HIBRIDNI RAT

 HIBRIDNI RAT JE U TOKU! KO JE SVESTAN DOBRO JE! KO NIJE SVESTAN JOS BOLJE! ORUZANI RAT JE SVAKAKO SVIMA VIDLJIV PA BILO KOJE ORUZJE DA JE U PITANJU. OVAJ RAT JE KAO I PANDEMIJA NEVIDLJIV ,A OPET VRLO SMRTONOSAN!

Hibridni rat obuhvata terorizam, obojene revolucije, sajberoperacije, informacioni rat, ali i mnoge druge oblike ugrožavanja bezbednosti jedne zemlje.

 To je sistem specijalnih operacija u različitim oblastima, od ekonomije, politike, informatike, uz korišćenje terorizma i obojenih revolucija koje se sprovode po jedinstvenoj zamisli sa ciljem da se destabilizuje neka zemlja. Taj pojam se prvi put pojavio u SAD 2005. godine, da bi već 2015. prerastao u doktrinu koju je NATO zvanično usvojio. Jedino što se njihovi teoretičari razlikuju u tumačenje hibridnog rata od mene je što oni, barem ne zvanično, u metode ne uvrštavaju obojene revolucije, terorizma i ekonomske sankcije.

"Hibridni rat je važan zato što ruši države. To je kompleksno delovanje terorističkih, informacionih, političko-ekonomskih i drugih mera koje se kontrolišu iz jednog centra. Jugoslavija je bila jedan od objekata, sada je i Srbija objekat tog rata. Zvanični rat je deo hibridnog rata, ako prethodne mere nisu dale rezultat.On pre svega psihicki  treba da unisti narod,pa tek onda fizicki.

Možda smo mi najbolji primer kao država i narod. U poslednjoj deceniji smo iskusili sve alatke hibridnog rata. Sve manje će se voditi ratovi klasičnim konvencionalnim oružjem, a sve više će se ratovi voditi nekim drugim formama korišćenjem nekih drugih oružja klimatske promene i migracije i obojene revolucije i sve to što se dešava u svetu i vremenu u kome živimo.

 Migrantska kriza i pretnja terorizmom su trenutno najveće opasnosti po bezbednost Evrope, a projektovani su i realizovani od strane glavnog svetskog globaliste, Džordža Soroša.

 Njihov transfer ka Evropi je i bila osnovna zamisao celog projekta i to je veoma realna opasnost koja se nadvila nad Evropom. Cilj je da se čitav evropski sistem rasturi ulaskom velikog broja migranata.

 Hibridni rat, iako ga je u svojim taktikama primenjivao još Julije Cezar, omasovio se u SAD od 2005. godine, u okviru NATO u godinama koje su usledile priča se o hibridnim pretnjama i o neophodnosti odbrane od njh, Rusija takođe nije izuzetak. Definicija vremenom evoluira, kao i odnos najmoćnijih svetskih aktera prema njoj.

 Hibridni rat nije nova pojava, već je u pitanju relativno nov termin, koji opet imenuje već znane načine i puteve u nekom novom kontekstu.

Istorijski gledano tako se možemo vratiti u 5. vek pre naše ere ka znanim mislima Sun Cu Vua: “ Nije vrhunac veštine dosegnuti sto pobeda u sto bitaka. Vrhunac veštine je pobediti neprijatelja bez borbe.

 “ Možemo se setiti starih Grka, kao što se je sekretar NATO Jens Stoltenberg, koji je rekao: “ Hibridni rat nije ništa novo. Star je bar toliko koliko je trojanski konj.  Veći su jedino njegov obim, brzina i intenzivnost i trenutno se odvija blizu naših granica. “ Možemo da se setimo i strategije posrednog prilaženja u koje uključujemo sve svoje snage -od privrednih i političkih do vojnih, s kojima bi posredno, pre svega bez masovne upotrebe vojne sile u organizovanom naoružanom nasilju, dosegnuli svoje konačne ciljeve: širenje svog uticaja na nova svetska područja.  “ Ili pojam specijalni rat, za koji je bilo takođe značajna terminološka raznovrsnost: “ Gde za ovakvo ugrožavanje nemamo međunarodno potvrđenog imena, te  ga svako imenuje po svome. Neki to zovu subverzija, drugi tajni rat, podzemno ratovanje, unutrašnja agresija, agresija u miru, subkonvencionalni ili nekonvencionalni rat itd.

Sa pojmom hibridni rat u tom kontekstu možemo da povežemo odnosno na njega asociria još više drugih doktrina, strategija, politika i koncepta. Tako nalazimo veliki broj različitih termina. Konflikt niskog intenziteta, sukob niskog intenziteta, operacije drugačije od rata i vojne operacije, drugačije od ratnih, meka sila, pametna sila, sukobi u senci, ratovanje ili delovanje itd. Neki pojmovi su nastali kroz istoriju, neki su samo drugačiji naziv za isti sadržaj, drugi su sadržajno veoma drugačiji.  Zoran Krunić tako na primer argumentovano  utvrđuje razliku između strategije posrednog nastupanja i konflikta niskog intenziteta. Sa druge strane njegova analiza upoređuje postupke i metode oba i pokazuje, da je među 18 različitih tačno polovina zajedničkih odnosno identičnih. Upravo tako možemo da predpostavimo, da bi analiza pokazala vidljivu korelaciju među postupcima i metodama strategije posrednog prilaženja, odnosno specijalnog rata, odnosno rata i hibridnog rata. Takva analiza, posebno u ruskom primeru, bi po našem mnenju mogla znatno da prispeva ka boljem razumevanju hibridnog rata.

 

1. kombinovana upotreba konvencionalnih, specijalnih, neregularnih (paravojnih) snaga i plaćenika ( privatne vojne kompanije),

2. intenzivna upotreba propagande,

3. izvođenje psiholoških operacija i obmanjivanje,

4. agresivni ekonomski pritisci,

5. ustanovljavanje i upotreba “ petokolonaša“,

6. ofanzivno informatičko delovanje.

Ako još tome dodamo kompletan spektar specijalnog rata i njegove vrste preuzmemo po imenovanju, kao što je važilo nekada u Jugoslaviji, možemo govoriti o prevratima i sličnim delovanjima, ideloškoj i političkoj indoktrinaciji, kreiranju i iskorištavanju društvenih kriza, državnih udara, terorističkih akcija, gerili, akcijama prikrivanja i prebega, izloaciji stanovništva, sprečavanju pomoći od drugog, o političkim i vojnim pritiscima i pre svega psihološkoj propagandi.

Za razliku od tradicionalnog, hibridni rat može da se povede u svim sferama društva. Ovaj pojam je svoj zenit među laicima dostigao upravo po izbijanju pandemije koronavirusa. A najvise ga razbuktavaju "teorije zavere". Za koje ja uvek tvrdim da su bar delom istina.

RAZUMELI  STE O CEMU SE OVDE RADI? HIBRIDNI RAT TRAJE VEC UVELIKO! STA CE PROIZACI IZ SVEGA OVOGA OSTAJE DA SE VIDI. MOZDA I TRECI SVETSKI RAT?!

KAD SMO KOD NAUKE

RAZMISLJAM OVIH DANA INTEZIVNO O NAUCI. DA LI MOZE DA NAM POMOGNE POSTO SMO SVE BLIZE KRAJU CIVILIZACIJE? OPET S DRUGE STRANE MOZDA SMO PRETERALI S NAUKOM KAO I SA TEHNOLOGIJOM. VRLO TESKO PITANJE.

