SMISAO ZIVOTA! MALUM I MALUM PROHIBITUM!ZA NEKE JE SMISAO ZIVOTA PURITANIZAM? DA LI JE SMISAO ZIVOTA BITI CIST BEZ CINJENJA IKAKVOG ZADOVOLJSTVA SEBI I LI JE SMISAO ZIVOTA ZIVI I UZIVAJ DOK MOZES? Puritanizam pokret je među engleskim protestantima iz 16. veka, a čiji je cilj bio održavanje crkve u jevanđeljskoj čistoći, nasuprot Anglikanskoj crkvi. Puritanac je moralno strog čovek, koji odbacuje obična zadovoljstva. Usled progona u Evropi, puritanci su se tokom 17. veka naselili u Severnoj Americi, pogotovo regiji Nova Engleska.
Američki puritanizam u 18. veku je imao mnogo šire značenje od želje
za reformisanjem Anglikanske crkve, jer je puritanski pogled na svet u
Novoj Engleskoj imao velik uticaj na čitav crkveni život u Sjedinjenim Američkim Državama.Puritanci su nastojali da reforišimu Crkve Engleske iznutra, čisteći je
od katoličkog sujeverja i tradicije, povratkom na Sveto pismo. U
međuvremenu, Kralj Džejms I je preuzeo tron i suprotstavio se svakom
puritanskom pokušaju reforme – sa jednim izuzetkom, štampanjem sada već
legendarne Verzije Biblije Kralja Džejmsa.uritanska vizija koju su imali pilgrimi
videla je vladavinu Isusa Hrista nad svim aspektima kulture. Ništa nije
smatrano sekularnim, već je sve od rada do razonode bilo sveto i radilo
se za Gospoda. Puritanske službe trajale su oko dva sata, nedelja je za
sve bila dan posvećen odmoru, zgrade bez obojenog stakla ili ikona, a
pevanje u crkvi bez muzičke pratnje.
Ako znaš da je život bolest koja se prenosi seksualnim putem i od koje se 100% umire, biće ti lakše da shvatiš, da se smisao života tokom života kontinualno menja: što si bliže smti, smisao ti je jasniji. Smisao života po uputstvu i za sva vremena ne postoji. Kad dođe tvoje vreme shvatićeš.
U međuvremenu možeš pitati roditelje šta je njihov smisao života. Bićeš iznenađen kada čuješ, da si to upravo TI.
Od kada je sveta i veka, ljudi su želeli da znaju šta je smisao života. Postoje mnoga filozofska učenja i očaravajuće legende koja pokušavaju da daju odgovore.
Postoji legenda o Crvenim nitima koja potiče iz Japana, i objašnjava životne misterije na uverljiv i romantičan način. Ako vera zaista postoji, nadajmo se da funkcioniše baš na način koji je ovde opisan.Zatvorite oči. Zamislite da se vaše telo transparentno širi. Možete li da zamislite beskrajno složenu mrežu krvnih sudova koja povezuje sve delove tela? Postojanje dugujemo ovim rekama koje daju život.Obratite pažnju na jedan prilično poseban kanal u tom sistemu – onaj koji povezuje srce sa vašim malim prstom. Na ovaj način, ovaj za neke najmanje važan prst pravi je predstavnik srca. Zato se, u mnogim kulturama, kada se dvoje mire ili daju zavet, ukrštaju ova dva mala prsta. rema japanskoj legendi, ova nit potiče od srca i ne završava se na vrhu prsta. Nastavlja u obliku nevidljive crvene niti, koja teče iz našeg malog prsta i nastavlja da se prepliće sa crvenim nitima drugih ljudi – povezujući tako naše srce sa njihovim.Dvoje ljudi koji su povezani na ovaj način, vezani su verom samom. Pre ili kasnije, oni su predodređeni da se sretnu, bez obzira koliko daleko žive jedno od drugog, i koliko se njihove životne okolnosti razlikuju. I, kada se desi – taj susret duboko utiče na oboje. Niti se ponekad protežu i postaju zamršene, što bi moglo da odloži fatalni susret. Ali, ta veza nikad neće biti prekinuta.Takvo gledište na život i veze dalo je osnovu za holističku filozofiju, koja tvrdi da naša vitalna suština nije ograničena našim fizičkim telom. Pristalice holističkog pristupa tvrde da smo jedno sa univerzumom i vide crvene niti kao jedan od načina ka razumevanju jedinstva.
