STA MOZEMO I STA HOCEMO

DA LI MOZEMO SVE KAD HOCEMO ILI HOCEMO SVE KAD MOZEMO? JOS JEDNO APSURDNO PITANJE. JER KAD RAZMISLIMO STA JE SUSTINA DOLAZIMO DO ZAKLJUCKA DA SE ZA PRAVE STVARI TREBA POTRUDITI, A KAD NAM SE NESTO SAMO NAMECE UZIMAMO BEZ PITANJA I RAZMISLJANJA? I STA JE ONDA BOLJE? TRI MLADA COVEKA KOD SUDIJE ZA PREKRSAJE -PREPOZNAVANJE?!
Unutrašnje bogatstvo (pozitivna razmišljanja) 
Fizičko bogatstvo ( zdravlje je naše bogatstvo) 
Porodično i društveno bogatstvo (ljudima kojima verujemo) 
Bogatstvo u karijeri – izuzetno je važno kada dostignemo nivo u svom poslu, osećamo zadovoljstvo zbog dobro obavljenog posla. I na kraju: 
Ekonomsko bogatstvo nije najbitinije, ali je važno. Omogućava da živimo u lepoj kući, da idemo na letovanje. Što više novca zaradimo više možemo da podelimo.
Mi smo kreativni ljudi koji moraju stalno da rade i stvaraju, da bi osetili radost i bitne elemente pravog bogatstva. Zbog toga bi navela i uticajno bogatstvo.
Pozitivno razmisljanje je veoma tesko sprovesti u delo. Svi znamo da treba da budemo pozitivni,medjutim stvarnost nas tera da budemo vise negativni. Uspemo li u tome da preovladava pozitivnost u nasim razmisljanjima dolazimo do toga da mozemo sve sto hocemo ,a to je i cilj   zar ne? 
Zdravlje, zdrava ishrana, hodanje  je nesto sto mozemo da probamo da ostvarimo svaki dan, usprkos cinjenici da mozda sve to ipak nije do nas.
Sve manje je ljudi u koje mozemo da se pouzdamo, pa onda hajde da onim ljudima kojima smo ipak poklonili svoje poverenje zaista verujemo i da se oslonimo na njih, i da im za uzvrat poklonimo i mogucnost da se uvek oslone na nas. Neprocenjivo. Tesko,ali neprocenjivo.
Karijera je svakako ono sto nas odredjuje u zivotu. Uspesna karijera mnogo govori o nama. Mi hocemo i zelimo da uspemo je osnovni motiv svih ljudi. Ne moze se uspeh postici bez mnogo truda, ali je vredan toga svakako.Usko povezano sa ovim je svakako finansijska podloga naseg uspeha. Nikada u ovom potrosackom drustvu nemojte da pomislite da novac nije vazan. Jeste! I ne treba se stideti toga, niti zatvarati oci pred istinom da se novcem zaista kupuje sve!
 Uticajno bogatstvo je kategorija koja opisuje moc usled  ogromnog finansijskog stanja. Noc jednako novac! 
Dakle utvrdili smo da ako hocemo bilo koje od ovih bogatstava moramo se zaista potruditi. Laka  i brza lova nisu u mojoj prici. Iskljucivo uspeh svojim znanjem , trudom i upornoscu. 
A sta se nudi sa druge strane?
Ljudima koji nisu ni po cemu vredni toga gura se bogatstvo (sve navedene kategorije) koje oni bez pitanja uzimaju jer mogu! I tu nastaje apsurd nasih zivota.
Oni zaista imaju pozitivna razmisljanja jer su toliko glupi i plitki da ne shvataju realnost u kojoj zivimo. I zbog toga su beskrajno srecni!
Imaju zbog toga i srece sa zdravljem jer su zdravi zbog toga sto ih ne prozdire stres i svakodnevna briga.
Ne veruju uopste ljudima. Iskljucivo svojim potrebama. Te ljude iskoriscavaju da bi ostvarili sve sto zele. I tu imaju srece jer im upravo zbog takvog stava svi daju ne zasluzeno!
Karijera im nije bitna, ali kao poltroni uspevaju ono sto vredni i pametni ne mogu. I dobijaju bolja radna mesta i finasije ....
Sad oko moci ima malo problema, jer iako imaju finasije uvek su u senci onih koji ih finansiraju. Ali njima to ne smeta. Uzimaju sve sto mogu i sto im se pruza.
Mozda bi kao neki primer mogla da posluzi i prica mog virtualnog druga Milosa  otrojici mladica koji se srecu kod sudije za prekrsaje ( nisu se videli od obdanista).

Prekršajne radnje mogu biti raznovrsne i kao takve mogu biti sadržane u raznim propisima (zakonima, odlukama i dr. – na primer remećenje javnog reda i mira, zakon o osnovama bezbednosti saobraćaja na putevima, zakonima koji regulišu prava potrošača, zakonima koji regulišu promet roba i usluga, odluka o držanju životinja … i dr.).

Javni red i mir remeti onaj ko:
svađom ili vikom remeti javni red i mir, ili svojim ponašanjem ugrožava bezbednost građana,ugrožava sigurnost drugog lica pretnjom da će napasti na život ili telo tog ili njemu bliskog lica ili vređanjem ili vršenjem nasilja nad drugim, izazivanjem tuče ili učestvovanjem u njoj, ugrožava spokojstvo građana ili remeti javni red i mir.

Ako neko jednom od navedenih radnji remeti vaš mir i spokojstvo, vi možete protiv izvršioca podneti zahtev za pokretanje prekršajnog postupka ili obavestiti policiju i insistirati da oni pokrenu postupak.

Navedena ponašanja su okarakterisana kao prekršaj s obzirom da svako ima pravo na ličnu i imovinsku sigurnost, mir, spokojstvo, privatni život i slobodu kretanja, očuvanje javnog morala i ljudskog dostojanstva.

Prvi mladic je potpuno nezainteresovan za pracenje desavanja u drustvu - materijalno obezbedjen (zivi mami i tati na grbaci i ima oko 35 godina),

Drugi prepoznaje dobrobit samo ako mu je servirana na tanjiru - jos jedan parazit od 35 godina ,slabijeg imovnog stanja, ali suvise lenj da nesto menja,

Treci njihov vrsnjak naravno, radi od zavrsetka srednje skole, bori se za sebe i druge,vecno na protestima i setnjama.Slabog finansijskog stanja, ali jos uvek veruje u snove i ideale.

Njihovi prekrsaji se razlikuju samo ako gledamo povrsno inace su u sustini isti. Da ih sutkinja nije ostavila da cekaju isped jer je imala vazniji dogadjaj (postala je baba) nikada se ne bi sreli, ni razmenili pricu osvojim zivotima.Njen izostanak bio je prava provokacija, te su se momci na vrlo cudnom mestu postarali za novi prekrsaj ,sve zbog price koja je tema ovog bloga.

 I ONDA SE COVEK ZAISTA ZAPITA: ZASTO IDE PRAVIM PUTEM KAD SE BEZ PO MUKE MOZE SVE DOBITI?
MOJ ODGOVOR JE JEDAN JEDINI. TAKO  SAM VASPITALA I DECU KAO I SEBE(MADA SE SAD CESTO PITAM DA LI JE TO GRESKA) - SAMO SVOJIM RADOM I TRUDOM MOZES DOBITI SVE STO HOCES! AKO TI SE SVE DAJE I PRUZA POSTACES PARAZIT I LOSE LJUDSKO BICE.
A NAJGORE OD SVEGA JE STO CE VECINA NAS UZETI ONO STO MU SE PRUZA BEZ TRUDA!

