PRAZNA DUSA KAO PRAZAN PAPIR

DAN PRAZNOG PAPIRA! LJUDI BEZ ADRESE! LJUDI BEZ LICA! DIPFEJK! NEKO SE KRIJE IZA UBERA NEKO IZA MASKE! TABULA RAZA! DA LI JE  'PRAZNO' ONO STO VIDIS ILI ONO STO NE VIDIS?
Moj omiljeni dan koji koristim jednom godisnje. Dan koji koristim da pisem o svojim razmisljanjima ne bas  na odredjenu temu kako obicno cinim. Opusten dan!
DZON LOK je uveo termin TABULA RAZA po kome se svi radjamo kao "neispisana ploca" -prazni! Sticanjem znanja i raznih sposobnosti i vestina mi ispisujemo svoju licnost i gradimo svoje unutrasnje lice. Za spoljno lice se pobrinula "majka priroda" i ono je takvo kakvo je ( sem kad ga sami menjamo plasticnim operacijama ili kad nas hakuje dipfejk). Socijalni zivot nas takodje ispunjava i bez njega je nemoguce ziveti. Ipak... Unutrašnja praznina je stanje uma koje je uzrokovano manjkom ljubavi. Kada ne volite sebe, ignorišete svoja osećanja i pokušavate da dobijete pažnju i potvrdu od strane drugih, možete doživeti osećaj unutrašnje praznine.
Svi ljudi su kreativni i puni potencijala, ali ne iskoriste svi ovaj potencijal i tako gube svoje vreme i energiju. Tada pokušavamo da popunimo prazninu hranom, vezama, poslom i stvarima koje bi trebalo da nam odvuku pažnju.
Najvažnija stvar koju treba razumeti je da je osećaj praznine stanje nedostatka. Većina ljudi koja se bori sa hroničnim osećajem praznine imala je roditelje koji nisu bili sposobni da imaju blizak odnos s njima. Kada se ne dobija dovoljno ljubavi i pažnje u detinjstvu, tada počinješ da veruješ da nisi dovoljno dobar. To znači da je pravi uzročnik unutrašnje praznine manjak emotivne konekcije i demonstracije ljubavi.
Kao rezultat, ovaj osećaj može da putuje kroz naše živote kao prtljag. Manjak osećanja pripadnosti postaje traumatičan otisak koji postaje tako akutno neprijatan da smo voljni da učinimo bilo šta kako bismo se otarasili tog osećaja.
Od unutrašnje praznine do depresije iako ovo osećanje nije neuobičajeno za većinu ljudi, ako se ostavi bez nadzora, može dovesti do hroničnog poremećaja kao što je depresija. Osim toga, ljudi imaju tendenciju da beže od ovog osećaja konzumirajući alkohol i droge, što povećava šanse da dođe do zavisnosti od droge ili alkohola. Zato će predstava o tome šta vam je zaista važno pomoći pri saznanju šta uzrokuje da se osećate prazno iznutra.Ključ u borbi protiv osećaja praznine je da nađete šta vam nedostaje.
Za njih se kaže da su „ljudi bez lica i imena“, koji su prošli najmukotrpnije psihofizičke treninge i najteža testiranja. Njihovi glavni zadaci su borba protiv terorizma i terorističkih grupa, njihovo hapšenje i likvidacija, gušenje oružanih pobuna, obavljanje operacija na neprijateljskom tlu, rešavanje talačkih situacija, sprovođenje diverzantskih i protivdiverzantskih akcija.Nesto potpuno drugo su ljudi bez adrese. Ljudi koji  i danas u ovom veku tehnologije  nemaju mesto boravka iz razlicitih razloga. Ili su   nomadi ( nekad i Romi), ili su migranti ili se kriju iz nekih razloga ( mozda su meta ljudi bez lica?) Kako god, meni je strasno da ljudsko bice nema adresu, lice, dokumenta,  nista sto  ga cini ljudskim bicem! Strasno!
Sad i ljudi su cudni. Neko se krije iza maske svojom voljom, stiteci svoj identitet, nekom kradu identitet, neko  ima zasticeno lice i uopste prica o identitetu je vrlo zanimljiva.Identitet je trajno osećanje celovitosti i postojanosti ličnosti uprkos promenama u njoj i oko nje. Osećanje identiteta počinje da se formira u detinjstvu, a posebno tokom adolescencije kada postoje i najveće krize identiteta. Kada osoba postavlja sebi ključno pitanje „ko sam ja”, „čemu težim”, „odakle sam” i sl. Poseban značaj u procesu formiranja identiteta imaju osobe iz najbliže okoline, ali i sistem socijalnih vrednosti zajednice u kojoj pojedinac živi. Prema Eriksonu, osećanje ličnog identiteta zasnovano je na zapažanju samoistovetnosti i neprekidnosti postojanja u vremenu i prostoru, kao i opažanja činjenice da drugi ljudi zapažaju i priznaju ovu činjenicu. Pojedinac koji je stekao osećanje ličnog identiteta ima doživljaj kontinuiteta između onoga što je bio nekada, što je danas, kao i onoga što zamišlja da će tek biti. I sad zamisalite kad svojom voljom nemate identitet ili da  vam  ga
neko ukrade. Koja god je varijanta u pitanju je strasno!
Odgovor na pitanje da li je strasnije da je prazno ono sto vidis ili ne vidis bio bi najverovatnije taj da je gora praznina u dusi. Realno, taj je osecaj bas uzasan.
KOLIKO GOD DA RAZMISLJAM NE MOGU DA SHVATIM TU BORBU ZA LEPO LICE, TO ZIVLJENJE  BEZ IDENTITETA, TO NOSENJE MASKI KAO JEDINU MOGUCNOST DA PREZIVITE.  U CELOJ PRICI SAMO PRAZNINA DUSE IMA SVOJU TEZINU I REALNOST!

PROKLETSTVO PRESTUPNE GODINE

KAZU DA JE SVAKA PRESTUPNA GODINA PROKLETA! A OVA JE PRESTUPNA I SA VRLO ZANIMLJIVIM CIFRAMA. PA EVO NEKOLIKO ZANIMLJIVOSTI O TOM 29-TOM FEBRUARU KOJI SE DESAVA SVAKE CETIRI GODINE!
Nakon što je papa Grgur XIII ukazom proglasio gregorijanski kalendar 1582. godine, ideja o dodavanju 29. februara svake četiri godine činila se tako smešnom, da su u britanskom pozorištu napravili komičnu predstavu u kojoj se isticalo da bi žene na taj dan trebalo da zamene suknje za pantalone i da se ponašaju kao muškarci.  Predstava je označena kao satira, ali tadašnje feministkinje su bile inspirisane; do 1700-ih, žene su koristile 29. februar da predlažu brak muškarcima. Tradicija, koja se danas naziva „Bachelor’s Day“, dostigla je vrhunac početkom 1900-tih,a nastavlja se i danas u Velikoj Britaniji!
Po narodnim verovanjima svake prestupne godine, koja je sama po sebi "baksuzna", ne bi trebalo da započinjete neke ozbiljnije poslove. Isto tako, oni veruje da baš ove godine ne bi trebalo da uđete u bračne vode, jer će se neslavno završiti. Ova godina će biti definitivno super za sve one neženje koje ne bi još koji dan da stave prsten na ruku - devojke sad momci imaju snažan izgovor. Ovako barem smatraju Grci.

