HUMANA NORVEZANKA

INGEBORG BLAJNHAJM - NORVEZANKA. DEVOJKA DOSTOJNA DIVLJENJA  I NADIMKA SPASITELJKA ILI DEVOJKA SA OPSESIVNIM POREMECAJEM? NE ZNAM NI DO KRAJA OVOG TEKSTA! IPAK SAM IZDVOJILA OVAJ BLOG ZA NJU! DESAVA SE POVREMENO DA ME NEKE OSOBE PRIMORAJU DA PISEM O NJIMA.  PRACENJE INSTAGRAMA U HUMANITARNE SVRHE? PA EVO PRICE!
Vi patite od nesanice dostojne poštovanja. Kako god bilo, ona je dobar znak. Zaista, u doba naših roditelja, ovakav razgovor kako ga mi sad vodimo ne bi se mogao ni zamisliti. Oni noću nisu razgovarali već su tvrdo spavali; ali mi iz naše generacije spavamo rđavo, mučimo se, mnogo govorimo i neprestano se pitamo jesmo li u pravu ili ne. (Slučaj iz lekarske prakse) -CEHOV!
Da, dosli smo dotle da smo sve depresivniji, sve vise mislimo o samoubistvu i sve otvorenije pricamo o psihickim problemima. Nekad je bilo sramota govoriti o tome ,danas se na drustvenim mrezama dele sve nase misli i strahovi najopustenije. Prica se o nesanici, depresiji, autovanju, samoubistvu, sizofreniji, anksioznosti... I nemojte da odustanete od citanja ovog teksta misleci opet ova gnjavi sa depresijom i samoubistvima. Znamo sve o tome. Ovo je vrlo drugacij itekst. Uverite se zasto.
Intervenisati kako bi se pomoglo suicidalnim korisnicima Instagrama nije uloga koju je Ingeborg želela za sebe. Ona ne radi za ovu društvenu mrežu i nije plaćena za to što radi. Niti je zvanično kvalifikovana da pruži pomoć, budući da nije prošla obuku iz staranja o mentalnom zdravlju. Kad nisam na telefonu i motrim, osećam se kao da bi ljudi mogli da naude sebi i da niko to neće videti", kaže ona.
To znači neprestano nadgledanje Instagrama, prepoznavanje onih koji su se našli blizu ivice i obaveštavanje policije i hitne pomoći. Ona priznaje da često ima besane noći. Ona zna da toliko vremena provedeno na telefonu može da naljuti njenu porodicu i prijatelje, ali se brine da bi bez njene budnosti neko mogao da umre.ngeborg trenutno nadgleda oko 450 privatnih Instagram naloga - onih za koje je prvo potrebna dozvola njihovih vlasnika da biste mogli da ih pratite. Većina pripada devojkama koje pišu o vlastitim najmračnijim osećanjima, mada ima i nekoliko mladića. To je tajnoviti svet intimnih misli, slika i poveravanja, kojim vlada nepisano pravilo da „nema tužakanja".Reakcije koje dobija od profesionalaca su razne. Ponekad joj se zahvale na tome što je reagovala, u drugim slučajevima joj ne veruju. Početkom godine, Ingeborg kaže da je pokušala da navede policiju da reaguje u slučaju u kom je devojka tvrdila da će oduzeti sebi život. Ona kaže da su joj policajci rekli da je ta devojka pretila da će to uraditi već 16 puta do tada i da joj ne veruju. Ali ona kaže da su je narednog dana pozvali da joj saopšte kako je devojka ostvarila pretnju.
Ova Norvežanka zna iz vlastitog iskustva kolika je moć poveravanja na internetu. Kao mlada tinejdžerka, dok se borila s poremećajem u ishrani, počela je da prati Tviter naloge na kojim su drugi pisali otvoreno o svojoj anoreksiji ili samopovređivanju.
„Videla sam da su dobili mnogo pažnje od ljudi koji su ih razumeli i koji su brinuli za njih, a ja sam želela isto, jer nisam imala osećaj pripadnosti među svojim prijateljima", kaže ona.
Ta podrška je ono što korisnici smatraju pozitivnom stranom internet zajednica. Ingeborg kaže da te zajednice mogu da budu mesta na kojima osećate da vas je neko saslušao i razumeo u trenucima kad drugi, posebno odrasli i zdravstveni radnici, možda deluju kao da vas ne shvataju ozbiljno ili vas osuđuju.
Ali te Instagram mreže su sve samo ne bezbedni prostori. Koliko god dobrog da neki ljudi izvuku iz njih, uvek ih zasene loše stvari, kaže Ingeborg.Postavljanje ekstremnih misli i slika se nagrađuje - što je misao mračnija ili posekotina dublja, dobija više lajkova i pažnje, kaže ona. One mogu da potpire takmičarski duh i posluže kao priručnik za uputstva kako najbolje povrediti sebe, pa čak se i ubiti.„Mislim da je u tim zajednicama ljudima samo još gore zato što vam usađuju ideje kako da se ubijete, kako da se izgladnite ili kako da se otarasite hrane koju jedete, i kako da skrivate tu svoju bolest od drugih", kaže Ingeborg.
 Anemarte Moland radi za državni elektronski medij NRK. Prvi put je naišla na ovu internet zajednicu pre godinu dana, kad je putovala u malo norveško mesto da istraži priču o tri tinejdžerke koje su izvršile samoubistvo. Jedna od devojaka imala je privatni Instagram nalog na kom je delila misli o samoubistvu i samopovređivanju.
„Policija mi je rekla da je imala 100 pratilaca iz čitave zemlje, ali oni nisu uradili ništa više po tom pitanju", kaže Anemarte.
„Pomislila sam: Ovo je čudno. Sto pratilaca. Ko su ti ljudi?"
Nakon što je priča objavljena, jedna mlada žena je kontaktirala Anemarte da joj kaže kako je najmanje 10 drugih devojaka s iste Instagram mreže takođe oduzelo sebi život.
Shvativši da je nabasala na mnogo veću priču, novinarka je pokušala da stupi u kontakt s ovom tajnovitom mrežom. Isprva je otvorila lažni nalog koristeći mračne, sumorne ali nenasilne slike kako bi stupila u kontakt sa drugim devojkama.
Anemarte je bila iznenađena koliko joj je brzo Instagram preporučio desetine drugih profila za praćenje, od kojih su svi delili materijal o samopovređivanju i samoubistvu.Novinarka je krenula da kopa dalje, pokušavši da potvrdi samoubistva za koja joj je ispričano, pronašavši i pozvavši članove porodica. To ju je dovelo do Hajdi, čija se ćerka, Andrina, ubila dve godine ranije, pred svoj 18. rođendan. Kad joj je Hajdi rekla da još uvek čuva ćerkin mobilni telefon, ali ga od njene smrti nije ni pipnula, Anemarte je shvatila da je možda pronašla način kako da prodre u mrežu.
Andrina je imala oko 130 pratilaca, a Anemarte kaže da je to tipičan norveški nalog. Gledajući pratioce Andrininih pratilaca, novinarka je uspela da prebroji ukupno 26.000 naloga. Od njih je eliminisala sve koji su javni, što je taj broj svelo na oko 5.000. Dalje je suzila potragu usredsredivši se samo na naloge koji koriste depresivne slike, reči i emodžije.
Ona kaže da je pronašla više od 1.000 sličnih mračnih naloga, sve na dva koraka od Andrininog profila. Među njima su bile mlade žene i tinejdžerke iz najmanje 20 različitih zemalja, uključujući Dansku, Veliku Britaniju, Nemačku, Australiju i SAD.
Analizirajući ih, Anemarte i njene kolege uspeli su da prepoznaju obrasce. Većinu naloga držale su devojke u proseku stare 19 godina. Većina je imala neku vrstu problema sa mentalnim zdravljem, koji su varirali od neraspoloženja do teške depresije i anksioznosti. Mnoge su često boravile po bolnicama.
Grafikon koji je sastavio NRK prikazuje mrežu koja se širi preko čitavog sveta kao mračna paukova mreža, sa Andrinom u njenom središtu.
Kao i Ingeborg, Anemarte je razumela privlačnost svega toga. Pomešano sa postovima o samopovređivanju i smrti, devojke su se ponašale kao obične tinejdžerke, deleći slike nove odeće ili snimke sebe kako plešu uz muziku.
„Ima mnogo podrške i pažnje", kaže Anemarte.
„Svima je bilo zajedničko da ne veruju da mogu da dobiju pomoć negde drugde. I zato se sastaju kako bi pokušale da pomognu jedna drugoj i pruže podršku jedna drugoj tokom najmračnijih dana."
Ali novinarka je mogla i da prepozna koliko je opasna ova mreža. Primetila je kako najmračniji ili najsuicidalniji materijal dobija najveću pažnju. Pratioci bi na njih postavljali srca ili izraze kao što su „budi jaka" ili „izdrži".
„Zovem to obrnutom verzijom pravog pružanja podrške zato što su ovo bile prilično bolesne devojke koje su pokušavale da pomognu drugim bolesnim devojkama. Bila je to potpuno naopaka situacija", kaže Anemarte.
Zato što je mreža toliko zatvorena, nije bilo spoljnih glasova koji bi moderisali sadržaj ili pružali koristan ili profesionalan savet. Nakon što je provela neko vreme u njoj, novinarka je počela da stiče utisak da su devojke nesvesno ohrabrivale jedna drugu da idu korak dalje.