BITI IZDRZAVAN I OBRNUTO

BITI IZDRZAVAN ILI IZDRZAVATI NEKOG PITANJE JE SAD? I CEO OVAJ TEKST SE ODNOSI SAMO NA PARTNERSKE ODNOSE - BRACNE, VANBRACNE - PRECIZNO  RECENO SVE LJUBAVNE VEZE!
Idealno je naravno da oboje budu ravnopravni sto se finansija tice ( i svega ostalog), ali su u fokusu sad samo finansije. Znaci podela placanja  racuna  i  troskova 50:50. Dobro je i ako ima malo odstupanja ako su obe strane saglasne. Ali sta ako jedan partner nema nikakve prihode? Ko je tu zrtva? I da li je onome sto nema prihode bas sve okej?
Pocnimo opet od ljubavi koja je "slepa" na pocetku veze. Primecujete vi da ste onaj sto uvek sve placa, ali to vam ne smeta jer vam je jako stalo do te osobe ( zato ste i s njom naravno). Medjutim, veza se "popela" na  "visi nivo" te ste odlucili da zivite zajedno. I tu sad stvarno dobijate pravu sliku vase veze. Vi na posao, u prodavncu i u postu i banku, a on ili ona  vam se pridruzuju na obrocima ili u zajednickom provodu.  I opet na pocetku zivite u euforiji jer ste ispunili svoju zelju da zivite zajedno sa nekim koga volite. A onda pocnete da razmisljate da li je to samo privremeno stanje stvari ( privremena besposlenost) ili je to partnerov nacin zivota? I pocinjete da se brinete. I to sa potpunim pravom. Jer zajednicki zivot nikako ne treba da ima "zrtvu" i "parazita". Osecate i dalje ljubav ,ali se sve vise pitate da li treba da budete jedina osoba koja donosi novac u kucu? Novcem se moze dosta toga kupiti i znate i sami ne bas sve. Kupujete moc u drustvu ,na poslu ali  i u vezi, jer sebi dajete pravo obzirom da jedino vi zaradjujete na postavljanje uslova. Od toga sta ce se kupovati, pa do toga da li ce se i gde ici i sa kim i ostalo...I to vam prija hteli vi to ili ne da priznate. Jeste da radim po ceo dan, ali ja sam taj ili ta koja diktira pravila igre u kuci (vezi). Ali verovali ili ne i to vremenom dosadi pa vam onaj "parazit' sto se besposlen vuce po kuci pocinje da "ide na zivce" dok vam se ne smuci. Tu je onda svakako pocetak kraja veze, jer ce vam "parazit" naci argumente zasto je to tako, medjutim vama vise jednostavno nije stalo. S druge strane osoba koja pristane da bude izdrzavana ( tipa starleta ili zigolo) sigurno nece imati takvih problema u vezi kao malopredjasnji slucaj. Ovde se tacno zna ko sta daje i ko sta uzima. Greske nema. ali ako ste "parazit" u obicnom partnerskom odnosu sigurno vam nije lako. Mozda zaista ne mozete da nadjete posao, mozda vas ometa bolest, mozda vam apsolutno ne smeta sto ste "podredjeni" u vezi,mozda vam i jako smeta jer se ipak osecate povredjeni  i ponizeni ali ne znate kako da to promenite. To jest vi bi svakako svoja prava ,ali uz njih idu i obaveze.Pa ako zaista niste svojom krivicom taj sto mora da bude izdrzavan ne bila vam u kozi, jer zaista znam kako to izgleda. Sto rece moj prijatelj na Fejsu: Strava u ulici Brestova broj 5! A ako mozete da zaradjute, ali vam se cini mnogo lakse da to neko drugi radi umesto vas onda ne mozete i ne smete da se zalite. A vi koji ste "mocni"  i vredno i posteno radite ne dozvolite da budete izmanipulisani jer ce vam u jednom momentu biti zao i onog sto ga izdrzavate ,ali i sebe! I to se na kraju uvek i desi verujte mi!
TOLIKO PRIMERA IMA ZADNJIH GODINA ( BOGA MI  I DECENIJA) ZBOG FINANSIJSKE KRIZE OSTALO JE SVE VISE PORODICA U KOJIMA RADI SAMO JEDAN CLAN. U TIM PORODICAMA SU  I DECA  I STARE I BOLESNE OSOBE.  I PONAVLJAM DA OVAJ TEKST NIJE NAPISAN U VEZI NJIH I O NJIMA. OVDE JE PRICA SAMO O DVE  OSOBE KOJE ZELE ZAJEDNICKI ZIVOT. KAKAV CE BITI ZAVISI OD NJIH OBE, NIKAKO OD JEDNE. A NAJCESCE SE IPAK DESI DA JEDNA OSOBA POSTANE IZDRZAVANA A DRUGA DA JE IZDRZAVA - KAKO I ZASTO KO ZNA?

HODOCASCE

TURISTICKE ATRAKCIJE. HODOCASCE! POTPUNO BIZARNE ATRAKCIJE! STO LUDJE TO BOLJE! I NE ZNAM ODAKLE DA POCNEM.

Ljubitelji piva bi obično rekli da je raj u njihovim očima neki vrhunski snabdeveni bar. Ipak, pivski raj dobija potpuno drugo značenje ukoliko posetite planinsko seoce Tarenc u Austriji. Ušuškana među planinske vrhove i gustu šumu, austrijska pivara Starkenberger nudi potpuno neočekivano iskustvo za sve posetioce. Osim što imaju priliku da probaju fantastično austrijsko pivo, posetioci imaju priliku za plivanje u bazenima napunjenim pivom!

Pritom ovaj put nije reč o običnim bazenima napunjenim pivom već su u pitanju ogromni starinski baloni i posude za fermentaciju piva u kojim se pivo priprema pred samo kupanje. Plivanje u pivu osim što je interesantno, ono je i dobro za kožu, iako vlasnici pivare kažu da nije predviđeno ispijanje piva direktno iz bazena.

Srednji vek je sa razlogom poznat kao „mračan“. Pored slabe edukacije stanovništva i teških bolesti koje se nisu mogle lečiti, srednji vek je poznat i kao period kada su po naredbi izvršavana užasna mučenja, ali i neverovatni zločini. Ovaj muzej u Nemačkom gradu Rothenburg ob Der Tauber, pokazuje upravo to. Kako je izgledao srednjevekovni svet kriminala. Složićete se da je u pitanju vrlo neuobičajena i može se reći čudna turistička atrakcija.

 Muzej Mundaneum je nedavno renovirani i obnovljeni koncept koji je početkom dvadesetog veka pokrenuo belgijski advokat. Njegova želja je bila da skupi svo svetsko znanje u jedinstvenu kolekciju sa posebnom katalogizacijom i bibliotekarskim iskustvom. Da bi ova ogromna zbirka znanja sačinjena od starih novina, indeksa, postera, kataloga i drugih korisnih stvarčica zaživela i mogla da bude lako pretraživa, belgijanac je standardizovao način pretrage te je čak osmislio i „teleskop“ koji služi za daljinski pristup dokumentima i katalozima. Nešto slično kao Google danas, samo nekih stotinak godina pre postojanja Interneta. Kul zar ne? 