Danas je sasvim jasno da sa naukom, kao sudbinom, opstajemo ili nestajemo. Sa njom možemo stvoriti blagostanje ili pakao na ovoj planeti koja je, koliko do sada znamo, jedino stanište života i inteligentnih bića. Astronom Martin Ris u svojoj knjizi „Naš poslednji vek” pita se da li će ljudski  rod preživeti 21. vek, jer nauka više nego ikad napreduje na osnovu daleko nepredvidljivijih i potencijalno opasnih obrazaca.

Da li na početku 21. veka treba objašnjavati šta je to nauka? Neko će reći nauka je svuda oko nas. I najobičniji predmeti kojima se služimo proizvod su savremene nauke i tehnologije. Ali nauka zaslužuje mnogo višu ocenu od toga, pa će neki njeni veliki pobornici reći da je nauka najznačajniji intelektualni proizvod  i najveće civilizacijsko dostignuće modernog doba, da zauzima avangardno mesto u ljudskom društvu.

Međutim, bez obzira na to, začudićemo se da i danas najveći broj ljudi ne shvata i ne razmišlja koliki je uticaj nauke i tehnike na savremeni život, a pogotovo na našu budućnost. Začuđujuće je, takođe, kako sve to malo utiče na promenu ljudskog duha i svesti tako  da je raskorak u brzini razvoja nauke i razvoja društva sve veći. Društvo je i danas veoma ratoborno i agresivno, s niskim pragom tolerancje kao da ne poseduje nuklearnu energiju i enormnu ratnu tehnologiju.

Drugim rečima, uprkos dominaciji nauke naučni pogled na svet društva nije ni blizu dominantan. Čak i neki vrhunski intelektualci stavljaju pod znak pitanja neke naučne teorije koje su u međuvremenu postale tvrde činjenice. Neko, pak, apriori odbacuje naučna saznanja ne želeći da remeti svoju sliku sveta  ili svoje ubeđenje. Tako je i danas kao što je bilo pre nekoliko vekova kada je Galielo Galilej  posmatrajući zadivljen svojim teleskopom Jupiterove satelite dao instrument svom prijatelju, profesoru filozofije iz Padove, da i on pogleda. Ovaj je to odlučno odbio ne želeći da remeti sliku sveta u koju je do tada verovao.

Kada je Čarls Darvin objavio svoju knjigu „O poreklu vrsta”, njegov profesor Adam Sedžvik uputio mu je pismu u kome kaže: „Moje poimanje moralnosti šokirano je odlomcima iz tvoje knjige”. A rektor Vestminsterske kapele R. T. Kendal kaže: „Mislim da je teorija evolucije najčešće oružje koje danas koristi satana u napadu na istorijsko hrišćanstvo. Iz ovih nekoliko primera vidi se da se nauka s pravom glorifikuje ali i negira, odbacuje pa i optužuje. Odbacili smo mogucnost da smo postali od majmuna, ali da li neko ima bolju pricu? Dobro posejali su nas vanzemaljci jer nas svakako nije napravio Bog i to od blata!

Iako se prihvata da je nauka jedini pouzdan put da se istražuje i spozna realan, fizički svet, u naučnu istinu mnogi sumnjaju. Filozofi koji su se nekad smatrali i naučnicima, a filozofija čak i „kraljicom nauke”, i dalje postavljaju pitanje „hipoteze istine” – da li nauka govori istinu. A nauka je i rođena na pitanju istine. Odlučujući korak u vezi s tim učinili su stari Grci, mada se to ne može pripisivati samo njima.

Religija je imala svoje tumačenje sveta, prirode i kosmosa i u to tumačenje nije se moglo, ni smelo sumnjati. Pojave su se tumačile mitovima koji su se, kao neke primitivne teorije, prenosili s kolena na koleno, a da niko nije postavljao pitanje njihove istinitosti. Stari Heleni učinili su prvi korak ka bitno novom načinu razmišljanja koje je vodilo nepristrasnom, objektivnom, apstraktnom i univerzalnom saznanju. Tako je rođena naučna misao.

Ali ta misao ostala je u najvećoj meri spekulativna, mada je bila prožeta matematikom koja je postala kriterijum za pravljenje razlike između filozofskog i naučnog. Grčka nauka, pre svega Aristotelova slika sveta, dominirala je vekovima, ali ona, ma koliko bila značajna kao ishodište naučne misli, imala je jednu manu zbog koje su je naučnici renesansnog doba odlučno odbacili. Radi se o takozvanom finalizmu koji prožima celokupno veoma kompleksno Aristotelovo delo.

Ono što je bila snaga njegovog sistema, a to je stabilnost i nepromenljivost, bila je za Galileja velika slabost. Ono što će ovaj utemeljivač modernog naučnog metoda promovisati i što će do današnjeg dana ostati jedna od bitnih karakteristika nauke, to je njena otvorenost ka novim mišljenjima i idejama po čemu se naučne teorije bitno razlikuju od dogmi. Jer nijedan sistem svojim shemama ne može obuhvatiti beskonačnu raznolikost sveta i zauvek okončati istraživanje prirode.

Kopernikovo otkriće heliocentričnog planetarnog sistema ne samo da je na šokantan način dovelo do promene slike sveta, ono je dovelo do još jednog  naizgled paradoksalnog saznanja. Ono što čovek zna na osnovu zdravog razuma i iskustva, nauka često dovodi u pitanje i negira tzv. zdravorazumsku istinu. Ova istina se zasniva na nepokolebljivoj veri u naša čula, posebno čulo vida. Jer šta ima jače od tvrdnje kad neko kaže: „Ja sam to video svojim očima”. Ništa nije očiglednije od toga da je Zemlja stabilna i nepokretna i da se nebeska tela okreću oko nje.

Bilo je logično, na osnovu ovih zapažanja zdravorazumski tvrditi da se Sunce okreće oko nje, a ne obrnuto. Moglo bi se reći da moderna nauka zapravo i počinje negacijom ovog zdarvorazumskog aksioma i da ona često prkosi zdravom razumu. To saznanje da Zemlja nema centralni položaj u vasioni otkrilo je jednu od najdubljih ljudskih predrasuda – apsolutnu veru u svoja čula i da ljudska intuicija ne može da otkrije svet nedostupan čulima. A taj svet je ogroman, beskrajno veći od onog što mi možemo spoznati našim čulima.

Tako se postepeno formiralo nešto što čini samu suštinu nauke – moderan naučni metod. Osnovu naučnoj metodologiji postavili su Galilej, Bekon, Dekart, Njutn, Lajbnic, a mnogi drugi su je potvrdili i unapredili. Na osnovu ovog metoda dolazi se do naučne istine koja je bitno različita od istina u svim drugim oblastima intelaktualnog i duhovnog stvaralaštva – religiji, umetnosti pa i filozofiji. Njena karakteristika je objektivnost, što znači da ona mora da izdrši rigoroznu konfrontaciju sa stvarnošću. Sem toga, ona se stalno proverava i nauka je spremna da se odrekne svojih pretpostavki i teorija ukoliko ih nove ččinjenice osporavaju.

