životinja. Ne znam koliko sam vas ovo uspela pojasniti, ali influenser je svako od nas za svoju grupu ljudi koja ga voli i prati. Kada influenser ima veliki grupu pratioca na mrežama, on postaje zanimljiv brendovima.
Nacini na koje influenseri mogu zaraditi:
 Influenser agencija je most između brendova i influensera. Da biste bili član BeeShaper agencije influensere kod nas, ne morate da imate blog, možete biti samo uticajna persona sa neke društvene mreže. Ako ste bloger, BeeShaper ekipa će vam se javiti kada se pojavi klijent sa brifom koji odgovara onome o čemu vi inače pišete i moćićete da izaberete da li je ta kampanja nešto što biste želeli da podržite. 
Kod nas je ovo još u povoju, ali sve više ljudi na Instagramu koristi reč Brend Ambasador. Ne dajte se zavarati, kod nas većina za to nije plaćena u kešu, već u patikama, fotografijama sa određenim modelima automobila itd. To ne znači da u ovome novca nema, već samo da kod nas tržište još uvek nije na tom nivou. Ono što ima smisla je da identifikujete brendove koje inače koristite i sa kojima biste zaista voleli da sarađujete, a da to izgleda i da bude zaista autentično i da im ponudite ovu uslugu. Treba proveriti da li je ugovor ekskluzivan ili ne, jer ako jeste, onda nećete smeti da koristite slične proizvode.
Sponzorisani postovi su nešto što viđate često na Facebooku i ovo je jedan od najzastupljenijih načina reklamiranja na domaćim blogovima. Funkcioniše tako što vam brend plati dogovorenu cifru da pišete o njima na svom blogu i kroz vaš autentičan glas predstavite njihov proizvod ili uslugu. Može vas kontaktirati direktno brend ili agencija koja vodi taj brend. U Srbiji i dalje nije neophodno naglasiti da je post sponzorisan, iako je u svetu to obavezno.
 Za ljude koji nemaju blog, a i za one koji ga imaju sponzorisani postovi na društvenim mrežama odlični su izvor zarade, a zahtevaju često manji trud nego pisanje blog post. Ovde računamo objave na Instagramu, Facebooku, Twitteru, itd.
 ako retko na domaćim blogovima pojavi se opcija da preko celog sajta vidite neku reklamu, ali ako ne znate o čemu pričam pogledajte blog Angelice Blick na čijem se sajtu stalno smenjuju ovakvi tipovi reklama.
 Newsletteri su odličan način da održavate odnos sa vašim pratiocima i da im ponudite dodatnu vrednost koju ne dobijaju svi koji prate vaš blog, već samo oni koji su pretplaćeni na newsletter. Moja politika je da newsletter šaljem jednom mesečno i uglavnom pričam o stvarima koje sam naučila ili mesečnim favoritima u kojima sam uživala tog meseca, iliti knjige, restorani, putovanja, itd. Moji omiljeni newsletteri su GappingVoid, Seth Godin, WaitButWhy, ZenHabits i Postantly. Platforma koju koristim za slanje mejlova je MailChimp, ali vi možete pogledati koja vama odgovara Drip, Boomerang, ili neki četvrti. U MailChimpu imate takođe heat mape i videćete analitiku ko vas čita, koliko je open rate, koliko se novih ljudi pretplatilo, itd. U skladu sa tim, moćićete ovo da naplatite kao dodatnu uslugu klijentima.
 Domaće beauty blogerke organizuju takmičenja i giveways na Facebooku, Instagramu i YouTube. Nekada ih brendovi plaćaju da to organizuju, često to rade i samoinicijativno, o svom trošku kako bi privukle nove čitaoce i gledaoce. Ja sam našla način da sa prijateljicama ponudim vrednost našim pratiocima i giveway je odlično prošao, svaka je dobila preko novih pratioca koji su direktno zainteresovani za naše usluge, a ne za random poklone, tako da nam je giveway zbog toga puno više značio nego da smo ponudile karmine, mobile uređaje ili neke proizvode kojima bismo privukli masu, ali ne i našu ciljnu grupu. 