Kameni penisi
Malo smo improvizirali s imenom, no ovo nije daleko od istine. Ove kamene stijene se nalaze u Anatoliji u srcu Turske, točnije na području Kapadokije koja je gotovo cijela pod UNESCO baštinom.

Vražja kupka
Ovo jezero je vjerojatno jedno od najgorih mjesta na kojem se možete okupati. Nalazi se u Novom Zelandu i zmazano je zelene boje, a smrdi po trulm jajima. Fuj, Shrekova idila... No, ako vam se sviđaju sumporne kupke, svakako posjetite i Tiwu Nuwa Muri Koo Fai u Indoneziji!

Staklena pustinja
Ovaj pustinjski teritorij prostire se od Egipta do Libije, a to je zapravo jedno od najsušnijih područja Sahare – najveće pustinje na svijetu. To je mjesto na kojemu ne možete vidjeti ništa osim pijeska i kamenja, kao i zgodan i rijedak artefakt - Libijsko staklo. Nama smrtnicima nisu loše ni pustinjske ruže...

Abrahamovo jezero sa smrtonosnim mjehurićima
Ovo je jezero dobilo ime na javnoj selekciji imena 1970-tih godina, a iako ne zvuči kao atrakcija koju vrijedi posjetiti – ono to svakako jest! Ispod zamrznute površine jezera možete vidjeti nakupine plina u bijelim mjehurima koji se - smrzavaju. Otrovno, ali predivno!

 Krvavo jezero u Boliviji
Ovo jezero crvene boje nije opasno, već je sasvim simpatična prirodna pojava, zbog koje su i ptice koje piju vodu iz jezera isto tako obogaćene crvenim pigmentom.Disko džamija
Za džamije se obično misli da su više tradicionalne, bez velikih eksperimentiranja. No, postoji jedna džamija - Shah Cheragh u Sirazu (Iran) koja pomalo liči na disko klub zbog svojih vitraja koji za vrijeme sunčanih dana stvaraju ove svjetlosne efekte.

 Dno ledenjaka na Antarktici
Ovo je jedno od mjesta koje nikada u životu nećete imati prilike vidjeti vlastitim očima (osim ako ste znanstvenik ili ronilac). Jedini način da vidite kako izgleda dno ledenjaka je ako se ledenjak preokrene - što je zapravo česta pojava, ali i veoma opasna!

ZID ZVAKA -SIJETL! Tradicija lepljenja žvaka na zid datira sa početka 1990-ih godina, a započeta je tako što su gledaoci obližnjeg pozorišta prekraćivali vreme lepeći žvake na zid dok su čekali u redu za karte. Ubrzo nakon toga Zid žvaka je postao jedna od najvećih turističkih atrakcija grada.

Ostrvo lutaka, Meksiko

Ova čudna turistička atrakcija nalazi se južno od Meksiko Sitija i predstavlja dugo napušteno ostrvo koje je sklonište Don Huana Santane, lečenog alkoholičara, koji godinama održava ostrvo.
Legenda kaže da je Don Huan bio svedok davljenja devojčice u obližnjem kanalu. Nakon te tragedije, Don Huan je poverovao da devojčicin duh ostaje zarobljen na ostvru, te tako godinama sakuplja lutke beba, koje kači na drveće kako bi smirio devojčicin duh.
Danas je ostrvo naseljeno storinama zastrašujućih lutaka, koje vise obešene sa drveća i izazivaju jezu, ali i veliko interesovanje posetilaca.
Iako ovaj deo sveta nikad nije planiran da bude turističko mesto, danas izaziva toliku pažnju da su čak organizovani i obilasci tokom vikenda.
 Hram Karni Mata, poznatiji u narodu kao Hram pacova, zaista je naseljen samo pacovima.
Ova građevina nazvana je po boginji Karni, koja je verovala da članovi njene porodice nikad neće umreti, već će se reinkarnirati u pacove.
Stanovnici ovog grada čvrsto veruju ovoj legendi i zato smatraju da je više od 20.000 pacova koji žive u hramu, zapravo čitava porodica Karni boginje.
Ovi pacovi smatraju se svetim, te tako imaju hranu i utočište u hramu.
Ova fascinantna ideja postala je predmet prepričavanja među posetiocima ovog grada, te tako i turistička atrakcija koja danas privlači mnoge turiste. 
Ako ste želeli da znate kako je to biti u zatvoru, ovo je idealna prilika za vas.
Potpuno bezopasno i samovoljno možete posetiti turističku atrakciju u Škotskoj – zatvor Inerarai.
Ovaj bivši zatvor datira iz 1820. godine, a danas je veoma popularan za ljude koji žele da iskuse zatvor u duhu 19. veka.
Uz pomoć glumaca obučenih u autentičku stražarsku odeću iz tog perioda, turisti svakodnevno saznaju kako je to biti mučen u zatvoru.
Postoji čak i mogućnost prisustvovanja senzacionalnim isceniranim suđenjima, kao i smeštanje u zatvorsku ćeliju.
Sigurno ste već čuli za mnogo rezervata za životinje, ali da li ste ikad videli rezervat za patuljke? Ako niste, onda je poseta ovom mestu u Engleskoj prava destinacija za vas.
Rezervat patuljaka je mesto na kom postoji preko 1000 skulptura patuljaka, koje su raspoređene na četiri hektara, zajedno sa preko 250 vrsta divljih biljaka. 
Kapučin katakombe, Italija
 Ako ste skloni noćnim morama, odmah preskočite ovo mesto, jer sigurno ne želite da sanjate da ste zarobljeni u katakombama.
U kasnom 16. veku, monasi su otkrili telo u katakombama koje su služile za odmor. Bilo je to telo jednog od monaha, potpuno prirodno mumificirano.
Nakon otkrića, katakombe su postale zanimljivo mesto za mrtva tela.
Tako su mrtvi bivali obučeni su u najfinija odela i postavljeni u pozicije u katakombe.
Danas ima oko 8.000 vrlo očuvanih mumija. 
Vang Šen Suk đavolji vrt, Tajland
Ako posetite ovu veoma interesantnu baštu skulptura, prvo što ćete uočiti na ulasku biće veliki znak na kome piše “Dobrodošli u pakao.”
Ako napravite nekoliko koraka dalje, videćete natpis “Ako upoznate đavola u ovom životu, ne odlažite zasluge, to će vam pomoći da ga porazite u sledećem životu.”
Ovaj vrt osmišljen je da, na veoma eksplicitan način pokaže kazne koje bi mogle snaći one koji su grešni u ovom životu, te ih tako upozoriti na ono što ih čeka u narednom.
Vrt obiluje statuama koje predstavljaju razgibavanje , impaliranje i preobraženje.
Dve velike figure koje se nalaze visoko iznad mučenih duša, predstavljaju „gladne duhove“ tajlandske kulture.
Prada u pustinji,Teksas
Evidentno je da neki ljubitelji šopinga nisu mogli da shvate zašto toliko velika država kao što je Teksas nema prodavnicu Prade.
Berlinski umetnici Mihael Elmgren i Ingar Dragset došli su do zanimljivog rešenja.
Prada “prodavnica” izgrađena je praznom delu puta U.S. 90 izvan malog grada Valentine, nekih 150 milja od El Pasoa.
Nažalost, vrhunski kupci ipak nemaju sreće. Ova bizarna prodavnica nema vrata, već samo izlog sa oko dvadeset levih cipela i samo šest torbica.
Struktura je trajno zaključana i ima vrlo malo znakova života – osim ako se tu ne nađe po neki začuđeni turista koji se fotografiše dok ujedno traži ulaz.
 "House of the Rock"
Za neke, ovo će možda zvučati poznato, jer je ovaj muzej više puta predstavljen u knjizi Nila Gejmena "Američki bogovi", i da, zaista postoji.
Nalazi se u ruralnom Viskonsinu, a u pitanju je mesto koje zaista morate da vidite da biste verovali da postoji. Gejmen je rekao kako je morao da smanjuje opise ovog čudnog muzeja i izostavi neke stvari u knjizi kako bi mu ljudi poverovali.
U kući postoji miks kolekcija koje bi se moglo nazvati ispunjenjem sna za one koji sakupljaju stvari. Od kič (lažnih) antikviteta, preko jezive sobe u kojoj muzički instrumenti sviraju sami od sebe, pa do sobe koja se proteže 65 metara od stene bez potpore ispod, a sa svih strana su prozori.
 "The Mutter" muzej
Da li ste ikada poželeli da budete lekar? Da li ste zainteresovani za anatomiju i kako ljudsko telo funkcioniše? Ukoliko je odgovor "da" na bilo koje od ova dva pitanja (ako nije, bitno je samo da imate jak želudac za ovo), onda je The Mutter Museum u Filadelfiji (Pensilvanija) pravi izbor za vas.
Naširoko je poznat zbog kolekcije medicinskih "čuda" i anatomskih primeraka. Izložbe uključuju maligni tumor izvađen iz usta predsednika Klivlenda, jetru poznatih spojenih blizanaca (da, zapravo su dve spojene jetre) i mnogo drugih jezivih i čudnih stvari.
Očigledno, ovaj muzej nije za gadljive ili one koji ne mogu da podnesu da čuju "tri metara dugačko debelo crevo koje sadrži više od 18 kilograma fekalija nekoga poznatog kao Ljudski Balon", zato što da, i to je tamo.
 "The Ven Haven Ventriloquist" muzej
Ima nešto u lutkama koje koriste ventrilokvisti (osobe koje pričaju iz stomaka) što mnoogo plaši ljude. Ono šta je bitno zapitati se ovde je: ko skuplja ove zastražujuće lutke?
Naravno, našao se jedan čovek koji to revnosno radi, pa ako se nađete u Kentakiju, ovaj muzej je odlično mesto gde biste mogli da provedete popodne ili preplašite svoju decu do kraja života.
 "The Glore Psychiatric" muzej
Ukoliko vas zanima koliko smo napredovali kada je reč o tretmanima u mentalnim ustanovama, onda je dobro posetiti "Glore Psychiatric" muzej.
Ovaj muzej se nalazi u Sent Džozefu (Misuri), odmah pored originalne bolnice iz 1874. godine i sadrži izložbe primitivnih načina lečenja mentalnih bolesti poput kada za potapanje i "kutije samice". Iako je ovaj aspekat muzeja uznemirajavuć, ono što je tamo zaista jedinstveno su umetnički radovi nekadašnjih pacijenata kao što su vezovi nemog šizofreničara.