U skladu s principima racionalnosti i objektivnosti, i jezik nauke je specifičan. Lajbnic je govorio da svaka reč mora biti jednoznačna, mora se pretvoriti u broj, matematički znak. On je u svome delu „De arte combinatoria” dao ideju o univerzalnom matematičko-logičkom jeziku nauke. Naučni članci, monografije i studije pišu se na jasan i jezgrovit način, bezličnim stilom što je sasvim suprotno stilu u književnosti, filozofiji i teologiji. Prema Karlu Poperu ta jednostavnost i jasnoća stila naučnika, pa  i drugih intelektualaca,  čak je moralna obaveza jer „odsustvo jasnoće je greh, a pretencioznost je kriminal”.

Naučnici se ne odriču lako svojih teorija, iako za njih još nema krucijalnih dokaza pa neki filozofi konstatuju da i verovanje u naučne teorije predstavlja svojevrsnu fundamentalističku veru, slično religioznom verovanju. U vezi s tim Ričard Dokins kaže: „U evoluciju verujemo jer postoje dokazi koji to verovanje podržavaju, a odrekli bi ga se preko noći ako bi se pojavili dokazi koji bi je osporili”. Majkl Faradej je bi još slikovitiji: „Ja svoje pretpostavke držim na vrhovima prstiju tako da ih i najblaži dašak vetra sa novim dokazima može oduvati”.

Osnovna misija nauke jeste otkrivanje zakona prirode, a u vezi s tim postoji skoro konsenzus, kao što je rečeno, da nema boljeg puta od nauke da se upoznaju fizički svet i prirodne pojave. Ono što nauku karakteriše, sem naučne metodologije, to je naučna pretpostavka. Naučna pretpostavka ili hipoteza kao i naučna istina su jedinstvenog karaktera i razlikuju se od skoro svih drugih, u drugim oblastima traganja za istinom.

Ta pretpostavka treba da je proverljiva i da, naravno, nije trivijalna, odnosno da se odnosi na značajno naučno pitanje. Ona se proverava prikupljanjem novih dokaza ili, prema Poperu još bolje, pokušajem njenog opovrgavanja. Glavni način proveravalja naučne pretpostavke jeste eksperiment, ali takođe i nove opservacije.Na taj način dolazi se do objektivnog znanja  kao autentičnog izvora istine. Mogu biti značajne i određene pretpostavke koje se ne mogu proveriti postojećim metodama, ali one ipak ostaju u domenu spekulativnih, filozofskih pretpostavki. One mogu biti značajne kao ideje – na primer pretpostavka o postojanju više univerzuma ili života na drugim planetama i slično.

U vezi s tim Poper je svoj čuveni postulat falsificability proglasio za ultimativni kriterijum demarkacije između naučnih i nenaučnih  hipoteza.

Proverena, odnosno dokazana naučna hipoteza postaje naučna teorija koja je polazište za nova istraživanja. Naučne teorije nikad ne postaju dogme jer se i one permanentno proveravaju. Mnoge teorije nisu izdržale to proveravanje pa se može reći da je istorija nauke, u neku ruku, istorija propalih teorija.

Ova činjenica daje povoda skepticima, a naročito protivnicima nauke, kojih nije malo, da tvrde da nauka ne govori istinu. Oni optužuju naučnike da falsifikuju svoje rezultate ili da ih saopštavaju pre vremena, kao senzaciju, što se, nažalost, ponekad i dešava. Ali  u nauci laž i falš rezultati ne opstaju dugo. Nova istraživanja ih brzo demantuju. Albert Ajnštajn, koji je bio poznat i po svojim duhovitim izjavama, na pitanje skeptika da li naučnici uvek znaju šta rade jer je ishod njihovog istraživanja često sasvim drukčiji od očekivanja, odgovorio je: „Kada bismo znali šta radimo to ne bi bilo istraživanje, zar ne?

Ovo je često pominjano kao dokaz pomenute sumnje skeptika, iako je smisao toga odgovora sasvim drukčiji. Naučno istraživanje je kreativan proces, to je put u nepoznato i kade bi se sa sigurnošću znali rezultati to ne bi bio naučni već stručni projekat. Kada je reč o naučnoj istini treba imati u vidu da nauka ne traga za apsolutnom istinom, niti je nauka jedini gospodar istine. Cilj nauke je istina u smislu bolje aproksimacije istine, veće istinitosti. Ona ne pokušava da otvori vrata neograničenoj mudrosti i sveznanju, već da postavi granice greške. Ona traga za zadovoljavajućim objašnjenjem koje se može proveriti naučnom metodologijom.

Naučna istina o kojoj je do sada bilo reči odnosi na saznanja do kojih se dolazi u egzaktnim, prirodno-matematičkim i tehničkim naukama, a ona su najčešće rezultat eksperimentalnih istraživanja. Međutim, postoje i tzv. probabilističke nauke čija su saznanja manje pouzdana, teže proverljiva, a ekstrapolacija je rizična. Ovde su bitne statističke metode i računi verovatnoće jer se radi i veoma složenim ili čak haotičnim sistemima i pojavama. Primer su dugoročna prognoza vremena, kretanje tržišta, ekonomija, istraživanja u domenu sociologije, gde rezultati istraživanja govore o većoj ili manjoj verovatnoći pouzdanosti zaključaka do kojih se dolazi.

Ovakva podela nauke je značajna i sa etičkog aspekta  u komunikaciji s javnošću i donošenju važnih odluka za društvo. Angažujući naučnike na rešavanju složenih ekonomskih i društvenih problema političari od njih često traže brze i konkretne rezultate koje ovi ne mogu uvek da daju imajući u vidu složenost i neizvestan ishod istraživanja.

Moderno društvo je utemeljeno na nauci, a što se tiče budućnosti nauka je naša sudbina. Nauci dugujemo ogromnu riznicu znanja, bogatstvo i moć ali društvo i dalje ne prihvata njenu najdublju poruku: objektivnoo znanje kao novi, jedinstven i autentičan izvor istine. Uprkos tome, ili baš zbog toga, to objektivno znanje inkopatibilno je s nekim drugim domenima stvaralaštva kao što su umetnost, književnost, a posebno poezija. Tzv. objektivna stvarnost do koje se dolazi metodama prirodno-matematičkih nauka nije stvarnost koja interesuje umetnika. Naprotiv, on beži od te stvarnosti, pa Alber Kami kaže: „Umetnost je pobuna umetnika protiv stvarnosti”. A jedan drugi naglašava da „pred istinom umetnosti stvarnost je varka”.

Odnos društva prema nauci je ambivalentan. Jedni smatraju da nauka  može sve, a drugi se plaše da će se to i desiti. I pored dominantnog mesta u društvu  i presudnog uticaja na sve aspekte života u društvu ne dominira naučni pogled na svet. Danas je teško, čak i za vrlo obrazovane laike, da shvate suštinu i prave vrednosti novih naučnih dostignuća. Razumevanje nauke, njenih principa, znači pre svega razumevanje naučne metodologije, a to je uglavnom nedostupno onima koji nemaju naučnu edukaciju u konkretnoj oblasti.

Iz tih razloga moguća je nenaučna interpretacija naučnih dostignuća, pa čak i osporavanje naučno utemeljenih činjenica. To koriste protivnici nauke svih vrsta, pa tako npr. kreacionisti osporavaju Darvinovu teoriju evolucije koja je jedna od najrobusnijih naučnih teorija, gde bi se termin teorija mogao zameniti terminom kanon s obzirom na obilje podataka iz desetine razlišitih naučnih oblasti koji je potkrepljuju. Postoji neverica da su ljudi hodali po Mesecu i osporavanje vrednosti vakcina koje su do sada spasle milione ljudskih života. Taj antagonizam prema nauci moguće je stvoriti zahvaljujući nepoznavanju nauke, odnosno otdustvu naučnog obrazovanja.

