DZUBOKS, KARAOKE, AKUSTICNA GITARA, SINTISAJZER, PA CAK I MIKROFON PRILJUCEN NA KOMP ( I OBAVEZNO PEVANJE POD TUSEM) - SVE JE BOLJE NEGO OVA MUZIKA - NAZVACU JE AUTOTJUN MUZIKA! PROSLOST JE ZAISTA SLATKA KAO SECER IZ MOG PATISPANJA!
Džuboks je delimično automatizovani muzički uređaj, obično na kovanice, koji može odsvirati posebno odabrane pesme iz vlastite zbirke pesama na nekom od medija.
Tradicionalni džuboks iz 1960-ih bili su prilično veliki sa velikim polukružnim krugom na vrhu i živo osvetljenom prednjom stranom uređaja. Imali su tastere sa slovima i brojevima, tako da se je izborom njihove kombinacije, moglo izabrati željena pesma za reprodukciju (uobičajeno su to bile singl ploče).
Džuboks je vrhunac popularnosti imao u Americi između 1940. - 1960., u Evropi je to bilo za deceniju kasnije 1950 - 1970). Njihova popularnost bila je vezana uz širenje rokenrol muzike.
Od 1980-ih i pojave kompakt-diska menjao se i džuboks. Od 2000. proizvode se potpuno digitalni koji nemaju nikakve fizički pohranjene zbirke pesama, već isključivo računarske datoteke. I to za mene vise nije dzuboks ( africka rec juke = neuredan ili mangup), jer bas taj mangupluk u pustanju neke pesme sa singl ploce pomocu kovanice bila je pravi dozivljaj. Sadasnji dzuboks je samo jos jedan "program mog kompjutera" i verovatno je zatrovan i autotjunom.
Nakon povratka vinila, vreme je i za povratak džuboksa. Prvi put nakon 25 godina jedna kompanija odlučila je ponovo da proizvodi džuboks koji muziku puštaju sa ploča.
Američki Krosli predstaviće model CR1209A u koji može da stane 70 ploča, što znači da će u ponudi biti najviše 170 pesama.
To ne deluje impresivno, s obzirom na današnje mp3 uređaje, koji nude i po više hiljada pesama, ali novi džuboks imaće mogućnost spajanja putem blututa, što znači da će moći da pušta muziku s mobilnih telefona, računara, mp3 plejera…
Muziku će korisnici birati kao nekad, pritiskom na dugme sa brojem pored željene pesme, ali i korišćenjem daljinskog upravljača što je svakako novost.
Krosli u budućnosti planira da poveća prostor za ploče, što znači da će u džuboks stati i klasične LP ploče.
Interesa svakako ima jer prodaja ploča u celom svetu sve više raste, jer se covek ipak uvek iznova vraca onome sto je najbolje i najlepse. Nove tehnologije ipak moraju da budu prisutne jer su gramofoni zarobljeni na prasnjavim tavanim i podrumima! Iznesite ih i nabavite ploce ( ako ih vec nemate) ,a onda pravac u neki kafic koji je nabavio dzuboks.
Ili ima karaoke! Karaoke od japanskih reci prazno i orkestar je vrsta interaktivne zabave razvijene u Japanu gde pevac amater peva zajedno sa snimljenom muzikom koristeci mikrofon. Muzika je obicno istrumentalna verija neke dobro poznate popularne pesme. Na ekranu se pojavljuje tekst kako bi svi mogli da pevaju iako ne znaju reci! Trenutno se procunjeju da globalno trziste karaoka vredi skoro 10 milijardi dolara.
Zanimljivost je da je Daisuke Inoue (izumitelj kararaoka) dobio tek 2004 - te Nobelovu nagradu za "mir u sakama" ( stvaranje karaoka aparata) sa objasnjenjem da su karaoke potpuno dobar nacin da ljudi nauce tolerisati jedni druge.
Slazem se potpuno. Zamislite scenu u nekom restoranu sa karaoka masinom u kome mikrofon uzimaju ljudi svih nacionalnosti, boja, jezika, verskih opredeljenja ( ovde akcenat - muzikalni i nemuzikalni) i pevaju razdragano i srecno, a vi ih puni tolerancije slusate pa cak kad vam i "paraju usi". Tako i treba da se peva i slusa muzika. Autotjun ovde nije mogao da se prosvercuje. Karaoke su se iz Azije prosirile po celom svetu.Kako je vise muzike postalo dostupno za karaoka masine ,muzicka industrija je shvatila da su karaoke vrlo profitabilne. Danas su to masine sa vrhunskom zvucnom opremom ,tekstovi se prikazuju na vise TV ekrana ,a plesni podijumi su veci i sve ih prate svetlosni efekti naravno.