Od februara ove godine, Instagram je zabranio sve eksplicitne slike samopovređivanja i ograničio video snimke i slike sa suicidalnim temama. Odluka je usledila posle smrti britanske tinejdžerke Moli Rasel, koja je oduzela sebi život 2017. godine, nakon što je postavljala eksplicitan sadržaj na ovoj platformi.
Prošlog meseca, ova američka kompanija proširila je tu zabranu i na mimove, crteže i crtane filmove koji promovišu samoubistvo ili prikazuju metode samoubistva ili samopovređivanja.Ali Anermarte smatra da ovi zaštitni mehanizmi ne odlaze dovoljno daleko. Iako na Instagramu ima manje eksplicitnog sadržaja otkako je ova zabrana stupila na snagu, ona kaže da su članovi mreže pronašli način da zaobiđu ograničenja koje je postavila platforma.
Ali Hajdi i neki drugi roditelji smatraju da njihove ćerke ne bi bile mrtve da nisu koristile Instagram.
„Kad vidim šta je postavljano i koliko je aktivna Andrina bila u toj Instagram zajednici, i kad čujem šta su ostale devojke govorile, shvatam da je mojoj ćerki Instagram praktično oduzeo život. Tako se osećam", kaže ona.
„Zato što su sve druge devojke na Instagramu bile poput njene publike. Imala je nekog kome je sve mogla da pokaže. I zato verujem, da nije imala Instagram, potražila bi više pomoći u stvarnom životu."
Ingeborg kaže da moramo da se pozabavimo širim problemom. Brisanje naloga na Instagramu, kaže ona, samo bi preselilo problem na druge društvene mreže.
„Oni će samo naći nove zajednice, nove internet stranice ili već nešto treće. Mislim da zdravstveni sistem mora da bude bolji kako ljudi ne bi osećali potrebu da kače te stvari. Mogli bi da pričaju sa terapeutom ili članom porodice, umesto da postuju."
NRK je objavio svoje istraživanje otkrivši postojanje mreže i u tom procesu izložio Ingeborgin rad pažnji šire javnosti.
Norveški ministar zdravlja izjavio je za NRK da nije znao za postojanje samoubilačke mreže i da će strategija za sprečavanje samoubistava morati i nju da uvrsti. Rekao je i da je od psihijatrijskih jedinica za decu i adolescente zatražio da u sklopu svoje službe savetuju mlade o tome kako da porade na svom samopouzdanju.
Ingeborg želi da bude u prilici da spusti teret koji je preuzela na sebe. Volela bi da može da nastavi sa svojim životom i ostvari ambiciju da dovrši obuku za medicinsku sestru za rak.
Što se Hajdi tiče, ona se nada da će publicitet koji je dobila istraga pomoći da se spasu drugi životi.
„Nisam razgovarala o Instagramu sa Andrinom zato što sam se plašila da će biti ljuta i da će se samo još više povređivati. Ali sada žalim što to nisam uradila. Drugu majku bih, dakle, savetovala da ne pravi istu grešku."
„Razgovarajte sa svojim ćerkama, razgovarajte o tome."
ZNACI SVAKAKO STE PRIMETILI ( JA JESAM NAZALOST) DA VAM DECA OSTAJU BUDNA CELE NOCI OD NAJRANIJIH TINEJDZERSKIH DANA. NEKA 'VITLAJU GRADOM' NEKA SEDE  U SVOJOJ SOBI. I VI SE LOGICNO BRINETE ZA OVE PRVE .  ALI PRAVA OPASNOST VREBA SA DRUSTVENIH MREZA. I ZAISTA VEC KOJI PUT PONAVLJAM DA NE ZNAM STA DA MISLIM. DA LI JE BOLJE NA 'SVA USTA' GOVORITI O  PSIHICKIM PROBLEMIMA CELOKUPNOJ ZAJEDNICI ILI SE KAO NEKAD OKRENUTI PORODICI I USTANOVAMA ZA MENTALNO ZDRAVLJE?

KO CE I OD CEGA DA SPASI PLANETU

KO JE SVE POSLAT I ODAKLE DA SPASI ZEMLJU? GRETA  TUNBERG JE JEDNA OD NJIH?OD ISUSA KOJI JE DODUSE SPASAVAO COVECANSTVO ( KAO I MESIJA KOJI TEK TREBA DA STIGNE) PA DO SUPERMENA I GOKUA MNOGO JE BILO STVARNIH I IZMISLJENIH LIKOVA CIJI JE TO BIO ZADATAK! SAD VELIKO JE PITANJE MOZE LI IKO SPASITI PLANETU ZEMLJU I OD CEGA TO ZAPRAVO?

Misterija: Na fotografiji s kraja 19. veka, snimljenoj u Kanadi, nalazi se devojčica koja je preslikana švedska tinejdžerka