Drugi, još jači antagonizam koji, međutim, ima realnu osnovu, jeste strah od pitanja kuda nas nauka vodi. Astronom Martin Ris u svojoj knjizi „Naš poslednji vek” pita se da li će ljudski  rod preživeti 21. vek, jer nauka više nego ikad napreduje na osnovu daleko nepredvidljivijih i potencijalno opasnih obrazaca. Napredak nauke je tako ubrzan,  a njegove posledice su sve manje predvidljive, tako da raste strah od nestanka civilizacije. Jedan od vrlo realnih strahova jeste globalno zagrevanje gde, takođe, postoje oni koji ga negiraju.

Pitanje razvoja nauke postaje sve više pitanje ekologije, a s tim u vezi i najozbiljnije etičko pitanje. Očigledno je da razvoj savremene nauke ne bi trebalo da zavisi samo od novih ideja i nove metodologije već i od etike. U vezi sa tim Ajnštajn je pre mnogo godina savetovao: „Primena nauke mora biti proporcionalna našem neznanju. Jer sada je vreme za strpljenje i opreznost”.

Ako se postavi pitanje ko je odgovoran za posledice primene nauke, kratak odgovor je dao Leo Silard u raspravi o upotrebi nuklearnog oružija. On kaže: „Tu se ne radi o tragediji nauke već o tragediji čovečanstva”. Danas je sasvim jasno da sa naukom, kao sudbinom, opstajemo ili nestajemo. Sa njom možemo stvoriti blagostanje ili pakao na ovoj planeti koja je, koliko do sada znamo, jedino stanište života i inteligentnih bića.

Svakako vam je sad malo jasnije da covek nikada nije trebao da se igra Boga - ako je on nas stvoritelj ili nasih pametnih komsija vanzemaljaca koji su nas stvorili radi svoje koristi naravno.  Nauka je nesto sto nam je doprinelo progresu na svim aspektima zivota, medjutim meni je nerealno da su naucnici u XV - Leonardo da Vinci ili nas Tesla ili bilo koji naucnik pre sedamdesetih godina proslog veka mogli toliko da promene covecanstvo. Sta se sad dogodilo tehnologija je u nezamislivom porastu a nauka stagnira? O medicini i da ne pricam. Pokosio nas virus!

RAZMISLITE MALO O SVOJ BIZARNOSTI, APSURDU NASEGA DOBA. NAUKA  NAS JE DOVELA NA RUB OPSTANKA? VRLO CUDNO ZAR NE?

INTEGRATIVNA MEDICINA

 INTEGRATIVNA MEDICINA NA NEVEROVATAN NACIN SPAJA TESLU - NAUKA - NESTOROVICA-  MEDICINA, DJOKOVICA -SPORT! INTEGRATIVNA MEDICINA SPAJA KLASICNU MEDICINU I HOLISTICKI PRISTUP! 

Integrativna medicina predstavlja spoj klasične i komplementarne medicine i podrazumeva holistički pristup ljudskom organizmu koji spaja metode zvanične i tradicionalne medicinske nauke, pružajući terapeutima mogućnost da kombinuju najbolje iz obe oblasti i na taj način omoguće pacijentima i lečenje uzroka, a ne samo posledice bolesti, pre svega kroz zdravije i kvalitetnije načine života.

- Integrativna medicina je nastala povezivanjem najboljih tretmana i protokola koji potiču iz klasične, Zapadne medicine, sa najboljim metodama komplementarne i alternativne medicine. Sve ove tehnike, odnosno pristupi, koriste se sa jednim ciljem – pomoći pacijentu što je moguće više. Ovo povezivanje klasične i alternativne medicine nastalo je krajem XX veka u Sjedinjenim Američkim Državama. Naime, istraživanja su pokazala da je trećina pacijenata koji su bili na terapiji kod lekara klasične medicine, istovremeno koristila i terapiju/tretmane po preporuci stručnjaka koji se bave komplementarnom i alternativnom medicinom. Praktično, pacijenti su posećivali i svog lekara klasične medicine, ali su tu terapiju samoinicijativno dopunjavali i tretmanima komplementarne i alternativne medicine. Takvim postupanjem, oni su svoje lekare klasične medicine nesvesno i nenamerno dovodili u zabludu da je uspešan efekat terapije nastao lečenjem isključivo klasičnom medicinom, što zapravo nije bilo tačno. Spoznajom da kombinacija metoda, proverena kroz praksu, dovodi do boljih rezultata, došlo je do sjedinjavanja svih poznatih znanja iz oblasti klasične sa komplementarnom i alternativnom medicinom i formiran je novi pravac u medicini – integrativna medicina.

- Brojne su tehnike koje spadaju u komplementarnu i alternativnu medicinu. Najzastupljenije u svetu su akupunktura, ajurveda, homeopatja, naturopatija, kiropraktika, masaža, Taj či, joga, primena herbalne terapije, upotreba dodataka ishrani (dijetetski suplementi), pravilna ishrana, Reiki terapija, meditacija, muzikoterapija itd. Nekim od ovih tretmana upotpunjavaju se standardne medicinske procedure lečenja - integrativni pristup, čime se poboljšava efikasnost primenjene terapije, ubrzava brzina izlečenja, umanjuju neželjena dejstva nekih lekova ili procedura.

- Integrativna medicina jeste klasična medicina koja je dopunjena znanjima i veštinama iz komplementarnih tehnika i alternativne medicine. Tokom lečenja ovim pristupom, ne analiziraju se samo fizičke tegobe i simptomi koje pacijent ima, već se uzimaju u obzir i psihološki faktori, socijalni i duhovni aspekti, koji su veoma značajni za unapređenje zdravlja i lečenje bolesti. Neki od osnovnih principa integrativnog pristupa lečenja su: lekar i pacijent su „partneri“ u procesu lečenja, pažnja lekara je usmerena na sve faktore koji mogu da utiču na zdravlje odnosno bolest (um, duh, telo, društvenu zajednicu, životnu okolinu, radnu sredinu...), u centru ispitivanja je prevashodno sam pacijent, a ne njegova bolest, holistički pristup – ovo znači da se leči organizam kao celina, a ne pojedinačna bolest tj. bolest određenog organa, korišćenje metoda koje su efikasne i pri tome nisu „agresivne” i korišćenje u potpunosti individualnog pristupa lečenja pacijenta (umesto primene unapred definisanih šablona u smislu, isti simptomi – isti pristup u lečenju, bez obzira na različit uzrok).

 

Naime, doktor Branimir Nestorović je pre neki dan najavio ozbiljan projekat sa Đokovićem, a s obzirom na to da naš as nema obaveza na terenu do Završnog mastersa u Londonu, sada je idealna prilika da se druđe i rade na ideji.

Nestorović je nedavno otišao u penziju, a osim u svojoj privatnoj ordinaciji i lečenju dece, posvetiće se i jednom projektu sa Novakom.

"Već tada sam isplanirao da ću da otvorim ordinaciju, isplanirao sam tri, četiri neka projekta, koja su meni važna. Jedna je sa Novakom sa Teslijancima, i to će dobro da krene. Čekamo da Novak završi turnire", rekao je nedavno Nestorović.