Mesečni favoriti su jedan od tipova video advertajzinga i zapravo je odličan način da neko progura svoj novi proizvod na zanimljiviji i autentičniji način. Zvuči neverovatno da je prvi You Tube video okačen 24.aprila 2005 godine, a danas ova platforma već broji preko 3.25 miliona korisnika. Svake minute okači se 300 videa, a svaki dan 5 milion ljudi gleda video sadržaj na ovoj platformi! U Srbiji se čuje mišljenje da je ovo samo popularno u Americi, ali čak 80% sadržaja kače ljudi koji nisu u Americi. Ako vas ovo nije ubedilo, onda znam šta hoće! Da li ste znali kolike cifre dobijaju uspešne blogerke kako bi u svom videu spomenule odrđeni proizvod? Od 1000 evra na više. Da, kod nas! Da, moguće je!Video advertajzing ne mora da bude samo video mesečnih favorita sa šminkom, već može biti bilo šta vezano za vaš spektar interesovanja i znanja, bilo da je to ekstremno skijanje, pravljenje ukusnih kolača ili rad sa decom.
 Affiliate mreže su odličan način da zaradiš novac sa strane, ali neophodno je da imaš stranu karticu na koju ti novac može leći i ciljnu grupu koja bi to nešto kupila globalno. Najprodavanije stvari iz affiliate uključuju Amazon knjige, gedžete, lepotu, modne komade, ebooks, itd.
 Nakd, Asos samo su neki od primera sajtova koji na dnevnom nivou sarađuju sa blogerkama dajući im stvari i novac, zavisno od dogovora da plasiraju fotke u toj garderobi na svoje platoforme, pa potom preko ličnog koda prate konverzije i dobijaju novac u skladu sa tim.efinitivno moj omiljeni način zarade jeste rad sa ljudima kroz predavanja, što offline, što prodaje digitalnih proizvoda, što trenutno radim preko svojih radionica i ebooka. Od svetskih primera, Zanita je lansirala online kurseve top blogera i influensera, koje prodaje preko Azzale platforme. Carrie Green prodaje svoje kurseve preko Female Entrepreneur Association FEA, a Marie Forleo dirketno sa svog sajta.
 Radionice su nešto u čemu najviše lično uživam, jer volim da uživo vidim i upoznam žene koje me prate i u malim grupama od po deset nas zajedno radimo na monetizaciji njihovog bloga, i pretvaranju njihovog hobija u posao, kao i kreiranju pasivnog prihoda, digitalnih proizvoda i skaliranju njihovog biznisa.
 Live događaje održavaju često fitness blogerke u saradnji sa brendovima sportske opreme, gde devojke koje dođu mogu besplatno vežbati sa influenserima i dobiti poklončiće, a cilj ovoga je da se ispromoviše neki novi novi proizvod ili stekne brend awareness.
 Ovo je nešto što radi većina fitness blogerki, momci koji se bave PUA sadržajem itd. Odličan je način da brzo dobijete odgovore na goruća pitanja, jer su FB grupe življe i interaktivnije od foruma, a takođe je super način za plasiranje specijalnog behind the scenes sadržaja.Sjajan primer kod nas je fitness blogerka Nada Piliškić i njen Fit Klub na kojem smo zajedno radile, a u svetu Žužka Light. Obe imaju na sajtu klubove koje broje stotine žena koje online dobijaju planove ishrane i treninga, po subscription modelu. Takodje je dobar i MEETTUP!
Ovo je nešto što radi čuveni bloger Mark Manson, koji na svom blogu određene tekstove obeležava crvenom bojom kako bi vas motivisao da se prijavite za njegov premium sadržaj plativši samo $4 mesečno, a ukoliko se prijavite na godinu dana, on vam daje dva meseca gratis. Ovo kupuju ljudi koji godinama prate njegov besplatan sadržaj i cene svaku reč koju ovaj poznati bloger napiše.