Pristalice teorije zavere tvrde da je švedska aktivistkinja Greta Tunberg putnik kroz vreme čija je misija da spase Zemlju od klimatskih promena!
Oni utočište u svom suludom verovanju nalaze u fotografiji snimljenoj daleke 1898. godine na kanadskoj teritoriji Jukon koja se nalazi u Univerzitetu Vašington u Sijetlu.
Naime, na ovoj fotografiji, koja je deo arhive univerziteta, nalazi se devojčica koja više nego liči na 16-godišnju Gretu. Nije dugo prošlo otkad je fotografija otkrivena do njenog pojavljivanja na društvenim mrežama, kada je počelo širenje još jedne teorije zavere, na čemu možemo zahvaliti razvoju savremene tehnologije. Na fotografiji se devojčica koja liči na Gretu nalazi u društvu još dvoje dece i oni ispiraju zemlju u potrazi za zlatom.
"Znači, Greta Tunberg je putnik kroz vreme i poslata je iz budućnosti da spase našu planetu od pogubnih posledica klimatskih promena", glasi jedan od komentara na Tviteru.
Drugi korisnik ove društvene mreže je još uvereniji: "Greta je iz budućnosti poslata u ključne periode ljudske istorije kako bi nam ukazala na probleme koji prete našoj planeti".Bez obzira na istinu, Greta Tunberg je postala simbol borbe protiv klimatskih promena nakon što je u svojoj školi u Švedskoj predvodila proteste svake nedelje. Njena borba je inspirisala akciju u još sto gradova širom sveta.
Realno ostavili smo Z generaciji i milenijalcima da spasavaju planetu. I to kako. Prelazenjem na vegeterijanstvo i resavanjem klimatskih problema?! Drveće ne lista, cveće ne cveta, plodovi ne rastu, pcelice umiru, životinje umiru, vode za piće ima sve manje, čovečanstvo postaje sve ravnodušnije, fejsbukirano, prebukirano, a čovek postaje sve sebičniji, zavidljiviji i pohlepniji...A planeta Zemlja nas jos uvek trpi.
 Plastične kese su postale simbol problema zagađenja plastikom.
Ali prema rečima porodice čoveka koji je izumeo plastične kese – Stena Gustafa Tulina – trebalo je da kese spasu planetu. Kažu da bi on bio šokiran kada bi mogao vidi šta se danas dešava.
Ako mislite da bi trebalo da koristimo papirne kese ili pamučne cegere umesto plastičnih, razmislite još jednom.
One zapravo mogu biti gore po životnu sredinu od plastičnih kesa koje recikliramo. A i realno nisam sigurna da papirna kesa moze da "podrzi" nekih redovnih 4-5 kg koje donosimo iz marketa. Dokaz su i butici gde u  poslednje vreme daju papirne kese za garderobu koje pucaju odmah iza coska! Cegeri su mozda u redu za one koji u prodavnicu idu direktno iz kuce za ostale ne bas!
Almir Naraiamog Surui jos jedna nada za spas planete. On je šef jednog od četiri klana plemena Paiter-Surui, što na lokalnom jeziku znači "Pravi ljudi, mi sami". Surui su možda tehnički najstručnija domaća grupa na Amazonu, a Almir može biti među najstručnijim liderima na Amazonu. On je napravio prvo partnerstvo te vrste sa Google Earth-om kako bi dobijao redovne satelitske snimke o nezakonitoj seči šume i pravi mape od geografskih informacionih sistema (GIS) za praćenje zona visokog rizika. Almir takođe upravlja projektima sa pametnim telefonima zajedno sa članovima plemena kako bi proveravao da ne preteruju sa lovom.
Taj rad je presudan za opstanak tropske kišne šume i ljudi koji ovde žive. To je izvanredna transformacija, s obzirom da su Surui prvi put došli u vezu sa spoljnim svetom 1969. godine, kada su ih uništavanje šuma, stočarstvo i sukobi sa naseljenicima i suparničkim plemenima naterali da izađu iz šume.Taj kontakt ih je skoro koštao postojanja. Nova izloženost bolestima, poput tuberkuloze, malih boginja i gripa, desetkovala je pleme Surui: Njihovo stanovništvo je palo sa 5.000 članova na manje od 300 članova u sedamdesetim.
Ne smem da zaboravim ni Ilona Maska koga vrlo cesto spominjem znam, ali on ulaze znacajna sredstva za smanjenje stetnih gasova na nasoj planeti i u istrazivanja o klimatskim promenama. Srecom pa superheroja medju bogatim ima jos uvek. Na listi su svakako prvo Bil Gejts ( po meni vrlo kontraverzan lik), Mark Cunkeberg, Voren Bafet, Karlos Slim, Ka Sing, Azim Premji,SerRicard Brenson,Cak Fini,Princ El Valid bin Talal, Džon Bon Džovi, koji je osnovao svoju fondaciju 2006. godine; Džordž Kluni, koji je nadaleko poznat po svom humanitarnom radu i organizovanju neprofitne organizacije “Hope for Haiti Now”; Bono, pevač slavnog benda U2; Elton Džon, koji je kroz svoju fondaciju za borbu protiv side prikupio više od 125 miliona dolara, a sam je donirao preko 40 miliona velikom broju dobrotvornih organizacija; Anđelina Džoli, koja je ambasadorka dobre volje Ujedinjenih nacija; Ališa Kiz, portparol udruženja “Keep A Child Alive”; Lejdi Gaga, koja je fondaciju “Born This Way” pokrenula 2011. godine; Kris Martin, koji zajedno sa svojim bendom Koldplej donira 15 odsto svog zarađenog novca u dobrotvorne svrhe;   Petra Nemcova, supermodel, koja je, nakon preživljenog cunamija na Tajlandu osnovala fond “Happy Hearts”; Pol Njumen, koji podržava teško bolesnu decu; Džoana K. Rouling, spisateljica, koja je predsednica fondacije “One Parent Families”, koja se bori za društvenu jednakost; Šakira, koja je osnovala ondaciju “Pies Descalzos”; Opra Vinfri, koja je donirala više od 300 miliona dolara i osnovala “Oprah’s Angel Network”…
"SUPER HEROJI" SMO I SVI MI KOJI SVAKI DAN CINIMO DA ZIVOT NA ZEMLJI BUDE SVE NEPODNOSLJIVIJI . I STVARNO NE ZNAM STA BI PODIGLO SVEST LJUDIMA (NIJE EDUKACIJA ), MOZDA NOVCANE KAZNE -ONE  SU DELOTVORNIJE!
I SAMO JOS DA UTVRDIMO OD CEGA BRE MI TACNO SPASAVAMO PLANETU?!

OPSESIJA

OPSESIJA! KOLIKO MOZE BITI DOBRA I PRODUKTIVNA I OBRNUTO! STA JE SVE PREDMET NASE OPSESIJE?
Granica izmedju stvarne zelje i teznje ka nekom cilju  i opsesije je vrlo tanka,skoro nevidljiva i lako je prekoraciti.
"Ako vam je jasno značenje broja 3, 6 i 9, onda imate u svojim rukama ključ univerzuma“,govorio je veliki naučnik Nikola Tesla.
Teslina opsesija brojem 3 išla je dotle da je, živeći po hotelskim sobama,birao one čiji broj može da se podeli sa trojkom. Bavio raznim eksperimentima, mnogi od njih su bili misteriozni, ali najveća misterija je bio on sam.Svi veliki umovi imaju neku opsesiju, ali Teslina je bila jedna od najintrigantnijih.