"Kad se priča o integrativnoj medicini, ona je često stvar podsmeha, ali zaboravlja se ko se njome bavio. Tesla. On je imao onaj čuveni aparat, lečio karcinom krajem 19. veka neverovatnom efikasnošću. Onda mu je aparat zabranjen u Americi a Tesla proglašen za šarlatana. Sve mogu da prihvatim da je bio, ali da je bio šarlatan to apsolutno ne mogu", zaključio je poznati doktor.

Teslina ploča i Teslin disk se proizvode procesom kojim su se proizvodile prve Tesline purpurne ploče, još od 1971. godine, s tim što je kvalitet istih unapređen novom – dvoslojnom tehnologijom sa hologramskim česticama.

„Sva materija potiče iz primarne supstance – luminoferioznog etera…“ rekao je Nikola Tesla. Upravo ovaj pronalazak je Ralf Bergstreser još pre više od 40 godina napravio po saznanjima koje je dobio od Nikole Tesle i zbog toga ova ploča nosi Teslino ime, kako je u znak zahvalnosti Bergstreser želeo da se oduži Tesli. Teslina purpurna ploča deluje kao antena kosmičke energije, ponaša se kao prijemnik i predajnik primarne supstance i na taj način uspeva da prodre u bilo koju materiju organske prirode. Mnogi korisnici širom sveta iznose neverovatno pozitivna iskustva koja dobijaju koršćenjem Tesline ploče, da je zapravo nemoguće nabrojati kakve sve dobrobiti može doneti i za Vas.

O TESLINOJ PURPURNOJ PLOCI SAM VEC PISALA I MISLIM DA NESTOROVIC  I NOVAK NA NJU MISLE KADA HOCE DA INTEGRISU SVE NACINE LECENJA U JEDAN. POTPUNO IMA SMISLA JER CEO ZIVOT SLUSAM DA   SVE BOLESTI UGLAVNOM NASTAJU NA "NERVNOJ BAZI". ZATO KADA JE NEKO BOLESTAN NAJBOLJE JE SAGLEDATI SVE ASPEKTE KONKRETNOG PACIJENTA. I FIZICKO I MENTALNO STANJE.  NAROCITO VERUJEM U POZITIVNU I NEGATIVNU ENERGIJU KAO I U SUGESTIJU. TAKO DA BI UMESTO STO PIJEMO PILULE ZA SVE I SVASTA BILO  BOLJE DA MISLIMO POZITIVNO.

MADA .....

PUT OD HILJADU MILJA POCINJE PRVIM KORAKOM

VELIKI KORAK NAPRAVILA JE TEHNOLOGIJA 70-TIH GODINA PROSLOG VEKA. I OD TADA NE PRESTAJE DA NAS IZNENADJUJE. NA NEKE OLAKSICE U ZIVOTU NAUCILI SMO BRZO ZA NEKE SU NAM TREBALE DECENIJE. NARAVNO KRENIMO OD ONIH STARIJIH. DA VIDITE KAKO JE ZANIMLJIVO BILO ISPITIVANJE O PRVIH 50 MILIONA KORISNIKA ZA RAZNE TEHNOLOGIJE.

Avionu je trebalo 68 godina da bi dosao do svog 50-to milionitog putnika. Automobilu 62,a fiksnom  telefonu cak 50 godina. Elektricnoj energiji 46 godina dok su platne kartice bile mnogo brze. Za 28 godina nasle su put kod 50 miliona korisnika. Televiziji je trebalo 22 godine ,kompjuteru 14, mobilnom telefonu 12, Internetu 7 godina. Ajpodu i Jutjubu po cetiri godine,Fejsbuku 3, Tviteru 2 godine. Dobro, kako je covek  napredavao u eri cetvrte  tehnoloske revolucije tako je prihvatao novine. Nekako je poceo sve vise da veruje virtualnom no realnom svetu. Posle cu dati primer kako ta dva sveta mogu da funkcionisu i zajedno. Pa i hologrami na nastupima  umesto izvodjadja ,kao i hologramski protesti umesto realnih.

Da se vratimo na vreme koje je bilo potrebno da neka tehnologija dobije 50 miliona korisnika. Apsolutni rekorder je Pokemon Go sa samo 19 dana!

Pokemon Go lansiran je u julu 2016. godine od strane startapa Niantic, koji je deo Gugla. Predstavili su je u saradnji sa Nintendom i omogućava da u "stvarnom svetu hvatate čuvene pokemone".

 

Svedočili smo usponu virtuelnih influensera i pop zvezda kao što su a Lil Miquela i Hatsune Miku. Ali šta ako spojimo idole od krvi i mesa sa virtuelnima u jednoj K-pop grupi?

To je tačno ono što SM Entertainment, jedna od najvećih K-pop kompanija, planira sa svojom novom devojačkom grupom po imen aespa, koja treba da debituje idućeg meseca. Grupa se sastoji od ljudskih i virtuelnih članica.

Li Su-man, osnivač SM Entertainmenta je najavio grupu na WCIF (World Cultural Industry Forum), onlajn događaju održanom u Seulu u utorak.

„O ovakvoj grupi sam sanjao, jer projektuje budući svet fokusiran na poznate ličnosti i avatare, prevazilazeći granice između stvarnog i virtuelnog sveta“, rekao je Li.

„Članovi stvarnog i virtuelnog sveta ne traže jedni od drugih da urade nešto posebno, već komuniciraju i komuniciraju kao nezavisna bića pošto imaju AI. Razgovaraju i pomažu jedni drugima. Takođe postaju prijatelji i dele informacije. Rade stvari u svom svetu i dele ono što rade “.

Kako stoji u saopštenju za štampu iz SM-a, ime grupe, aespa (piše se æspa), je izvučeno iz reči “avatar”, “experience” i “aspect.”

SM je predstavio tri člana po imenu Karina, Vinter i NingNing sa fotografijama koje izgledaju smešteno u futuristički univerzum nalik nekakvoj zemlji čudesa. Takođe je objavljena najavu za ovu celu futurističku ideju, s video snimkom na Tviteru kako Karina razgovara sa svojom virtuelnom kolegenicom. Video takođe prikazuje dodatnog idola, za koga se veruje da je Aeri, četvrta članica grupe koji još uvek nije zvanično otkrivena.

„Zamislite da se kreira avatar vaše omiljene slavne ličnosti i da ste zajedno s njim, da je pored vas. Taj avatar će moći da radi stvari koje ne možete direktno da radite sa vašom omiljenom slavnom ličnošću “, rekao je Li na WCIF-u pre nego što je predstavio aespu.

Neki su bili oduševljeni tom idejom i impresionirani upotrebom tehnologije.

Neki drugi ljubitelji K-popa si imali suprotnu reakciju. Smatraju da je ideja da obožavaoci „poseduju“ svoje idole problematična, posebno kada aespu čine mlade žene. U međuvremenu, drugi misle da će virtuelni idoli samo učiniti fanove - neke od njih već ionako opasno opsesivne - udaljenijima od stvarnosti.

Bilo je nekoliko slučajeva kada su ljubitelji K-popa preterali, ušunjali se u stanove svojih idola i čak planirali pokušaje otmice. 