Ovo je nešto što kod nas radi moja prijateljica Neva Rajković, čija Facebook stranica broji preko 25.000 fanova. Dakle, kroz pisanje bloga ili vođenja Facebook stranice, ljudi vas bolje upoznaju, diferencirate se od konkurencije, počinju da vam veruju i obraćaju vam se da im pomognete da reše određene probleme radije nego nekome koga ne poznaju tako dobro. Neva je održala besplatan kurs Kreiranje uspeha koji se održava jednom godipnje za preko 2000 ljudi, a plaćeni kurs Manifesting, koji se održava dva puta godišnje.Bavim se predavanjima na seminarima već nekoliko godina. Predavala sam na Conventa Crossover konferenciji u Ljubljani, Telenor Youth Forumu u Oslu, Cosmpolitan Millenials Forumu, Blogomaniji, Blog Openu, itd. Za putovanja na koja ideš kao predavač za tebe i još jednu osobu uglavnom je sve obezbeđeno, a ako si zaista dobar u nečemu, bićeš naravno i plaćen za svoje predavanje. Ovo je odličan izbor za ljude koji su zaista eksperti u tome čime se bave, a uz put vole da svoje iskustvo dele sa drugima. Trebalo mi je 2 godine besplatnih predavanja da bih došla do toga da naplaćujem svoja predavanja i cena je od 200e po satu na više, zavisno od koncepta i teme, tako da ne očekujte da vas odmah ljudi zovu i plate, biće neophodno vreme da vas upoznaju i da budu svesni šta tačno vi donosite na sto kao predavač.Ukoliko pišeš o svojoj ekspertizi bilo da je ona iz oblasti biznisa ili fitnesa, budi spreman da će te ljudi zvati da zakažu consulting jedan na jedan. Ja se bavim ovime već neko vreme i jedini savet koji imam je da dobro pojasniš ljudima šta dobijaju za svoj novac, kako ne bi bilo nesporazuma, ali i da uzimaš bespovratni avans, jer ljudi umeju da budu jako neodgovorni prema tuđem vremenu dok ne plate za njega, pa se dešavalo da mi ljudi ne plate, jer su zaboravili pare i slično. Od tada sam uvela avans i samo ljudi koji su spremni da plate i rade sa mnom sada imaju tu priliku. Tako su zadovoljniji i oni i ja, a nesporazumi se više ne dešavaju. Takođe, nemoj da se pretrpavaš poslom, već ako vidiš da ima previše zainteresovanih, to je signal da ti je cena verovatno niska. koliko si dobar u nečemu o čemu pišeš na blogu, treninzi će doći kao logična opcija, jer će puno ljudi želeti da uči od tebe, da čuje tvoj stav, mišljenje i savet, tako da je ovo super način da usrećiš svoju publiku, ali i zaradiš neki dodatni novac. Bilo da je blog o fitnessu, kuvanju ili izradi biznis planova, tvoj trening nekome od čitaoca sigurno će pomoći da se usavrši u željenoj oblasti.Ako si dobar bloger, onda zbilja nećeš morati da se previše polomiš da se pozicioniraš na sajtovima PayPerHour, Fiver, UpWork, Contently itd. Klijenti će dolaziti do tebe, jer će im se tvoj stil pisanja dopasti. Ovo je odlična šansa da zaradiš dodatni novac, ali se pazi da te kreativno ne iscrpi. Moraš da neguješ svoju kreativnost, a zatrpavanje poslom nekada ume dosta da škodi, pa treba napraviti balans i dopustiti umu da se odmori i kreativnosti da se obnovi.Od virutuelnih proizvoda, ja sam se isprobala u prodaji ebooka Kako da postaneš stjuardesa , trenutno prodajem svoju radionicu OD HOBIJA DO POSLA ali planiram i da lansiram dnevnik za devojčice sa mojom omiljenom dizajnerkom Yelkom i još neke digitalne proizvode.Knjige, garderoba, kozmetika i slični fizički proizvodi su odličan način da zaradite od bloga i na drugačiji način se povežete sa vašom publikom. Ono o čemu morate da mislite je koliko ste zaista sposobni da to sprovedete iz zamisli u delo i šta ćete još morati da naučite na tom putu. Odlična knjiga na tu temu je Preduzetnički mit, autora Majkla Gerbera.
 Izuzetno popularna tema u poslednjih godinu dana je Dropshipping. Ljudi koji su shvatili kako radi ovaj biznis model napravili su milionske biznise širom sveta, a i u Srbiji poznajem dropshippere koji ovo rade. Dropshipperi imaju svoje online shopove, nemaju nikakav lager niti ikada dodirnu robu koju prodaju, bave se isključivo digitalnim marketingom.
Imate svoj online shop na kojem prodajete razne stvari, ili čak jednu jedinu stvar.
Vi niste proizvođač robe, niti imate bilo šta od te robe na lageru. Vi nikada fizički ne dodirnete robu koju prodajete.
Vi se bavite isključivo marketingom – dovođenjem ljudi na sajt, optimizacijom konverzija, Fejsbuk pikselom, i svim onim stvarima o kojima pišem na ovom blogu već 10 godina.
Robu i lager ima neko drugi (najčešće u Kini, ali može biti i lokalno). Proizvođač se bavi proizvodnjom i dobija od vas X porudžbina dnevno, koje pakuje i šalje ljudima koji su poručili od vas.Ovo nije affiliate marketing mnogo je bolje od toga. I sigurno nije "laka lova" kako vam deluje na prvi pogled jer morate dobro da poznajete marketing,drustvene trendove i psihologiju ljudi.
