LISTA ZELJA

DA LI STE POCELI DA OSTVARUJETE LISTU ZELJA - STA CETE SVE URADITI U 2019 -TOJ? NARAVNO PROMENITI ZIVOT IZ KORENA! I NEMOJTE DA VAS ULJULJKA STO JE PROSLO TEK 13 DANA -VREME SE UBRZALO, ZATO OPREZ, DA VAM NE BI I OVA GODINA PROLETELA ,A VI NISTA NISTE UCINILI ZA SEBE.
Kao sto sam u jednom novogodisnjem tekstu rekla promeniti zivot nije kao promeniti prljavu pelenu bebi. Uzmes Novu godinu, bacis Staru i gotovo. Ima tu da se slaka i to koliko. Nije smaranje ta prica o listi zelja kojima bi mogli da promenite svoj zivot na bolje. Jedna od prvih vam je svakako - krecem u teretanu posle doceka Novih Godina ( Prvi  i Trinaesti). Pa imate jos dan dva da to odradite, ako ne, nista do sldeceg pisanja liste zelje  u decembru.
Sad nekom je prioritet ljubav, tako i treba. Naci ljubav svog zivota, ostvariti lepu vezu (mozda i brak). Svakako na tome treba raditi, ne shvatajte olako ljubav. Morate biti spremni na mnogo davanja da bi dobili, na mnogo odricanja i mnogo kompromisa. Ako niste spremni za to, ne krivite ljubav nego sebe!
Posao morate da promenite. Ne mozete vise da izdrzite. Pa i to je u redu. Danas vise niko ne radi na jednom radnom mestu ceo svoj radni vek. Sledite svoje snove ,a li dobro vodite racuna o svojim sposobnostima.
Doterati svoj izgled. Svi pocinjemo sa dijetom prvog u mesecu, za Novu godinu, makar ponedeljkom i znamo kako se to zavrsava. Kao sa teretanom. Mozda ipak odemo do frizera i kupimo neke krpice. Da se koliko toliko osetimo novim, drugacijim ,poboljsanim.
"Želim vam da vas ne boli ono što vas je bolelo, a da vas voli ono što vas nije volelo.
Želim da vam deca budu bolja od vas, da se više vi hvalite njima nego ona vama.
Želim da vas dobro služe noge, da na njima provedete veći deo nove godine, da imate više posla nego vremena.
Želim vam da budete potrebniji drugima nego oni vama.
Da želite i možete više nego što vam treba, a da sve što vam pretekne podelite sa onima koji ne mogu kao vi.
Nemojte uzimati mnogo više nego što dajete. Mislite malo na one kojima će morati da uzmu ono što vama budu dali.
Želim vam da dobijete stan ako baš nemate, ili da umete da se radujete ako ga već imate.
Da vam ono što imate ne bude manje od onoga što nemate.
Želim vam, na kraju, da ova godina ima više sreće sa vama nego prethodna."
Ko bi nas  drugi tako dobro poznavao ako ne Dusko Radovic. I neka vas njegove zelje  vrate na pravi put, na prave vrednosti. Veoma je potrebno znati sta zelis. Jer, zelje se ne ostvaraju kada su u suprotnosti sa nasim potrebama. Ne zeli i ne trazi vise nego sto ti je potrebno. To smo odavno zaboravili. Sve vise trazimo i sve manje dajemo.  I zbog toga nikako nismo srecni. Postali smo bezvoljni, paranoicni, pohlepni, zavidni...
AKO NISTE SASTAVILI SVOJU LISTU ZELJA 31. DECEMBRA, POZURITE JOS MOZETE  NAPRAVITI LISTU  I OD SUTRA JE POCETI ISPUNJAVATI.
OSMISLITE DOBRO SVOJE ZELJE I  U SKLADITE IH SA SVOJIM POTREBAMA!
SRECNO!

CUTANJE JE NESPORZUM

CUTANJE JE NESPORAZUM, EGOIZAM,NESIGURNOST, SAMOCA! A POSLE KAZU CUTANJE JE ZLATO! CUTANJE JE I MOC!U AMERICI POSTOJI MOGUCNOST DA SE BRANIS CUTANJEM (AMANDMAN 5)! REC MOZE DA TE POVREDI VISE OD BILO KOG ORUZJA! DA LI TREBA "RAZBIJATI" TISINU PO SVAKU CENU?
Komunikacija je svakako ono sto nas razlikuje od drugih zivih bica. Mislim na moc govora naravno. Medjutim, nase reci i te kako znaju da budu izrecne kao pretnja, kao uvreda, kao nepuzdane i slicno.Mnogi ljudi imaju potrebu da saopšte najrazličitije utiske, misli, prolazna osećanja... evo zašto treba biti oprezan!
Postoje mnogobrojni trenuci kada nešto izgovorimo u ljutnji i odmah zatim se pokajemo i bude nam krivo što smo povredili dragu osobu. Tada poželimo da vratimo vreme i izbrišemo izgovorene reči. Nažalost, kada se jednom izgovore, reči se ne mogu izbrisati.
Ljutnja je emocija koja se lako pretvara u tugu, povređenost, a često i u nasilje. Ljutnja se uglavnom javlja kada se s nekim ne slažemo u mišljenju iako je to sasvim normalna stvar, s obzirom na to da smo svi različiti i da na svetu i u svemiru ne postoje dve iste osobe.
Izgovorene grube reči mogu povrediti i vas i drugu stranu jako, iako vam to može delovati nebitno i beznačajno, kao što je: "Baš ti ta frizura loše stoji" ... Ovakve situacije možete izbeći jednim zlatnim pravilom: Uvek razmislite pre nego što progovorite!
Reči su jedan od instrumenata na temelju kojih gradimo svet! Duhovno svestan iskaz ima ogromnu duhovnu snagu.
Zvuk izgovorene reči može promeniti stvar kao i sama svest o njima.Setite se: šta se događa s vašim licem i telom kada izgovorite nešto lepo? A kada se ljutite? Kako se osećate kada vam se obraća neko ko se ljuti na vas ili vas vređa ili kada nešto od vas očekuje? Često čujete: "Kada mi je to rekao, kao da mi je lupio šamar"!
Kako je zagonetna stvar ćutanje, i san je zagonetna stvar ali je ćutanje zagonetnije - kaze Isidora Sekulic!Kad ćutimo u sebi to je sasvim neko osobito stanje izvan svake konkretne realnosti. U životu, čovek je ograničen; u sebi on je neograničen, kraja mu nema.Najpreciznije i najsuštinskije znamo ono što ne možemo nikada iskazati. Jezik sâm je ograničen. Jednako se razvija ali jednako vene i opada. Što je govoreno i pisano pre pedeset godina, čudno je i smešno danas. Kako je govoreno pre sto godina, to je groteskni dijalekt. Danas, to isto kazalo bi se sasvim drugačije jezikom koji će dakako postati u ime božije takože groteskni dijalekt. A što je pre trista godina govoreno i pisano, to je mrtav jezik, to je knjizi fotografisan pokojnik.Ćutanje, naprotiv, uvek je isto. Ono duboko ćutanje, da naglasimo opet. Plitko ćutanje, sa stegnutim ustima očima uperenim u savremenost i savremenike u svakidašnje planove, brige, ambicije, mržnje, osvete, to nije ćutanje, to je razgovor šaputav i prikriven na površini čoveka i stvari. Duboko ćutanje je duhovna suština.Ko ume duboko ćutati, dato mu je da izađe iz ograničenja, da ima dodir, kao duše Platonove, sa suštinama. Ko lepo govori, moćan je zemaljski, ko duboko ćuti, moćan je vaseljenski.
 Pokušajte da ne govorite u situacijama u kojima to obično činite, i shvatićete da je ćutanje moć. Dobro ga je vežbati i s vremena na vreme koristititi.