 "The Bowers" muzej

Iako je ovaj muzej u Santa Ani (Kalifornija) u suštini prilično pogodan za porodične posete, tačnije, sve do jednog dela - izložbe pod nazivom "Duhovi i lovci na glave: Umetnost ostrva Pacifika".
E, tu se nalaze zastrašujuće stvari - viljuška hanibala, ogrlica napravljena od ljudskih prstiju, još jedna od zuba i nebrojeno drugih "zanimljivosti" koje će vam ugasiti apetit.The Museum of Death
Svi ćemo umreti i tu nema dileme. To je smao činjenica života koju se većina nas trudi da zaboravi, ukoliko je to moguće.
Za one koji vole da se podsete takvih stvari, postoji Muzej Smrti u Holivudu. Pre nego što ovo odbacite kao nešto što je "laganica", imajte na umu da jedina tematika ovog muzeja smrt i sve što je u vezi sa tim.
Od izložba koje sadrže umetnička dela napravljena od strane serijskih ubica do pravih predmeta iz samoubilačkih sekti, ovaj muzej je ispunjen aspektima smrti i umiranja - ubistva, pogubljenja, samoubistva i još mnogo toga.
Čak ne može ni svako da uđe - kao test da možete da podnesete sve što je unutra, morate da gledate u sliku čoveka poznatog kao "The Mile Man" bez da trepnete ili okrenete glavu. Zašto je on tako strašan? Pa, to ćete morati sami da proverite.
I tako do beskonacnosti. Muzej "stvar" ( secate se one ruke iz "Porodice Adams")  i jos toliko cudnih, bizarnih i strasnih stvari na nasoj planeti. A sve to privlaci turiste. Sto, cudnije, bizarnije, strasnije to vise turista. Da ne pominjem i cudoviste iz Loh Nesa ( majice, case, fotografije....), kuca Deda mraza ( majice, case, fotografije...) pa neverovatni Simsonovi ,Hari Poter, Bivis i Badhed.
Mesta hodocasca o kojima sam pisala juce postala su samo prosta turisticka atrakcija.
I ONDA DA SE COVEK NE ZAPITA: KUDA IDE OVAJ SVET? TOLIKO SMO POKVARILI SVOJU PERCEPCIJU DA NAS PRIVLACE SAMO POTPUNO OTKACENE STVARI. PRAVI MUZEJI, PRIRODNE LEPOTE I OSTALE "NORMALNE" TURISTICKE DESTINACIJE VISE NISU ZANIMLJIVE. ODAKLE NAM TOLIKA "GLAD" ZA BIZARNIM I CUDNIM STVARIMA? TO VEROVATNO IMA VEZE SA GLOBALIM 'ISPIRANJEM MOZGA' KOJI SU NAM 'ISPRALI ' DO TE MERE DA NAM OBICNE I LOGICNE STVARI IZGLEDAJU DOSADNE I GLUPE! TUZNO!