 

Član BTS-a V govorio je o svom iskustvu sa „intenzivnim” fanovima. „U tim privatnim prostorima ne možemo da se opustimo onoliko koliko želimo. Bilo nam je pomalo neprijatno. [I] da budemo iskreni sa vama, ne želim

Osnovana 1995. godine, SM Entertainment je poznata po tome što je producirala neke od najvećih K-pop grupa, poput Girls’ Generation i Super Junior. Aespa je prva devojačka grupa kompanije od pokretanja Red Velveta 2014. Kompanija već dugo uključuje tehnologiju u svoje poslovanje. Od pozorišta SMTOWN, koje omogućava obožavaocima da gledaju holografske koncerte svojih omiljenih umetnika, do usvajanja tehnologije za odvajanje glasa koja će omogućiti obožavaocima da se imitiraju zvezde K-popa tokom karaoke nastupa.

Pa opet naravno da animacije i mesavina virtualnog i realnog sveta nije isto.

I SADA DOLAZIMO DO MOJE DUGOGODISNJE TVRDNJE: STA AKO USTVARI MI ZIVIMO U VIRTUALNOM SVETU, A NE U ONOM ZA KOJI MISLIMO DA JE REALAN? KAKO GOD. SVEJEDNO JE JER SMO NA PUTU NESTANKA OVE CIVILIZACIJE. A U TOJ DRUGOJ CIVILIZACIJI NECE NI BITI POTREBNO DA SE MUCIS  DA SHVATIS KOJI JE SVET REALNA A KOJI VIRTUALNI JER ONI CE BITI POMESANI1 DO TADA OSTAJE NAM DA SE NAROCITO U OVO DOBA BESKONACNE PANDEMIJE SVE VISE OKRECEMO VIRTUALNOM SVETU. A STA AKO SE ZAPRAVO VRACAMO KORENIMA? NE MOGU VISE DA IGRAM 'GLAVOLOMKE' . 

SVAKO OD NAS IMA PRAVO NA IZBOR - BAR DO STVARNOG KRAJA OVE CIVILIZACIJE. SVAKO MOZE I SME DA VERUJE  U TO STA JE REALNOST ,A STA NIJE!

 

POVEZANI II

 DOBRO JE STO SAM POVEZANA SA DEVOJKOM IZ MALOG SELA U AUSTRALIJI, ALI SA PORODICOM SAM RAZDVOJENA I TO NE SAMO FIZICKI NEGO NISMO  NI U KAKVOM KONTAKTU! MOJE VODOLIJE VISE NEMA,A JA TEK SAD SAZNAJEM TRI GODINE ( ILI VISE) KASNIJE! LJUDSKI EGOIZAM JE DOSAO PO SVOJE! NIKAD NEMOJTE TO DA DOZVOLITE JER BOLI, MNOGO BOLI!

Bio mi je kao otac, kao prijatelj, kao ujak, kao sve... Tolike godine najvazniji u mom zivotu, vise i od mame na koju sam stalno bila ljuta (mozda sa razlogom, mozda i bez razloga). Bio je tu za mene od prvog koraka i reci, do prve ljubavi, prvog uspeha, neuspeha. Jednostavno bio je osoba kojoj sam se prvo obracala. Moja vodolija.  Ni sad ne shvatam kako smo od takvog odnosa dosli do tisine,uzasne tisine koja vristi nepravdu. Moj brak, njegov brak, moj muz, njegova zena. Zasto??? Dozvoli smo da nas otudje, razdvoje.Koliko je ljudska zloba ogromna i koliko je veca od sveg dobrog. Zar postoji zaista nesto sto moze da toliko pokvari odnos izmedju ujaka i sestricine? Ne znam! Godinama se pitam, a sada i nemam vise priliku da to saznam.

Za secanja iz detinjstva i mladosti najvise dugujem mojoj vodoliji. Pa ne znam ni sta bih posebno izdvojila jer sve je zaista neprocenjivo. Mozda nasi odlasci kod "cika zube"! Imala sam lose zube oduvek, a moj ujak je znao sve trikove ovog sveta da me odvede kod zubara, a da to prodje bez mnogo plakanja i frke. Zadnji put kad sam bila trudna sa najstarijim sinom! Boze! Nase plivanje na Adi i na moru prerastalo je u maratonsko plivanje jer on je zavrsio DIF i bio najbolji plivac koga sam upoznala. Ne znam koliko tacno ima izmedju Makarske i Promajne,ali mi smo to toliko puta preplivavali. Moji rodjenadani sa iznenadjeinjama bez kraja? Sve do 17-tog rodjendana kada se iznenadjenje pretvorilo u bas iznenadjenje. Moj prvi rodjendan sa nekim mladicima na njemu nije se zavrsio slavno! Da, mislio je da mi je otac iako je bio mladji brat moje majke! Osecao je ogromnu odgovornost za mene. Mozda i zato sto mu je sestra (moja majka) priredila iznenadjenje u vidu mene.Kako objasniti velicinu i dubinu nase ljubavi i odnosa koji je bio toliko cvrst i prelep i potreban i jedinstven? Nemocna sam u ovom trenutku da na papir sve to prenesem i zao mi je zbog toga. 

U zivotu imala sam dva ujaka. Veliko blago obzirom da sam oca imala na tako kratko vreme. Stariji ujak ziveo je svoj zivotu Sloveniji i posle raspada nase Juge slabije smo se vidjali. Sa njegovom decom (bratom i sestrom od ujaka) zadnji put sam se videla pre trideset godina. Strasno. Danas, sam razmenila poruke sa sestrom i nije mi dobro od uzbudjenja. 

Da se vratimo na moju vodoliju. Njegovu cerku sam obozavala. Moja ljubav prema deci dokazana  je cetiri puta. Ne postoji sta nisam uradila za nju kao za mene nekada moj ujak (njen otac). Pa se pitam da li je moguce da mi nije javila da je umro? Eto, sve je moguce! Vec vise od 20 godina nismo u kontaktu.

Sta vise reci? Ne vidim objasnjenje za ovakve porodicne situacije. Da li je nesto zaista bitnije od porodice? Kakve svadje i kakvi interesi? Ne znam zaista!    Moja deca rastu ne poznajuci tetke i ujake i njihovu decu! Strasno! Moja braca  isestre od ujaka nemaju kontakt sa mnom njihovom sestrom od jedine tetke! Stvarno ne razumem. I umirem od tuge zaista.

BOLJE JE DA ZAVRSIM OVAJ TEKST KOJI SAM POTPUNO PRIVATIZOVALA. NEKA VAM ON POSLUZI KAO PRIMER DA NIKADA, NIKADA NE DOPUSTITE OTUDJENOST U PORODICI. JER PORODICA JE NAJVECA SVETINJA IBLAGO KOJE POSEDUJEMO!

VODOLIJO! ZASTO SI ME NAPUSTIO BEZ RECI?

STEDLJIVOST, SKRTOST, RASIPNISTVO, POHLEPA....

 KAO I SVE NA OVOM SVETU  I NA TEMU NASEG ODNOSA PREMA NOVCU MOZEMO SAGLEDATI IZ VISE UGLOVA. STO JE U KRAJNJOJ LINIJI UVEK I PREPORUCLJIVO. KOLIKO VOLIMO NOVAC, KAKO GA I KOLIKO TROSIMO NAS SVRSTAVA U ODREDJENE GRUPE. STEDLJIVOST NE MORA UVEK DA ZNACI DA JE NEKO TVRDICA ( SKRTAC),ALI RASIPNISTVO IDE RUKU POD RUKU  SA NEMOGUCNOSCU DA ODOLIMO ISUSENJIMA. POHLEPU PAK IMAJU I SKRTCI I RASIPNICI MADA IZ RAZLICITIH RAZLOGA .