Ako ipak odlučite da stanete na ludi kamen, onda bi bilo poželjno da žena zaprosi muškarca. Samo na taj način, prema britanskoj tradiciji, možete nekog zaprostiti, jer su tada rodne norme izvrnute. Ali, ako vas odbije, onda mora debelo da isprazni novčanik - mora da vam pokloni poljubac i svilene rukavice.
Ove godine ne bi trebalo da se sadi voće, jer će onda ono roditi svake druge, a moguće čak i svake četvrte godine. Treba saditi u jesen, a ne u proleće. Irskoj je uvedeno zakonom da sva deca koja su rođena 29. februara moraju dobiti od države 100 funti. Verovatnoća da se neko rodi baš na taj dan je 1:1.000, a u svetu živi četiri miliona ljudi rođenih baš 29. februara. Za tu decu se veruje da su veoma kreativna, sposobna i vrlo jednostavna. Roditi se 29. februara znači da ste obdareni "šestim čulom", pa te ljude svi smatraju srećnicima i veruje se da poseduju neke posebne talente.
 U Ginisovoj knjizi rekorda zabeležena je jedna porodica iz Irske u kojoj su osobe iz tri generacije rođene baš 29. februara. U istoj knjizi je upisana i jedna norveška porodica u kojoj je troje dece rođeno prestupne godine.
Februar je mesec  po svecen i borbi protiv raka od kojeg oboljeva ju deca, ali  iposlednji dan februara posvecen je retkim bolestima.
 2 simbolizuje ambivalentnost, suprotnosti, sukob, suparništvo, udvostručenost, dualizam (dobro i zlo, svetlo i tamu, božanski par blizanaca). 2 je broj zemlje. Pojedincu dvojka donosi raznolik, ali i nestabilan život, ali, vremenom, ipak stižu i životni uspesi ili zasluge. Zbog svoje kolebljivosti dešava se da propušta mnoge životne prilike. Dvojka oznacava par - otud tolika moja prica o braku na ovaj datum.
Nisam bas zadovoljna sa ovim danom viska kako su ga nazvali vlasnici Fejsbuka kada su nam ga cestitali 2016-te godine, jer po meni svaki mesec bi trebao da ima 28 dana. Tako da mi je "obican" februar mnogo drazi nego ovaj prestupan. Takodje imam nesto i protiv prestupnih godina uopste jer kako su pokazalo moji "prstupnici" (deca) nisu bas najbolje prosli u  dosadasnjem zivotu. Ipak, ne treba biti ni totalno negativan. Mozda je zaista u redu iskoristiti taj dan viska za nesto lepo sto ce nas uciniti srecnim i radosnim! Pa ako ste propustili 02.02.2020. imate jos 10 meseci da ostvarite svoje snove i zelje.
Svakako kontradiktoran tekst,a kakav bi i bio na ovaj dan. dan koji se javlja samo jednom u cetiri godine. Poseban dan! Dobar ili los? Kako kome!
SVIM PRESTUPNICIMA ZELIM SRECAN RODJENDAN! A ONIMA KOJI SU RODJENI U PRESTUPNOJ GODINI ZELIM DA IM SE SRECA OSMEHNE I DA NE POKLEKNU POD PROKLETSTVIMA KOJA NISU BAS DOKAZANA!
SVE STO NIJE OBICNO PA BILA TO I  PRESTUPNA GODINA NAILAZI NA PREISPITIVANJA- TRAZE SE  RAZLOZI TOME  STO DOVODI DO NEPOVERENJA I SUMNJI - KAO I KOD SVIH RAZLICITOSTI!

DIPFEJK

DIPFEJK?! VESTACKA INTELIGENCIJA U SLUZBI ZDRAVLJA! DAKLE ZA I PROTIV TEHNOLOGIJE NIKAD U VECEM RASKORAKU! KORONA VIRUS- DA ILI NE?
Lažni video snimci napravljeni „dipfejk“ (deepfake) tehnologijom postaju sve češći i realnističniji, i postoje ozbiljni razlozi za zabrinutost.