HODANJE

HODANJE! BITI U ISTO VREME NA CETIRI MESTA JE NEOPHODNO ZA DANASNJI NACIN ZIVOTA! APSURD - NASI PRECI SU ISLI NA HODOCASCE  U JERUSALIM I SANTJAGO DE KAMPOSTOLO ( PAOLO KUELJO) HODAJUCI, ALI NISU ZIVELI DUZE ZBOG TOGA.
Četiri ugla“ su jedinstveno mesto u Sjedinjenim Država, a možda i na svetu. Nigde drugde ne možete biti na četiri mesta u isto vreme, osim tu. Radi se, naime, o tački u kojoj se spajaju četiri savezne države, i to jugoistočna Juta, jugozapadni Kolorado, severoistočna Arizona i severozapadni Novi Meksiko. Šta više, te države se na tom mestu seku pod pravim uglom, jer su im takve granice. Ako stanete u centar, možete da budete u sve četiri države istovremeno.Ovo sam stavila samo zbog moje stalne zelje da mozemo biti na vise mesta od jednom jer se zivot uzasno ubrzao. Inace danasnja tema nekako mi je vrlo cudna i teska jer mi nema neke logike. Zato cu redom da pisem pa da vidimo sta ce ispasti na kraju.
Pecinski covek je bio izuzetno aktivan, verovao je da sve ima dusu ( a ne u neko bozanstvo), eventualno je prirodne pojave smatrao necim boznaskim. Ziveo je najvise 18 godina. znaci njegov vek je bio kratak usprkos fizickoj aktivnosti, ruralnom zivotu u nezagadjenoj sredini i sa verom u sebe ,a ne u Boga.
Idemo dalje , robovlasnistvo i tezak fizicki rad robova sigurno nije doprineo poboljsanju covekovog zivota, al za divno cudo produzio mu se  zivotni vek. Da li zato sto je poceo da veruje u mnogo boznastava, ili to ima veze sa teskim fizickim radom?
Feudalizam. Opet imamo dva sloja . Jedni uzivaju, drugi rade. Jedni veruju ,drugi veruju. Zivotni vek isti!
Kapitalizam, onaj nekad i ovaj sad sa nekim periodom socijalzima doneo je promene u pitanju vere (komunisti su resili da Boga nema). Nema mnogo kapitalista, vise je radnika, ali opet hodanje je na radnicima jer kapitalisti imaju prevozna sredstva u svojini. Hodaju, rade, neko vreme i u Boga ne veruju. Idu jos od feudalizma na hodocasca naravno hodajuci, ali ne vidsi se drasticna razlika u duzini zivota jednih  i drugih.
Sadasnje vreme. Ne znam da li da vise spominjem da sada ima toliko raznolikih  vera i toliko napredne tehnologije koja omogucava coveku da najvise sedi, a najmanje hoda. A zivotni vek nikad  duzi i sve se vise povecava. Da li je hodanje onda potrebno ili nije? Jer kad god neko ode kod doktora odmah pitaju da li ste fizicki aktivni? Da, ceo dan provodim za kompjuterom i posle autom do kuce gde radim prekovremeno za kompjuterom. Vozim se liftom i do drugog sprata - brze je! I doktori odmah sve vase zdravstvene probleme povezu sa vasom fizickom neaktivnoscu! Sto mozda jeste istina,a mozda i nije. Moje misljenje da je za sve nase bolesti kriv samo stres. ali, dobro to je neka druga prica.
Vratimo se malo hodocascu.
Hodočašće u hrišćanskoj kulturi igra važnu ulogu barem od početka četvrtog veka i vremena cara Konstantina Velikog te njegove majke, Svete Jelene (rođ. Flavija Julija Helena) koja je upravo tokom posete Svetoj zemlji — gde je između ostalog obišla i Crkvu Groba Gospodnjeg koju je njen sin počeo da gradi na mestu gde je Isus bio sahranjen pre Vaskrsnuća — otkrila Istinski krst na kojem je bio razapet.
Jerusalim, Vitlejem i ostali lokaliteti u Palestini od samoga su početka bili odredišta kojima su vernici odlazili, ali pored njih uvek su postojala i druga mesta hodočašća. U pravoslavnom svetu koji je vrlo partikularan, odnosno sastavljen od pomesnih, autokefalnih crkava koje su u liturgijskom jedinstvu ali u suštini nezSveti Jakov pada 25. jula, ali nije bilo neophodno tempirati da se baš tada bude tamo, premda to jeste bilo idealno, što zbog „crvenog slova“ što zbog činjenice da su hodočasnici taj put prelazili isključivo peške, inače sam čin ne bi imao smisla: pošto im je trebalo nekoliko meseci da dođu i još toliko da se vrate (premda su neki putovali čak i godinama) zbog vremenskih je prilika bilo idealno stići sredinom leta i maksimalno iskoristiti tople mesece za drumovanje.avisne jedne od drugih, svaka pojedinačna crkva ima neka svoja mesta koja vernici posećuju. Katolička crkva, međutim, shodno njenom unitarnom karakteru liturgijskog jedinstva sa Rimom, ima lokacije koje su opšte.Ali već više od deset vekova postoji jedno drugo odredište koje po svojoj „popularnosti“ među katolicima nije daleko ni od Rima ni od Jerusalima. U pitanju je Santijago de Kompostela, grad u Galiciji, na severozapadu Španije.  Do njega je hodajuci isao i moj omiljeni pisac Paolo Koeljo i  na tom putu pronasao inspiraciju za svoje knjige.
Sveti Jakov pada 25. jula, ali nije bilo neophodno tempirati da se baš tada bude tamo, premda to jeste bilo idealno, što zbog „crvenog slova“ što zbog činjenice da su hodočasnici taj put prelazili isključivo peške, inače sam čin ne bi imao smisla: pošto im je trebalo nekoliko meseci da dođu i još toliko da se vrate (premda su neki putovali čak i godinama) zbog vremenskih je prilika bilo idealno stići sredinom leta i maksimalno iskoristiti tople mesece za drumovanje.Hodočašće se može smatrati jednim od najstarijih oblika turizma, jer postoje dokazi da su i hiljadama godina unazad ljudi prevaljivali velike razdaljine kako bi posećivali sveta mesta. Namerno sam ovo dodala jer danas svaka turisticka agencija ima ture  do "svetih mesta" do kojih se naravno stize autobusom ili avionom. Hodajuci naravno ne. I time hodocasce kao i mnoge druge "svetinje" gube svoj znacaj. Pisala sam o nasim jedinstvenim na svetu krsnim slavama koje su pocele da se slave i po restoranima.
Dakle apsurdi danasnjeg drustva nemaju kraja. Hodanje je neophodno, ako imas vremena za njega. Ako si zaista vernik krenuces jednom u zivotu na hodocasce da pronadjes veru u sebi -avionom najbolje.  U potrosackom drustvu, propalog morala vlada tehnologija nad zdravim zivotom ( koji ukljucuje hodanje). Sarma je takodje u svojoj knjizi "Kaludjer koji je  prodao svoj ferari' objasnio sta znaci pronaci veru u sebe i u sebi! Njegovih 7 koraka ka sreci ( s tim da te sreca zaista ne ceka na kraju puta nego je sreca na tom putu do nje) su nesto najbolje sto covek moze da uradi  u svom zivotu.
 STA BI BIO DOBAR KRAJ? NISAM I DALJE ODLUCILA DA LI  SE STVARNO MORA HODATI DA BI OSTAO ZDRAV  I DUGOVECAN POGOTOVU STO LAJF KOUCI CAK TVRDE DA JE HODANJE BOLJE I OD TRCANJA . TAKODJE NIKAD NECU MOCI DA 100% STANEM IZA TOGA VERUJEM LI U BOGA ILI NE. ZATO,RAZMISLITE MALO O VOJ TEMI. KOLIKO SMO DOBILI, A KOLIKO IZGUBILI STO VISE NEMAMO POTREBU ZA HODANJEM!