Uvek bi obišao oko zgrade tri puta pre nego što bi ušao, čistio je tanjire sa 18 salveta, živeo je u hotelskoj sobi, a brojeve soba je birao p otome da li mogu da se podele sa 3. Računao je sa deljivim stvarima oko sebe i uvek želeo da budu deljivi sa 3. Sve što je radio radio je u setovima od 3.
Ali, on nije jedini veliki um koji je bio opsednut ovim brojem. Poznato je da su mnogi umetnici, naučnici i književnici bili opsednuti brojem tri, jedan od najpoznatijih je Dante, čije je remek delo "Božanstvena komedija" određeno ovim brojem.
Neki su smatrali da Tesline opsesije potiču od opsesivno­-kompulsivnog poremećaja, drugi da je veoma sujeveran. Ipak, istina je daleko komplikovanija.
 On nije bio opsednut jednostavno brojevima, već posebnim brojevima - 3, 6 i 9. Tvrdio je da su ovi brojevi veoma bitni, ali niko ga nije slušao. Ali, zašto baš ovi brojevi? Prvo moramo da razumemo da mi ne stvaramo matematiku, već je otkrivamo. To je univerzalni jezik svega što nas okružuje, a istovremeno i njegov zakon.
Postoje modeli koji se prirodno pojavljuju u univerzumu, oni koje smo otkrili u životu, galaksiji, formiranju zvezda, evoluciji i skoro svim prirodnim sistemima. Neki od tih modela nazivaju se Zlatni Racio i Sveta Geometrija.
 Tesla je tvrdio da su ovi brojevi ekstremno važni, ali niko nije slušao. On je čak izračunao da su planete povezane s ovim brojevima. Veoma bitno mesto zauzimaju i brojevi "binarnog sistema", čiji model funkcioniše tako što se počinje od jednog i nastavlja sa dupliranjem brojeva. Ćelije i embrioni funkcionišu po istom sistemu.
Koliko god cudno zvucalo ova je opsesija kao jedna od retkih i dobra i konstruktivna. Ali postoje i one lose i potpuno destruktive. Kao opsesija nekim drugim ljudskim bicem ( ili cak samim sobom) ili nekim predmetom, zbog cega cinimo najludje i nedopustive stvari. Ili opsesija zravom hranom - ortoreksija. Žena, potpisana samo kao Ženg, postala je opčinjena zdravim životom što je dovela do esktrema isprobavajući radikalne metode od kojih su drugi zazirali. Tako je i došla na ideju da voćni miks unese preko infuzije umesto da ga popije.
U stara dobra vremena, pre interneta i sličnih gluposti, kad si se naložio na serijskog ubicu, tradicija je bila da mu pošalješ ljubavno pismo u zatvor. Ali vremena se menjaju. Muškarci smeju da plaču. Uz pomoć telefona možete da pregledate fotografije ljudi sa letovanja. Možete da izjavite ljubav serijskim ubicama na društvenim mrežama i pridružite se hiljadama drugih u praćenju fan stranica posvećenih nekim od najozloglašenijih imena u istoriji.Opsesija serijskim ubicama uzela je maha narocito medju tinejdzerima.
Svakako ne smemo zaboraviti na opsesiju fizickim izgledom i  o milion uzasnih stvari koje radimo svom telu. A nisu samo u pitanju plasticne korekcije, ugradjivanje silikona i botoksa. Ima tu jos mnogo losih  stvari koje radimo sebi da bi izgledali lepse ili lepo u odnosu na ono sto se od nas ocekuje u ovom modernom  vremenu.
Pracenje nasih sadasnjih ( a i bivsih) partnera preko svih mogucih dostupnih tehnologija je jos jedna vrsta opsesije - najnoviji primer Spotteda (pracenje) o kome sam neki dan pisala.
Bolesne i morbidne opsesije svakako imaju veze i sa autizmom i opsesivno kompulsivnim poremecajem ,mada ih je  bar u  pocetnoj fazi jos uvek  moguce kontrolisati. Zato dobro razmislite o svojim opsesijama. A svi ih imamo zar ne?
DOBRO SE PAZITE OPSESIJA! PREPOZNAJTE  IH DOK JE VREME JER POSLE PREDSTAVLJAJU OPASNOST I ZA VAS I ZA OKOLINU!

IMIGRANTI

STA AKO SI IMIGRANT U XXI VEKU? VELIKA BRITANIJA IMA NAJRIGOROZNIJA PRAVILA ZA DAVANJE AZILA! NAJVECA MIGRACIJA U ISTORIJI COVECANSTVA DESAVA SE BAS SADA!
Uspostavljanjem imigracionog sistema premijera Džonsona, i Isus Hrist bi bio odbijen na granici Britanije - izjavio je nadbiskup Kanterberija Džastin Velbi.

- Našem osnivaču, Isusu Hristu koji, naravno, nije bio belac, pripadnik srednje klase i Britanac – ne bi bila odobrena viza – osim u slučaju da smo u nedostatku sa stolarima - izjavio je, na CBI biznis konferenciji u Londonu, bišop Velbi. Njegova kritika imigracionog sistema izazvala je smeh i aplauz publike. Premijer Džonson je jedan od najdrastičnijih u zalaganju za imigracioni sistem bodovanja kojim bi se imigrantima dodeljivali poeni na osnovu njihovih kvalifikacija, edukacije, godina, poznavanja englekog jezika, kao i sposobnosti potrebnih za život u Velikoj Britanji.Komentar nadbiskupa Velbija izazvao je burne reakcije. Mnogi su prihvatili taj komentar kao šaljiv, govoreći da bi Isus vrlo lako ispunio kriterijume, govoreći da je i previše kvalifikovan zbog posedovanja karakteristike pretvaranja vode u vino ili to što je uspeo da nahrani 5,000 ljudi s pet vekni hleba.
2000-te godine, nešto pre ponoći 18. juna, 58 tela nađeno je u kamionu u lučkom gradu Dover u Engleskoj. Dve osobe su nađene žive, ali u lošem stanju.
Holandsko vozilo je u Veliku Britaniju stiglo iz Belgije. U njemu su bili imigranti poreklom iz Kine koji su se ugušili.
Čak 60 imigranata bilo je zarobljeno u kamionu 18 sati, dok je napolju temperatura bila 32 stepena. Policija je tada potvrdila da se radilo o ilegalnim kineskim imigrantima, 54 muškarca i četiri žene.
U Britaniji se ovo danas smatra jednim od najvećih masovnih ubistava u istoriji. Od tada hiljade migranata je izgubilo svoje zivote na najstravicnije nacine.
Američki predsednik Donald Tramp potpisao je u uredbu kojom se zabranjuje ulazak imigrantima koji neće biti pokriveni zdravstvenim osiguranjem 30 dana od ulaska u SAD ili nemaju novca da sami plate svoje zdravstvene troškove.

Bela kuća navodi da to neće uticati na mogućnost dobijanja azila ili izbegličkog statusa.
Mera stupa na snagu 3. novembra, prenosi Rojters.
Kako se navodi, Tramp je smanjenje imigracije učinio centralnim pitanjem svog mandata, a njegova administracija je prošlog meseca saopštila da namerava da u fiskalnoj 2020. dopusti da u SAD uđe samo 18.000 izbeglica.
Na društvenim mrežama pojavili su se snimci na kojima se vide deca zatvorena u žičanim kavezima u jednom od kampova na granici SAD i Meksika, u kojima pogranični agenti drže mališane razdvojene od roditelja, ilegalnih migranata. Pored njih, objavljen je i audio zapis na kojem se čuje plač dece između četiri i deset godina.

Amerika je poslednjih dana u centru pažnje zbog politike "nulte tolerancije", zbog koje se deca prisilno razdvajaju od roditelja migranata.A sad malo i sprdnje mada ovo nikako nije tema za sprdnju.
U Meksiku  postoji tematski park koji, paralelno s migrantskom krizom na južnoj granici, nudi posetiocima da za manje od 20 dolara na sopstvenoj koži iskuse kako je biti ilegalni migrant.