Možda ste do sada na internetu već pogledali video snimak na kojem Barak Obama naziva Donalda Trampa „potpunom sramotom“, ili Marka Zukerberga kako se hvali da ima „potpunu kontrolu nad milijardama ukradenih podataka ljudi“? Ili možda video u kojem se Džon Snežni (John Snow) izvinjava zbog neslavnog završetka „Igre Prestola“? Ukoliko je odgovor potvrdan, bili ste žrtva „dipfejk“ trenda. Ono što je fotošop za fotografije, „dipfejk“ tehnologija jeste za video snimke. Radi se o formi veštačke inteligencije koja na postojeće video snimke ugrađuje tuđa lica. Ukoliko želite da stavite nečije reči u usta određenog političara, da glumite u omiljenom filmu ili da plešete kao profesionalac, sada postoji način da to falsifikujete.Više od 15.000 lažnih videa pronađeno je na internetu u septembru 2019, skoro duplo više u odnosu na početak godine. U ogromnom broju slučajeva (96%) u pitanju su pornografski video fajlovi, a 99 odsto lažnih, mapiranih lica bile su ženske javne ličnosti, ili porno zvezde. S obzirom na to da nove tehnologije omogućavaju čak i nekvalifikovanim osobama da uz pregršt dostupnih fotografija prave lažne video snimke, oni će se verovatno proširiti.
„Dipfejk“ tehnologija može stvoriti i veoma uverljive fotografije, kao i zvukove. Veoma verne imitacije glasova javnih ličnosti uveliko se koriste. Prošlog marta, šef britanskog ogranka jedne nemačke energetske kompanije uplatio je blizu 200.000 funti na račun u Mađarskoj, nakon što mu je telefonom tako naređeno od strane osobe koja je nedvosmisleno zvučala kao generalni direktor ove kompanije. U kompaniji tvrde da je u pitanju bio „dipfejk“ glas, ali dokazi još uvek nisu jasni. Slične zloupotrebe dešavale su se i posredstvom lažnih glasovnih poruka preko „WhatsApp-a“.
Potrebno je nekoliko koraka kako bi se napravio lažni video snimak. Postupak se svodi na enkodovanje velikog broja fotografija lica osobe koja se nalazi na originalnom video snimku, i lica osobe čije lice je potrebno postaviti na snimak. Enkoder pronalazi sličnosti i razlike između lica dveju osoba, i kompresuje ih. Potom na scenu stupa dekoder koji „rekonstruiše“ kompresovane slike, frejm po frejm, kako bi se napravio verodostojni i uverljivi falsifikat.
Drugi metod je korišćenje GAN mreže (Generative adversarial network) koja postavlja dva AI (veštačka inteligencija) algoritma da rade jedan protiv drugog. Prvi algoritam – generator, stvara šum u formi fotografije. Ovakva sintetička fotografija se dodaje čitavom nizu stvarnih slika - nekih poznatih ličnosti, recimo, koje se dodaju u drugi AI algoritam - diskriminator. U početku, sintetičke fotografije neće mnogo podsećati na lica, ali ako se ovaj postupak ponovi više puta, generator će početi da proizvodi potpuno realistična lica.Ko se bavi pravljenjem „dipfejk-ova“ ?Svi - od akademskih i industrijskih istraživača, do amatera entuzijasta i studija za vizualne efekte, kao i producenata pornografskog sadržaja. Čak se i vlade bave ovom tehnologijom, kao deo svojih mrežnih strategija za diskreditovanje politički nepodobnih pojedinaca ili grupa.Koliko je tehnički zahtevno?
Teško je napraviti dobar „dipfejk“ sadržaj na standardnom, kućnom računaru. Koriste se veoma moćni računari sa jakim grafičkim procesorima. Potrebna je, takođe, i stručnost, kao i iskustvo. Na raspolaganju je mnoštvo alata koji pomažu ljudima prilikom pravljenja „dipfejk-ova“, a mnoge firme nude svoje usluge kako bi to uradile umesto vas.Kako da prepoznate „dipfejk“?
Prepoznavanje falsifikovanih video snimaka postaje sve teže, jer tehnologija napreduje. Tokom 2018. godine američki istraživači su otkrili da lica rađena u „dipfejk“ tehnologiji ne trepću prirodno. To nije iznenađujuće, jer fotografije u ogromnom broju slučajeva prikazuju ljude otvorenih očiju, pa algoritmi nikada ne nauče da trepću. Međutim, i ovaj nedostatak se otklanja.Vlade, univerziteti i tehnološke firme finansiraju istraživanja kako bi prepoznali „dipfejk“ sadržaj. Prošlog meseca otpočelo je prvo takmičenje u otkrivanju „dipfejk-ova“, podržano od strane Facebook-a, Microsoft-a I Amazon-a. Uključuje istraživačke timove iz celog sveta koji se takmiče za nadmoć u otkrivanju lažnog sadržaja.„Dipfejk“ može predstavljati problem u zaista širokom spektru ljudskog delovanja. Ali, ironično, upravo je veštačka inteligencija i rešenje ovog problema. AI već pomaže u pronalaženju lažnih video zapisa, premda i dalje mnogi postojeći sistemi za detekciju imaju određene slabosti: deluju dobro kada su poznate ličnosti u pitanju, jer mogu da koriste javno dostupni materijal, ali se slabije pokazuju kod običnih ljudi. Firme uveliko rade na sistemima detekcije koji će imati zadatak da odmah alarmiraju i označe video kao lažan, čim ga prepoznaju.
Smrtonosni virus hara i Italijom, a ako dođe do naše zemlje, i vojni objekti mogu biti upotrebljeni za karantin. Naši građani ne treba da idu u severnu Italiju, ni đaci na ekskurzije

Sve i da se pojavi koronavirus u Srbiji, neće biti smak sveta jer smo spremi da reagujemo. Razgovarao sam sa ministrom odbrane Aleksandrom Vulinom - bolnice i kasarne, kao i neki privatni objekti biće obezbeđeni za eventualni smeštaj zaraženih kronavirusom.
Najvažnije je da građani poštuju uputstva nadležnih, da ne paniče i da znaju da radimo sve što treba u dogovoru sa Svetskom zdravstvenom organizacijom (SZO) - rekao je juče za Kurir ministar zdravlja Zlatibor Lončar.
Sve je više virusa i bakterija koji su otporni na antibiotike, a najviše zbog neodgovornog uzimanja lekova, i lečenja bez asistencije stručnjaka. Jedan model mašinskog učenja bi to mogao da promeni, budući da je već identifikovao snažan lek koji uništava mnoge od bakterija koje su otporne na obične antibiotike.
Novi lek je identifikovala grupa eksperata Masačusetskog tehnološkog institute (MIT), a tokom laboratorijskih testiranja se pokazalo da antibiotik ubija mnoge od bakterija koje izazivaju neke od najozbiljnijih bolesti na svetu, uključujući i neke od lanaca koji su otporni na sve poznate antibiotike.Kompjuterski model koji je korišćen u projektu dizajniran je tako da može da skenira više od 100 miliona hemijskih komponenti, i to za samo nekoliko dana, te sa spiska izabere antibiotik koji se razlikuje od postojećih, zahvaljujući čemu može da uništava i one bakterije koje su u međuvremenu postale otporne.
Eksperti tvrde da se radi o veoma moćnom antibiotiku, a tokom istraživanja je otkriveno još nekoliko kandidata koji obećavaju i koji će uskoro biti testiran.
Mašinsko učenje zaslužno za ovaj uspeh korak je u budućnost, te brža istraživanja, budući da je ovakav način analiziranja različitih hemijskih sastojaka daleko efikasniji od tradicionalnih istraživanja, pa kraće traje i manje košta.
I TAKO! VERUJ U STA HOCES! VESTACKA INTELIGENCIJA POMAZE  I ODMAZE! ZAVISI  KAKO SE GLEDA! KAO I SVE NA OVOME SVETU! ILITI ISTINA NIKAD NIJE SAMO JEDNA! PA DOBRO DOSLI U JOS JEDNO LUDILO!