Da li ste ikad pomislili: "Ova osoba je ušla u moj život sa razlogom?" Vrlo je moguće da ste u pravu.
Filozofija tvrdi da, iako toga nismo svesni, naši se životi kreću po manje ili više određenoj putanji, vođeni nevidljivim nitima koje je ispleo univerzum sam. Te crvene niti skraćuju daljinu između nas i naših srodnih duša. Kao što Japanci kažu: Svet ima svoje prepreke, ali ništa se ne dešava slučajno.
"Reći ću ti ovako: svaka osoba na svetu je suštinski sama."
Pitanja o smislu pojavljuju se periodično u životu, ali ona svakodnevna egzistencijalna pitanja čine da budu potisnuta sve do trenutka dok se zaista ne izgubi smisao. Zbog čega je živeo, da li je ono za čim je čitavog života žudeo i težio i ono što je postigao bilo ono što je dalo pravi smisao njegovom životu? Šta kad se ne poklope te dve stvari, ono što živimo i ono što smo propustili, i da li je gledanje u smrt u stvari način da pronađemo smisao u sadašnjosti? Da li je besmisleno razmišljati o tome šta čini esenciju našeg života u ranim godinama, kada ne znamo da li je to za čime jurimo isto ono što nas proganja ili još besmislenije u godinama kada je prekasno menjati bilo šta?
"Mi smo stvorenja koja tragaju za smislom, koja moraju da se nose sa neprijatnostima što su privedena u univerzum koji sam po sebi nema nikakvog smisla." A potom da bismo izbegli nihilizam, objasnio sam, moramo da se bacimo na dvostruki zadatak. Prvo, treba da smislimo ili otkrijemo smislen projekat koji je dovoljno snažan da izdrži život. Zatim, moramo se potruditi da zaboravimo čin kojim smo došli do izuma i uverimo sebe da nismo izumeli već otkrili smisleni životni projekat -- da posedujemo svoje nezavisno postojanje "tamo napolju". Shvatite da je smrt jedan događaj, deo života, kraj daljih mogućnosti. "To je neutralan događaj, koji smo naučili da bojimo strahom."
"Više od smrti, čovek se plaši same izolacije koja je prati. Težimo da kroz život prolazimo udvoje, ali svako od nas mora umreti sam -- niko ne može da umre sa nama ili umesto nas. Izbegavanje umirućih od živih prethodi konačnom apsolutnom napuštanju. Izolacija umirućih funkcioniše u dva pravca. Pacijent izdvaja sebe od živih, kako ne bi uvukao porodicu i prijatelje u svoj užas otkrivajući strahove ili mračne misli. S druge strane, prijatelji se udalje osećajući se bespomoćno, neprijatno, nesigurni šta da kažu ili učine, ne želeći da se previše približe pretpremijeri svoje sopstvene smrti.Ko ima ono "zašto" zbog kojeg živi, može se nositi s gotovo bilo kojim "kako".
"Bio jednom jedan kojot koji je bio preopterećen raznim pritiscima u životu. Oko sebe je video samo mnoštvo svojih gladnih mladunaca, previše lovaca, previše zamki. I tako je jednog dana pobegao, da bi se osamio. Odjednom začu note neke lepe melodije, melodije dobrog života i velikog unutrašnjeg zadovoljstva. Prativši pesmu, došao je do jednog proplanka i ugledao velikog skakavca kako se sunča na šupljem panju i peva.
"Nauči me tvojoj pesmi", zamoli kojot skakavca. Odgovora nije bilo. Ponovo je zatražio od njega da ga nauči pesmi. Ali skakavac osta nem. Konačno, kada je kojot zapretio da će ga smazati, skakavac pristade i poče da peva milozvučnu pesmu i ponavljao ju je sve dok je kojot nije naučio. Pevušeći novu pesmu, kojot krenu kući svojoj porodici. Najednom, iznad njega proleti jato divljih gusaka i zbuni ga. Kad se sabrao, otvori usta ne bi li još jednom otpevao pesmu, ali shvati da ju je zaboravio.