Kada niste sigurni šta treba da kažete, posebno kada ste zbunjeni svojim osećanjima. Tada je bolje sačekati da se situacija jasnije definiše – pogrešne reči mogu da izazovu štetu, koja se teško ispravlja.Kada želite da „konačno kažete sve u lice“. Verovatno su vas preplavile jake emocije – udahnite nekoliko puta duboko i razmislite o posledicama koje će vaše reči izazvati.Kada drugi govori, posebno ako je njegova priča važna. Poštujte osobu koja vam se obraća i ostvarite iskren kontakt očima, kako bi ona dobila utisak da je pažljivo slušate. Ne morate pri tom izgovoriti ni jednu reč.Za vreme teških pregovora ćutanje može biti najbolji saveznik. Kažite šta mislite, a zatim zaćutite i pustite sagovornika da izvuče zaključke – tako ostavljate utisak da ste uvereni u svoje stavove i iskazujete poštovanje prema drugoj strani, dozvoljavajući da i ona kaže šta želi.Kada znate sigurno da savet koji biste nekoj osobi dali – ona ne može da prihvati.Na poslu, kada nemate da kažete bilo šta što bi doprinelo rešenju problema. Ćutite, pratite situaciju i učite.Kada ne želite da se uplićete u bespredmetnu i besmislenu raspravu drugih, kojoj se ne vidi kraj i koja nema logično rešenje.U situacijama tuge, kada ćete ćutanjem obično bolje izraziti svoja osećanja i saučešće nego rečima. 

DOBRO RAZMISLITE SVAKI PUT KADA HOCETE NESTO DA KAZETE! NEKAD JE I NEOPHODNO ONO BROJANJE DO 10,50,100. KORISTITE CUTANJE .ZASTO GA IZBEGAVATE. RECI SU TU, NECE POBECI (AKO IH SAMI NE ISTERATE IZ SEBE).NAPROTIV CUTANJE JE NESTO STO MOZE ISPUNITI TISINU BOLJE NEGO SVE RECI.

RESETOVANJE CIVILIZACIJE

SVAKA CIVILIZACIJA SE 'RESETUJE"! KROZ ISTORIJU NESTALO JE OKO 30-TAK SUPER MOCNIH CIVILIZACIJA. UZROCI SU UGLAVNOM MISTERIOZNI, MEDJUTIM NAMECU SE NEKA PRAVILA KOJA SU 'ODGOVORNA' ZA TO! DAKLE, TACAN OBRAZAC KAKO NEKA CIVILIZACIJA NESTANE NE POSTOJI, ALI JE PRIMECENO DA SU NESTALE UGLAVNOM ONE NAJMOCNIJE!!!!
Mnogo puta je istorija zabeležila sile koje su bile toliko nekontrolisano moćne da su se na kraju raspale.

Pre 3000-5000 godina istorija je dala primer kako je čak i napredna i sofisticirana civilizacija podložna raspadu, što se u ovom slučaju može smatrati i nekom vrstom istorijskog rekorda.

Iako je način života u prošlosti bio mnogo drugačiji nego danas, ispostavlja se da je ipak klica samodestrukcije u čovečanstvu sveprisutna i time se postavlja pitanje o održivosti vrste.

Pre oko 10 hiljada godina napredne civilizacije Inki, Maja i Egipćana su postojale a zatim misteriozno nestale, bez traga. Osvrt na drevne Maje je bitan. Maje su predstavljale jednu od najnaprednijih i najsofisticiranijih drevnih civilizacija koje su ikad postojale na planeti.

Civilizacija Maja je cvetala u džunglama današnjeg Meksika i Gvatemale, a njihov pisani sistem je bio razvijen mnogo pre Kolumbovog otkrića Amerike.

Zapravo, drevne Maje su bile toliko ispred drugih društava, pa i evropskih, da su primenjivali upotrebu gume za različite proizvode, tri hiljade godina pre nego što je iko drugi na svetu znao šta je guma uopšte.

Maje su stvorile fascinantne spomenike, piramide, drevne gradove, neuobičajenu tehniku pisanja i zatim su, kao i mnoge druge civilizacije, nestale pod misterioznim okolnostima.

Pored drevnih Maja, istraživači su širom sveta pronašli dokaze o postojanju velikih civilizacija koje su, poput Maja, samo doživele slom i nestale.Istorija Maja deli se u četiri odvojena perioda: pretklasični koji je trajao od cirka 2000. godine pre nove ere do 250. nove ere, klasični koji obuhvata doba od oko 250. do 900. godine, postklasični od oko 950. do 1539. godine, te period španskog osvajanja koje je potrajalo sve do 1697. kada je poslednji slobodni džep majanskog naroda u Nohpetenu, gradu na ostrvu usred jezera Peten Ica, pao pod njihovu vlast vek i po nakon što je osvajanje počelo. Pričamo o četiri hiljade godina istorije!