MISTERIJE BEOGRADA

DJOKA PRVI BEOGRADSKI VAMPIR! MISTERIJE BEOGRADA! SAVA SAVANOVIC  I DANAS STRASAN! ZACUDO SVE JE POVEZANO SA MASONIMA! UVEK ILI MASONI ILI ILUMINATI!
Pocevsi od pitanja zasto je Aleksandar Karadjordjevic srusio srednjovekovni grad Zrnov na Avali da bi postavio spomenik Neznanom junaku! Sad mozda kralj nije znao za vaznost Zrnova ( sto je malo nemoguce) ili je bio pripadnik masona? Grob Branislava Nusica izgleda kao Faronska piramida pa se postavlja pitanje da li je i on bio mason ili je to bila neka njegova komediografska "fora' da onemoguci da mu se neko neredi na grob? Ko zna? Ispred zgrade SANU  u Knez Mihajlovoj ulici od 1995-te postoji piramida koja je postavljena jer ima malo spomenika posveceno nauci? O beogradskim lagumima i da ne pricamo. Svet za sebe! Neverovatan broj hodnika, prolaza i pecina! Totalno neistrazeno i danas u XXI veku. Jasne naznake da je Kalemegdan povezan sa Gardosem! Iznad Defterdareve kapije na Kalemegdanu nalazi se misteriozni reljef nepoznate muske osobe sa velikim usima te je dobio ime Usati Djoka. Mnogi tvrde da je to slika prvog beogradskog vampira Djoke!Najstarija očuvana kuća u Beogradu i dan danas se nalazi na adresi Cara Dušana 10, na Dorćolu. Oko ove kuće, a posebno onoga što se nalazi ispod nje i danas se ispredaju različite priče. Kuća je zidana u periodu od 1724. do 1727. godine po nacrtima švajcarskog neimara i pukovnika austrijske vojske Nikole Doksata de Moralesa. Doksat je radio na ojačanju Kalemegdanske tvrđave, a pod njenim zidinama je i stradao. Pogubljen je od strane austrijske vlasti, zbog veleizdaje.

U motive pogubljenja se još tada sumnjalo, pa je gradom kružila priča da je Doksat pogubljen kako ne bi otkrio podzemne prolaze koji su se nalazili ispod kuće i vodili ko zna gde. Kako je ova kuća bila jedna od tri koje su građene u isto vreme (ostale dve su srušene), veruje se da su međusobno bile povezane podrumima, a lagumima sa tunelom ka tvrđavi.

Misteriju je samo produbilo to koliko su se Nemci zainteresovali ovom kućom tokom Drugog svetskog rata. Naime, oni su u jednom periodu svakodnevno u tajnosti nešto tražili i kopali u podrumima. Svi i dalje veruju da je u pitanju nekakvo blago. Vrlo je moguće da su u podrumu i tunelima krili umetnine i dragocenosti koje su kasnije transportovali za Berlin.

Postoji i priča da su godinama kasnije, stanari ove zgrade naišli na početak tunela u podrumu, ali da uplašeni tame nisu krenuli dalje i videli gde ti tuneli vode. Ukoliko su tuneli i tajni prolazi postojali, smatra se da su oni sada manje-više urušenii pod vodom.

Iako se po zvaničnom verovanju misli da su mošti prvog srpskog prosvetitelja, Svetog Save, spaljene na Vračaru, postoje dokazi koji govore suprotno. Po njima lokacija na kojoj se ovaj događaj odigrao zapravo je Tašmajdan, na mestu koji se tada zvao Čupina umka (sadašnja lokacija restorana Poslednja šansa).

Prvi put je ovu temu pokrenuo pravnik i erudita Sreten Popović, osamdesetih godina 19. veka. Popović je tada skupio mnogo podataka koji govore u prilog pretpostavci da se spaljivanje mošti nije dogodilo na Vračaru. Između ostalog, Popović je došao do predanja izvesnog Slepog Laze koji mu je ispričao tačnu lokaciju na kojoj su spaljene mošti svetog Save. Po predanju, treba krenuti od oltara hrama Svetog Marka (koji je podigao knez Miloš), na istok, sedamnaest koraka i tu se dolazi do jednog uzvišenja, brežuljka. Taj brežuljak zove se Čupina umka i tu su spaljene mosti Svetog Save.

Pored toga, polazi se od pitanja šta je zapravo bio Vračar u 16. veku? Na Tašmajdanu su se ranije nalazile ciganske čerge gde su stare gatare vračale radoznalcima. Smatra se da su mnogi koristili naziv Vračar za tu lokaciju.Za kraj, kao dokaz se pominje da je pored Tašmajdana prolazio najvažniji i najprometniji put tog vremena, Carigradski drum, koji bi najverovatnije Sinan paša izabrao za trasu kojom će se kretati sa moštima kako bi ga veliki broj Srba video.

Da se mi malo vratimo na vampire.

Stotine ljudi sa najlepšeg vidikovca na Kalemegdanu posmatra ušće, ali retko ko primeti lik čoveka sa ogromnim ušima, isklesan na obližnjem kamenu i potpisan jednostavno sa - Ušati Đoka. Klinci se redovno sastaju na klupici “kod Ušatog Đoke”, ali ni istoričari, ni arheolozi, ni zaposleni u “Beogradskoj tvrđavi” ne znaju ništa o Ušatom Đoki, iako ga vode na spisku spomenika.

Ni posle tri nedelje istraživanja i pozivanja istoričara, arheologa i vodiča koji poznaju Beograd kao svoj džep, ni “24 sata” nije uspeo da locira bilo koga ko sa sigurnošću može da kaže ko je Ušati Đoka, ko mu je napravio spomenik i kada.
Da li je Đoka stvarna osoba ili samo predmet mašte - takođe nije sasvim jasno. Prema jednoj verziji, koju nam je ispričao turistički vodič Jovan Tipold, Ušati Đoka bio je jedan od najpoznatijih uličnih zabavljača na Kalemegdanu.
Nakon panike koju je izazvalo rušenje starog mlina u selu Zarožje u opštini Bajina Bašta i bojazni da je vampir Sava Savanović, kojem je ovo bio dom, na slobodi, engleski stručnjaci bavili su se rasvetljavanjem ovog mita.
Oni su naveli da je prodaja belog luka porasla, a da su drveni krstovi tražena roba. Aludiraju, pomalo cinično, da to može značiti samo jedno - Vampir je slobodan!