Bilo je sigurno na desetine klubova u Beogradu kroz koje su prošli karaoke talenti, ali na tim mestima su to bili prolazni trendovi koji su trajali samo jednu sezonu. U ovima koji su preživele, karaoke se održavaju tokom zime i to uglavnom radnim danom. Bitef art kafe, Danguba, Stefan Braun, klub Fest u Zemunu i Čorba kafe – sve su to mesta u Beogradu koja su proslavila karaoke poslednjih godina.
Želela sam da saznam šta je to sa ljudima koji prebrode strah veći i od smrti – strah od javnog nastupa - i rade ono u čemu (značajan deo) provereno nisu baš dobri - pevaju. Mada u ovim klubovima ima i dosta profi pevaca.I za divno cudo ljubav na prvi pogled se odmah rodi. Ko jednom otpeva "karaoke" javno dolazice uvek iznova. Koliko filmova ste gledali gde upravo karaoke prikazuju u scenama sa najvecim nabojem emocija.
Ipak tu bi trebali da nastupaju samo totalni amateri i da onda amateri dominiraju u tom proseku, a ne da nam anksioznost raste zbog toga što će kontrast sa našim blamantnim nastupom biti veći.
Možda kod nas nije toliki nivo ozbiljnosti karaoka kao u Aziji, gde ubistva pevača karaoka zbog lošeg izvođenja nisu retka.
E sad to pevanje za sebe ili drustvo uz akusticnu gitaru je nesto neprocenjivo. Bilo to skolsko dvoriste, park, plaza , soba ili klub, niko nije ostajao ravnodusan. Jer akusticna gitara ne laze. Imam mnogo primera, al jedan mi se bas urezao u pamcenje ,a mozete i vi da proverite. Nastup Dzastina bibera u nekom klubu gde peva samo uz akusticnu gitaru i uporedite ga sa onim "izmiksanim" u studiju . I to je prica recimo za sve pevace jer kada pevaju uzivo za svoju i nasu dusu mnogo su iskreniji i pruzaju nam mnogo vise uzitka. A sto se tice nasih drustva ( i to ne samo u mladosti) ima li nekog da nema secanja na takva druzenja sa gitarom i pesmom?
Strasna stvarnost - vek autotjuna. I Zorana Sumadinca koji je pokrenuo bizar autotjun - muzicki pravac? Ah, gde nam je onaj turbo folk 9o-tih?
Ototjun (ili oto-tjun, prema originalnom izgovoru, takođe nepravilno autotjun) je audio procesor kreiran od strane kompanije Anters Audio Tehnologija. Služi za korekciju u glasu i instrumentalnom izvođenju. Uveden je za korekciju samo glasa, ali je posle korišćen za korekciju proklizavanjem frenkventnih talasa. Danas ni jedna pesma ne moze bez autotjuna. Vidim da nije pravilno ali navikla sam kao i na mnoge reci koje koristim zadnjih godina (tipa viber vajber). Andi Hildebrand je glavni pokretac Auto tjunea ,kontraverzne ,ali globalno prihvacene digitalne tehnologije koja ispravlja pevacku numeru kako bi je uskladila u realnom vremenu. Pocelo je sa Ser i "Beliv" 1998-me, a dvadesetak godina kasnije nijedna pesma ije bez autotjuna! Kako smo mi uopste ziveli pre njega i digitalizacije svacega?
I kao sto reci neki muzicar - autotjun je plasticna hirurgija u muzici, ali vrlo pogubna jer pevaci postaju lenji! Zasto bi provodili sate u vezbanju kad sve za cas moze da se "ispegla" "provlacenjem" kroz autjun. A sada ce biti dostupan i kao alikacaja na I-phonu!
Toliko su nas "pokvarili" ispravljujuci svoj glas i muziku da nam sve pesme lice. Nema one predivne jedinstvenosti i nesavrsenosti u pevanju pravih pevaca. I nisam zaboravila sintizajzer koji je mogao da obogacuje nasnimava zvuk ,ali ne i da" popravlja" netalentovane pevace. I na kraju cista radost: pevanje pod tusem i urlanje na svoj mikrofon ukljucenim u kompjuter. Najlepsi moguci osecaj koji nista ne moze da pokvari. Intiman i samo tvoj!