Taj pomenuti kolaps klasične majanske civilizacije jedna je dakle od najvećih nerešenih misterija arheologije, jer su tokom osmog i devetog stoleća „neobjašnjivo“ propali veliki urbani centri kao što su Tikal, Kalakmul, Kopan i Palenke; stavljamo reč „neobjašnjivo“ pod znake navoda, jer objašnjenja postoje samo se nauka ne slaže oko njih i njihovih uzroka, a ima čak onih koji tvrde da do sloma uopšte nije ni došlo.
Većina arheologa koja veruje u postojanje kolapsa, uporište nalazi u ostacima materijalne kulture, odnosno, u rapidnom smanjenju broja tih ostataka. Pre svega, teorija kolapsa se temelji na broju spomenika. Naime, Maje su na svaki stavljale datum gradnje, pa možemo da govorimo o prosečnom broju koji je građen svake godine. Tako je 514. sagrađeno deset, 672. dvadeset, da bi vrhunac bio dosegnut oko 750. kada se gradilo po četrdeset spomenika na godišnjem nivou. Nakon toga kreće rapidni pad, pa se već 800. broj sagrađenih spomenika godišnje vratio na deset, da bi konačno 900. dotakao dno: tada nije sagrađen nijedan jedini.
Takođe, sa ovim padom obima gradnje poklapaju se promene u spiskovima kraljeva. Znamo, recimo, sve vladare Kopana u periodu 426—763. godine; tada dolazi do propasti dinastije i velikog previranja koje kulminira kratkom vladavinom uzurpatora po imenu Ukit Tuk, koji je na presto stupio 6. februara 822. i naložio gradnju oltara koji nikada nije dovršen, zato što je 830. ovaj grad-država doživeo iznenadni kolaps i strmoglavi pad broja stanovnika.
Takođe, poslednji kralj obližnje Kirigue, koja je dugo bila vazal Kopana, čovek po imenu Žadno Nebo, vladao je samo u periodu 895—900. godine; to je doba kada su i svi ostali gradovi tog dela Jukatana, koje je vekovima i milenijumima bilo središte njihovog sveta, doživeli sličnu sudbinu.
Postoji i treći metod kojim se vrlo pouzdano utvrđuje da se nešto jako čudno dešavalo u to vreme. Recimo, datiranjem pomoću hidratacije opsidijana ustanovljeno je postojanje stabilnog porasta broja stanovnika i naseobina u Kopanskoj dolini čije je Kopan bio središte, koje je na vrhuncu tokom druge polovine osmog stoleća imalo preko dvadeset pet hiljada žitelja; međutim, nakon toga je usledio dramatičan populacioni pad pa je u dolini oko 900. godine živelo oko petnaest hiljada ljudi (pad od oko 40 odsto), da bi do 1200. godine broj stanovnika bio manji od hiljadu. Slično je bilo i u drugim delovima jukatanskih južnih nizija i visija.
Šta je uzrokovalo ovaj kolaps? Postoji oko osamdeset različitih teorija i varijacija teorija koje pokušavaju da ga objasne. Nemoguće je pokriti ih sve, pa ćemo pomenuti samo one najvažnije.Prva je strana invazija. Ima arheoloških dokaza da su Tolteci, narod koji je dominirao centralnim Meksikom i propao nekoliko vekova pre uspona Asteka, izvršili upad na prostor grada Seibala, danas u severnom gvatemalskom departmanu Peten, pa postoji mogućnost da su južne nizije doživele nekakvu najezdu neke ne-majanske grupe (možda ne nužno Tolteka, ali svakako pod njihovim pritiskom ili uticajem) koja je počela u devetom veku i potrajala stotinu godina: pobornici ove teorije kažu — to je uništilo civilizaciju Maja.
Međutim, većina majanista ne veruje da je strana invazija glavni uzrok kolapsa jer nikakav vojni poraz ne može da ni objasni niti da bude uzrok tog dugotrajnog i nadasve složenog procesa. Na primer, ova teorija ne pruža odgovor na pitanje, gde je nestalo stanovništvo. Institucije vlasti nisu obnovljene nakon ustanaka koji su se odigrali (i koji su ili podstakli stranu najezdu ili njome bili podstaknuti, ako je strane najezde uopšte bilo), što se inače dešava. Generalno, ovo je nategnuta teorija, i u dobroj meri nepotkrepljena materijalnim dokazima, kojih bi moralo biti pregršt i na sve strane, što nije slučaj.
Druga teorija se bavi kolapsom trgovačkih ruta koji je povezan sa propašću Teotivakana, drevnog grada u Dolini Meksika koji se nalazi na oko četrdeset kilometara od današnjeg Siudad-de-Meksika, odnosno Meksiko-Sitija. Teotivakan je sredinom prvog milenijuma, pre uspona Tolteka, dominirao severnom Mezoamerikom, i imao je razvijene trgovinske odnose sa majanskim gradovima
Međutim je ovu teoriju pregazilo vreme: ranije se smatralo da je ovaj grad propao u periodu 700—750. godine, te da je to izazvalo restruktuiranje privrednih odnosa širom regije, i naposletku majanski kolaps. Međutim, danas znamo da je civilizacija Teotivakana svoj vrhunac doživela tokom četvrtog i petog veka, te da je već u periodu 600—650. počela da ubrzano gubi uticaj; vrlo je moguće da je grad napušten u to vreme. Drugim rečima, Maje su prosperirale više od veka nakon sloma Teotivakana, koji je mogao, ne da izazove kolaps, već dapače, da dovede Maje do vrhunca.
Zatim je tu teorija o epidemijama koje su pokosile stanovništvo, direktno odnoseći u smrt ogroman broj ljudi i indirektno sprečavajući populacioni oporavak. Zarazne bolesti su uobičajene u regijama kojima dominiraju tropske prašume, kao što su majanske nizije. Zapravo je moguće da je razvoj njihove civilizacije, pre svega poljoprivrede, uzrokovao propast jer su njome poremetili svoju životnu sredinu i od prirodnog okruženja napravili još plodnije tle za epidemije.
Glavni „krivci“ bi mogli da budu virusi koji izazivaju dijareju, kojih ima i danas u tom delu sveta; pošto često kače decu kojoj onemogućavaju pravilni razvoj, ta deca kasnije budu podložnija težim bolestima. U svakom slučaju, čak i ako ova teorija ne objašnjava u potpunosti kolaps, svakako ga objašnjava u izvesnoj meri, odnosno, epidemije su verovatno bile jedan od faktora koji su odigrali svoju ulogu (definitivno ih je moralo biti više, odnosno, verovatno je pogrešno sve ove faktore koje navodimo posmatrati izolovano, nego kolaps treba gledati kao posledicu zbira svih tih faktora).Teorija suše ima najviše pobornika među majanistima. Naime, velike suše na prostoru Jukatana i Petenskog basena česte su i vrlo teške, a posebno ih izaziva deforestacija, jer tamošnje rastresito tropsko tlo gubi svoju plodnost i slabilnost krčenjem šuma, bez kojih takođe nema kiša. Španske kolonijalne vlasti pedantno su beležile cikluse suša, gladi, bolesti, pa naučnici mogu sa velikom sigurnošću da govore o obrascima kakvi su postojali i u vreme kolapsa klasične majanske civilizacije (za koju gajimo predrasudu da je bujala usred dubokih džungli, dok su Maje tehnički živele u sezonskim pustinjama koje su džungle kasnije ponovo prekrile).Ipak, ova teorija ima i svoje kritičare koji se pitaju zbog čega su gradovi južnih i centralnih nizija propali dok su severni gradovi poput Čičen-Ice, Ušmala, Majapana i Kobe nastavili da cvetaju; oni takođe ukazuju i na činjenicu da većina dokaza u prilog ovoj teoriji dolazi sa prostora severnog Jukatana a ne južnog gde je klasična majanska civilizacija imala svoje središte; konačno, da je nategnuto reći da su baš svi izvori presušili. Pristalice odgovaraju da su mesta na severu poluostrva imala olakšani pristup morskim plodovima, kao i to, da je ispitivanjem sedimenata utvrđeno smanjenje godišnjih padavina od 25 do 40 odsto, više nego dovoljno da do kolapsa dođe.
Sa tim u vezi bi mogli da budu i zemljotresi, mada ne nužno; naime, u periodu između 750—900. godine prostor južno od jukatanskih nizija pogodila su četiri potresa tla koji su ostavili vidne tragove u nekoliko majanskih gradova i možda izazvali napuštanje Kirigue, a nije nemoguće da su pored toga i pogoršali već ionako loše opšte stanje.
Konačno, postoji i teorija ekološkog kolapsa koja je u bliskoj vezi sa teorijom suše i koje smo se gore već dotakli, ali o kojoj sada ipak moramo malo više kazati. Naime, dugo se smatralo da su Maje plodno zemljište dobijale prostom metodom „poseci-i-spali“, pa se verovalo i da je jednostavno došlo do iscrljenosti tla, što je povezano za erozijom i tako dalje, te da je to dovelo do propasti.
Međutim, danas znamo da su Maje koristile brojne napredne poljoprivredne metode i tehnike, neke od kojih još uvek nisu reprodukovane. Snalazili su se kako su znali i umeli, i to su činili na prostoru koji bi za većinu naroda bio nenaseljiv i neobradiv, ali su tokom svojih hiljadu i po godina uspona izazvali sistematski ekološki kolaps koji se očituje pomenutom deforestacijom, zagađenošću izvora vode i smanjenju biološkog diverziteta; ova je teorija prema tome uvezana sa teorijom suše, ali je šira.
Postoje i neke društvene teorije kolapsa klasičnih Maja, pa čak i psihološke. Jedna kaže da je kolaps izazvan iznenadnom propašću celog sistema religijske i političke kontrole nad društvom, a sve usled rastuće socijalne kompleksnosti koja je uništila značaj tradicionalnih rituala i urušila kraljevsku moć da narod dovede u red i natera ga na poslušnost: tako je nestao korektivni i kohezivni faktor koji je poput lepka društvo držao na okupu. Drugim rečima, Maje su prestale da veruju u svoje bogove, i time u opravdanost kraljevske vlasti. Nešto slično onome što se desilo nama, i što nam se i dalje dešava.
Naučnici skreću pažnju da je teško ignorisati broj ponavlja obrasca nestanka ovih civilizacija i NASA, koja delimično finansira studije ove vrste, daje dokaz da postoje određene haotične karakteristike u svim civilizacijama koje su postojale nekada i koje su nestale.

U izveštaju matematičara Safa Mothesarija “Ljudska priroda i dinamika” iznosi se stav da je proces uspona i kolapsa zapravo ciklus koji se ponavlja kroz istoriju.

“Pad Rimskog carstva i jednako tome (ako ne i više) naprednog Maorskog i Indijskog carstva, kao i napredne Mesopotamije, govore o tome da su čak i sofisticirane, složene i kreativne civilizacije krhke i prolazne.”

U studiji se nalazi i sledeće: “ Tehnološke promene mogu samo podići nivo eksploatacije resursa, ali ne rešava roblem korišćenja resursa po glavi stanovnika što je ključna politika jer povećanje potrošnje povećava i eksploataciju resursa.”I samo da vam bude jasno da je svaka civilizacija propala upravo zbog demokratije. Nije ljudsko bice sposobno da zivi po svojoj volji. A ako cemo iskreno mi ni nismo slobodno nego imamo samo iluziju slobode koja nas unistava.