U nastavku ističu da to nije deo filmskog scenarija ili knjige, već stvaran događaj u srpskom gradu Zarožje, gde je lokalno veće izdalo zdravstveno upozorenje da postoji mogućnost da vampir iz ovog grada Sava Savanović tumara unaokolo.Ljudi su zabrinuti, svi znaju legendu o ovom vampiru i sama pomisao da je on sada beskućnik i da traži neko drugo mesto za život ili možda neku drugu žrtvu je zastrašujuća - navodi gradonačelnik grada Miodrag Vujetić.
Postavlja se pitanje koliko zastrašen bi trebalo biti od vampira koji, sudeći po priči, može da se pretvori u leptira?
Da bi to saznali novinari "Nešnel džiografika" u intervjuu s Markom Kolinom Dženkinsom, autorom knjige "Forenzika vampira" i forenzičkim arheologom i antropologom Mateom Borinijem, pokušali su da rasvetle mit o srpskom vampiru. Da li je čitava uzbuna oko vampira u stvari napor da se privuku turisti ili savremena manifestacija drevnih sujeverja?- Ne znam. Prišao bih ovoj priči vrlo oprezno. Verovanje o vampiru može biti duboko ukorenjeno na Balkanu, ali sumnjam da ćete naći neko drevno sujeverje. Kljove i ispijanje krvi generalno nije predstavljana u starim pričama. Žrtve su obično pretučene ili ugušene.Da li je ludost da gradsko veće izda zdravstveno upozorenje?
Istorijski gledanano, to nije ludost. U prošlim vekovima izbijanje vampirske histerije posebno u centralnim i istočnim delovima Evrope često je uzrokovana epidemijom tuberkuloze i smrtonosne kuge. Seljaci nisu imali drugi način da objasne zašto su svi padali mrtvi sem da krive veštice i vampire ili neka druga natprirodna bića.
U 19. veku u Novoj Engleskoj tuberkuloza je odnela čitave familije, jednu za drugom. Sujeverni ljudi verovali su da prvi umire onaj koji je hranio i izdržavao članove svoje porodice. Zašto su ljudi počeli da veruju u vampire?Između 16. i 18. veka malo je bilo poznato šta se desi s telom nakon smrti. Za vreme kuge i epidemija masovne grobnice su konstantno bile otvarane i u njima su tela sahranjivana svakodnevno. Ljudi su nekad ekshumirali bolesna tela da bi razmotrili moguć uzrok bolesti.
Izveštaji o vampirima prikazuju ekshumacije mesecima i nedeljama nakon smrti, dok je telo bilo u raspadanju. Tela nisu bila balsamovana tada, ona su trunula na različite načine. Ako je gomila ljudi u selu počela misteriozno da umire oni bi iskopali prvog, videli da ne deluje "kako treba" i pretpostavili su da je krv tekla niz obraze i zaključivali da se radi o vampiru, međutim to je deo raspadanja u modernoj forenzici poznata kao raščišćavanje tečnosti, ali nije krv. Oni su nakon toga spaljivali telo, što je bio navodni kraj vampira.kad se smatralo da se telo pretvori u vuka ili psa jer je blizu groba vampira bilo stopa ovih životinja. U stvari, zemlja je bila rasuta jer su gladni psi lutalice bili privučeni mirisom raspadajućih tela.Zašto je beli luk koban po vampire?
Ljudi su verovali da jak miris kao što je od belog luka mogao da otera zle duhove. Ali popularizacija belog luka u kontekstu vampira povezuje se s knjigama i filmovima u 19. i 20. veku.  Graditelji piramida su dobijali beli luk!  Beli luk je mocan antioksidant! Preventiva mnogih bolesti!
Stari izveštaji govore o vampirima kao naduvenim leševima običnih ljudi s krvlju oko usta. U filmovima mrtvi su šarmantni, zavodljivi, često aristokrate sa super moćima. Moderna interpretacija potiče iz knjiga i filmova. Zabranjena ljubav. To je bilo nešto s čim se prelazila granica. Zavoli vampira ili budi zaveden od strane njega, međutim, teško da je ovo deo folklora/Da li je ikad bilo dokaza da su vampiri stvarno postojali?
Ne. Ali stari izveštaji o vampirima govore o stvarnim događajima i stvarnim ekshumacijama tela za koje se sumnjalo da su vampiri. Međutim, ti iskopani leševi u stvari su bila normalna tela u stanju raspadanja.ašto se održalo verovanje u vampire?Strah od mrtvih! Isti razlog zbog kojih se ljudi i dalje, duboko u sebi plaše duhova. Vampir je mrtav čovek koji se vratio u život. To je povezano s dva aspekta ljudskih misli - smrt i krv. Smrt je nezaobilazna sudbina. Krv je naša životna tečnost. Vampiri povezuju ova dva aspekta na paradoksalan način - to je leš koji "beži" od smrti tako što pije krv. Zelja za vecnim zivotom rekla bih.
Potpuna misterija.
STA NA KRAJU RECI O OVOM TEKSTU! MISTERIJA , MISTERIJA I MISTERIJA! IPAK UZMIMO U OBZIR DA JE REC VAMPIR JEDINA REC IZ SRPSKOG JEZIKA KOJU KORISTI CEO SVET. I UZMIMO U OBZIR DA MISTERIJA MASONA I ILUMINATA NIKAD NECE BITI OTKRIVENA POTPUNO. TAKO DA POVEZITE OVE DVE STVARI TAKO KAKO JE POVEZANO SVE U MOJIM BLOGOVIMA! PIRAMIDA NIJE GROBNICA NEGO MESTO ZA AKUMULACIJU ENERGIJE! MASONI IMAJU PIRAMIDU KAO SIMBOL - VECNOG ZIVOTA MOZDA? KO OSLIKAVA VECNI ZIVOT VAMPIRI?!
NIKADA NECEMO U POTPUNOSTI SAGLEDATI SVU MISTERIJU KOJU KRIJE BEOGRAD, KAO NI MISTERIJU PIRAMIDA NI VAMPIRA A SVE JE POVEZANO NA VRLO NEOBICAN NACIN- TAKO RECI MISTERIOZNO!

TRUKOVANJE

TRUKOVANJE! MOBILNI DECI UNISTAVA I VID I GOVOR! NEKAD DECA I SADA DECA!
Trukovanje je ustvari preslikavanje sa određenog papira na kome već postoji određena mustra, kako se to u vezu i zove, i onda se sa te mustre preslikava preko indiga na materijal. U moje vreme koja devojka nije znala da hekla ili bilo šta drugo od ručnih radova, smatralo se da joj nešto fali. Sve te veštine od malena su se učile od majke i bake i bilo je nemoguće da se to ne usvrši do dvadestih godina. Recimo mene je od heklanja i veza vise zanimalo pletenje. Koliko sam dzempera, salova, prsluka, kapa istrikala. Za sebe i druge. Posle i za decu naravno. Najveci hit je bio strikanje lutaka koje sam punila seckanim sundjerom. Tako da je svako dete imalo ljubimca koje zeli. Zmije su bile najomiljenije, ali i magarac, prase, lutka od metar i po, zaba   i svasta nesto.
,Ekranitis: Pedijatri otkrili da od 10 mališana koji na jesen kreću u školu čak troje ima slabiji vid, govor, krivu kičmu ili ravna stopala, a neki od njih i više ovih zdravstvenih problema istovremeno