Telešop reklame su klasičan direktni marketing. Tu će neko sat vremena da vam ispira mozak kako je tamo neki kuhinjski uređaj revolucionaran, kako štedi vreme, slike pre i posle, testimonijali domaćica koje govore da ne mogu više da zamisle život bez tog uređaja, pa će onda da krene “ako poručite u narednih sat vremena dobićete i ovaj set noževa” itd itd.Cilj direktnog marketinga je prodaja, što brže i što merljivije, pravljenje baze kupaca i takozvanih “leadova” (potencijalnih kupaca_.
Brend kampanje su sve suprotno od direktnog marketinga. Jedino zajedničko im je to što im je cilj isti – prodaja. Međutim, kod direktnog marketinga cilj je prodaja odmah, a kod brend kampanje, cilj je prodaja na duže staze, mesecima i godinama unapred.K
Ok, ovo znaju i vrapci na grani, ali za svaki slučaj: Grupa ljudi specifična po nekim osobinama, za koju procenjujemo da će kupiti naš proizvod.
Jedan proizvod može imati više ciljnih grupa. Obično je to jedna primarna i nekoliko sekundarnih. Na primer, ciljna grupa za Jimmy Choo ženske štikle su žene koje imaju malo više novca i vole brendirane stvari. Sekundarna ciljna grupa bili bi muškarci koji žele da kupe ženi skupocen poklon.
Nekada, pre digitalnog marketinga, ciljne grupe su bile poprilično široke (npr “muškarci u srednjim godinama”). Zahvaljujući digitalnim medijima koji znaju mnogo više detalja o nama, danas su ciljne grupe postale neuporedivo fokusiranije (“žene iz Subotice od 20-25 koje se bave fitnesom, slušaju Jelenu Karleušu, pristupaju Fejsu sa Ajfona i koje su se verile u poslednjih godinu dana”).
Kada dva marketera razgovaraju i jedan kaže “dobio sam juče deset novih leadova preko Fejsa”, to se odnosi na ljude koji su ga kontaktirali sa pitanjem o ceni, uslovima itd… a može da bude i da je deset ljudi ostavilo neke svoje podatke sa ciljem da zakažu ragovor i tako dalje.
Ako je Telešop klasičan primer za direktni marketing, onda bi klasičan primer za Brend kampanje bila neka “umetnička reklama koju niko živi ne razume”.
Kod brend kampanje ide se mnogo više na neke dublje emocije, i fokus je na tome da ljudi vežu što jače emocije za brend. Brend kampanje ljudima obećavaju život. Obično je ideja da se ljudi osete važniji, lepši, vredniji, ako kupe određeni brend.U opštem slučaju, možemo reći da male firme i firme koje tek počinju treba da se bave direktnim marketingom, a brend kampanje treba da rade velike firme koje “ne znaju šta će s parama”.
SADA KAD SMO "APSLOLVIRALI " OVU TEMU JASNO VAM JE DA SVAKI PUT KAD "UDJETE" NA DRUSTVENE MREZE KAD KLIKNETE BILO STA NAINTERNETU VASE PODATKE SKENIRAJU RAZNE KOMPANIJE. TAKO DA SE IZGUBIO CAK I SMISAO UTICAJA NEKIH LJUDI NA DRUGE LJUDE JER ZAPRAVO MI SAMI SEBI NAVLACIMO
"OMCU NA VRAT". I DOK MI OBICNI POTROSACI SVEGA SLUZIMO KAO OVCE ZA SISANJE INFLUENSERI, DROPSHIPPINGOVCI I SIGITALNI MARKETING  "MLATE PARE".
NIKOM NIJE ZABRANJENO DA PROBA NESTO OD OVOGA. NARAVNO DA SAM PROBALA SVE OD AFFILIATE DO INFLUENSERA I NA KRAJU OSTALA MI JE SAMO MOGUCNOST DA DOBIJAM INFLUENCU S VREMENA NA VREME!


 

SENIDAH ZORANAH

 SENIDAH ( ZORANAH) - SLADJANA! ALTERNATIVNA MUZIKA! TREP FOLK!
Mainstrim - preovladjujuci pravac u bilo kojoj oblasti (naucni, kulturni, nuzicki...) U odredjenom periodu. Cesto se koristi da se odnosi na bilo koji popularni masovni trend u umetnosti radi kontrasta sa alternativnim pravcima.
Sladjana- jos jedan ulicni izraz  za drogu.Da li smo postali prazne ljustire kad "otkidamo" na Senidah i promovisanje droge ili "Despasito" koji je odavno presao 5 milijardi pregleda? 