Okrenu se i vrati do sunčanog proplanka. Ali skakavac je u međuvremenu odbacio svoju ljušturu, ostavivši je na suncu na istom šupljem panju, i odleteo na granu drveta. Kojot nije časio časa kako bi se postarao da pesmu zauvek sačuva u sebi. U jednom zalogaju proguta skakavčevu ljušturu, misleći da je skakavac i dalje u njoj. Krenuvši kući, ponovo se zatekao kako ne zna pesmu. Shvatio je da ne može da nauči pesmu ako mu je skakavac u stomaku. Moraće da pusti skakavca i natera ga da ga nauči pesmi. Tada uze nož i zaseče svoj stomak da bi oslobodio skakavca. No, zasekao se preduboko i uginuo."
Krivicna dela mogu se razvrstati u dve opste kategorije:malum in se i malum prohibitum. Razlika : Malum je prirodno zlo ocenjeno od strane osecaja civilizovane zajednice ,malum prohibitum je prekrsaj samo zato sto je kaznjivo zakonom?Ili zlocini pocinjeni zbog onog zla koje u sebi nosimo i zlocini pocinjeni samo zato sto su to po zakonu zlocini!
NIKO NIKADA NIJE SHVATIO SMISAO ZIVOTA! ZA SVAKOGA OD NAS TO JE NESTO DRUGO. MISLJENJE O TOME MENJA NAM SE U SKLADU SA GODINAMA. SVI POSEDUJEMO DOBRO I ZLO. PRIRODNO ZLO JE NARAVNO GORE OD ONOG STO SE KAZNJAVA ZAKONOM!
Praznici kao Božić i Uskrs nisu se
slavili zbog svojih paganskih korena, a neki ljudi su u znak protesta
čak radili na Božić. Autoritet je bio utemeljen na Bibliji, a stvari kao
što su sekularna filozofija prava i duhovni autoriteti kao što je Papa
ili Knjiga molitvi, izbačeni su u korist radikalno biblikalizma.
Što se obrazovanja tiče, pilgrimi su
imali visok nivo pismenosti (pre modernog javnog obrazovanja),
zahvaljujući školovanju kod kuće za koje su bile zadužene majke, koje
su, udate kao device u ranoj mladosti, rađale mnogo dece i učile ih da
čitaju, pišu i misle u slavu Boga.
Pilgrimi su takođe osnovali Harvard da
bi edukovali svoje pastore. Prema harvardskom pravilniku iz 1646, svaki
student „će posvetiti svoj život i studije upoznavanju Boga i Isusa
Hrista koji je večni život“. Da bi ovo osigurali, od harvardskih
studenata se tražilo da dva puta dnevno čitaju Bibliju. Pastori i pisci
negovani u duhu puritanizma i danas važe za neke od najboljih u istoriji
crkve i broje takve gigante kakvi su Džon Oven, Ričard Bakster, Džon
Banjan i Džon Milton.
Začudo, ljudi koji sebe lišavaju
zadovoljstava vodeći se asketskim legalizmom, često bivaju optuženi da
se ponašaju puritanski. Ali puritanci i pilgrimi su veoma uživali u
čitanju knjiga, pravljenju muzike, pijenju piva i ruma, plivanju,
klizanju, lovu, ribolovu, streličastvu i kuglanju. Zapravo, prva trajna
zgrada podinuta u Plimutu bila je pivara, a crkve su znale da javno
disciplinuju muževe koji nisu ispunjavali ljubavne potrebe svojih
supruga. ZNACI PURITANIZAM JE MNOGO MNOGO BOLJA RELIGIJA NEKO KATOLICIZAM!!!