"EkoAlberto park" u El Alberu nudi posetiocima "noćni kompletan doživljaj" - .
Karta za ovo iskustvo se kreće od 17 dolara, koliko košta "standardan paket". Za "ekstremnu verziju", koja traje pet sati, treba izdvojiti 24 dolara, piše londonski "Dejli mejl".
 U Nemačkoj je broj stanovnika dostigao rekordnu cifru od 82,8 miliona, a na to su najviše uticale migracije, pokazuju danas objavljeni podaci Federalne agencija za statistiku.U Nemačkoj ima  preko milion  migranata, a  broj umrlih je veći od broja rođenih.Na pitanje o razlozima napuštanja domovine, 70 odsto izbeglica je reklo da je to uradilo "bežeći pred ratom", 44 jer su bili "direktno progonjeni". Slede "loši uslovi života" (39 odsto), "diskriminacija" (38), "strah od prinudnog regrutovanja" (36), "opšta ekonomska situacija u zemlji" (32), i manje zastupljeni, ali ne manje zanimljivi motivi: "članovi moje porodice su već napustili zemlju" (9), "poslala me je moja porodica" (7), "hteo sam/htela sam da se pridružim mojoj porodici" (7)...
Dve petine ispitanih je pre dolaska u Nemačku najmanje tri meseca provelo u nekoj drugoj zemlji. Osnovni razlog zbog kojeg su se izbeglice opredelile za Nemačku je "poštovanje ljudskih prava" u toj zemlji (70 odsto), slede "nemački obrazovni sistem" (43) kao i "osećanje da smo dobrodošli" (42).
Odlazak u izbeglištvo je povezan sa velikim troškovima ali oni bitno zavise od zemlje porekla. Tako je put do Nemačke prosečno najskuplji za izbeglice iz Avganistana i Pakistana (12.040 evra) a neznatno povoljniji za one iz Irana, Iraka, Libana i Palestine (11.363 evra). Ilegalan put iz Sirije do Nemačke košta u proseku 5.556 evra, a iz zemalja severne Afrike 1.398 evra, Balkana - 1.638 evra. Osim toga, prosečna dužina puta do Nemačke je iznosila 35 dana.
Francuska  nudi migrantima   2.500 evra da se dobrovoljno vrate kući, a ponuda važi do 31. decembra. Migranti medjutim traze najmanje 10.000 evra.
Madjari dizu zidove, nasi susedi vracaju migrante ka Srbiji.
Sagledavanje ove situacije oko migranata je pretesko. S jedne strane hiljade ljudi koji pokusavaju da nadju svoj dom daleko negde na drugoj teritoriji. Njihov put koji se mnogo vise zavrsava smrcu nego uspehom. Pako kroz koji prolaze na tom putu, deca ugrozena do krajnjih granica. A onda s druge strane drzave koje imaju i svojih problema jednostavno ne mogu da izdrze pritisak dolazenja novih ljudi bez posla, bez zdravstvenog osiguranja, bez isprava, bez osnovnih kriterijuma za normalan zivot coveka. Nikome u ovoj migracionoj krizi najvecoj do sada nije dobro ni lako. I nasi ljudi odlaze svakog dana , a ljudi sa drugih kontinenata dolaze u Srbiju. Mesa se stanovnistvo ( vec sam pomenula da se u Nemackoj sve vise dece radja iz mesovitih brakova). U Srbiji takodje, kao i u celom svetu. Koliko je to dobro ili lose zaista je tesko reci. U ovoj prici nista nije samo crno ili samo belo. Ali da je tesko - jeste i te kako.
NI NE NAZIRE SE KRAJ OVOJ MIGRACIJI. SVET MORA DA BUDE SVESTAN TOGA.  A TEK KAD BI GOVORILI O PSIHOLOSKOJ STRANI OVOG PROBLEMA. KAKO JE BITI IMIGRANT U OVOM XXI VEKU? NEMOGUCE JE NI ZAMISLITI!

PATIKE

JOS PRICA O PATIKAMA! PATIKE SE NOSE OD 0 DO 100 GODINA BILI ZENSKO ILI MUSKO ( DA NE POMINJEM OSTALE PODELE). DAKLE NOSE IH SVI. NEKAKO NAJPOZNATIJE SU SVAKAKO NAJK I ADIDAS! PA EVO NA STA SU SVE SPREMNI VLASNICI DA BI OSTALI  NAJBOLJI PROIZVODJACI PATIKA NA SVETU!
U novim "Najk" patikama hodaćete kao Isus na vodi. Bukvalno. Ovaj brend u prodaju je pustio patike u čijem đonu se nalazi sveta voda, a pertle krasi i privezak Isusa razapetog na krstu. Cena, sitnica - 4.000 dolara.

Par "Najkovik" Air Max 97 patika tako je u nešto drugačijem izdanju izašao na tržište, a da stvar bude još interesantnija, prodat je velikom brzinom.
Kompanija MSCHF koja je radila na redizajnu Air Max patika navodi da je voda koja se nalazi u njima zapravo iz reke Jordan, koju je osveštao sveštenik u Bruklinu.
Nove patike brenda "Najki" nisu napravljene za vrhunske sportiste, ovaj novi model dizajniran je posebno za svakodnevne heroje - lekare.

"Nike Air Zoom Pulse" su patike specijalno dizajnirane za one koji rade u zdravstvu. Kako je sama kompanija saopštila, na umu su imali "svakodnevne heroje".
Kako je saopšteno, zaposleni u "Najkiju"su posetili dečju bolnicu u Portlandu, gde su promatrali medicinsko osoblje. Uvideli su koji su njihovi izazovi i sve to spojili sa satima koje provedu na nogama i potrebnom udobnošću.
Patike su sličnog dizajna kao klompe, koje zauzimaju posebno mesto u zdravstvu, ali su prosto više sportske.
Budućnost mobilnosti profesionalnih košarkaša dobila je pojačanje u obliku pametnih patika koje se samostalno pertlaju, te tako utiču na neometano kretanje igrača.

Kompanija Nike najavila je novi proizvod, ali su patike u okviru reklame zamagljene, te se ne vidi kako novi model izgleda, ali se vidi da će moći da se zapertlava preko aplikacije na pametnom telefonu. Radi se o značajnom poboljšanju u odnosu na model HyperAdapt 1.0 iz 2016. godine, koji nije mogao da se povezuje sa pametnim uređajima, te se patikama upravljalo preko fizičkih tastera koji su se nalazili u okviru samog modela. Film "Povratak u buducnost" - setite se scene "pertlanja" - trideset godina ranije! Preko  trideset godina, Nike i "vazduh"  su nerazdvojni. Iako zvaničan početak Air Max revolucije datira od 26. marta 1987. godine, zanimljivo je da je njeno putovanje počelo desetak godina ranije, kada je aero inžinjer po imenu Frenk Rudi došao do genijalne ideje. On je u svetsko sedište kompanije Nike doneo prototip patika za trčanje sa vazdušnim đonom... ostalo je istorija. Znaci u NIKE patikama  postali su  sastavni deo i voda i vazduh ! I naprevljene su za svaku profesiju, za svaki pol ,za svaku starosnu dob! Mudro zar ne?
Novi model patika ne samo da je inspirisan  Oktoberfestom nego je i otporan na pivo, povraćanje i sve druge tečnosti. Izrađene od najfinije kože adidas München patike spremne su na sve nepogode koje prate preterano konzumiranje alkohola.
Model je u smeđoj bavarskoj 'lederhosen' boji s natpisom ‘Prost’ - živeli na nemačkom.
Adidas je predstavio budućnost performans obuće Futurecraft 3D, jedinstvenu 3D dizajniranu patiku za trčanje koja se pomoću jastučića može prilagoditi stopalima svakoga pojedinačno. 3D koncept je deo „Futurecraft serije“, napredne inicijative koja u središte dizajna postavlja spoj otvorenih ideja i veštine, što doprinosi inovacijama kroz sve elemente proizvodnje.U svom 3D konceptu, koji omogućava vrhunsko personalizovano iskustvo za sve sportiste, adidas stvara jedinstvenu kombinaciju materijala i procesa izrade. Ova napredna ideja podići će standard patika za trčanje na viši nivo, nudeći bez presedana personalizovanu podršku i udobnost za svako stopalo, čime se omogućava da sportisti postižu najbolje rezultate.
Mongolski arheolozi su pronašli mumiju čija staorst datira na oko 1.500 godina sa veoma bizarnom i zanimljivom obućom koja izgleda veoma moderno ....
Ovo arheološko otkriće je postalo posebno zanimljivo ljudima koji su na slikama objavljenim u vestima kao i na internetu primetili nešto neobično...Izgled obuće na stopalima mumije neodoljivo je podseća na poznatu marku patika "Adidas"!
Čuveni brend sportske obuće i odjeće, “Adidas”, riješio je da pomogne planeti Zemlji tako što će svoje proizvode praviti od plastičnog otpada.  Namjera rukovodilaca brenda jeste da plastiku tj. otpad iz okeana recikliraju i prave poznate komade. Time se bave od 2015. godine i to prilično uspješno. Očekuju da će 2019. godine broj napravljenih pari patika od reciklirane plastike biti 11 miliona, što je duplo više u odnosu na prošlu godinu. Oni su iz okeana izvuklu 2810 tona palstike. Udurženi sa “Parley” organizacijom, oni prave čuda od otpada.
“Parley” skuplja plastiku sa obala okeana, poput Maldiva, plastika se sortira i šalje “Adidasu”. Ono što mogu da iskoriste, oni uzmu, a ostatak plastike šalju na dalju reciklažu.Komadi sportske opreme koju “Adidas” pravi od reciklirane plastike imaju isti kvalitet kao i oprema napravljena od standardnih materija, a i udobnost je na istom nivou.
Nekada su patike zaista bile namenjene iskljucivo za bavljenje sportom. Adidas jos neguje tu tradiciju. Zbog obima posla resili su da uposle robote ali posle dve godine rezultat je:
Proizvođač sportske opreme Adidas gasi dve svoje robotizovane fabrike koje su najavljivane kao njegova budućnost.