Njen zvuk je mešavina R'n'B muzike sa repom. Ona je čudna, izgleda bahato, i zbog toga je svima gotivna. Kada jednom poslušate njenu pesmu nećete moći da je izbacite iz glave narednih mesec dana. "U noći gluvoj tek gard pada ruke pustim kada vidim sebe sve se manje čuje tvoj glas u naručje me uzmi Slađana lik razbijen gorak tako sam kaže zbog mene zbog mene Voljiva sam svaku noć dok vole sakato šta to masa vrela krije neću više ni da pijem Varljivo dok svaku noć izgledam bahato šta to masa krije neću ni da pijem Samo snimi me - o, daj Šta to vidiš - o, kada ti se čini - o, daj samo sipni ma zalud je Tripuješ, e? Jedva dišem kada skinem sve sa sebe gorak razbijen zaveden kao zbog mene zbog mene Voljiva sam svaku noć dok vole sakato šta to masa vrela krije neću više ni da pijem Varljivo dok svaku noć izgledam bahato šta to masa krije neću ni da pijem Uzmi me sva Uzimam sve Ne mari za Neka svira Du-Du-A, e bebo! Nešto drugo, Du-Du-A, e bebo!" A kakav tekst? Neko zna o cemu se ovde radi? Nema veze. Ovo je mainstrim.Za mesec dana preko 8 miliona pregleda!Kada su je pitali da objasni tekst Senidah kaze: Slađana je devojka koja je jako željna ljubavi i pažnje, ali ne zna na koji način da to postigne i tako onako zbunjena i ranjiva, u stvari glumica, traži ono nešto što joj fali.Cudno,ali to ne smeta nikom izgleda. Svedočimo promeni muzičke paradigme u Srbiji - reperi polako ali sigurno preuzimaju tron narodnjacima. Senida je nova Bassivity zvezda, koja je zajedno sa Surrealom i Foxom nedeljama dominirala na trending stranici Jutjuba. U moru neartikulisanih zvukova i muzike za koju vam treba prevodilac zbog silnih filtera i autotjuna, pojavila se Slovenka Crnogorskog porekla) koja pomera granice srpske ali i balkanske trep scene. Po bitu pliva kao ajkula i već na prve taktove shvatate da se radi o ozbiljnoj produkciji, nakon toga stvar lomi sama od sebe. Iako se pojavila na srpskoj sceni "tek" sa 32 godine, potpuno smo opsednuti hemijom i harizmom kojom Slovenka pleni. ako je njen stil više R'n'B, Senidah se u trepu snazali bolje nego mnogi muškarci sa naše trep scene.
Izjave tipa „to nije rep nego trep bla bla“ ne piju vodu. Slaganje rima preko matrice je rep, nema tu nikakve filozofije.  Tematika pesama nije toliko katastrofalna koliko način obrade. Trep je nastao kao muzika o dilovanju droge, reperi pričaju o tome kako diluju i opisuju teške situacije iz okruženja sa kojima se svakodnevno suočavaju, govore o svojim planovima za beg od tog načina života. Sama reč “trap” se odnosi na mesto, komšiluk u kom se prodaje droga. Reč je postojala i koristila se u govoru i pesmama mnogo pre nego što je postala naziv novog žanra. Znači, pojam “trep muzika” se odnosio na tematiku pesama, a ne na njihov zvuk( koristi se dosta elektronskih zvukova).   I po meni trep nikako nije rep niti hip hop, a ni turbo folk -nego neka totalno alternativna muzika. Najbolje je bilo kada su postojale samo narodna, zabavna i ozbiljna muzika!