STA MOZEMO DA ZAKLJUCIMO? KAD DODJE DO SVOG NAJVECEG USPONA SHODNO AKSIOMU SVE STO SE USPNE (POPNE) MORA DA PADNE (SIDJE) CIVILIZACIJA NESTANE. OBNOVE SE LJUDSKI RESURSI ( PRIRODNI NE) I NOVA CIVILIZACIJA USTANE IZ PEPELLA KAO FENIKS. NE ZNAM ZA FENIKSA, ALI SE SVAKA NOVA CIVILIZACIJA RADJA OSTECENA NA OVAJ ILI ONAJ NACIN. DANASNJA JE OSTECENA VISE NEGO IKAD, A PO TEHNOLOGIJI I OSTALIM SEGMENTIMA NASIH ZIVOTA UPRAVO SMO U SVOM ZENITU. ZNACI KRAJ SE POLAKO (ILI MOZDA CAK I BRZO) NAZIRE!

SLEDECA CIVILIZACIJA BICE NARAVNO JOS OSTECENIJA I JOS OPTERECENIJA SVIM OVIM PRETHODNIM JER CE BITI JOS NAJPREDNIJA I OD OVE. 

I TAKO REDOM U PROSLOSTI, SADASNJOSTI I BUDUCNOSTI CIVILIZACIJE SE RESETUJU SA MANJE ILI VISE USPEHA ZAVISI OD NEBESKOG KOMPJUTERA!

SINDROM MINHAUZEN

SINDROM MINZAUZEN JE U STVARI JOS JEDAN OBLIK ZLOSTAVLJANJA DECE. ADHD - POSTOJI ILI NE POSTOJI? POREMECAJI LICNOSTI!
Zlostavljanje je po definiciji svaka povreda deteta, sa smrtnim ishodom ili bez njega, koju namerno, nezadesno, nanese roditelj ili staratelj. U Srbiji, neki oblik seksualnog nasilja svake godine doživi oko 1% dece, a do 18. godine života 12–25% devojčica i 8–10% dečaka. Najčešći zlostavljači su roditelji ili staratelji, kao i članovi uže porodice.Stanje u kom se dovode deca na kliniku je zastrašujuće. Opekotine prvog, drugog i trećeg stepena, povrede od batina raznim predmetima, psihičke traume, seksualna zlostavljanja... stvari su na koje su deca osuđena od malih nogu.Nezasticeno  i zlostavljano dete najcesce razvija neki psihicki poremecaj licnosti!
Naravno, majke-zlostavljači nauče decu kako da razgovaraju sa medinciskim osobljem kako se ne bi saznalo kroz šta dete sve prolazi.Neke od najčešćih povreda koje se događaju deci su: opekotine nanesene peglom za kosu, peglom za peglanje veša, figarom za kosu. Opekotine od cigareta po telu su lekarima postale normalna povreda, tj. od svih povreda koje deca pretrpe, ove su najminornije. Takođe, lekari tačno znaju koliko je cigareta bila dogorela kada je ugašena na dete - da li je tek upaljena pa u besu ugašena na detinju kožu, da li je do pola dogorela ili je već bila "zrela" za pikslu.
Možda najstrašnije saznanje je da postoje slučajevi kada se, kao mera kazne koju majka (ili neko drugi iz porodice) smatra da je dete zaslužilo, detetu stavlja glava u rernu, ili da je dete stavljeno golo na vrele plotne od šporeta.
Lekari imaju paletu otisaka predmeta kojima se najčešće deci nanose povrede i često na osnovu toga mogu da utvrde kako je dete ozleđeno. Na toj paleti nalaze se: otisci od kaiša, šnale od kaiša, otisci od varjače, kutlače i escajga generalno. Na paleti se nalaze i otisci predmeta kojima se najčešće deci nanose posekotine, predmeti poput noža, brijača, makaza, igala i sličnih oštrih predmeta.
Bilo je i slučajeva kada roditelji detetu batinama polome ruku, nogu, ključnu kost... ali ga ne odvedu na pregled i do nedelju, dve dana nadajući se da će iščašenje ili slomljena kost malo srasti kako ne bi morali da prolaze kroz ispitivanje lekara šta se dogodilo. Naravno, rana može da se inficira a dete podnosi neverovatan bol sve to vreme.
Uskraćivanje hrane je samo jedna od kazni koja, dalje, dovodi do detetove neuhranjenosti, gde često krajnji ishod može da bude smrt.
Oblik zlostavljanja koji je vrlo prisutan, a o kom se malo zna je takozvani Minhauzenov sindrom by proxy.
MSBP predstavlja poseban oblik zlostavljanja deteta, koji je prvi put opisan sedamdesetih godina prošlog veka. Ime ovog sindroma potiče od barona Minhauzena koji je u XVIII veku, po povratku iz rusko-turskog rata, pričao neverovatne, izmišljene priče, koje su bile plod njegove mašte.
Beogradski doktori (koje necemo nabrojati) zarad njihove bezbednosti, su nam objasnili šta je to Minhauzenov sindrom by proxy, kako se razlikuje od klasičnog Minhauzenovog sindroma i kako se prepoznaje.
- Ta bolest se razlikuje od sindroma MSBP, kod koga simptome bolesti izmišlja druga osoba (što označava izraz „by proxy“). Za njega je karakteristično da se manipulacija izvodi indirektno, posredno, preko deteta. Po definiciji ovaj sindrom podrazumeva da roditelj ili staratelj namerno uvećava postojeće simptome bolesti kod svog deteta ili ih izaziva, priča za naš portal lekar jedne beogradske bolnice.
Ovakvim postupcima su, kažu lekari, najčešće izložena predškolska deca.
- Opisani su različiti načini manipulacije: preuveličavanje ili izmišljanje simptoma, dodavanje krvi u urin ili stolicu koji se šalju na ispitivanje, davanje različitih lekova, sve do intravenskih pokušaja da se dete inficira.
Za postojanje „lažnih” bolesti najčešće je odgovoran roditelj (u preko 90% slučajeva zlostavljač je majka) ili neko drugi ko je veoma blizak detetu (bliski rođak, osoba koja čuva dete ili medicinska sestra). Prikazujući bolest deteta i svesno manipulišući činjenicama, roditelji/staratelji prouzrokuju različite dijagnostičke procedure, terapiju nepotrebnim lekovima, a ponekad i nepotrebne hirurške intervencije nad detetom.Ponekad odgovorna osoba može da izazove prave simptome kod deteta. Tipično je da svi navodni simptomi nestaju kada se dete odvoji od odgovorne osobe.Opisan je slučaj kada je majka svojom salivom (pljuvačkom) zarazila infuzioni rastvor koji je dete primalo, što je dovelo do sepse.
Dalje, imali smo slučaj da majka detetu mašinicom obrije kosu i istuče ga dan, dva, pre nego što će ga dovesti kod lekara kako bi mu se stvorile modrice. Kada dođe kod doktora, predstavi ga kao dete koje boluje od leukemije.