Kompanija će zatvoriti jednu fabriku u Nemačkoj, a drugu u SAD, a kako su saopštili, tehnologija u Aziji biće ekonomčnija i fleksibilnija.
Podsetimo, Adidas je pokrenuo visoko robotizovanu proizvodnju patika u fabrici Speedfactory u nemačkom Ansbachu 2016. godine. Sledeće godine, otvorili su sličnu fabriku i u Atlanti u SAD. Nemačka kompanija je te fabrike otvorila kako bi u što kraćem roku na glavna tržišta isporučivala nove sportske linije odeće i obuće. Dodatni razlog je bio rast plata u Aziji i veći troškovi dostave u tu regiju.
Prvobitni plan je bio da se uspostavi mreža robotizovanih proizvodnih postrojenja širom sveta. Međutim, sada su saopštili da će najkasnije u aprilu iduće godine obustaviti proizvodnju u ta dva pogona i prepustiti primenu nove proizvodne tehnologije za proizvodnju obuće dobavljačima u Aziji.
Kad smo kod Azije glavna asocijacija je naravno Kina.  Zbog teske materijalne situacije  patike koje dolaze do nas iz Kine sa cudnim natpisima Nike  i Adidas i marki za koje nismo ni culi prodaju se u ogromnim kolicinama.
PATIKE SU OBUCA KOJA SVIMA PRIJA. I MA KOLIKO PRICALI DA NIJE ZDRAVO NOSITI SAMO PATIKE IPAK SU ONE NAJZASTUPLJENIJA OBUCA. A IMA IH ZAISTA U MILIONIMA VARIJANTI. 
I ZASTO KAD SE LJUDI TOLIKO TRUDE DA PROIZVODE NAJLUDJU, NAJUDOBNIJU, NAJZANIMLJIVIJU, NAJJEFTINIJU I NAJSKUPLJU OBUCU, OBUCU KOJA JE UVEK U TRENDINGU  DA JE ONDA NE NOSIMO?
VOLIMO PATIKE!

EVOLUCIJA I DEPRESIJA

SVI IMAJU DEPRESIJU! SAMOUBISTVA SU SVE CESCA! NE ZNAM KAKO UOPSTE DA TUMACIM PODATAK DA SADA MLADI SAMO PRICAJU O SVOJIM PSIHICKIM PROBLEMIMA! NEKADA JE TO BILA TABU TEMA DANS SVAKODNEVA 'CASICA RAZGOVORA' SA VRSNJACIMA! SLUSAM I NE VERUJEM! SVAKI DAN!MILENIJALCI CE SE BRZE RAZBOLJEVATI I BRZE UMIRATI! DOKAZ DA EVOLUCIJA IDE U NAZAD! A I ZAMENICE NAS ROBOTI!
Svakih 6 sati se u Srbiji neko ubije.
Srbija je na 13. mestu u svetu po broju suicida gde četiri osobe dnevno oduzmu sebi život. Ova crna statistika je zabrinjavajuća- naročito kada znamo da četvrtinu čine adolescenti do 25 godina. Depresija se može iskazati na različite načine, i fizički i bihejvioralno. Može izgledati kao da sama depresija može pronalaziti izlaz na razne načine. Muškarci češće ovako eksternalizuju svoju depresiju. Psiholozi navode da prekomerno konzumiranje alkohola, ljubavne afere van postojeće veze, povećana agresivnost ili povlačenje od voljenih osoba takođe mogu biti znaci depresije. Od fizičkih simptoma karakteristični su bol u leđima, smanjena seksualna želja, hroničan umor, nesanica, kao i promena navika u ishrani – gladovanje ili prejedanje.Ponekad se depresija može javiti u obliku razdražljivosti ili ljutnje – kada se osećate bespomoćno ili beznadežno. Manje je poznata činjenica da je razdražljivost ne samo znak depresije, već da često signalizira ozbiljniji nivo depresije, naročito ako se dugotrajno manifestuje u odnosu prema partneru ili porodici. Neprijateljsko raspoloženje i neprijatno ponašanje su takođe povezani sa verovatnoćom da je u pitanju anksioznost. Druge emocije kao što su tuga, sramota ili bespomoćnost često se maskiraju ljutnjom, ali je upravo ljutnja osećanje koje se neočekivano pojavljuje u javnosti kod depresivnih osoba.rojne istraživačke studije već godinama podvlače povezanost perfekcionizma i depresije. Prisutan je konstantan pritisak da će osoba biti voljena i prihvaćena od strane okoline samo ako je savršena. Za perfekcioniste je napraviti grešku “smrtni greh”, i znak ličnog nedostatka ili mane, a ne činjenice da je ljudski grešiti i da svi pravimo greške. Zbog toga ove osobe lako upadaju u depresiju. Da bi se suprotstavili strahu od neuspeha i sramote koja dolazi s njim, potrebno je raditi na samopoštovanju i saosećanju, što je teško, zbog čega im je najčešće potrebna pomoć stručnog lica.vako ima problema da se s vremena na vreme koncentriše, pogotovo  ako vam je nešto posebno na umu. Ali da pitanje koncentracije toliko utiče na vaš rad ili odnose – takođe mogu biti znak depresije. Teškoće u koncentraciji direktno ugrožavaju funkcionisanje čoveka, i otežavaju rad ili školovanje, te mogu dovesti do propuštanja zadataka ili rokova.Krivica je u nekim slučajevima prirodna reakcija, ali često dubok osećaj krivice za mnoge ili većinu područja u vašem životu može signalizirati depresiju. Psihoterapeuti to nazivaju patološkom krivicom. Za depresivnu osobu krivica može postati sveobuhvatna. On/ona skeniraju prošlost i vide samo niz neuspeha. Depresivna osoba može se osećati krivim zbog bezbroj razloga: zbog svog rođenja, zbog toga što je imala depresiju, zato jer ne može da razmišlja o bilo kakvoj važnoj životnoj ulozi ili događaju, a da je ne uznemirava osećaj žaljenja.Često i kratkotrajno “prebacivanje” iz stanja tuge u sreću i obratno, može biti veliki znak da se dešava nešto ozbiljnije. Kada ste depresivni, neki srećan događaj vas može izvući iz toga, a stvari mogu izgledati u redu, ali za kratko: depresija se obično vraća kada se, recimo, pridružite tom događaju. Psihoterapeuti navode ovaj “interesantan” simptom depresije koji možda nije dobro poznat- kada se neko sa depresijom privremeno “podiže” iz tog stanja zbog pozitivnog događaja, prilike ili međuljudske veze, kratko je ublažava, ali se ubrzo kasnije ponovo vraća u depresivno stanjevo nije tako suptilan simptom, ali ga svakako vredi spomenuti. Depresija često nosi sa sobom zavisničko ponašanje – ljudi sa depresijom češće piju alkohol, puše, imaju poremećaje u ishrani i imaju druge zavisnosti. Kada ste depresivni, prirodno je da želite da koristite alate koji vam stoje na
Ako te trenutno muče misli o samoubistvu, daj sebi malo vremena da pročitaš ovaj tekst. Trebaće ti samo pet minuta. Ne želim da te odgovaram od tvojih neprijatnih osećanja. Nisam ni psihoterapeut niti bilo kakav drugi stručnjak za mentalno zdravlje, već samo neko ko zna kako je kada se osećaš loše.
Ne znam ko si ti ni zašto čitaš ovaj tekst. Jedino što znam to je da ga čitaš i to je dobro. Mogu da pretpostavim da si ovde zato što si u nevolji i razmišljaš o prekidu svog života. Ako je tako, voleo bih da budem sa tobom u tim trenucima, da sedimo i pričamo, licem u lice i iz srca iskreno, ali pošto je to neizvodljivo, biće dovoljno i ovako.
Znam mnogo ljudi koji su želeli da sebi oduzmu život, pa imam nekakvu sliku o tome kako se osećaš. Znam i da ti se sigurno ne čita nekakva dugačka knjiga o tome, pa ću se truditi da budem kratak. Dok smo zajedno narednih pet minuta, postoji pet jednostavnih, praktičnih stvari koje bih voleo sa tobom da podelim. Ne želim da se prepirem oko toga da li bi trebalo da sebi oduzmeš život, ali pretpostavljajući da već o tome razmišljaš, mora da ti je prilično teško.
Pa pošto si još uvek tu, što je veoma dobro, želeo bih da te zamolim da ostaneš sa mnom do kraja teksta. Nadam se da to znači da si barem malkice nesiguran, negde duboko iznutra, oko toga da li stvarno nameravaš da okončaš svoj život. Često se ljudi tako osećaju, čak i u trenucima najveće tame i očajanja. Takva vrsta nesigurnosti je normalna i sasvim OK. Činjenica da si u ovom trenutku još uvek živ znači da si ipak pomalo neodlučan, da iako želiš da umreš, jedan deo tebe ipak želi da živi dalje. Meni to zvuči veoma ohrabrujuće, a nadam se i tebi.