NADAM SE DA CEMO SE OPAMETITI I DA CEMO SE VRATITI 'STAROVREMSKOM' NACINU PEVANJA I SLUSANJA MUZIKE!
Džuboks je delimično automatizovani muzički uređaj, obično na kovanice, koji može odsvirati posebno odabrane pesme iz vlastite zbirke pesama na nekom od medija.
Tradicionalni džuboks iz 1960-ih bili su prilično veliki sa velikim polukružnim krugom na vrhu i živo osvetljenom prednjom stranom uređaja. Imali su tastere sa slovima i brojevima, tako da se je izborom njihove kombinacije, moglo izabrati željena pesma za reprodukciju (uobičajeno su to bile singl ploče).
Džuboks je vrhunac popularnosti imao u Americi između 1940. - 1960., u Evropi je to bilo za deceniju kasnije 1950 - 1970). Njihova popularnost bila je vezana uz širenje rokenrol muzike.
Od 1980-ih i pojave kompakt-diska menjao se i džuboks. Od 2000. proizvode se potpuno digitalni koji nemaju nikakve fizički pohranjene zbirke pesama, već isključivo računarske datoteke. I to za mene vise nije dzuboks ( africka rec juke = neuredan ili mangup), jer bas taj mangupluk u pustanju neke pesme sa singl ploce pomocu kovanice bila je pravi dozivljaj. Sadasnji dzuboks je samo jos jedan "program mog kompjutera" i verovatno je zatrovan i autotjunom.
Nakon povratka vinila, vreme je i za povratak džuboksa. Prvi put nakon 25 godina jedna kompanija odlučila je ponovo da proizvodi džuboks koji muziku puštaju sa ploča.
Američki Krosli predstaviće model CR1209A u koji može da stane 70 ploča, što znači da će u ponudi biti najviše 170 pesama.
To ne deluje impresivno, s obzirom na današnje mp3 uređaje, koji nude i po više hiljada pesama, ali novi džuboks imaće mogućnost spajanja putem blututa, što znači da će moći da pušta muziku s mobilnih telefona, računara, mp3 plejera…
Muziku će korisnici birati kao nekad, pritiskom na dugme sa brojem pored željene pesme, ali i korišćenjem daljinskog upravljača što je svakako novost.
Krosli u budućnosti planira da poveća prostor za ploče, što znači da će u džuboks stati i klasične LP ploče.
Interesa svakako ima jer prodaja ploča u celom svetu sve više raste, jer se covek ipak uvek iznova vraca onome sto je najbolje i najlepse. Nove tehnologije ipak moraju da budu prisutne jer su gramofoni zarobljeni na prasnjavim tavanim i podrumima! Iznesite ih i nabavite ploce ( ako ih vec nemate) ,a onda pravac u neki kafic koji je nabavio dzuboks.
Ili ima karaoke! Karaoke od japanskih reci prazno i orkestar je vrsta interaktivne zabave razvijene u Japanu gde pevac amater peva zajedno sa snimljenom muzikom koristeci mikrofon. Muzika je obicno istrumentalna verija neke dobro poznate popularne pesme. Na ekranu se pojavljuje tekst kako bi svi mogli da pevaju iako ne znaju reci! Trenutno se procunjeju da globalno trziste karaoka vredi skoro 10 milijardi dolara.
Zanimljivost je da je Daisuke Inoue (izumitelj kararaoka) dobio tek 2004 - te Nobelovu nagradu za "mir u sakama" ( stvaranje karaoka aparata) sa objasnjenjem da su karaoke potpuno dobar nacin da ljudi nauce tolerisati jedni druge.
Slazem se potpuno. Zamislite scenu u nekom restoranu sa karaoka masinom u kome mikrofon uzimaju ljudi svih nacionalnosti, boja, jezika, verskih opredeljenja ( ovde akcenat - muzikalni i nemuzikalni) i pevaju razdragano i srecno, a vi ih puni tolerancije slusate pa cak kad vam i "paraju usi". Tako i treba da se peva i slusa muzika. Autotjun ovde nije mogao da se prosvercuje. Karaoke su se iz Azije prosirile po celom svetu.Kako je vise muzike postalo dostupno za karaoka masine ,muzicka industrija je shvatila da su karaoke vrlo profitabilne. Danas su to masine sa vrhunskom zvucnom opremom ,tekstovi se prikazuju na vise TV ekrana ,a plesni podijumi su veci i sve ih prate svetlosni efekti naravno.