Sistematski pregledi dece pred polazak u školu pokazali su poražavajuću činjenicu da budući prvačići najviše imaju problema sa vidom i govorom.
Problemi mališana sa slabijim vidom i govorom u stalnom su porastu i direktna su posledica preteranog gledanja u mobilni telefon i računar, upozoravaju pedijatri.Na ove probleme nadovezuju se i drugi, pa deca koja po ceo dan igraju video-igrice na telefonu ili sede za računarom neretko imaju i krivu kičmu i ravna stopala, što je posledica nedovoljne fizičke aktivnost. Dobro ovo sa krivom kicmom i ravnim stopalima pocelo je odavno, ali sad je ovaj problem bas u porastu.Problemi s vidom, govorom, krivom kičmom i ravnim tabanima su najčešći problemi kod dece koji su konstatovani na sistematskim pregledima za upis u školu. Za sva četiri problema ključno je to što su deca sve više povezana sa različitim društvenim igrama, naprežu vid, sve manje govore, nemaju potrebe da pričaju jer komuniciraju s računarom i sede. Roditelji nemaju vremena za decu, pa ona po ceo dan gledaju u telefon ili računar i kvare vid, zauzimaju neprirodan položaj, krive kičmu. I ravni tabani su povezani s tim što se deca sve manje kreću. Sve ređe viđamo decu da negde jurcaju i zato je sve više dece gojazno. S tim je povezan i porast dijabetesa kod dece jer se manje kreću, više jedu
 nezdravu hranu, a tih problema je sve više u poslednjih pet-šest godina -  Nađite vremena za svoju decu! Ne dozvolite da maternji jezik uče slušajući crtaće i ponavljajući reči onako kako ih sa TV-a ili kompjutera čuju. Igranje na tabletu nije smisao odrastanja. Lutka ginjola kroz koju sam se danas obratila đacima, držala im je pažnju duže nego bilo koja igrica, verujte mi! Nije mi se do sad dogodilo da deca ne znaju šta znači „grafitna olovka“. Nije mi se dogodilo da ne znaju da povuku liniju "od- do".
Troje učenika ne zna svoje prezime. A jedan ne zna kako je mami pravo ime, kaže da je svi zovu Beba. Ali, roditelji kažu: "Sve on (ona), zna! A meni je tako slaatko što ne govori "čisto"… Ima vremena, naučiće.“
Ima vremena? Koliko? Kad je vreme da dete progovori? Sa sedam godina, ide na fudbal, engleski, a ne zna da govori srpski i ne zna da veže pertle! Gleda „Parove“, sa sedam godina! Govori kao neki lik iz "Sunđer Boba", a na crtežu porodice, u većini slučajeva nema deteta koje je porodicu nacrtalo. Svaki od njih je rekao: „Nema me, da ne smetam.“ Ovo je bukvalno alarmantno. Zasto se radjaju deca koja smetaju? Halo bre roditelji vi ste zeleli decu!
I tako. Nekada su se deca igrala napolju. Nekada su roditelji deci posvecivali mnogo paznje - price za laku noc su bile obavezne. Nekada su se i u skoli ucili hekjlanje i pletenje ( predmet domacinstvo). Ne mogu da zaboravim i one cuvene "kuvarice" izvezene poruke koje su se nalazile iznad sporeta tipa :Kuvarice manje zbori da ti rucak ne zagori!. Da ne pricam o miljeu koji je prekrivao svaki TV! Rucni rad je nesto sto treba da se ceni bez obzira koliko je tehnologija napredovala. Kao smart satovi . Upravo sam videla dete dok sam isla u prodavnicu koga je na  rucni sat pozvala majka!
ZIVIMO U POTPUNO CUDNA VREMENA! RAD JE OBEZVREDJEN NAROCITO ONAJ RUCNI - UMETNICKI! DECA ZBOG TEHNOLOGIJE I ZAUTESTI RODITELJA NE ZNAJU DA PRICAJU I NE SAMO TO! POTPUNO NISTA NE ZNAJU BEZ TEHNOLOGIJE!
REALNO JE DA SE SVE  MENJA KROZ VREME! SVAKAKO DA NE MOZE UVEK DA BUDE ISTO. ALI DA LI JE MOGUCE DA NE VIDIMO KAKO NAM DECA DANAS POSTAJU SVE VISE ROBOTI? ZAVISNI OD TEHNOLOGIJE LJUDSKE OSOBINE IZUMIRU! PA NE ZNAM KOLIKO JE TO U REDU! MENI SVAKAKO NIJE!

ZASTO MARS A NE MESEC?

NARAVNO DA POSTOJI ZIVOT I VAN NASE PLANETE! KAO STO I DALJE IMA NEISTRAZENIH MESTA I NA NASOJ PLANETI TAKO I NA TOM NEBU U KOJE STALNO GLEDAMO SIGURNO POSTOJI  JOS NEKO INTELEGINTNO ZIVO BICE! ZASTO JE NASA PRESTALA FINANSIRANJE ISTRAZIVANJA SVEMIRA JOS 1993-CE GODINE? I ZASTO SMO  SE 'PRESALTOVALI ' SA PRICA O MESECU NA PRICE O MARSU?

Direktor jedne od američkih državnih opservatorija dr Entoni Bizli izjavio je da se potraga za inteligentnim oblicima života u svemiru mora ozbiljnije shvatiti i da bi svetske vlade trebalo da podstaknu istraživanja u područjima koja državni fondovi već godinama izbegavaju.