Ljudi često pribegavaju samoubistvu kada traže sklonište od bola kome su izloženi. Zapamti i da je osećaj olakšanja od bola samo osećaj i da moraš biti živ da bi ga osetio. Nećeš nikako moći da osetiš to olakšanje koje ti je tako potrebno ukoliko si mrtav.

Neki ljudi će loše reagovati na tvoja osećanja o samoubistvu, obično ako su uplašeni ili ljuti; oni zapravo mogu da nanesu još veći bol umesto da ti pomognu, uprkos namerama, govoreći ili postupajući nepromišljeno. Moraš razumeti da se njihove negativne reakcije ne odnose na tebe, već na njihove sopstvene strahove. Ali ima i ljudi koji mogu da budu sa tobom u ovim teškim trenucima, koji te neće osuđivati, prepirati se sa tobom, slati u bolnicu ili pokušavati da te odgovore od toga što se tako loše osećaš. Njima je prosto stalo do tebe. Pronađi nekoga od njih. Sada, iskoristi svoja 24 sata ili nedelju dana i reci mu/joj/im šta ti se događa i kroz šta prolaziš. Nije sramota ni potražiti pomoć, na primer....pozovi psihoterapeuta, pažljivo pronađi prijatelja kome ćeš se obratiti ili bilo koga ko želi da sasluša. Bitno je da ne izlažeš sebe nepotrebnom teretu pokušavajući da samostalno prebrodiš ono kroz šta prolaziš. Jedan razgovor o tome kako si dospeo u situaciju da o tome razmišljaš oslobodiće te ogromnog pritiska, a može biti i dodatno sredstvo protiv bola koje ti je potrebno da bi povratio ravnotežu.

Razmišljanja o samoubistvu su sama po sebi traumatična. Nakon što ona izblede, moraš nastaviti da brineš o sebi. Terapija je zaista dobra ideja.

Pa, kao što vidiš, prošlo je već nekoliko minuta i ti si još sa mnom. To mi je zaista drago.
Pošto si stigao dovde, zaslužuješ nagradu. Mislim da bi mogao sebe da nagradiš jednim poklonom-- neka to bude, recimo, jedan novi način za prevazilaženje bola. Seti se, gore na početku teksta, rekao sam da je glavna ideja da imaš više sredstava i načina da prevaziđeš bol od same količine bola. Pa, zašto ne bi sebi pronašao još jedan takav način, ili dva, ili deset...! sve dok ih ne bude više od onih stvari koje ti nanose bol.
Iako je ova stranica možda uspela da ti pruži neku malu utehu i olakšanje, najbolji način da savladaš bol jeste drugo ljudsko biće i razgovor. Ako pronađeš nekoga ko želi da sluša i kažeš mu/joj kako se osećaš i kako si dospeo do razmišljanja o samoubistvu, tada si već uvećao broj svojih sredstava za odbranu od bola za jedan. Uz malo sreće, prva osoba na koju naiđeš neće biti i poslednja. Ima zaista puno ljudi oko tebe koji bi želeli da te saslušaju. Vreme je da počneš da tragaš za nekim/nekom od njih.
 Koristeći kombinaciju podataka koje je prikupio Blue Cross Blue Shield, CDC, i podatke iz prethodnih zdravstvenih studija, ovaj izveštaj predviđa da će milenijalsi biti tri puta manje bolesniji, siromašniji i umiraće mlađi nego prethodna generacija, generacija X. Moji milenijalsi ovo predviđaju već godinama, samo bez svih ovih fensi podataka - mi se stalno sprdamo sa našim roditeljima da će nas nadživeti. Izgleda da smo bili u pravu sve vreme! Krupni ekonomski plan deluje kao nešto čemu milenijalsi daleko manje “doprinose.“ A zbog toga što je očekivano da ćemo biti češće bolesni, takođe se manje očekuje i da ćemo biti dobri na svom poslu - jer, kako se ispostavlja, bolešljivi ljudi nisu toliko “produktivni.“Analitičari su kao hipotezu izneli pretpostavku da se ova generacijska razlika može jasno videti u problemima povezanim sa “bihejvioralnim zdravljem,“ odnosno u pojavama kao što su depresija, hiperaktivnost (anksioznost, ADD i ADHD), i zlopotreba supstanci. Između 2014 i 2017, stope depresije i hiperaktivnosti porasle su za trideset odsto u okviru generacije milenijalsa. U poređenju sa generacijom X, milenijalsi između 30 i 39 godina imaju manje šanse da umru od dosadnih starih stvari kao što su bolesti srca i kancer, ali imaju veće šanse da umru od slučajnog predoziranja, samoubistva ili ubistva. Dakle, fizički govoreći, zapravo smo zdraviji od prethodnika, ali statistički to nije važno. Gutamo tabletice, hodamo tih 10,000 koraka svakog dana, i tretiramo šećer kao da je otrov, a i dalje smo previše depresivni; to rešavamo supstancama koje bi mogle da nas ubiju (što i hoće); i užasno smo anksiozni pored svega toga. Sumirano, analitičari kažu da ćemo puno platiti zbog ovih problema, što će samo doprineti tome da budemo još manje zdravi
SVE VAM JE JASNO ZAR NE? OTUDJILI SMO ! POCEV OD PORODICE! RADIMO 24/7.STRES  ISTRAHOVI SE NAGOMILAVAJU PA PADAMO  UDEPRESIJU. SVE RANIJE JOS OD 10 GODINE! PA KO PREZIVI CUVENU 27 GODINU IMA NEKE SANSE I DA DOZIVI STAROST, AKO GA PRE TOGA NE UBIJE PLANETA NAJZAGADJENIJA DO SADA. ILI DEPRESIJA!