Onda, bilo je i situacija kada roditelj poseče dete ili mu izvadi krv i doda tu krv u urin ili stolicu kako bismo posumnjali na bolest. Ima još mnogo primera.
Pitali smo stručna lica koji je razlog ovakvog ponašanja roditelja, tj. šta dovodi do Minhauzenovog sindroma by proxy.
- Najčešći razlog za ovu vrstu zlostavljanja jeste ostvarivanje finansijske dobiti za različite potrebe odrasle osobe (osiguranje, socijalna pomoć, kupovina novog stana i drugo), ali uzrok može biti i poremećaj ličnosti roditelja koji na ovaj način obezbeđuje kontinuiranu pažnju lekara. Obično se tegobe i simptomi deteta menjaju, a dete se svaki put odvodi u drugu bolnicu.
- Svi ispoljeni simptomi se ne mogu objasniti jednom bolesti. Ishod ovog poremećaja može biti i fatalan za dete. Dijagnoza nije jednostavna i zahteva dobro poznavanje problema. Onog trenutka kada se prepozna ovaj sindrom, dete se mora ukloniti iz roditeljske sredine, a slučaj treba prijaviti po protokolu.
Ovakvim postupcima su, kažu lekari, najčešće izložena predškolska deca.
- Opisani su različiti načini manipulacije: preuveličavanje ili izmišljanje simptoma, dodavanje krvi u urin ili stolicu koji se šalju na ispitivanje, davanje različitih lekova, sve do intravenskih pokušaja da se dete inficira.
Za postojanje „lažnih” bolesti najčešće je odgovoran roditelj (u preko 90% slučajeva zlostavljač je majka) ili neko drugi ko je veoma blizak detetu (bliski rođak, osoba koja čuva dete ili medicinska sestra). Prikazujući bolest deteta i svesno manipulišući činjenicama, roditelji/staratelji prouzrokuju različite dijagnostičke procedure, terapiju nepotrebnim lekovima, a ponekad i nepotrebne hirurške intervencije nad detetom.Ponekad odgovorna osoba može da izazove prave simptome kod deteta. Tipično je da svi navodni simptomi nestaju kada se dete odvoji od odgovorne osobe.
Attention Deficit and Hyperactivity Disorder - ADHD je izmisljen ili zaista postoji?
Leon Eisenberg,doktor koji je pre smrti priznao da je izmislio ovu bolest ( kod nas se vodi kao sindrom?) izmislo jer je imao finansijske koristi od farmaceutskih industrija zbog toga!
Sigurno ste u okolini uočili dete koje je nemirno, teško se koncentrise  na zadatke i stalno traži nove izvore zanimanja.
Ako takvo dete dovedete doktoru, on će mu dijagnosticirati poremećaj pažnje s hiperaktivnošću (ADHD) i propisati lek, iako ono možda nije bolesno.Pravilno dijagnosticiranje zahteva puno vremena. A tableta se može propisati vrlo brzo.Tako da deca "savanti" , indigo ikristalna deca pa i nova Z generacija zbog ubrzanog napretka tehnologije i vremena uopste budu svrstana pod ADHD sindrom zbog svoje radoznalosti i  multitaskinga ( raditi vise stvari istovremeno). I evo vec su na ritalinu ( u Americi svako 10-to dete). Farmaceutske industrije uzivaju u profitu, doktori su skinuli sa vrata nemirno dete, roditelji dobijaju "zombija" ,a malisan je u cudu. Eto kad ste iznad proseka i izdvajate se iz gomile i mislite svojom glavom. Odmah vam "prisiju' neki  poremecaj licnosti i daju vam lekove na r (kao ritanil) rivotril, rispolept i razni "diazepami".
TAKO DRAGI MOJI RODITELJI AKO IMATE NEMIRNO, RADOZNALO NADPROSECNO DETE POSVETITE MU VREME, A NE  DA GA ZLOSTAVLJATE   PSIHICKI I FIZICKI.
STO SE TICE FINANSIJSKE KORISTI KOJA JE POTREBNA RODITELJIMA "BOLESNE DECE' ( VIDI MINHAUZEN SINDROM) I DOKTORIMA U SPREZI SA FARMACEUTIMA KOJI JURE VELIKI PROFIT MOGU SAMO DA KAZEM SRAM VAS BILO! KOLIKO STE JADNI KAD SVOJU DECU ZLOUPOTREBLJAVATE (ILI TUDJU?)
NA KRAJU MORAM JA ONO SVOJE STO KORISTIM  U SVIM  BLOGOVIMA - NE DAJTE NI BEZOBRAZNOJ I RAZMAZENOJ DECI DA ZLOSTAVLJAJU VAS!!!!!

GLUPOST,STRAH I MOC

GLUPOST JE POTREBNA ZDRAVLJU - GOVORIO JE DUSKO RADOVIC! DANAS - GLUPOST I TE KAKO STETI ZDRAVLJU! STRAH JE MOC! A STA BUDE KADA SE UDRUZE GLUPOST I STRAH? I DA SE RAZUMEMO NA SNAZI JE VLADAVINA GLUPOSTI, STRAHA I MOCI!
Glupost je opasniji neprijatelj dobra nego što je zlo. Protiv zla možemo da se bunimo, ono se može razotkriti, u slučaju nužde i sprečiti silom; zlo uvek u sebi nosi i klicu sopstvenog uništenja zato što kod ljudi makar izaziva neprijatnost. Protiv gluposti smo nemoćni. Tu ne možemo ništa da postignemo protestima ili silom; argumenti ne vrede, u činjenice koje govore protiv prethodno oformljenih mišljenja jednostavno niko ne veruje – u takvim slučajevima je glupak čak i kritičan...
Osim toga glupak je, za razliku od zlikovca, u potpunosti zadovoljan samim sobom: da, on je čak i opasan zato što se lako razdraži i prelazi u napad. Stoga moramo biti obazriviji sa glupakom nego sa zlim čovekom. Nikada više ne treba da pokušavamo da glupaka ubedimo argumentima, to je besmisleno i opasno.
Da bismo znali kako da izađemo na kraj s glupošću, moramo da pokušamo da shvatimo njenu suštinu. Jedno je sigurno: ona u suštini nije defekt intelekta, nego ljudskosti. Ima ljudi intelektualno veoma dobro opremljenih, koji su glupi, i intelektualno usporenih koji su sve samo ne glupi. To, na vlastito iznenađenje, otkrivamo u određenim situacijama.
Utisak da je glupost urođena slabost nije tako jak kao onaj da ljude u određenim situacijama načine glupima, tj. da sami dopuštaju da budu zaglupljeni.
I možemo da vidimo da ljudi koji žive odvojeno od ostalih, usamljeni, tu manu ređe poseduju nego ljudi ili grupe ljudi koji imaju potrebu za druženjem ili su na to upućeni.
Čini se, dakle, da je glupost više sociološki nego psihološki problem. Ona je rezultat delovanja izvesnih istorijskih okolnosti na čoveka, psihološki fenomen koji prati određene spoljašnje prilike.
Ako to razmotrimo malo detaljnije, pokazuje se da svaki jak spoljašnji razvoj sile političkog ili verskog tipa pogađa veliki broj ljudi glupošću. Da, to gotovo zvuči kao neki socio-psihološki zakon. Moć jednih zavisi od gluposti drugih. Nikada, međutim, neke ljudske sposobnosti, na primer intelektualne, ne bivaju umanjene niti nestaju, već preovlađujući utisak koji razvoj moći ostavlja na određene ljude oduzima njihovu samostalnost – oni, manje ili više nesvesno, odustaju od samostalnosti u situaciji u kojoj se nalaze.
Činjenica da je glupak često i tvrdoglav, ne sme da nas zavede da poverujemo da je samostalan. Već u razgovoru s njim primećujemo da nemamo posla s njim lično, već sa sloganima, parolama itd. koji su ga poptuno zarobili. On je zaposednut, zaslepljen, zloupotrebljen i zlostavljan u čitavom svom biću. On je pretvoren u instrument bez volje i tako je u stanju da čini sve moguće zlo, a istovremeno nije u stanju da ga spozna kao zlo. Ovde leži opasnost od demonske zloupotrebe, koja čoveka može zauvek da uništi.Ljudska glupost i svemir su beskonačni, ali mislim da za ovo drugo nisam siguran - rekao je Ajnstajn i bio je naravno u pravu.
Strah je jedna od četiri osnovne emocije. Kažemo da su četiri osnovne emocije radost, žalost, srdžba i strah, jer se i filogenetski i ontogenetski javljaju najranije.
Riječ emocija dolazi od latinske riječi movere, što znači pokretati. Svaka se emocija sastoji od sljedeće četiri komponente: fiziološke aktivacije, kognitivne interpretacije, facijalne ekspresije te ponašanja.Strah definiramo kao intenzivan i neugodan osjećaj u vezi s postojećom ili očekivanom opasnošću. Fiziološke promjene koje prate strah jesu: suha usta, lupanje srca, znojenje, drhtanje, “praznina” u želucu, potreba za uriniranjem. Neki strahovi povezani s nekim predmetima ili situacijama psihički su poremećaji – psihoneuroze, i nazivaju se fobijama. Strah je, dakle, neugodna emocija izazvana sviješću o određenoj opasnosti. Možemo reći da razlikujemo više stupnjeva straha:
-“užas” karakterizira zakočenost prilagodbenih reakcija,
-“panični strah” obilježen je motoričkom uzbuđenošću i znatnim smanjenjem svjesne kontrole,
-“tjeskobni strah” karakterizira uzbuđenost povezana s koncentriranim očekivanjem opasnosti,
- “oprez”, kao osobit oblik ponašanja, sadržava elemente prikrivenog i sublimiranog straha.
Sama pojava straha u određenim okolnostima i njegov intenzitet razlikuju se kod pojedinaca, što ovisi o različitim biološkim i psihološkim uvjetima (neki su “plašljivci”, neki “paničari”…).
Neki su oblici straha instinktivni ili prirođeni (npr. strah pri gubitku ravnoteže, strah od neočekivanih jakih zvukova, strah od mračnog prostora). Postoje i doživljaji straha koji su nezavisni o vanjskom utjecaju i dolaze kao simptomi podsvjesnih sukoba. Tako npr. strah kao stalna slutnja opasnosti može pratiti mnoge reakcije neprilagođenih pojedinaca. srazmjerno lako da odgoje djecu bez kompleksa. Ne smije se nikada dozvoliti da se dijete osjeća uplašenim ili krivim. Čovjek ne može da eliminiše sve reakcije straha - svako se trgne kad se vrata zalupe. Ono što se može eliminisati to je nezdrav strah koji je kao da se nakalemio na dijete - strah od kazne, strah od ljutitog boga, strah od ljutitog roditelja."
Moć je višeznačan i višeslojan pojam. U istraživanju ovog pojma moguće je izdvojiti, disciplinarno, sledeća značenja: lingvističko, filozofsko, teološko, antropološko, psihološko, sociološko, politikološko i pravno. Takođe, moć se može izučavati s aspekta porekla, razvoja, oblika, strukture, funkcija, suštine i vrednosti. Na osnovu ovih pristupa istraživanju moći, razvile su se različite teorije i teorijski stavovi.
Najčešće se definiše kao mogućnost jednog subjekta da nametne volju drugom, bez obzira želeo to ovaj ili ne.
Filozofiju, kada je o pojmu moći reč, interesuje prevashodno suština ovog pojma. U filozofskom shvatanju pojam moć javlja se u tri značenja^:

• moć kao puka moć,
• moć kao nadmoć i
• moć kao mogućnost 
• Moć kao puka moć je u odnosu na čoveka neutralna. To je moć koju poseduju i priroda i zivotinja i čovek. Tu se radi o moći opstanka, preživljavanja, kretanja i razvoja. Neposedovanje moći u ovom smislu znači zastoj, nepokretnost, raspad, uništenje.U značenju moći kao nadmoći subjekt moći je čovek. Tako se moć kao nadmoć ispoljava u značenju vladanja, upravljanja, zapovedanja, ugnjetavanja, prisvajanja, otimanja. Ovakva moć podrazumeva hijerarhiju i zavisnost, odnosno nadređene i podređene, tlačitelje i tlačene, itd.Značenje moći kao mogućnosti odnosi se na čovekove stvaralačke potencijale. Stvaralaštvo samo po sebi je moć. Nema nemoćnog stvaralaštva. Stvaralačka moć je otkrivanje još racionalnijeg, još upotrebljivijeg i još humanijeg. Stvaralačka moć oslobađa čoveka od različitih vrsta zavisnosti i uspostavlja odnose među ljudima na višem i kvalitetnijem nivou. I moć kao nadmoć, ako nije zasnovana na sili, nasilju i dominaciji, može da nosi u sebi stvaralačku mogućnost.

I sada na kraju kada znamo otprilike sta su glupost, strah i moc do kog zakljucka dolazimo?
Ljudi koji vladaju svetom svoju moc crpu iz ljudske gluposti i straha. Sto su ljudi manje obrazovani  informisani vise se plase.Nista ne izaziva ljudski strah kao nesto nepoznato,zbog tog straha a i svoje gluposte oni prihvataju sve sto im mocnici kazu. BESKRAJNI ZACARANI KRUG IZ KOGA NEMA IZLAZA.
I TAKO JE OD POSTANKA SVETA I CIVILIZACIJE KOJU MI ZNAMO ( ILI MISLIMO DA ZNAMO). MOCNICI KOJI SAVRSENO ZNAJU DA MANIPULISU LJUDIMA I OSTALI LJUDI  (NAROD) KOJI SU PREPUNI STRAHOVA I GLUPIH RAZMISLJANJA FUNKCIONISU SAVRSENO! OBICNI LJUDI IZ STRAHA I NE ZNANJA PRIHVATAJU SVE STO IM SE KAZE KAO DA NEMAJU SVOJ INTELEKT.MOCNICI TO NARAVNO KORISTE ZA SVOJE POTREBE I ODRZAVANJE SVOJE VLADAVINE MOCI. NOVA TEHNOLOGIJA JOS VISE POMAZE U TOME, A JA SAM NAIVNO MISLILA DA CE SVE OVE INFORMACIJE KOJE IMAMO DOPRINETI NASEM RAZMISLJANJU  I OSLOBADJANJU OD STRAHOVA KOJIMA NAS DRZE ZAROBLJENIM.
GLUPOST PLUS STRAH VECINE JEDNAKO MOC MANJINE!