Skrtac skuplja novac na gomilu i ljubomorno ga cuva. Njegova pohlepa za novcem dakle zavrsava se kada nabavi novac za svoj kovcezic sa blagom. Rasipnik pohlepno skuplja novac da bi mogao da ga nekontrolisano trosi. Kao sto sam pomenula u naslovu postoji i stedljivost koja nekada moze da predje u skrtost (ako se ne pazi). Rasipnistvo nasuprot tome nikad nema kontrolu zato i jeste jedan od smrtnih grehova.

Tako cu se zadrzati na stedljivosti. Kao na jednoj sasvim dobroj navici, cak osobini. Imam zanimljivu pricicu o milijarderima koji su stedljivi ( a ne moraju), i nekoliko mesta na kojima mozete da cuvate parice ako ne zelite da ih poverite bankama.

 Mark Zuckerberg (osnivač i izvršni direktor Facebooka) salje vec svojim izgledom jaku poruku : Zivi ispod standarda. Jer iako poseduje preko 50 milijardi dolara oblaci se u te sive majice i farmerke i vozi obican "Sedan"! Smatra da ljudi ne treba da se opterecuju skupim stvarcicama.

Voren Bafet- investicioni mogul "tezak"  66 milijardi dolara vec 50 godina zivi u skromnoj kuci od 30.000 dolara. Njegova poruka ( lekcija) bi bila: Odaberi skroman dom! I da, Voren je oduvek promovisao stedljivost.

Car Indijske IT industrije Azim Premji sa svojih tricavih 16 milijardi dolara stedi putujuci obicnom ali ne lux klasom i odseda u jeftinijim hotelima. Na mnogo nacina stedi ali osnovni moto  mu je Lekcija - Ne opterecuj se klasnim razlikama.

Najbolje placene glumica i pop pevacica Kajli Knajtli i Bijons imaju takodje jake poruke. Glumica sebi uplacuje samo 50.000 dolara godisnju platu i zivi skromno sa porukom (lekcijom) : Ne udaljavajte se od dragih ljudi. U prevodu vecina ljudi zivi skromno te ako zivis skupim zivotnim stilom udaljices se od njih jer te ne mogu pratiti. Bijons ima lekciju tipa :Besplatne stvari su svuda oko nas pa budite na oprezu. Ne trosi novac na nakit i luksuz, a vecinu svega dobija od sponzora! Dobro , njen slucaj je malo specificniji, medjutim i samo njeno uzdrzavanje od bahacenja i luksuza su za pohvalu!

Osnivac Ikee Ingvar Kampard najvise stedi na hrani! To je stavio i u svoj zivotni moto "Jedite jeftino"!

Sad ne znam sta da kazem  ovome. On svakako ne mora da jede jeftino, medjutim mozda je u pravu zbog toga sto nekad jeftinija hrana pruza vise zadovoljstva nego ona najskuplja. Pica i pljeskavica , burek, mnogo vise prijaju nego kavijar, jastog i skampi i slicno. Evo i milijarder misli kao ja.

Osnivac Blumberga _ Majkl Blumberg na racunu ima 45 milijardi dolara, ali svoje cipele kojih ima tek nekoliko pari redovno nosi kod obucara?! Neverovatno. Njegova lekcija, poruka, zivotni moto sta god glasi : Ne trosite previse na obucu. Recite to nasim estradnim zvezdama i starletama. 

Naftni magnat T. Bone Pikens istice opasnost impulsivne kupovine. Znaci lekcija glasi : Me idite u kupovinu dok ne napisete spisak zaista potrebnih stvari koje morate da kupite. Pritom sa sobom nosi samo manju kolicinu novca i striktno se drzi spiska.

Ilon Mask - izvrsni direktor Space _X i Tesla Motorsa poziva na asketski zivot. Njegovo bogatstvo od 12 milijardi dolara nastalo je otprilike zato sto je Ilon ziveo asketski troseci samo dolar dnevno?!

Stiv Dzobs (Apl) ima slicnu poruku kao Naftni magnat od malopre. Znaci - Kupujte samo ono sto vam je zaista potrebno.Primer je neverovatan. Covek koji ima preko 8 milijardi dolara nece da kupi zimski kaput jer smatra da ga nece dovoljno puta obuci. To jest nece biti dovoljno iskoriscen? Moj spaiz je pun stvari koje nikada nisam koristila!

Pored "slamarice" omiljenog mesta za skrivanje novca u Srbiji , i vodokotlica postoji jos dosta mesta u kuci koja mogu da posluze kao "kasica- prasica".Postoji samo jedna "zackoljica". Ako duze vremena ne koristite svoj stek mozete potpuno zaboraviti na njega. Kao sto se desilo jednoj domacici koja je svoj stari kauc prodala za 20 dolara sa sve svojih 41.000 dolara zasivenih u meblu!

Tako da plisani meda koji cudno suska, mozda krije novcanice, ram za slike je cudno odvojen od zida, tegla sa keksom na regalu mozda cuva novac a ne keks, carapa, kutija za cipele ( u kojoj ja cuvam stare fotografije sto je najvece blago), knjige na regalu, tegle i kutije u spaizu, jastuk,jorgan ..... Nasoj kreativnosti nema kraja pa cu se ovde zaustaviti. 

Nema odredjenih pravila za stednju. Ne nasedajte raznim lajf koucima. Da bi odlucili da stedite morate sebe na to prisiliti bas kao  i pomenuti milijarderi. Samo kes za prezivljavanje u dzep zajedn osa spiskom za kupovinu. Kartice su propast jer vas ne ogranicavaju ( bar ne kao kes u dzepu). 

A o rasipnistvu i bahacenju necu ni da pisem. To znate kako funkcionise i znate da je lose.

KAKO SE I SKRTOST I RASIPNOST I POHLEPA  JEDNAKO SMATRAJU GREHOM DRZIMO SE ZLATNE SREDINE - STEDLJIVOSTI. POKUSAJMO. MOZDA NAM I USPE. I SVAKAKO POMISLITE DA SU BOGATASI U TOME USPELI JER DA SU BILI RASIPNICI A NE STEDISE NE BI NI BILI BOGATASI!

POVEZANI

VI IMATE SVOJE MISLJENJE I NJIME UTICETE NA SVOJU PORODICU, PRIJATELJE, KOLEGE , OKOLINU. ONI IMAJU SVOJE MISLJENJE I UTICU NA VAS! U JEDNOM MOMENTU VASE MISLJENJE UTICE NA POTPUNO NEPOZNATE LJUDE! I TAKO DOLAZIMO NAJZAD POLE TOLIKO GODINA DO MOG MISLJENJA DA JE SVE NA SVETU POVEZANO! SVAKI COVEK, SVAKI DOGADJAJ, SVAKA SITUACIJA! PA MISLITE O TOME!

U samo pet koraka mozete povezati bilo koje dve osobe na svetu!

Teorija o šest stepeni razdvajanja, predstavljena prvi put 1929. godine, podrazumeva da između bilo kojih dvoje ljudi na svetu ne postoji više od šest koraka.

To znači da do bilo koje osobe na svetu možete doći preko ne više od pet kontakata, to jest ukupno šest koraka ( lanac - vi, vaši kontakti, njihovi kontakti, kontakti njihovih kontakata...).

Stenli Milgram je 60-ih godina prošlog veka testirao ovu teoriju na 296 dobrovoljaca i pokazao da je stepen razdvajanja, odnosno prosečan broj osoba u lancu 5,2 (prosečno 6 koraka).