Definisati smisao života za sve je poprilično besmisleno, jer život
postoji samo individualno. Tvoj smisao života ne može biti moj i
obrnuto. Svi životni putevi vode u smrt i to je jedino sto je svima nama
žajedničko. Sem toga, zasto praviti drugi korak pre prvog? Logičnije bi
bilo pitanje o smislu dolaska na svet.Ako znaš da je život bolest koja se prenosi seksualnim putem i od koje se 100% umire, biće ti lakše da shvatiš, da se smisao života tokom života kontinualno menja: što si bliže smti, smisao ti je jasniji. Smisao života po uputstvu i za sva vremena ne postoji. Kad dođe tvoje vreme shvatićeš.
U međuvremenu možeš pitati roditelje šta je njihov smisao života. Bićeš iznenađen kada čuješ, da si to upravo TI.
Od kada je sveta i veka, ljudi su želeli da znaju šta je smisao života. Postoje mnoga filozofska učenja i očaravajuće legende koja pokušavaju da daju odgovore.
Postoji legenda o Crvenim nitima koja potiče iz Japana, i objašnjava životne misterije na uverljiv i romantičan način. Ako vera zaista postoji, nadajmo se da funkcioniše baš na način koji je ovde opisan.Zatvorite oči. Zamislite da se vaše telo transparentno širi. Možete li da zamislite beskrajno složenu mrežu krvnih sudova koja povezuje sve delove tela? Postojanje dugujemo ovim rekama koje daju život.Obratite pažnju na jedan prilično poseban kanal u tom sistemu – onaj koji povezuje srce sa vašim malim prstom. Na ovaj način, ovaj za neke najmanje važan prst pravi je predstavnik srca. Zato se, u mnogim kulturama, kada se dvoje mire ili daju zavet, ukrštaju ova dva mala prsta. rema japanskoj legendi, ova nit potiče od srca i ne završava se na vrhu prsta. Nastavlja u obliku nevidljive crvene niti, koja teče iz našeg malog prsta i nastavlja da se prepliće sa crvenim nitima drugih ljudi – povezujući tako naše srce sa njihovim.Dvoje ljudi koji su povezani na ovaj način, vezani su verom samom. Pre ili kasnije, oni su predodređeni da se sretnu, bez obzira koliko daleko žive jedno od drugog, i koliko se njihove životne okolnosti razlikuju. I, kada se desi – taj susret duboko utiče na oboje. Niti se ponekad protežu i postaju zamršene, što bi moglo da odloži fatalni susret. Ali, ta veza nikad neće biti prekinuta.Takvo gledište na život i veze dalo je osnovu za holističku filozofiju, koja tvrdi da naša vitalna suština nije ograničena našim fizičkim telom. Pristalice holističkog pristupa tvrde da smo jedno sa univerzumom i vide crvene niti kao jedan od načina ka razumevanju jedinstva.
Da li ste ikad pomislili: "Ova osoba je ušla u moj život sa razlogom?" Vrlo je moguće da ste u pravu.
Filozofija tvrdi da, iako toga nismo svesni, naši se životi kreću po manje ili više određenoj putanji, vođeni nevidljivim nitima koje je ispleo univerzum sam. Te crvene niti skraćuju daljinu između nas i naših srodnih duša. Kao što Japanci kažu: Svet ima svoje prepreke, ali ništa se ne dešava slučajno.
"Reći ću ti ovako: svaka osoba na svetu je suštinski sama."
Pitanja o smislu pojavljuju se periodično u životu, ali ona svakodnevna egzistencijalna pitanja čine da budu potisnuta sve do trenutka dok se zaista ne izgubi smisao. Zbog čega je živeo, da li je ono za čim je čitavog života žudeo i težio i ono što je postigao bilo ono što je dalo pravi smisao njegovom životu? Šta kad se ne poklope te dve stvari, ono što živimo i ono što smo propustili, i da li je gledanje u smrt u stvari način da pronađemo smisao u sadašnjosti? Da li je besmisleno razmišljati o tome šta čini esenciju našeg života u ranim godinama, kada ne znamo da li je to za čime jurimo isto ono što nas proganja ili još besmislenije u godinama kada je prekasno menjati bilo šta?