Način repovanja u trepu je više debilan nego bilo šta drugo. To seckanje/brzo izgovaranje kratkih reči je iritantnije za slušanje čak i od onoga što se radilo krajem 80ih. Likovi zvuče kao petogodišnja deca koja uče da čitaju. Nerazumljivo mumlanje je takođe popularno.Generalno, srpski trep nije ništa kvalitetniji od turbo-folka koji se smatra kičom i šundom. “Šund je laž koja želi da se dopadne”, a to je upravo utisak koji srpski trep ostavlja. Mladi koji slušaju turbo-folk žele da žive život na određeni način i da uživaju u stvarima koje su im nedostupne. Iz tog razloga se okreću uživanju u stvarima koje, ako ništa drugo, najbliže opisuju taj način života. Lažni luksuz, sjaj, materijalizam, noćni život, lažne ljubavi i prevare, to je sve čemu se teži jer to najviše privlači pažnju i dozvoljava ljudima da “puste mozak na pašu” i ne razmišljaju o svojim bednim životima. Problem je u tome što im je mozak na paši 24/7.Problem je u dokonim, napaljenim, neiskorišćenim umovima koji predstavljaju publiku koja se loži na taj trep, sve iz prostog razloga što izvođači takve muzike ostavljaju neki utisak nadrkanih buntovnika sa stavom, što bi ovi koji ih slušaju želeli da budu. U skladu s tom činjenicom, prva rečenica ovog teksta je zapravo upućena publici koja sluša trep. Reperi, ni srpski ni američki, ne bi sigurno pravili to smeće kada ne bi imali koga da nahrane istim.Ljudi kao Coby,Fox,Surreal, Senidah su postali mejnstrim. Današnji klinci više ne slušaju Acu Lukasa, oni su svi na trepu.
Zaista slusam sve vrste muzike. Ne kazem da danas ne postoji dobra muzika. Zbog dece zaista sam upucena na sve zanrove kojih danas postoji vise nego ikad. I ne krijem ni svoju ljubav prema repu ali ne i trepu. Promovisanje droge kroz muziku nije mainstrim. A bezvezni tekstovi u folku i popu zaista "ispiraju mozak".
Kakvo drustvo takva  i muzika. Nisu ni mladi uopste krivi za to. Pa pedesetih godina su zabranjivali rok i Elvisa Prislija. A on je prema ovoj muzici zaista KRALJ! I svako vreme ima svoje breme i svoju muziku. Medjutim, ne mogu da shvatim i prihvatim, Senidah, trep, uzasne tekstove i pridavanje znacaja ljudima koji nisu ni M od muzicara.
Takodje ne mogu da shvatim zasto sam im  i ja  pridala znacaj ovim tekstom. Najvise zato da ostane trag  o tome kako su ljudi postali povrsni,bahati, bezosecajni ili kakvi vec kad "padaju" na ovakvu muziku!

SVEMOGUCI PATISPANJ

SVEMOGUCI PATISPANJ BI BIO NAZIV MOJE CETVRTE KNJIGE! PRETENCIOZAN NAZIV? NE BIH REKLA. PATISPANJ JE NAJTANSTVENIJA, NAJLEPSA, NAJUKUSNIJA, NAJLADJA STVAR NA SVETU. KOLIKO SAMO NACINA IMA ZA NJEGOVO PRAVLJENJE. PO TOME JE NENADMASAN. KOLAC KOJI SE NE PRIDRZAVA STROGIH PRAVILA O SASTOJCIMA I KOLICINI ISTIH NEGO BUDI NASU KREATIVNOST. PATISPANJ JE SKORO KAO NAS GOVOR.ON NAS PREDSTAVLJA DRUGIMA!KAO I UPOTREBA PSOVKI U NASEM GOVORU. ZATO CE OVO BITI TEKST O PSOVKAMA I PATISPANJU.
Psovace ocenjuju kao nepouzdane,nedopadljive,nedruzeljubive, nevaspitane...A opet zapitajte se koliko ljudi znate koji ne psuju, koliko je pesama, filmova, knjiga bez psovki?Psovke postoje gotovo u svim kulturama (Japan je izuzetak), a većina nas ih koristi usputno i tako često da rečnik naše deca već u predškolskom uzrastu sadrži  nekih 30-40 primeraka.Pisala sam vec  o bogatstvu naseg jezika cak i u tom delu - psovke. I kako se stranci muce sa njima jer prevod na druge jezike jednostavno ne postoji.Pošto se takvi izrazi upotrebljavaju u svakodnevnom govoru, moglo bi se pretpostaviti da više nemaju moć da izazovu negativnu reakciju u sagovorniku – posebno kad su u pitanju mladi ljudi?Ili cak se mladi ljudi koji mnogo koriste psovke smatraju manje inteligentnim, sto nikako nije istina. A opet ne znaci da podrzavam ovliko psovanje, ni kod dece ni kod tinejdzera, ma uopste. Ipak psovke su nasa realnost.One su prisutne u svakodnevnom govoru kao patispanj u torti! Jedno bez drugog ne ide.A granica izmedju psovki ( kao zamenica za neke reci koje tog momenta ne mozemo da se setimo)i prostih izraza koji su zaista izreceni samo kao obicna prostota tesko je odrediti. Nekome psovanje stoji simpaticno, mladima sluzi kao dokaz pripadanja nekoj grupi,starijima za izbacivanje nervoze, a nekome zaista sluzi samo za vredjenje.Evo jednog zanimljivog rezultata iz studije o psovanju.