FUNKCIONALNA PORODICA

SVAKO U KUCI IMA SVOJ MOBILNI, SVOJA KOLA SVOJU MUZIKU, POLITICKU PARTIJU, SVOJE VREME SVOJE....DANASNJA SAVREMENA - FUNKCIONALNA PORODICA?!
Zar uređaji treba da paze na nas da ne zalutamo, kao da već nismo, a nismo sigurni da u tome može da nam pomogne GPS. Kada stignemo i kupimo sve te novotarije okrenemo se iza sebe i vidimo svoje dete ako ga uopšte imamo, koje i ne poznajemo. Porodica nam je postala skup stranaca.
Otuđenje je tu. Da li je vredelo svega onoga čega smo se odrekli? Da li smo željni ostali ljubavi? Da li je to ono što smo želeli i ostvarili i po koju cenu? Da li je cena previsoka i da li možemo da je platimo?Prvi problem sa kojim se savremena porodica susreće jeste siromaštvo. Istarživanja pokazuju da jedna petina svetskog stanovništva živi u siromaštvu. Siromaštvo je jedna od posledica širenja globalne ekonomije koja vrši koncentraciju sredstava i ekonomske moći u velikim kompanijama i razvijenim zemljama, razara stare ekonomske strukture i beskompromisno širi tržište za visokoproduktivne i visokosofistikovane proizvode. Na osnovu letimičnog pregleda rasprostranjenosti svetskog siromaštva može se postaviti teza da je siromaštvo jedan od najvećih izazova i iskušenja koja stoje pred savremenom porodicom. Ekonomska stanje svake porodice uslovljava sve ostale njene funkcije u savremenom društvu. Siromaštvo deluje najmanje dvostruko negativno na porodicu. Prvo, porodice nisu u stanju da budu sigurno i bezbedno utočište svojih članova, da zadovolje njihove potrebe i pruže garanciju za njihove ambicije i želje (dobro obrazovanje, kvalitetnu socijalizaciju, toleranciju i prijateljstvo), a često se i raspadaju zbog siromaštva. Drugo, ne mogu na vreme da se zasnuju nove porodice i da obavljaju pretpostavljene i očekivane funkcije. Poseban problem predstavlja činjenica da su siromašne porodice obično brojne i nalaze se u nerazvijenim područjima sa visokom stopom nataliteta (demografskom eksplozijom).Jedan od problema, svakim danom sve prisutniji, sa kojim se susreće savremena porodica, jeste problem nasilja. Porodice su ugrožene nasiljem kako unutar samih porodica, tako i nasiljem u neposrednom okruženju.. Visok stepen nasilja u porodici ima svoje korene u frustracijama, strahu, neizvesnosti i teškoćama koje pojedini članovi doživljvaju u društvu i to prenose na porodicu.Kriminal, terorizam, ratne pretnje i ratovi predstavljaju posebne, otežavajuće uslove i stvaraju okruženje, socijalni i kulturni milje u kome se nasilje stalno širi i postaje “uobičajeni” način života i delovanja.Nasilje nad decom u porodičnom okruženju postaje veoma ozbiljna i složena pojava sa pravnog, sociološkog, psihološkog, etičkog i kulturnog stanovišta.Raspon nasilja koje čine deca nad roditeljima je veoma širok. Od zanemarivanja i zapostavljanja starih i nemoćnih roditelja, preko iskorištavanja njihove blagonaklonosti, finansijskih sredstava i materijalnog bogastva do monstruoznog ubistva.Savremena porodica postaje, posebno u ekonomski razvijenim sredinama, sve manje privlačno mesto za život i sve manje poželjno utočište za njene članove. Toplinu doma u kojoj se nekada razvijala bliskost i podrška zamenjuje porodični “pakao” iz koga svi žele da što pre pobegnu. Nedostatak slobode, usamljenost, malo obraćanje pažnje na decu, odsustvo podrške roditelja, potrebe za slobodnim razvojem ličnosti pretvaraju porodicu u poprište borbe različitih želja i ambicija, umesto skladnih odnosa, podrške i pomoći.Sve su češći sukobi između roditelja i dece oko shvatanja prava na individualnost i slobodu, obaveza i uloga koje roditelji nameću i očekuju od dece. U savremenim porodicama traje “stalna borba moći” između članova, između polova, traje pravi “porodični rat” oko pitanja individualnih prava i sloboda pojedinih članova. Roditelji okrivljuju decu da sve manje imaju obaveza i odgovornosti prema porodici, a deca se svađaju sa roditeljima okrivljujući ih za vlastiti neuspeh i nesnalaženje među vršnjacim i u društvu uopšte. Deca postaju frustrirana, pribegavaju nasilju među vršnjacima i u neposrednom okruženju ili “odlaze” u usamljenost, ravnodušnost, postaju zabrinuti i depresivni. Osnovno pitanje se postavlja kako razviti skladne porodične odnose i porodičnu toleranciju kako bi svi članovi osećali zadovoljstvo i sreću u porodici. Čini se da je to danas sve manje moguće ostvariti u današnje vreme prebrzog života, velikih društvenih transformacija i brze promene sistema vrednosti. U tradicionalnim porodicama članovi osećaju potrebu da “pobegnu” iz porodice i ostvare svoju slobodu i samostalnost živeći sami ili u nekom drugom vidu zajednice (rana udaja, neke zajednice vršnjaka, komune, sekte i slično).Problem porodične tolerancije i granice u zahtevu za slobodom i samostalnošću najčešći je uzrok povećanog stepena razvoda brakova u savremenom društvu.

Nezadovoljni stanjem u porodici i osećajem fizičke i duhovne teskobe mladi često pokušavaju da nađu utočište u drugim grupama koje se nameću kao “alternativna porodica”, a u stvari su negacija porodice. Na prvom mestu to su sekte koje privlače mlade ljude (i ne samo mlade) svojim aktivnostima i veštinom prezentovanja “alternative” skučenim porodičnim odnosima, teškoćama i nepravdi u savremenom društvu. Ulaskom u sektu nastaje sukob u samoj ličnosti (nove obaveze i uloge i potrba da se napusti porodica ili održi neka veza sa njom). Većina modernih sekti je po samoj svojoj prirodi orjentisana na negaciju porodice jer se ona predstavlja kao “velika” porodica. Neke sekte direktno zahtevaju raskid sa porodicom, a neke to čine postepeno i prikriveno svojom indoktrinacijom i nametanjem novih pravila. 

Postoje i takve porodice koje, posmatrano sa strane, izgledaju kao veoma skladne i tolerantne ali kada im se približite otkrivate sve njihove probleme i teškoće. To se može nazvati pojavom otuđenja u porodici. Obično su te porodice posvećene jednom cilju (sticanju bogatstva, ličnoj afirmaciji članova, predanom ispunjavanju obaveza na poslu) i za svakodnevna porodična druženja i obaveze nemaju dovoljno vremena, strpljenja i ambicije. Članovi se četo ne viđaju danima iako stanuju u istom prostoru,[7] okupljaju se povremeno na ručkovima ili nekim porodičnim svečanostima. Često nisu međusobno upoznati o problemima i potrebama. Svaki član traži pomoć i prdšku u nekoj instituciji građanskog društva (savetovališta, lični psiholog, agencije). Takve porodice imaju samo spoljašnju formu porodice (kuću, veliki stan u kome zajedno žive) ali ne i klasičnu formu unutrašnjih bliskosti, povezanosti, upućenosti jedni na druge i osećaj porodične sigurnosti. Otuđenost u savremenoj porodici nastaje kao posledica dinamičnog razvoja društva, prebrzog života, ekonomskog rasta, potrošačkog mentaliteta, trke za sticanjem bogastva, celodnevnim boravkom na poslu, potrebama stalnog obrazovanja i poslovnog putovanja. Ponekad se dešava da ovakav način života u porodici ima negativne posledice na decu kao što su: ravnodušnost, usamljenost, zatvorenost, depresija, odavanje porocima (alkohol, narkotici).Teško je utvrditi “normalnu” veličinu savremene porodice jer je reč o sistemu vrednosti, ličnom osećaju za sklad, potrebe i odgovornost, reč je o stilu i načinu života i gledanju na ukupnu društvenu stvarnost. Ipak, može se konstatovati da danas postoje dve karakteristične pojave u okviru savremne porodice koje izazivaju pažnju naučnika (demografa, ekonomista, sociologa, psihologa), političara i “običnih” posmatrača. To su pojave, na neki način dijametralno suprotstavljene: porodice sa mnogo dece, i porodice sa malo dece.Postoji još nekoliko iskušenja i problema u porodici, porodičnim odnosima i odnosima porodice i njenog okruženja u današnje vreme. Oni sve ubedljivije ukazuju da je klasična porodica u stanju duboke krize, da se odvija proces njene transformacije i promene mesta, uloge i značaja u savremenom društvu. Ovde ću ukazati na nekoliko elemenata i pojava u savremenom svetu koji “atakuju” na klasičnu, posebno patrijarhalnu porodicu sa namerom da je “demistifikuju” i postepeno (nesvesno ili namerno) potiskuju.Međutim, postoje i pojave koje su sve izraženije u savremenom trenutku a koje predstavljaju značajan elemenat u procesu negacije, kako klasične porodice, tako i porodice uopšte. Jedna od njih je i pojava brakova istog pola (homoseksualnih i lezbejskih brakova)[9]. Ovaj problem postaje izražen još više sa zahtevom tih parova da legalno usvajaju decu i tako formiraju “prave” porodice. Biće veoma značajno za psihologe i sociologe istraživanje života takvih porodica, ponašanje dece u okruženju, njihove potrebe, senzibilnoet, sklinosti, odnos sredine prema njima. Ovom problemu treba dodoati i buduće probleme koji bi mogli nastati kloniranjem kao instrumentom “reprodukcije” porodice (bilo klasične ili “monoseksulne”).

Savremena porodica se susreće i sa sve izraženijim problemom mešovitih brakova (rasno, kulturno) koji zahtevaju duži period prilagođavanja, posebno u sredinama koje inkliniraju rasnoj ili kulturnoj “čistoti”. Na kraju, može se pomenuti i problem kohabitacije(život u zajednici bez formalnog sklapanja braka) za koju neki teoretičari smatrju da predstavlja “budućnost” bračnih zajednica[10] i modalitet porodičnih odnosa, ima slobodu kretanja partnera (odlaska, ostajanja, povratka), nije formalno-pravno ograničena, zasniva se na emotivnoj bliskosti ili nekom interesu dužeg ili kraćeg trajanja, može da prerasta iz emotivno-ljubavnih, bračnih u prijateljske, poslovne, saradničke odnose i obrnuto, iz pomenutih odnosa u “prave” bračne odnose.