PROGRES PO SVAKU CENU

PROGRES PO SVAKU CENU! POSLOVE KOJE NECE NIKO DA RADI IMA KO HOCE DA RADI! SVA APSURDNOST NOVOG SVETSKOG PORETKA. OPASNOST OD ASIMILACIJE STANOVNISTVA ZBOG BIRANJA POSLOVA I SVE NAPREDNIJE TEHNOLOGIJE. DEPOPULACIJA MOZDA PODRAZUMEVA BAS I TO ASIMILACIJU!
Pa da bre, ali ako recimo u Nemackoj ima preko milion Srba ona nece postati Srbija, ali ako u Srbiji ima milion Pakistanaca koji ovde rade i zasnivaju porodicu Srbija moze postati Pakistan! Ili Kina ili Albanija ili Azerbejdzan, Filipini.....
Ali realno da li bi svoje dete danas poslali u skolu za pekara, zavarivaca, bageristu......
Tako nam i treba, progres po svaku cenu!Srbija se već sada suočava s problemom nedostatka radnika obučenih za određene vrste poslova, a po oceni ekonomista, u bliskoj budućnosti taj problem biće još izraženiji.
Naime, oni ocenjuju da će se naša država naći u situaciji da najobičnije poslove, kao što su vozački, pakerski, u ugostiteljstvu i hotelijerstvu, zavarivački, zidarski, električarski, pekarski i drugi neće imati ko da radi.Teško da bi do pre nekoliko godina iko mogao poverovati u to da će zemlje Balkana biti atraktivne za radnu snagu iz Filipina, Indije, Bangladeša, Pakistana, Egipta, Sirije, Libana, Jordana, Ukrajine..U Srbiji već sada, u skladu sa Zakonom o zapošljavanju stranaca i Pravilnikom o dozvolama za rad, radi oko 9.000 stranih radnika koji su prijavljeni, a ostalih ko zna?
Savremeno radno okruženje opisuje kao makar delom digitalizovano i često sa fleksibilnim radnim vremenom i zadacima.
Takođe navodi da će u budućnosti biti sve češće da ljudi obavljaju više poslova odjednom, što će uticati na razvoj takozvane "gig ekonomije" koja podrazumeva da će ljudi sve više zarađivati kao frilenseri, ali i trgujući putem platformi kao što su "Kupujem-prodajem", "Uber", "AirBnb" ili "Etsy".
Da bi se snašao u takvom radnom okruženju, čovek će morati dodatno da razvije one sposobnosti koje ga čine različitim od mašina. Tu se pre svega misli na mogućnost čoveka da u mnoštvu informacija razlikuje lažne i istinite, što se naziva filtriranjem informacija i sistematskim razmišljanjem.
Gde se u visoko tehnolosko razmisljanje milenijalaca i najnovije generacije mladih uklapaju recimo zidarski poslovi pogotovu posle pronalaska 3D stampaca? Da li mladi treba da neguju zanate i poslove proslosti ili svi treba da budu IT strucnjaci i frilenseri? Veoma tesko pitanje.
Opet s druge strane ako svi toliko govore o potpunom automatizovanju, digitalizovanju ili vec cemu procesa rada u mnogim oblastima cemu onda znati i  raditi manuelno ? I kako to da smo i mi Srbi opsednuti novom tehnologijom, pa nam je ispod casti da radimo gomilu poslova, a ima nas oko milion nezaposlenih? Kako filipincima i mnogim drugima ne smeta nikakav posao koji su i do sada obavljali ljudi? Potpuna konfuzija i apsurdnost. I da, zasto i dalje ima potrebe za nekim poslovima kad smo se vec potpuno automatizovali i digitalizovali? Sta to znaci: da komjuter ne moze da nam zavari cevi na gradilistu? Da li to znaci da nam robot ne pece hleb u 4 ujutru? Ako nismo spremni da nam masine sve rade zasto onda vec sad odustajemo od poslova koji se mogu obavljati samo na taj nacin - rucno?  I time dovodimo u opasnost opstanak cele nacije. Jer POSAO je kljucna stvar  u zivotu coveka. Jos uvek se ne moze ziveti ako nemas finansijska  sredstva ( opet moja prica o potrosackom drustvu). Pa zasto onda ne mozes u svojoj zemlji da radis poslove za koje se grabis u inostranstvu, a na tvoje mesto dolaze stranci? Verovatno bas zato - bolja plata  je tamo u "belom svetu", a drugim ljudima bolja je plata kod nas. Ma zacaran krug kazem vam.  Mi u inostranstvo idemo da radimo sve ono sto necemo da radimo u Srbiji! U Srbiju dolaze stranci da rade sve ono sto mi radimo u drugim zemljama. Sta vise reci?!
PROCICE JOS MNOGO GODINA U KOJIMA CE BITI POTREBNI SVI TI POSLOVI KOJI SE SADA IZBEGAVAJU U SVOJOJ ZEMLJI, A RADE U TUDJOJ! STO DOKAZUJE DA NISU POSLOVI IZUMRLI ILI DA ZA NJIH NEMA POTRAZNJE. IMA SAMO BOLJE PLATE.
ALI CE PROCI MALO GODINA DOK SE DEMOGRAFSKA KARTA STANOVNISTVA NE IZMENI POTPUNO! STVARNO RAZMISLJAJTE O POSLEDICAMA I UCINITE NESTO STO JE MOGUCE PRE!