BAR NEDELJOM

BAR NEDELJOM BUDI KUCI! I BOG ODMARA NEDELJOM! I MI SMO DOK NISU DOSLA OVA TURBULENTNA VREMENA U KOJIMA SE RADI 24\7. MADA, AKO POSLODAVCI NASTAVE SA OBAVEZNIM RADOM U SVAKO DOBA, A PRODAVNICE RECIMO NE RADE NEDELJOM UPADAMO U VELIKI PROBLEM! STA NAM JE CINITI?
Nekada je postojala fraza : Radi ko Dragstor na Terazijama, kojom smo se podsmevali ljudima koji rade i nedeljom. Danas svi rade kao Dragstor i vrag je odneo salu. Smatram direktno odgovornim taj rad i nedeljom za raspadanje porodice. Nedeljni rucak je bio zakon.
Socijalno-ekonomski savet grada Kragujevca pokrenuo je inicijativu za zabranu rada nedeljom u trgovinskoj delatnosti, osim na mestima na kojima je to neophodno poput apoteka i benzinskih stanica. Prema zvaničnim podacima, u Srbiji u trgovini radi više od 200.000 zaposlenih, od kojih su 70 odsto žene.

Predsedavajući Socijalno-ekonomskog saveta Kragujevca Jugoslav Ristić izjavio je da žene koje rade u trgovini, pre svega u maloprodaji, tokom meseca imaju samo dva slobodna dana.
Osim u velikim trgovinskim lancima, u ostalim prodajnim objektima ne poštuju se zakonski normativi i pravo na četrdesetčasovno radno vreme u nedelji, mesečno imaju samo dva dana slobodno, a za prekovremeni rad nisu plaćeni, rekao je Ristić, dodajući da takvo radno vreme veoma loše utiče na zdravlje zaposlenih.
Takvo radno vreme unišava život i zdravlje zaposlenih, jer takav i toliki rad ostavlja tragične posledice i po zdravlje, pa zaposleni ne mogu da izdrže ceo radni vek. Istovremeno, negativno se odražava i na porodicu jer ljudi nemaju vremena da joj se posvete, istakao je Ristić, zatraživši hitnu intervenciju države.On je naveo da poslodavci često ucenjuju zaposlene i govore im "ako vi nećete ima ko hoće" i da su minimalne zarade katastrofalne.
Nasli smo se dakle u potpunom raskoraku. Poslodavci naz zele 24\7 na poslu, a nasa porodica bi bar nedeljni rucak.
U Evropskoj uniji ne postoji jedinstven stav o nedelji kao neradnom danu, ali je direktivom o radnom vremenu propisano da radnici moraju imati dan za odmor.
U nemačkom ustavu nedelja i državni praznici označeni su kao „dani za odmor", ali postoje i izuzeci, pa u nekim gradovima radnje rade nekoliko nedelja godišnje.
U Norveškoj je u januaru 2018. godine skupština izglasala da zabrana rada nedeljom ostaje na snazi. Mađarska je 2015. godine zabranila da radnje rade nedeljom, ali je nakon samo godinu dana tu odluku i ukinula.
U Sloveniji je 2003. godine održan referendum na kom je 58 odsto glasača podržalo predlog da se rad trgovina nedeljom ograniči na deset radnih nedelja godišnje. Ustavni sud je kasnije odbacio rezultate referenduma, ali je rad nedeljom ograničen kolektivnim ugovorima .
Francuska je 2015. godine usvojila zakon koji je gradonačelnicima dao mogućnost da izaberu 12 nedelje godišnje koje će biti radne za trgovce. Ipak, izuzetak su radnje u oblastima sa velikim brojem turista koje rade svakog vikenda
Uvođenje neradne nedelje pogodilo poslodavce od kojih mnogi najveće pazare imaju upravo vikendom. Moja cerka radi u trgovini- svake nedelje!!!!
Nedelja, 20. oktobar, prva je neradna za zaposlene u sektoru trgovine u Crnoj Gori, a u subotu popodne vladale su veće gužve u marketima, prenosi portal Investitor. To je znak da su potrošači ozbiljno shvatili novu situaciju i da pripremaju frižidere za dan bez prodavnica. A ko bi drugi nego Crnogorci koji su zastuljeni u svim vicevima i o neradu i lenjosti.
Japanski ogranak Majkrosofta skratio je radnu nedelju sa pet na četiri dana, čime je 2.300 zaposlenih pet sedmica uzastopno osim subote i nedelje imalo i petak za slobodan dan. Poslodavac je time dobio povećanje produktivnosti za 40 odsto, kako tvrde, a radnici 920 dolara kao bonus za odmor.
 Radite manje, dobro se odmorite i naučite dosta – rekao je izvršni direktor Majkrosofta za Japan i objasnio zbog čega su uveli za sada samo probnu četvorodnevnu radnu nedelju – želeo sam da radnici razmisle i iskuse kako mogu da postignu isti rezultat iako rade 20 odsto manje.
Desilo se da su zaposleni koristili 25 odsto manje slobodnog vremena tokom radnih dana, ušteđeno je 23 odsto struje u kancelarijama zbog tri neradna dana, potrošeno je 53 odsto manje papira za štampanje, a čak 92 odsto radnika reklo je da im se kraće radno vreme svidelo.
Nekako u slično vreme sa ovom, do nas je stigla i vest iz susedne Crne Gore, u kojoj su po ugledu na neke druge evropske zemlje polovinom oktobra ukinuli rad nedeljom. Oba predloga, a naročito prvi, za dobar deo građana Srbije deluje kao naučna fantastika. I dok je u svetu četvorodnevna radna sedmica u fazi eksperimenta, rad nedeljom je u mnogim zemljama već ukinut. Evropska unija je članicama prepustila da radno vreme prodavnica urede na osnovu svojih tradicionalnih, kulturnih i verskih potreba, tako da trgovine nedeljom ne rade u Francuskoj, Nemačkoj, Austriji, Poljskoj, Sloveniji.
U Srbiji je situacija potpuno drugačija, većina trgovina ne samo da radi nedeljom, nego tada ubira i najveći profit, a osim tržnih centara koji su otvoreni do čak 22 sata, nedeljom rade i sve ostale male radnje i trgovački lanci, pojedini i tokom cele noći. Za poslodavce bi tako zabrana rada nedeljom bila udarac na zaradu, a to bi amortizovali smanjenjem plata i eventualnim otpuštanjem radnika. Teret zabrane rada nedeljom tako bi podneli opet oni kojima taj rad i sada najviše smeta – radnicima.Potrošači u Srbiji bi sigurno bili nezadovoljni zbog ovakve eventualne odluke da se zabrani rad nedeljom, naime navikli su da tada obavljaju kupovine. S druge strane valjda  svaka medalja ima dve strane.
POTPUNO SAM ZA TO DA SE RADNA NEDELJA SMANJI MAKAR ZA TAJ DAN NEDELJU KAD I BOG ODMARA. ZBOG PORODICE. JER STA JE COVEK BEZ PORODICE.