Porodica koja se ne sastaje ni na jednom obroku, koja nista ne radi zajednicki nije funkcionalna- to jest prava porodica. Tehnologija i brz  nacin zivota oduzeli su svaku mogucnost za pravu normalnu porodicu. One porodice koje su jos uvek opstale zive otudjeno. Svaki clan se oseca usamljeno i to kompenzuje tehnologijom, materijalnim dobrima i prisnim odnosima van porodice.

DOZOVITE SE PAMETI LJUDI. SADA SU NAJVECI PRAZNICI, HLADNO VRME U SVAKOM SMISLU. STISNITE SE UZ CLANOVE SVOJE PORODICE I POKUSAJTE KAKO ZNATE I UMETE DA SACUVATE SVOJU PORODICU NA OKUPU. DAJTE IM SVU LJUBAV  I PAZNJU KOJU POSEDUJETE I CUVAJTE  I NEGUJTE SVOJU PORODICU   KAO RETKU BILJKU. STO BI REKAO BORA CORMA - IMAM SVOJ MALI DOM  I KINESKI ZID OKO NJEGA.

MAMA VOLI BEBU

MAMA VOLI BEBU NAJVISE NA SVETU -186 MILIONA PRIKAZA.
 Spominjanje droge, alkohola i mafije, rijaliti, silikoni, nabrajanje robnih marki, mumlanje, ne baš književni rečnik u najslušanijim tj. najgledanijim YouTube spotovima u Srbiji za 2018. godinu. 
Najgledaniji YouTube spotovi u Srbiji 2018. godine:
 Jala Brat x Buba Corelli x Coby - Ona'e (56 miliona pregleda za šest meseci)Maya Berović feat. Buba Corelli - Pravo vreme (63 miliona pregleda za pet meseci)
Buba Corelli - Balenciaga (58 miliona pregleda za sedam meseci)
MC STOJAN - LA MIAMI (67 miliona pregleda za šest meseci)
Sasa Matic & Aleksandra Prijovic - Ko si ti (48 miliona pregleda za šest meseci)
ANASTASIJA - SAVRŠEN PAR (36 miliona pregleda za pet meseci)
Rasta - Adio Amore (30 miliona pregleda za osam meseci)
KIJA FEAT MINISTARKE - NE VRAĆAM SE NA STARO (22 miliona pregleda za pet meseci)
Senidah - Slađana (29 miliona pregleda za devet meseci)
Jala Brat & Buba Corelli - Mafia (37 miliona pregleda za osam meseci).
MILICA TODOROVIC MOJE ZLATO 127 MILIONA.
Podatak da je decija pesmica gledanija od najvecih "hitova" ipak ohrabruje zar ne? Zasto se u Novoj godini ne bi nadali nekakvom poboljsanju? Makar se i uzaludno nadali jer nada poslednja umire.
Zato SRECNA NOVA 2019.GODINA uz muziku koju volite  i zelite da slusate. I zaista ovaj put posto je ovo novogisnji blog necu da ulazim kako se stiglo do tih glasova jer je zaista evidentno da se ovakva muzika slusa.
Ne znam koliko ste u toku i da li slusate ovu muziku koja je trenutno  u trendingu? Moj slucaj je takav da slusam zbog dece.I zato dajem sebi za pravo i da komentarisem jer  se kod nas kuci stalno vrte te pesme. Jala brat  i Buba pevaju (mrmljaju) da im treba prevod sto se cesto i desava na njihovim spotovima. Tekstovi u istom fazonu, prepoznatljiva muzika, pevljivo ,opusteno. Sta ne valja? Sto i ostali pevaci pokusavaju da stignu do trendinga pomocu njih. Te su dueti sa Jalom i Bubom presli sve granice verovatnog. Cak i oni koji nikada nisu pevali pesme u tom fazonu (Aca Pejovic) uzeo je Jalinu pesmu za svoj novi album! I da ne nabrajam gomila pevaca i "pevaca" u Jala Buba fazonu. Ima tu i pljuvanja ovih dana kako je poznati dvojac iz Bosne govorio da Srbe treba vesati i klati, pa kao na Instagramu pun sto evra i skupog pica  u svakoj prici  itako... Ne znam sta je istina, ali hteli ili ne Arena je bila puna, a pregleda na Jutjubu zaista neverovatno kada se uzme u obzir koliko nas ima na Balkanu. Sta je istina i da li je njihova muzika samo sada u fazonu pokazace vreme.
MC  STOJAN - ni Majami ni Alo nisu kvalitetne pesme, to bezvezno zavijanje i ples i tekst cista sprdnja ipak su nasli mesto u mom srcu. Totalno mi je simpatican jer shvatam bar mislim da je to u pitanju da je covek napravio parodije pesama ovog vremena! Ako jeste onda potpuno okej ali ako je izmislio novi trend onda sam razocarana i vise ga ne gotivim.
Sasa Matic lik koji mi je izmamio toliko suza na pocetku svoje karijere razocarao me je sa svojim poslednjim i pretposlednjim duetom. Ni Prijovicka ni Rada Manojlovic nisu pevacice koje su zasluzile da nadju mesto u njegovim pesmama. Verovatno ne moze da ne podlegne opstem trendu, ali kako su do sada opstajali kvalitetni pevaci ne padajuci tako nisko ( ne bih sad da kazem sta sve mislim o te dve "pevacice"). Zasto i ti Sasa?
Mamina princeza pozelela da peva i da bude u trendingu i mama platila autotjunove i preglede i eto mala posta HIT! Mala o kojoj znamo vise nego sto nas uopste interesuje!!!!
Da muzika na ovim prostorima ne moze bez Raste. Nadrogirani lik koji pravi muziku na isti kalup, pojma nema ni sa pevanjem ni sa repovanjem, ali pogodio je ono sto se mladima svidja, nabraja brendove, pominje drogu, kriminal i nekako ih je "kupio". Zabrinjavajuce totalno. Uporedite samo Marcelove tekstove, ili Bed Kopija sa Rastinim?
Fenomen Kije je ono sto smo mi kao drustvo sada. Neki lik je skoro poredio Kiju Kockar i Kockara od Dostojevskog i rekao je uzasnu istinu: Njena knjiga se cita za pola sata za Kockara treba vise dana, meseci godina. I tako je stjuardesa mozda samo sa kursom i dugim nogama plavusa sa dubokim dekolteom postala pevacica, pisac i pobednik najnebuloznijeg rijaltija ikada tako sto ju je muz ostavio u rijalitiju zbog Lune Djogani - jedne uzasne devojke ( nije cak ni starleta) ni prostituka ( ne bih da vredjam prodavacice ljubavi) koje se stric Djole odrekao preko Jutjuba. Obavezno pogledajte spot za njegovu pesmu Rijaliti. Da li je Kija uspesno kao "zrtva" iskoristila svojih 5 minuta slave? Jeste i sta se tu moze?
Senidah- posvetila sam joj ceo blog i jos ne mogu da dodjem sebi kako narkomani opcinjavaju mlade svojim nebuloznim pesmama.
A onda Milica Todorovic devojka koja ima najvise pregleda od nasih pevaca u Srbiji ina Balkanu. Pesma onako vesela ,opustena nista posebno. Ali nije ni Despasito pa "bije" preko 5 milijardi(5,8 mil.) pregleda. TOTALNO NESHVATLJIVO!
I IDEMO NA MOMKE KOJI SU OSMISLILI DECIJE PESMICE TIPA MAMA VOLI BEBU,  IDE ZMIJA KROZ SUMU, PILICI... FENOMENALNO! I ETO POBEDNIKA - ZASLUZENO!
SVAKO VREME IMA SVOJU MUZIKU  TE AKO NE MOZEMO DA IH POBEDIMO PRIDRUZIMO IM SE!