Sada je Facebook u saradnji sa Univerzitetom u Milanu izvršio istraživanje koje je obuhvatilo bazu od 712 miliona aktivnih Facebook korisnika i 69 milijardi veza među njima.

Ono je pokazalo da među 9,6 posto uparenih korisnika postoji 5 stepeni razdvajanja, 92 posto korisnika povezuje 4 stepena, a prosečni stepen razdvajanja iznosi 4,74. Pre tri godine, taj broj iznosio 5,28.

"Pokazali smo da, kako je Facebook rastao, pa predstavlja još veći deo globalne populacije, postaje povezaniji. U godinama koje dolaze, radujemo se što ćemo nastaviti da otkrivano društvene trendove i pomognemo ljudima da razumeju kako svet postaje povezaniji", rečeno je u zvaničnom saopštenju.

Ukoliko se povezuju kontakti unutar pojedinih država, broj koraka se smanjuje, pa je tako u Americi, Švedskoj ili Italiji, između dve osobe samo tri stepena razdvajanja, pokazala je ova studija.Posle kazu da ne zivimo u Paukovoj mrezi. Mreže su posvuda. Internet je mreža kompjutera, mozak je mreža nervnih  celija , a ljudi međusobno komuniciraju kroz mreže odnosa kao što su porodica , prijatelji ili kolege. Što sve povezuje vrtne zabave, terorističke ćelije, gene, epidemije, političare, poslovne ljude i Internet? Sve su to mreže. Albert-Laszlo Barabasi, jedan od najvećih svjetskih stručnjaka za mreže, u ovoj nas knjizi vodi kroz uzbudljivu intelektualnu avanturu u kojoj pokazuje kako su i tako različiti fenomeni ustvari slični kad se misli mrežno.Knjiga se naravno zove "U mrezi"!

Ako nameravate da nekako doprete do jedne određene osobe, za ovu priliku nazvane Meta, najbolje će biti da vas sa Metom upozna neko od Metinih prijatelja, a ako već ne poznajete nikog od njih, biće potrebno da poznajete prijatelje Metinih prijatelja. I tako dalje. Koliko koraka vam je potrebno da stignete do Mete? Odgovor na ovo pitanje ne vide svi na isti način – za neke ljude lanac prijateljevih prijatelja oteže se unedogled, dok je onima koji imaju oko sebe veliki broj prijatelja i poznanika, jer su po prirodi druželjubivi ili iz drugih razloga skloni stalnom sklapanju novih poznanstava, vrlo lako da dopru do bilo koje osobe, bila ona estradna ličnost, stranački prvak ili samo komšija s druge strane ulice. Ljudi koji "nemaju dobre veze" (što se u našim krajevima smatra ozbiljnim životnim hendikepom) ili, jednostavno, usamljeni tipovi, u uskom krugu svojih poznanika teško pronalaze nekog ko bi ih povezao sa bilo kakvom Metom.

Razumno je očekivati da je njihov svet zatvoren, sveden na konačan broj ljudi iz okoline, ali nije tako. Ponekad i najusamljeniji čovek upozna nekog stranca u vozu ili gde već, pa se ispostavi da s njim ima zajedničkog poznanika koji ih povezuje. Ovo obično nagoni na zapažanje "kako je svet mali" i možda vodi u zaključak da su svi ljudi na svetu nekako povezani, pa da svako posle dovoljno koraka može stići do bilo koje Mete. To pitanje, i dilema koliko je svet mali, nisu samo stvar spekulacija i hvatanja u koštac sa pukim slučajnostima, već temeljni problem jedne ozbiljne matematičke teorije. Pedesetak godina, koliko traje takvo istraživanje socijalnih mreža, dovelo je do toga da se štošta sazna o načinima na koji su ljudi uzajamno povezani, a poslednja istraživanja otvaraju veći broj mogućnosti za primene takozvane "teorije malog sveta". Borba protiv epidemija, razbijanje terorističkih mreža i razvoj sredstava komunikacije neke su od njih.

super-prenosioci: Sličnu logiku sledi i vrlo zanimljivo istraživanje koje predlaže nov, efikasniji model imunizacije od zaraznih bolesti, a objavljeno je prošlog meseca. Kada zavlada kakva epidemija, dobro društveno povezane osobe, koje su obično u povlašćenom položaju, sada se nalaze u nezavidnoj situaciji. Kako oni do mnogo ljudi "stižu" u manje od prosečnih šest koraka, verovatnoća da tokom epidemije budu zaraženi je veća nego kod društveno neaktivnih osoba. Takođe, "ljudi sa puno veza" su najveći prenosioci bolesti. Uzimajući to u obzir u razmatranju novog, šestostepenog modela imunizacije, Reuven Koen sa Bar-Ilan univeziteta u Izraelu i njegove kolege nazivaju ih super-prenosioci. U dosadašnjim, slučajnim modelima imunizacije bilo je potrebno zaštititi od 80 do 90 odsto populacije kako bi eventualne epidemije bile zaustavljene. Koen smatra da se taj procenat može drastično smanjiti ako bi se imunizacija koncentrisala na super-prenosioce, koji imaju veliki potencijal širenja zaraze. Međutim, kako je nemoguće unapred obezbediti informaciju o tome ko su super-prenosioci, istraživači iz Izraela predlažu da se imunizacija vrši metodom određivanja poznanika. To znači da se slučajno izabere deo stanovništva i od njih se zatraži da identifikuju svoje prijatelje, a zatim se imunizacija izvrši na pomenutim prijateljima. Kako super-prenosioci poznaju mnogo ljudi, oni bi verovatno bili pomenuti među nečijim prijateljima bar jednom i tako imunizovani, što bi presudno uticalo na zaustavljanje širenja bolesti. Ova strategija mogla bi se primenjivati i kada epidemija otpočne, jer je bazirana samo na matematici i ne zahteva bilo kakvo poznavanje prave prirode infektivnog lanca. Novi pristup mogao bi biti od koristi u nerazvijenim oblastima, gde nema dovoljno vakcina na raspolaganju, a ovakva strategija je relevantna i za drugu vrstu mreža, kao što su mreže terorista. U tom slučaju, Koen i njegov tim predlažu da bi dezintegraciju mreže trebalo koncentrisati na najpokretljivije pojedince čija se imena najviše pominju, a takva antiteroristička "šestostepena" tehnika tek treba da se razvije u budućnosti. Naravno, ako je već nisu razvili oni koji se uobičajeno bave pitanjima terorizma, što bi verovatno značilo da je, po prirodi svog posla, neće obznaniti i podeliti sa nama. No, treba se ipak setiti da nas čak i od misterioznih ljudi koji se bave problemima terorizma, deli samo – šest stepeni razdvajanja.

NISTE RAZMISLJALI O OVOJ TEMI? A I STO BI? MEDJUTIM NEKAKO BIH VAM PREPORUCILA DA MALO RAZMISLITE O POVEZANOSTI MEDJU LJUDIMA NA SIREM NIVOU BAS ZBOG OBOSTRANOG UTICAJA JEDNIH NA DRUGE! SVESNO ILI NESVESNO CINIMO DA SE PLANETA I LJUDI NA NJOJ STALNO MENJAJU. PA AKO VEC MENJAMO DRUSTVO I PLANETU PROBAJMO DA SVET UCINIMO BOLJIM MESTOM ZA ZIVOT! AKO MOZE IKAKO!