Njegova podrška programu potrage za vanzemaljskim oblicima života, SETI (Search for Extraterrestrial Intelligence), značajna je promena u stavu prema području za koje se donedavno smatralo da je na rubu nauke.
Rukovodilac američke Državne opservatorije za radio-astronomiju u Šarlotsvilu kazao je kako i on veruje da je „stigao trenutak da SETI oživi i da se na odgovarajuć način integriše u ostala polja astronomije.
„Spremni smo za najsveobuhvatnije istraživanje čitavog neba dosad, a to znači otkrivanje vanzemaljskih oblika života“.
NASA je nekada finansirala potragu za vanzemaljskim oblicima života s 10 miliona dolara godišnje. No, godine 1993. finansiranje je ukinuto. To se dogodilo nakon uvođenja propisa senatora Ričarda Bryana, koji je smatrao da je reč o bacanju novca.
„Nadamo se da će ovime nastupiti kraj sezone lova na marsovce o trošku poreznih obveznika“, znao je tada da kaže.
Od tada u SAD ili bilo gde u svetu nije bilo značajnijeg javnog finansiranja programa SETI, premda takozvane astrobiološke potrage za dokazima o jednostavnim organizmima iz hemijskih otisaka u atmosferi drugih nebeskih tela dobijaju sve veću potporu.
 Ruski naučnik tvrdi da život van Zemlje postoji, ali da je dosadašnja potraga za bila neuspešna zbog pogrešnih metoda traganja prouzrokovanih neslogom među istraživačima iz različitih sfera.
Aleksandar Panov, glavni istraživač Istraživačkog instituta nuklearne fizike Moskovskog državnog univerziteta, proveo je godine tragajući za vanzemaljskim oblicima života a tvrdi da je jedini način pravljenja kontakta sa njima ujedinjenje stručnjaka i istraživača.Umesto emitovanja signala u jednom smeru u kratkim intervalima, on predlaže neprekidno skeniranje celog neba, koristeći mrežu prijemnika širom planete, ali je svestan da i to ima svojih nedostataka. On dodaje da postoji mogućnost da su druge napredne civilizacije od našeg područja napravile karantin, koji blokira radio signale, kako se ne bi mešali u naš razvitak.Panov takođe veruje da je komunikacija između civilizacija moguća, ali i da nije uvek dvosmerna, jer postoji šansa da su neke drevne civilizacije skladištile svoje znanje u nekoj vrsti kosmičkog virtuelnog prostora, koji je mogao da opstane, iako su one izumrle.
Misteriozni signal, poznat kao FRB 180916.J0158+65, prvi put je otkriven 2017. godine, ali se i dalje neprestano ponavljao, mada oko 600 puta slabije nego prvi put. Naučnici su u studiji analizirali 28 „rafala“ radio-signala u periodu između septembra 2018. i oktobra 2019, potvrdivši obrazac uz zaključak da je ovo „prva otkrivena periodičnost bilo koje vrste u izvoru FRB-a“.Iako to naučnici ne spominju, ne isključuje se mogućnost da bi mogao biti vanzemaljski oblik života koji pokušava uspostaviti kontakt sa drugim oblicima života u galaksiji. Naučnici su bili fascinirani konceptom uspostavljanja kontakata sa venzemaljcima radio-talasima još od 1890-ih, a brojne zemlje su prošlog veka izgradile veliki broj radio-teleskopa kako bi „uhvatile“ dolazne, venzemaljske radio-talase.traživanje svemira i ulaganje u nove tehnologije transporta, trgovine i telekomunikacija van naše planete više nije oblast gde suvereno vladaju američka NASA ili njen ruski pandan Roscosmos. Državne agencije u doba krize morale su da se odreknu dobrog dela budžeta za istraživanje svemira. Zato je privatni kapital namirisao priliku, pa investicije kompanija i venture fondova u “svemirske projekte” rastu za po 30% godišnje od 2010. a danas se mere desetinama milijardi dolara.
Do sada smo, kada smo pominjali Google, Boing ili Virgin, pisali o njihovim “zemaljskim “ uspesima ili neuspesima. Te kompanije, uz neizbežnog Ilona Maska (Elon Musk) i njegov SpaceX, ulažu značajne sume i u istraživanje i razvoj “svemirskih” projekata, bilo da se radi o letelicama i raketama, sistemima za lansiranje ili satelitima. Cilj je, naravno, star koliko i biznis sam: biti prvi, ponuditi kvalitetnu uslugu ili proizvod i dobro na tome zaraditi. Pitanje je, međutim, kako taj scenario odigrati u potpuno novom i tek delimično istraženom okruženju-svemiru?
Prvo je trebalo pronaći priliku, a ona se sama ukazala privatnicima posle godina opadanja interesovanja za “svemirsku trku”, a posebno za vreme poslednje velike krize, kada su države koje su i same najviše ulagale u svemirske projekte rešile da na tome prištede. Najdostupniji su podaci NASA-se, koja je, na primer, 1960. mogla da računa na 4,4% američkog budžeta, da bi prošle godine njen udeo opao na oko 0,4 odsto. Pre pet godina je, takođe, okončan NASA-in program lansiranja svemirskih šatlova, čiji je osnovni cilj bio transport ljudi i tehnike radi održavanja Međunarodne svemirske stanice i teleskopa Habl. Tako je stvoren prostor za etablirane kompanije, ali i startape koji žele da se se okušaju u svemiru.
Sam broj zainteresovanih za takve poduhvate je impresivan, i raste. Prema proceni sagovornika BBC Capital, pre pet godina “svemirska industrija” brojala je oko 100 kompanija, da bi do 2015. njihov broj porastao na 1000, a čak 700 njih stižu iz privatnog sektora. Podaci magazina Forbes kažu da su samo prošle godine venture fondovi investirali 1,8 milijardi dolara u sektor koji se popularno zove SpaceTech, što je dva puta više nego što je u prethodnih 15 godina ukupno uloženo u slične projekte. Takođe, od 2000. naovamo SpaceTech startapi privukli su 13,3 milijardi dolara.
STA MOZEMO DA ZAKLJUCIMO? NISTA! SVEMIR INSPIRISE! SVEMIR JE POTENCIJALNO NOVO TRZISTE?! INTELIGENTNA BICA POSTOJE U CELOM SVEMIRU! NASA SLUZI ZA 'ZATASKAVANJE' SVEMIRSKIH ISTRAZIVANJA IZ OVOG ILI ONOG RAZLOGA!
DA LI JE OVO IPAK TRENUTAK DA SE SVETU SAOPSTI ISTINA POSLE TOLIKO VEKOVA? DA LI SMO 'SAZRELI' DA SAZNAMO DA SU VANZEMALJCI SVUDA OKO NAS I CAK PORED NAS NA ZEMLJI?  NADAM SE DA JESMO!