Bilo je sigurno na desetine klubova u Beogradu kroz koje su prošli karaoke talenti, ali na tim mestima su to bili prolazni trendovi koji su trajali samo jednu sezonu. U ovima koji su preživele, karaoke se održavaju tokom zime i to uglavnom radnim danom. Bitef art kafe, Danguba, Stefan Braun, klub Fest u Zemunu i Čorba kafe – sve su to mesta u Beogradu koja su proslavila karaoke poslednjih godina.
Želela sam da saznam šta je to sa ljudima koji prebrode strah veći i od smrti – strah od javnog nastupa - i rade ono u čemu (značajan deo) provereno nisu baš dobri - pevaju. Mada u ovim klubovima ima i dosta profi pevaca.I za divno cudo ljubav na prvi pogled se odmah rodi. Ko jednom otpeva "karaoke" javno dolazice uvek iznova. Koliko filmova ste gledali gde upravo karaoke prikazuju u scenama sa najvecim nabojem emocija.
Ipak tu bi trebali da nastupaju samo totalni amateri i da onda amateri dominiraju u tom proseku, a ne da nam anksioznost raste zbog toga što će kontrast sa našim blamantnim nastupom biti veći.
Možda kod nas nije toliki nivo ozbiljnosti karaoka kao u Aziji, gde ubistva pevača karaoka zbog lošeg izvođenja nisu retka.
E sad to pevanje za sebe ili drustvo uz akusticnu gitaru je nesto neprocenjivo. Bilo to skolsko dvoriste, park, plaza , soba ili klub, niko nije ostajao ravnodusan. Jer akusticna gitara ne laze. Imam mnogo primera, al jedan mi se bas urezao u pamcenje ,a mozete i vi da proverite. Nastup Dzastina bibera u nekom klubu gde peva samo uz akusticnu gitaru i uporedite ga sa onim "izmiksanim" u studiju . I to je prica recimo za sve pevace jer kada pevaju uzivo za svoju i nasu dusu mnogo su iskreniji i pruzaju nam mnogo vise uzitka. A sto se tice nasih drustva ( i to ne samo u mladosti) ima li nekog da nema secanja na takva druzenja sa gitarom i pesmom?
Strasna stvarnost - vek autotjuna. I Zorana Sumadinca koji je pokrenuo bizar autotjun - muzicki pravac? Ah, gde nam je onaj turbo folk 9o-tih?
Ototjun (ili oto-tjun, prema originalnom izgovoru, takođe nepravilno autotjun) je audio procesor kreiran od strane kompanije Anters Audio Tehnologija. Služi za korekciju u glasu i instrumentalnom izvođenju. Uveden je za korekciju samo glasa, ali je posle korišćen za korekciju proklizavanjem frenkventnih talasa. Danas ni jedna pesma ne moze bez autotjuna. Vidim da nije pravilno ali navikla sam kao i na mnoge reci koje koristim zadnjih godina (tipa viber vajber). Andi Hildebrand je glavni pokretac Auto tjunea ,kontraverzne ,ali globalno prihvacene digitalne tehnologije koja ispravlja pevacku numeru kako bi je uskladila u realnom vremenu. Pocelo je sa Ser i "Beliv" 1998-me, a dvadesetak godina kasnije nijedna pesma ije bez autotjuna! Kako smo mi uopste ziveli pre njega i digitalizacije svacega?
I kao sto reci neki muzicar - autotjun je plasticna hirurgija u muzici, ali vrlo pogubna jer pevaci postaju lenji! Zasto bi provodili sate u vezbanju kad sve za cas moze da se "ispegla" "provlacenjem" kroz autjun. A sada ce biti dostupan i kao alikacaja na I-phonu!
Toliko su nas "pokvarili" ispravljujuci svoj glas i muziku da nam sve pesme lice. Nema one predivne jedinstvenosti i nesavrsenosti u pevanju pravih pevaca. I nisam zaboravila sintizajzer koji je mogao da obogacuje nasnimava zvuk ,ali ne i da" popravlja" netalentovane pevace. I na kraju cista radost: pevanje pod tusem i urlanje na svoj mikrofon ukljucenim u kompjuter. Najlepsi moguci osecaj koji nista ne moze da pokvari. Intiman i samo tvoj!
NADAM SE DA CEMO SE OPAMETITI I DA CEMO SE VRATITI 'STAROVREMSKOM' NACINU PEVANJA I SLUSANJA MUZIKE!
Нема коментара :
Постави коментар