PRAVOSLAVNI VANZEMALJCI

PRAVOSLAVNI VANZEMALJCI! HUMANI KAPITALIZAM! ZASTO NAS SPIJUNIRAJU PREKO SVEGA?
Vanzemaljci su  napredniji i inteligentniji od ljudi, ali da u isto vreme nemaju kapacitete da vladaju svemirom. Zato, vanzemaljci vole da nas kontrolišu na daljinu.
Suštinski, vanzemaljske aktivnosti podsećaju na aktivnosti čuvara životinja ili nadzornika u prirodnim rezervatima, jer vanzemaljski entiteti „diskretno i neupadljivo motre na nas, ali se ne mešaju u naša posla“. A da li ste nekada razmisljali da li vanzemaljci veruju u Boga? Pa da li im je svejedno da sradjuju sa katolicima , protestantima ( Amerima) ili sa pravoslavcima Rusima? Ambiciozni planovi Kine za istraživanje meseca neće se zaustaviti ovde: cilj joj je i da pošalje astronaute na Mesec do 2030. godine, a ako joj to pođe za rukom, to će biti prvi ljudi koji su koračali po ovom satelitu od ranih 1970-ih godina. A za to vreme trampu je prioritet AL vestacka inteligencija. Da li su vanzemaljci povezani sa bazom na mesecu ili vestackom inteligencijom? Ko zna?Veoma tesko pitanje na koje naravno obican covek nema odgovor. Ako je Putin trenutno jaci od Trampa govorimo li o pravoslavnim vanzemaljcima koji kontrolisu svet? Verovatno.
E onda mozemo da se nadamo i nekoj humanijoj  varijanti kapitalizma koji inace izumire.
Kapitalizam kakvog ga poznajemo je gotov. Tako kaže novi izveštaj naručen od strane grupe naučnika koju je imenovao generalni sekretar UN. Osnovni razlog? Rapidno se prebacujemo na radikalno drugačiju svetsku ekonomiju, zbog naše sve održivije eksploatacije prirodnih resursa planete.
Klimatske promene i izumiranje vrsta su sve brži, iako društva doživljavaju sve veću nejednakost, nezaposlenost, spor ekonomski rast, porast nivoa dugova, i impotentne vlade. Nasuprot onome što oni koji kreiraju politiku obično misle o ovim problemima, novi izveštaj kaže da ovo uopšte nisu zasebne krize.Revizija trke naših života’ daje žestuku osudu saučesništva savremenog kapitalizma u ekološkoj krizi. Gratnamova presuda je da „Kapitalizam i mejnstrim ekonomija jednostavno ne mogu da se izbore sa ovim problemima“, poglavito sa sistematskim uništavanjem planetarnih ekoloških sistema i prirodnih resursa.Suočeni smo sa vidom kapitalizma koji je stavio fokus na maksimizaciju kratkoročnog profita, sa malo ili nikakvog uočljivog zanimanja za dobrobit društva. Mnogi stručnjaci veruju da smo prevazišli kapitalizam, ali se ne slažu oko toga kakav će biti krajnji ishod. U svojoj knjizi Postkapitalizam: vodič za našu budućnost, britanski ekonomski novinar Pol Mejson teoretiše da informaciona tehnologija utire put za način za emancipaciju rada, smanjivanjem troškova proizvodnje znanja – i potencijalno drugih vidova proizvodnje koji će preći na veštačku inteligenciju, blokčejn, i tako dalje – bukvalno na nulu. S toga, kaže ući ćemo u utopijsko ’postkapitalističko’ doba masovnog izobilja, bez sistema cena i pravila kapitalizma.
Sve to zvuči lepo i krasno, ali Mejson potpuno ignoriše kolosalnu ekponencijalno rastuću fizičku strukturu ’interneta stvari’. Njegov digitalni ustanak je projektovan da doveka konzumira ogromne količine enerigije (skoro petine električne energije na globalnom nivou, do 2025.), i do 2040. će biti zaslužan je 14 procenata globalne emisije ugljenika. Jedini spas u ovom momentu je svakako neki humaniji kapitalizam u cijem osnovu je smanjenje svih vrsta potrosnje!Od Aleksa Džonsa preko ruskih fabrika trolova do iranskih operacija vršenja uticaja, Fejsbuk se sve više suočava sa pritiscima da izađe na kraj sa svojim problemom sa dezinformacijama. Ali Fejsbuk se interno i sam primio na ‘lažne vesti’. U Fejsbukovom dokumentu do kog je došao Motherboard, ova kompanija je pogrešno pripisala jednu fotografiju skorašnjem genocidu u Mjanmaru, dok ona zapravo datira iz zemljotresa u sasvim drugoj zemlji od pre više godina.
 Društvene mreže su nepresušan izvor infomacija, pa tako čestu budu alat koji služi pojedincima da "uhode" druge ljude. Preko Fejsbuka, ljude koje ne poznajete ili nemate u svojoj listi prijatelja, možete da "špijunirate". A sam Fejsbuk vas spijunira samo radi profita . Oni znaju sta ste lajkovali svo vreme koje ste proveli na ovoj drustvenoj mrezi. Sto njima stvara  sliku o brendu koji ih zanima. Spijuni ostalih clanova fejsbuka koji vam nisu prijatelji to rade na ovaj nacin.
Fejsbukov moćni alat "Graph Search", semantički pretraživač koji su Zakerberg i njegov tim predstavili 2013. godine omogućava vam da pretražite tu mrežu koristeći materinji jezik.
Recimo da o toj osobi znate samo gde radi ili gde je studirala (ili još bolje, oboje). Pretražite "ljude koji rade u kompaniji X" ili "ljude koji su išli na fakultet X". Kombinujte te kriterijume za preciznije rezultate.
Osim ako niste zaključali doslovno sve na svom profilu, svi mogu bez problema da saznaju koje bendove, knjige, filmove, stranice, ljude ili grupe volite.
Sve što im treba je vaše ime i nekoliko ključnih reči u pretrazi, poput "strane koje se sviđaju osobi X".
Ponovo zahvaljujući "Graph Search"-u, svako može da vidi gotovo sve fotografije koje je neko lajkovao ili komentarisao. Ponovo, samo upišete “fotografije koje je osoba X lajkovala” ili "fotografije koje je osoba X komentarisala" i stiže vam galerija.
Ovde "Graph search" postaje zaista zastrašujući. Možete da ga koristite da vidite na kojim je žurkama neko bio ili na kojim se lokacijama prijavio. Sve što treba da uradite je da upišete “mesta koja je osoba X posetila u poslednjih X meseci”. I vase podatke moze da vidi svaki korisnik, a onda pomislite sta sve moze da vidi Cukenberg. Kad smo kod njega i on je postao svestan posle pada od 10 sati Fejsbuka , Instagrama koji se desio u cetvrtak vece da  njegove drustvene mreze nece jos dugo opstati.
I SADA REZIME OVOG NEOBICNOG POSTA. STA BI BILO KAD BI BILO. KAD BI VANZEMALJCI PRESTALI DA BUDU STIDLJIVI I POCELI DA SE POKAZUJU I OBICNIM LJUDIMA A NE SAMO PUTINU ITRAMPU SVET BI BIO ZNACAJNO DRUGACIJI. ZATIM, AKO BI ZAISTA OTISLI NA MESEC KOJI JE NASA NAJBLIZA  BAZA VANZEMALJACA ( MARS VISE NIKO NE SPOMINJE) DA LI BI NAM SE ONDA VISE 'OTVORILI'? KAPITALIZAM JE U OZBILJNOM PROBLEMU ,A KOMUNIZAM NIKAD NIJE IMAO SANSE. STA JE ONDA NJU EJDZ? STO SE TICW VESTACKE INTELIGENCIJE SVE VISE SUMNJAM DA IMA VEZE SA VANZEMALJCIMA JER SAMO ONI POSEDUJU VECU INTELIGENCIJU OD NAS. NIJE CUDO STO JE ONDA SULUDA TRKA OKO ALA IZMEDJU KINEZA I AMERA TRENUTNO ( A TU SU I RUSI VEROVATNO. GLOBALNO SPIJUNIRANJE SVEGA TRENUTNO JE SAMO U SLUZBI PROFITA STO NE ZNACI DA NIJE I ONO POVEZANO SA 'BRIGOM' VANZEMALJACA O ZEMLJANIMA!