Učesnicima studije ponuđen je transkript fiktivnog razgovora između dve petnaestogodišnje osobe; trebalo je da zamisle da su taj razgovor čuli u prolazu, i da ocene učesnike po opštem utisku, inteligenciji, pouzdanosti, druželjubivosti, pristojnosti, i dopadljivosti. Dijalozi su ponuđeni u više verzija – dva dečaka, dve devojčice, jedan dečak i jedna devojčica. Nekada su oba govornika koristila psovke sa spiska, nekada nijedan od njih. Sve ostalo bilo je identično.
Džesika: „E, zdravo.”
Ešli: „Hej, kako si?”
Džesika: „Dobro, žurim na predavanje, ne smem da zakasnim. Znaš kakav je, sigurno će da mi sere.”
Ešli: „Što mrzim kad to rade, jebote. Samo sekundu zakasniš a odmah te drkaju.”
Džesika: „Znam, a još nas zatrpaju gradivom. Toliko imam da učim, jebote.”
Ešli: „I ja, užas. Tri kontrolna nam je najavila ona kučka.”
Defrank i Kalbo ustanovile su da studenti sve sagovornike koji psuju ocenjuju kao ne samo manje inteligentne odnosno pouzdane, već su po njima i manje dopadljivi i previše agresivni. U razgovorima između pripadnika različitih polova, žene koje psuju ocenjene su kao manje druželjubive, dok su muškarci koji psuju ocenjeni kao manje pristojni.
Ovi stavovi formirani su uprkos činjenici da skoro pola ispitanika nije smatralo da su navedene psovke naročito uvredljive. Čak i najteže rangirani izrazi („kučka“ i „jebote“) nisu ostavili jak utisak na njih, a neki ih nisu ni primetili.
„Iako ljudi ne smatraju da je upotreba ovakvog rečnika upadljivo nepristojna, on utiče na njih i formira njihovo mišljenje o sagovornicima, možda podsvesno“, Vredi istaći da se mišljenje studenata o fiktivnim tinejdžerima koji psuju možda ne može translirati na ostale segmente populacije, ali prvi utisak koji stičemo o nepoznatim osobama nije beznačajan, pa možda i ne bi bilo tako loše da svi mi pripazimo na rečnik.Sa vremenom, „ljudi su se navikli na određene psovke i u nekim situacijama ih čak očekuju“, navode naučnice. „Sa druge strane, predrasude ipak formiraju na osnovu rečnika. Izbor reči nam znači, mislili mi o tome svesno ili ne.Ako povratimo snagu psovkama, to bi moglo da spase čovečanstvo, tvrdi doktorka Ema Birn.
Tako i sa patispanjem stoje stvari. Ako stavimo previse ili premalo brasna reskiramo njegovu gnjecavost ili cak neupotrebljivost. Praviti patispanj koliko god to bilo prosto (zbog samo tri sastojka koji se stavljaju ,brasno,secer ,jaja ) ustvari prava je umetnost. Kao i kod govora. Nas vokabular moze da bude i vrlo lep  i ziv  i bez psovki ali i sa njima. Samo  treba kao i za  patispanj pravilno umesati sastojke (reci).
ZASTO BIH SVOJOJ KNJIZI DALA IMA SVEMOGUCI PATISPANJ? PATISPANJ KOJI SAM PRAVILA TOG ZIMSKOG JUTRA PRE CETIRI GODINE STVORIO MI JE SLIKU ZIVOTA ( JAJA SU SADASNJOST,SECER PROSLOST I BRASNO BUDUCNOST). PISUCI SVOJ PATISPANJ PRVIH 1000 SVAKI DAN, A ONDA SVAKI DRUGI OSTAVILA SAM SVOJOJ DECI SVOJEVRSTAN DNEVNIK I TESTAMENT I UOPSTE PRAVILA ZA ZIVOT. OTUD NJEGOVA SVEMOGUCNOST! U ZIVOTU CESTO KORISTIM PSOVKE KOJE NISAM STAVILA  U SVOJE TEKSTOVE PA ISPADAM LICEMERNA. PRIZNAJEM DA PSUJEM MOZDA NEKAD I MALO PREVISE,ALI ZATO SAM MAJSTOR ZA PATISPANJ!

