петак, 13. новембар 2020.

HIBRIDNI RAT

 HIBRIDNI RAT JE U TOKU! KO JE SVESTAN DOBRO JE! KO NIJE SVESTAN JOS BOLJE! ORUZANI RAT JE SVAKAKO SVIMA VIDLJIV PA BILO KOJE ORUZJE DA JE U PITANJU. OVAJ RAT JE KAO I PANDEMIJA NEVIDLJIV ,A OPET VRLO SMRTONOSAN!

Hibridni rat obuhvata terorizam, obojene revolucije, sajberoperacije, informacioni rat, ali i mnoge druge oblike ugrožavanja bezbednosti jedne zemlje.

 To je sistem specijalnih operacija u različitim oblastima, od ekonomije, politike, informatike, uz korišćenje terorizma i obojenih revolucija koje se sprovode po jedinstvenoj zamisli sa ciljem da se destabilizuje neka zemlja. Taj pojam se prvi put pojavio u SAD 2005. godine, da bi već 2015. prerastao u doktrinu koju je NATO zvanično usvojio. Jedino što se njihovi teoretičari razlikuju u tumačenje hibridnog rata od mene je što oni, barem ne zvanično, u metode ne uvrštavaju obojene revolucije, terorizma i ekonomske sankcije.

"Hibridni rat je važan zato što ruši države. To je kompleksno delovanje terorističkih, informacionih, političko-ekonomskih i drugih mera koje se kontrolišu iz jednog centra. Jugoslavija je bila jedan od objekata, sada je i Srbija objekat tog rata. Zvanični rat je deo hibridnog rata, ako prethodne mere nisu dale rezultat.On pre svega psihicki  treba da unisti narod,pa tek onda fizicki.

Možda smo mi najbolji primer kao država i narod. U poslednjoj deceniji smo iskusili sve alatke hibridnog rata. Sve manje će se voditi ratovi klasičnim konvencionalnim oružjem, a sve više će se ratovi voditi nekim drugim formama korišćenjem nekih drugih oružja klimatske promene i migracije i obojene revolucije i sve to što se dešava u svetu i vremenu u kome živimo.

 Migrantska kriza i pretnja terorizmom su trenutno najveće opasnosti po bezbednost Evrope, a projektovani su i realizovani od strane glavnog svetskog globaliste, Džordža Soroša.

 Njihov transfer ka Evropi je i bila osnovna zamisao celog projekta i to je veoma realna opasnost koja se nadvila nad Evropom. Cilj je da se čitav evropski sistem rasturi ulaskom velikog broja migranata.

 Hibridni rat, iako ga je u svojim taktikama primenjivao još Julije Cezar, omasovio se u SAD od 2005. godine, u okviru NATO u godinama koje su usledile priča se o hibridnim pretnjama i o neophodnosti odbrane od njh, Rusija takođe nije izuzetak. Definicija vremenom evoluira, kao i odnos najmoćnijih svetskih aktera prema njoj.

 Hibridni rat nije nova pojava, već je u pitanju relativno nov termin, koji opet imenuje već znane načine i puteve u nekom novom kontekstu.
Istorijski gledano tako se možemo vratiti u 5. vek pre naše ere ka znanim mislima Sun Cu Vua: “ Nije vrhunac veštine dosegnuti sto pobeda u sto bitaka. Vrhunac veštine je pobediti neprijatelja bez borbe.
 “ Možemo se setiti starih Grka, kao što se je sekretar NATO Jens Stoltenberg, koji je rekao: “ Hibridni rat nije ništa novo. Star je bar toliko koliko je trojanski konj.  Veći su jedino njegov obim, brzina i intenzivnost i trenutno se odvija blizu naših granica. “ Možemo da se setimo i strategije posrednog prilaženja u koje uključujemo sve svoje snage -od privrednih i političkih do vojnih, s kojima bi posredno, pre svega bez masovne upotrebe vojne sile u organizovanom naoružanom nasilju, dosegnuli svoje konačne ciljeve: širenje svog uticaja na nova svetska područja.  “ Ili pojam specijalni rat, za koji je bilo takođe značajna terminološka raznovrsnost: “ Gde za ovakvo ugrožavanje nemamo međunarodno potvrđenog imena, te  ga svako imenuje po svome. Neki to zovu subverzija, drugi tajni rat, podzemno ratovanje, unutrašnja agresija, agresija u miru, subkonvencionalni ili nekonvencionalni rat itd.
Sa pojmom hibridni rat u tom kontekstu možemo da povežemo odnosno na njega asociria još više drugih doktrina, strategija, politika i koncepta. Tako nalazimo veliki broj različitih termina. Konflikt niskog intenziteta, sukob niskog intenziteta, operacije drugačije od rata i vojne operacije, drugačije od ratnih, meka sila, pametna sila, sukobi u senci, ratovanje ili delovanje itd. Neki pojmovi su nastali kroz istoriju, neki su samo drugačiji naziv za isti sadržaj, drugi su sadržajno veoma drugačiji.  Zoran Krunić tako na primer argumentovano  utvrđuje razliku između strategije posrednog nastupanja i konflikta niskog intenziteta. Sa druge strane njegova analiza upoređuje postupke i metode oba i pokazuje, da je među 18 različitih tačno polovina zajedničkih odnosno identičnih. Upravo tako možemo da predpostavimo, da bi analiza pokazala vidljivu korelaciju među postupcima i metodama strategije posrednog prilaženja, odnosno specijalnog rata, odnosno rata i hibridnog rata. Takva analiza, posebno u ruskom primeru, bi po našem mnenju mogla znatno da prispeva ka boljem razumevanju hibridnog rata.
 
1. kombinovana upotreba konvencionalnih, specijalnih, neregularnih (paravojnih) snaga i plaćenika ( privatne vojne kompanije),
2. intenzivna upotreba propagande,
3. izvođenje psiholoških operacija i obmanjivanje,
4. agresivni ekonomski pritisci,
5. ustanovljavanje i upotreba “ petokolonaša“,
6. ofanzivno informatičko delovanje.
Ako još tome dodamo kompletan spektar specijalnog rata i njegove vrste preuzmemo po imenovanju, kao što je važilo nekada u Jugoslaviji, možemo govoriti o prevratima i sličnim delovanjima, ideloškoj i političkoj indoktrinaciji, kreiranju i iskorištavanju društvenih kriza, državnih udara, terorističkih akcija, gerili, akcijama prikrivanja i prebega, izloaciji stanovništva, sprečavanju pomoći od drugog, o političkim i vojnim pritiscima i pre svega psihološkoj propagandi.

Za razliku od tradicionalnog, hibridni rat može da se povede u svim sferama društva. Ovaj pojam je svoj zenit među laicima dostigao upravo po izbijanju pandemije koronavirusa. A najvise ga razbuktavaju "teorije zavere". Za koje ja uvek tvrdim da su bar delom istina.

RAZUMELI  STE O CEMU SE OVDE RADI? HIBRIDNI RAT TRAJE VEC UVELIKO! STA CE PROIZACI IZ SVEGA OVOGA OSTAJE DA SE VIDI. MOZDA I TRECI SVETSKI RAT?!


Нема коментара :

Постави коментар