KAJANJE

KAJANJE JE NARAVNO DIREKTNO POVEZANO SA NEPOCINOM I NEIZDRZOM ILI PROSTIJE RECENO STA GOD IZABERES OPET SE KAJES!
Kajanje je osećanje koje doživljavamo kada mislimo da bi naša trenutna situacija mogla biti bolja ili srećnija da smo u prošlosti nešto uradili drugačije.
Kajanje zahteva dve stvari:
Sposobnost – jer prvo treba da donesemo odluku. 
Maštu – jer moramo da zamislimo da nešto činimo drugačije, a onda da tu zamisao prenesemo u sadašnjost i zamislimo kako bi se stvari odvijale.
Ljudi najviše žale što nisu više putovali u mladosti, a više od 50 odsto ispitanika bi, da se mogu vratiti u prošlost, promenilo neke životne odluke. Većina njih najradije bi promenila zanimanje i karijeru, a neki bi radije živeli negde drugde. Oko 40 odsto žena smatra da su u životu izabrale pogrešnog partnera, dok to isto misli 25 odsto muškaraca.Ipak, 35 odsto ljudi smatra da je nemoguće živeti život bez žaljenja, jer kako god postupili, uvek ćemo se pitati da li bismo bolje prošli s nekom drugom opcijom.
Za neostvarivanje želja veliki broj njih priznaje da krivica leži isključivo u tome što nisu imali hrabrosti da urade neke stvari.
LJUDI SE NAJVIŠE KAJU ZATO ŠTO...
proveli su previše vremena na poslu koji ne vole
nisu više putovali i videli više sveta
nisu ostali u kontaktu s prijateljima iz prošlosti
nisu više vežbali
nisu uštedeli dovoljno novca
nisu prestali da puše
nisu se više trudili u školovanju
izgubili su godine s pogrešnim partnerom
nezdravo su se hranili
nisu više razgovarali sa svojim roditeljima, bakama i dekama o njihovom životu pre nego što su umrli...
Spisak je napravljen na osnovu statistike, a statistika cesto i nije bas relevantna. Svako od nas sigurno ima gomilu toga zbog cega se kaje, ali recimo da su ovo najcesce stvari koje nas teraju na kajanje. Od četiri osnovna osjećanja, tuge, ljutnje, radosti i straha, kajanje predstavlja mješavinu prva dva.  Određena situacija može biti preplavljena tugom u sadejstvu sa malo ljutnje, na primjer: ”Moja majka je umrla prije nego što je postala baka, prokleta surova istina”. Može dominirati osjećanje bijesa, praćeno tugom: “Zašto sam kupila onu skupu bundu kada znam da je to radnja u kojoj su precijenjene stvari”. Koliko god da su očajni, oni koji su skloni kajanju radije ostanu samo tužni odbijajući da osjećaju bijes, dok neki drugi znaju samo za bijes. Poricanje bilo koja od ova dva osjećanja prijeti da vas zarobi u neproduktivno kajanje. Ne možete promijeniti činjenicu da ste uslijed preopterećenosti poslom zapostavili svog partnera koji je odlučio da vas zbog toga napusti.
Mnogi ljudi se godinama sapliću o bazični iracionalni zahtjev “nije trebalo”. Bivajući preplavljeni ljutnjom, oni mjesecima ponavljaju da bivši partneri nisu trebali da ih napuste, da roditelji nisu smjeli da budu prezaštitnički nastrojeni, da nisu smjeli da ih kljukaju hranom;  da šefovi zahtijevaju visoke prihode i da ih tjeraju da nose neudobna odijela, ne skidajući kravatu na poslovnom ručku, čak iako je ona mokra zbog pljuska napolju.
Čak i oni kojima je život jednoličan, uvijek za nečim ili nekim žale. Neki od nas uvijek nađu da za nečim žale govoreći: “Da sam bar ovo, da sam bar ono”. “Da sam se bar udala za Slobodana”; “da sam bar prihvatila poslovnu ponudu”; “Da sam bar pročitala upozorenje”… Takvi ljudi su ubijeđeni da bi bili srećni da se sve to nije desilo.
Osjećanje koje je produkt navedenih misli zovemo nefunkcionalnim kajanjem. Ljudi ga često koriste i ono im koristi da bi izbjegli zastrašujuće i za njih teške akcije. Čovjek je sklon da često u situaciju iz prošlosti delegira odgovornost za svoju sadašnju lošu sreću. Umjesto da se priče iz prošlosti pričaju na koristan način, one se koriste kao izgovor za neproduktivno osjećanje i neuspjeh.

Stvari zbog kojih se kajemo u stvari nam otkrivaju šta je to što najviše vrednujemo u životu. I svodi se na ono što nas čini srećnim, a izgleda da nam ljubav i uživanje najviše nedostaju, ili nam ih nikad nije dovoljno. Upravo je sasvim očekivano da se na vrhu liste nađe ljubav.Prirodno je da nam se prioriteti s godinama menjaju. U mladosti internalizujemo poruke da sreća leži u uspehu, dostizanju ciljeva, bogatstvu, moći, slavi. Posvećeni smo poslu i karijeri, jurimo za materijalnim, zanemarujemo porodicu i prijatelje. Zaboravljamo da je jedan od najvećih životnih izazova pa i zadovoljstva upravo pronaći ravnotežu između različitih životnih domena. Upravo zato kasnije i žalimo što nismo dovoljno vremena proveli sa porodicom i što smo previše bili posvećeni poslu. Sa druge strane, ljudi koji su više vremena proveli posvećeni interpersonalnim odnosima, obično se žale što profesionalno nisu više postigli. Kako god okrenemo, izgleda da se uvek zbog nečega kajemo.
A neki misle potpuno drugacije.
Mnogi od nas se tokom života ponose što se ne kaju ni zbog čega. Mada, hteli mi to da priznamo ili ne, sigurno je bilo i biće situacija kada smo mnogo pogrešili i kada smo doneli neku zaista glupu odluku. Tada smo se uvek tešili kako smo doneli najbolji izbor u skladu sa svojom ličnošću i informacijama koje smo imali. Opravdavamo se da tada nismo umeli bolje i trudimo se da iz toga naučimo lekciju. To nas je sve i dovelo do mesta gde smo sada. Da nas neko pita, većina nas bi odgovorila da ništa od toga ne bismo menjali.
Naša kultura nam govori da je razmišljanje o događajima iz prošlosti potpuno gubljenje vremena i da bi uvek trebalo da gledamo napred, a ne nazad, i da je jedna od najboljih stvari težnja ka životu bez kajanja.
Nesposobnost osećanja kajanja je jedna od dijagnostičkih osobina sociopata. Takođe je i karakteristika nekih moždanih oštećenja. Dakle, izgleda da osobe sa oštećenjima na čeonom režnju mozga ne mogu da osećaju kajanje suočeni čak i sa najlošijim odlukama.
U stvari, ako želimo da živimo bez kajanja, postoji opcija – zove se lobotomija. Ali ako želimo u potpunosti da funkcionišemo kao ljudsko biće, da budemo humani, moramo da naučimo da živimo sa kajanjem, a ne bez njega.
DAKLE, KAJANJE JE MA KOLIKO BOLNO ZDRAVO I KORISNO. DOKLE GOD MOZEMO ZBOG NECEGA DA SE KAJEMO ZIVI SMO I SPOSOBNI DA IDEMO DALJE! I UVEK TREBA ICI DALJE! A KAD ZASTANEMO I RAZMISLIMO O POGRESNIM IZBORIMA TREBA DA BUDEMO SVESNI DA NE ZNAMO ZAISTA KAKO BI BILO DA JE BILO DRUGACIJE?!