"Mi smo stvorenja koja tragaju za smislom, koja moraju da se nose sa neprijatnostima što su privedena u univerzum koji sam po sebi nema nikakvog smisla." A potom da bismo izbegli nihilizam, objasnio sam, moramo da se bacimo na dvostruki zadatak. Prvo, treba da smislimo ili otkrijemo smislen projekat koji je dovoljno snažan da izdrži život. Zatim, moramo se potruditi da zaboravimo čin kojim smo došli do izuma i uverimo sebe da nismo izumeli već otkrili smisleni životni projekat -- da posedujemo svoje nezavisno postojanje "tamo napolju". Shvatite da je smrt jedan događaj, deo života, kraj daljih mogućnosti. "To je neutralan događaj, koji smo naučili da bojimo strahom."
"Više od smrti, čovek se plaši same izolacije koja je prati. Težimo da kroz život prolazimo udvoje, ali svako od nas mora umreti sam -- niko ne može da umre sa nama ili umesto nas. Izbegavanje umirućih od živih prethodi konačnom apsolutnom napuštanju. Izolacija umirućih funkcioniše u dva pravca. Pacijent izdvaja sebe od živih, kako ne bi uvukao porodicu i prijatelje u svoj užas otkrivajući strahove ili mračne misli. S druge strane, prijatelji se udalje osećajući se bespomoćno, neprijatno, nesigurni šta da kažu ili učine, ne želeći da se previše približe pretpremijeri svoje sopstvene smrti.Ko ima ono "zašto" zbog kojeg živi, može se nositi s gotovo bilo kojim "kako".
"Bio jednom jedan kojot koji je bio preopterećen raznim pritiscima u životu. Oko sebe je video samo mnoštvo svojih gladnih mladunaca, previše lovaca, previše zamki. I tako je jednog dana pobegao, da bi se osamio. Odjednom začu note neke lepe melodije, melodije dobrog života i velikog unutrašnjeg zadovoljstva. Prativši pesmu, došao je do jednog proplanka i ugledao velikog skakavca kako se sunča na šupljem panju i peva.
"Nauči me tvojoj pesmi", zamoli kojot skakavca. Odgovora nije bilo. Ponovo je zatražio od njega da ga nauči pesmi. Ali skakavac osta nem. Konačno, kada je kojot zapretio da će ga smazati, skakavac pristade i poče da peva milozvučnu pesmu i ponavljao ju je sve dok je kojot nije naučio. Pevušeći novu pesmu, kojot krenu kući svojoj porodici. Najednom, iznad njega proleti jato divljih gusaka i zbuni ga. Kad se sabrao, otvori usta ne bi li još jednom otpevao pesmu, ali shvati da ju je zaboravio.
Okrenu se i vrati do sunčanog proplanka. Ali skakavac je u međuvremenu odbacio svoju ljušturu, ostavivši je na suncu na istom šupljem panju, i odleteo na granu drveta. Kojot nije časio časa kako bi se postarao da pesmu zauvek sačuva u sebi. U jednom zalogaju proguta skakavčevu ljušturu, misleći da je skakavac i dalje u njoj. Krenuvši kući, ponovo se zatekao kako ne zna pesmu. Shvatio je da ne može da nauči pesmu ako mu je skakavac u stomaku. Moraće da pusti skakavca i natera ga da ga nauči pesmi. Tada uze nož i zaseče svoj stomak da bi oslobodio skakavca. No, zasekao se preduboko i uginuo."
Krivicna dela mogu se razvrstati u dve opste kategorije:malum in se i malum prohibitum. Razlika : Malum je prirodno zlo ocenjeno od strane osecaja civilizovane zajednice ,malum prohibitum je prekrsaj samo zato sto je kaznjivo zakonom?Ili zlocini pocinjeni zbog onog zla koje u sebi nosimo i zlocini pocinjeni samo zato sto su to po zakonu zlocini!
NIKO NIKADA NIJE SHVATIO SMISAO ZIVOTA! ZA SVAKOGA OD NAS TO JE NESTO DRUGO. MISLJENJE O TOME MENJA NAM SE U SKLADU SA GODINAMA. SVI POSEDUJEMO DOBRO I ZLO. PRIRODNO ZLO JE NARAVNO GORE OD ONOG STO SE KAZNJAVA ZAKONOM!