DZUBOKS ,KARAOKE I SVASTA NESTO

DZUBOKS, KARAOKE, AKUSTICNA GITARA, SINTISAJZER, PA CAK I MIKROFON PRILJUCEN NA KOMP ( I OBAVEZNO PEVANJE POD TUSEM) - SVE JE BOLJE NEGO OVA MUZIKA - NAZVACU JE AUTOTJUN MUZIKA! PROSLOST JE ZAISTA SLATKA KAO SECER IZ MOG PATISPANJA!
Džuboks  je delimično automatizovani muzički uređaj, obično na kovanice, koji može odsvirati posebno odabrane pesme iz vlastite zbirke pesama na nekom od medija.
Tradicionalni džuboks iz 1960-ih bili su prilično veliki sa velikim polukružnim krugom na vrhu i živo osvetljenom prednjom stranom uređaja. Imali su tastere sa slovima i brojevima, tako da se je izborom njihove kombinacije, moglo izabrati željena pesma za reprodukciju (uobičajeno su to bile singl ploče).
Džuboks je vrhunac popularnosti imao u Americi između 1940. - 1960., u Evropi je to bilo za deceniju kasnije 1950 - 1970). Njihova popularnost bila je vezana uz širenje rokenrol muzike.
Od 1980-ih i pojave kompakt-diska menjao se i džuboks. Od 2000. proizvode se potpuno digitalni koji nemaju nikakve fizički pohranjene zbirke pesama, već isključivo računarske datoteke. I  to za mene vise nije dzuboks ( africka rec juke = neuredan ili mangup), jer bas taj mangupluk u pustanju neke pesme sa singl ploce pomocu kovanice bila je pravi dozivljaj. Sadasnji dzuboks je samo jos jedan "program mog kompjutera" i verovatno je zatrovan i autotjunom.
Nakon povratka vinila, vreme je i za povratak džuboksa. Prvi put nakon 25 godina jedna kompanija odlučila je ponovo da proizvodi džuboks koji muziku puštaju sa ploča.
Američki Krosli predstaviće model CR1209A u koji može da stane 70 ploča, što znači da će u ponudi biti najviše 170 pesama.
To ne deluje impresivno, s obzirom na današnje mp3 uređaje, koji nude i po više hiljada pesama, ali novi džuboks imaće mogućnost spajanja putem blututa, što znači da će moći da pušta muziku s mobilnih telefona, računara, mp3 plejera…
Muziku će korisnici birati kao nekad, pritiskom na dugme sa brojem pored željene pesme, ali i korišćenjem daljinskog upravljača što je svakako novost.
Krosli u budućnosti planira da poveća prostor za ploče, što znači da će u džuboks stati i klasične LP ploče.
Interesa svakako ima jer prodaja ploča u celom svetu sve više raste, jer se covek ipak uvek iznova vraca onome sto je najbolje i najlepse. Nove tehnologije ipak moraju da budu prisutne jer su gramofoni zarobljeni na prasnjavim tavanim i podrumima! Iznesite ih i nabavite ploce ( ako ih vec nemate) ,a onda pravac u neki kafic koji je nabavio dzuboks.
Ili ima  karaoke! Karaoke od japanskih reci  prazno i  orkestar  je vrsta interaktivne zabave razvijene u Japanu gde pevac amater peva zajedno sa snimljenom muzikom  koristeci mikrofon. Muzika je obicno istrumentalna verija neke  dobro  poznate popularne pesme. Na ekranu se pojavljuje tekst kako bi svi mogli da pevaju iako ne znaju reci! Trenutno se procunjeju da globalno trziste karaoka vredi skoro 10 milijardi dolara.
Zanimljivost je da je Daisuke Inoue (izumitelj kararaoka) dobio tek 2004 - te Nobelovu nagradu za  "mir u sakama" ( stvaranje karaoka aparata)  sa objasnjenjem da su karaoke potpuno dobar nacin da ljudi nauce tolerisati jedni druge. 
Slazem se potpuno. Zamislite scenu u nekom restoranu sa karaoka masinom u kome mikrofon uzimaju ljudi svih nacionalnosti, boja, jezika, verskih opredeljenja  ( ovde akcenat - muzikalni i nemuzikalni) i pevaju razdragano i srecno, a vi ih puni tolerancije slusate pa cak kad vam i "paraju usi". Tako i treba da se peva i slusa muzika. Autotjun ovde nije mogao da se prosvercuje. Karaoke su se iz Azije prosirile po celom svetu.Kako je vise muzike postalo dostupno za karaoka masine ,muzicka industrija je shvatila da su karaoke vrlo profitabilne. Danas su to masine sa vrhunskom zvucnom opremom ,tekstovi se prikazuju na vise TV ekrana ,a plesni podijumi su veci i sve ih prate svetlosni efekti naravno.
Bilo je sigurno na desetine klubova u Beogradu kroz koje su prošli karaoke talenti, ali na tim mestima su to bili prolazni trendovi koji su trajali samo jednu sezonu. U ovima koji su preživele, karaoke se održavaju tokom zime i to uglavnom radnim danom. Bitef art kafe, Danguba, Stefan Braun, klub Fest u Zemunu i Čorba kafe – sve su to mesta u Beogradu koja su proslavila karaoke poslednjih godina.
 Želela sam da saznam šta je to sa ljudima koji prebrode strah veći i od smrti – strah od javnog nastupa - i rade ono u čemu (značajan deo) provereno nisu baš dobri - pevaju. Mada u ovim klubovima ima i dosta profi pevaca.I za divno cudo ljubav na prvi pogled se odmah rodi. Ko jednom otpeva "karaoke" javno dolazice uvek iznova. Koliko filmova ste gledali gde upravo karaoke prikazuju u scenama sa najvecim nabojem emocija.
Ipak tu bi  trebali da nastupaju samo totalni amateri  i da onda amateri  dominiraju  u tom proseku, a ne da nam anksioznost raste zbog toga što će kontrast sa našim blamantnim nastupom biti veći.
Možda kod nas nije toliki nivo ozbiljnosti karaoka kao u Aziji, gde ubistva pevača karaoka zbog lošeg izvođenja nisu retka.
E sad to pevanje za sebe ili drustvo uz akusticnu gitaru je nesto neprocenjivo. Bilo to skolsko dvoriste, park, plaza , soba ili klub, niko nije ostajao ravnodusan. Jer akusticna gitara ne laze. Imam mnogo primera, al jedan mi se bas urezao u pamcenje ,a mozete i vi da proverite. Nastup Dzastina bibera u nekom klubu gde peva samo uz akusticnu gitaru i uporedite ga sa onim "izmiksanim" u studiju . I to je prica recimo za sve pevace jer kada pevaju uzivo za svoju i nasu dusu mnogo su iskreniji  i pruzaju nam mnogo vise uzitka. A sto se tice nasih drustva ( i to ne samo  u mladosti) ima li nekog da nema secanja na takva druzenja  sa gitarom i pesmom?
Strasna stvarnost - vek autotjuna. I Zorana Sumadinca koji je pokrenuo bizar autotjun - muzicki pravac? Ah, gde nam je onaj turbo folk 9o-tih?
Ototjun (ili oto-tjun, prema originalnom izgovoru, takođe nepravilno autotjun) je audio procesor kreiran od strane kompanije Anters Audio Tehnologija. Služi za korekciju u glasu i instrumentalnom izvođenju. Uveden je za korekciju samo glasa, ali je posle korišćen za korekciju proklizavanjem frenkventnih talasa. Danas ni jedna pesma ne moze bez autotjuna. Vidim da nije pravilno ali navikla sam kao i na mnoge reci koje koristim  zadnjih godina (tipa viber vajber). Andi Hildebrand je glavni pokretac Auto tjunea ,kontraverzne ,ali globalno prihvacene digitalne tehnologije koja ispravlja pevacku numeru kako bi je uskladila u realnom vremenu. Pocelo je sa Ser i "Beliv" 1998-me, a dvadesetak godina kasnije nijedna pesma ije bez autotjuna! Kako smo mi uopste ziveli pre njega i digitalizacije svacega?
I kao sto reci neki muzicar - autotjun je plasticna hirurgija u muzici, ali vrlo pogubna jer pevaci postaju lenji! Zasto bi provodili sate u vezbanju kad sve za cas moze da se "ispegla"  "provlacenjem" kroz autjun. A sada ce biti dostupan i kao alikacaja na I-phonu!
Toliko su nas "pokvarili" ispravljujuci svoj glas i muziku da nam sve pesme lice. Nema one predivne jedinstvenosti i nesavrsenosti u pevanju pravih pevaca. I nisam zaboravila sintizajzer koji je mogao da obogacuje   nasnimava  zvuk  ,ali ne i da" popravlja" netalentovane pevace. I na kraju cista radost: pevanje pod tusem i urlanje na svoj mikrofon ukljucenim u kompjuter. Najlepsi moguci osecaj koji nista ne moze da pokvari. Intiman  i samo tvoj!
NADAM SE DA CEMO SE OPAMETITI I DA CEMO SE VRATITI 'STAROVREMSKOM' NACINU PEVANJA  I SLUSANJA MUZIKE!