SANJARI I SPAVACI

KO SU SANJARI , A KO SPAVACI? A ODGOVOR NIJE ONAJ DA SU TO LJUDI  KOJI MASTAJU ILI LJUDI KOJI MNOGO SPAVAJU. ODGOVOR JE DOSTA DRUGACIJI. SANJARI SU MIGRANTI KOJI SU RODJENI U NEKOJ ZEMLJI ( NE SVOJOJ MATICNOJ) ILI ONI KOJI SU DOSLI SA RODITELJIMA KAO DECA ,A SPAVACI SU LJUDI PROGRAMIRANI DA URADE NESTO KAD IH PROGRAMERI 'PROBUDE".
Zadnjih nekoliko godina doslo je do totalne "seobe" naroda. Nikada nije bilo vise migranata. I uglavnom ih posmatramo kao uljeze i plasimo ih se. A zar nismo i mi migranti u Americi i Zapdnim zemljama?  I verovatno i na nas gledaju sa strepnjom, cudjenjem i potcenjivanjem. Narocito je  vazno naglasiti da je velika razlika izmedju onih koji su kao odrasli dosli uneku zemlju iz svoje maticne i onih koji su rodjeni ili dovedeni sa roditeljima kao deca. Mada oni izgledaju kao roditelji i sigurno su tako i vaspitavani ( zadrzali su isvoju veru i obicaje) ne mogu ,a da ne poprime i ponasanje iz svoje okoline. U Americi ih zovu "sanjari" zbog toga sto su im roditelji u Ameriku dosli zbog takozvanog "americkog sna". Dodjes siromasan, a onda se brzo  i lako obogatis!
Migracija ili seoba je izraz kojim se opisuje fizičko kretanje ljudi iz jednog područja u drugo, najčešće preko velikih udaljenosti ili u velikim grupama.Ljudi koji se nalaze u migraciji se nazivaju migranti, a zavisno o kontekstu emigranti (iseljenici), imigranti (useljenici) ili doseljenici.Izbeglicka kriza predstavlja veliki problem u poslednjih nekoliko godina, kako za ljude koji napuštaju svoje domove i kreću u potragu za novim životom, tako i za društvo uopšte, koje se samim tim nalazi pred velikim testom. Mesovitih brakova nikad vise i zato je jako bitno da se deca rodjena u tim brakovima ravnopravno integrisu u sve tokove zivota. Kada dodje do deportacije iz bilo kojih razloga nastaju zaista veliki problemi, narocito za decu koja su poprimila vecinu onoga iz zemlje u kojoj su rodjeni.Na primer "sanjari" u Americi su vecinom Meksisanci. Deca rodjena u Americi ,a ne govore spanski nego engleski, razvili su sposobnost zivljenja u urbanoj sredini vracaju se u Meksiko i nikako ne mogu da se uklope. To se odnosi na svu decu koja su se prilagodila za zivot u njima rodnoj zemlji bez obzira na svoje poreklo.
Svercovanje ljudi postalo je najunosniji posao na planeti. Deportacije su privremeno resenje jer se ljudi uvek iznova vracaju tamo odakle su oterani. 
Nasi mladi ljudi takodje u velikim grupama odlaze iz Srbije da bi ziveli bolje i tamo stupaju u brak radi drzavljanstva - isto sto rade i migranti ovde kad dodju u Srbiju. Svako mlado bice ima svoj san,medjutim izuzetno je malo onih koji taj svoj san ostvare. "Sanjari" po celom svetu to pokusavaju. I onda se pitam da li je zaista neophodno sprecavati mlade ljude da budu uspesni negde  daleko od svoje zemlje? Meni kao i svima nije bas prijatno i obicno da gledam oko sebe ljude potpuno drugacije od nas pa ipak pomislim da su i oni prvenstveno ljudi i da imaju pravo na sve ono sto  i mi .
Da se sada malo vratimo na spavace. Pisala sam o njima i duboko verujem u to. A onda se pomislim zasto sanjari nisu vise ljudi koji mastaju  o svojim snovima, a spavaci ljudi koji vole da spavaju. San i snovi ce zauvek biti dostupni svima. Ko zamislja da to moze da se uzme?
ZIVOT JE VRLO TEZAK. PUN IZBORA I BORBE. SAMO SANJARI BILI ONI MIGRANTI ILI DOMACINI MOGU DA GA ODSANJAJU. A ONI KOJI UGRADJUJU CIPOVE U NAS DA BI NAS KONTROLISALI ZACUDJUJUCE ISTO IMAJU SNOVE. PA KAD JE SVE U SNOVIMA, SPAVANJU, SANJANJU NEK BUDE TAKO!