VI IMATE SVOJE MISLJENJE I NJIME UTICETE NA SVOJU PORODICU, PRIJATELJE, KOLEGE , OKOLINU. ONI IMAJU SVOJE MISLJENJE I UTICU NA VAS! U JEDNOM MOMENTU VASE MISLJENJE UTICE NA POTPUNO NEPOZNATE LJUDE! I TAKO DOLAZIMO NAJZAD POLE TOLIKO GODINA DO MOG MISLJENJA DA JE SVE NA SVETU POVEZANO! SVAKI COVEK, SVAKI DOGADJAJ, SVAKA SITUACIJA! PA MISLITE O TOME!
U samo pet koraka mozete povezati bilo koje dve osobe na svetu!
Teorija o šest stepeni razdvajanja, predstavljena prvi put 1929. godine, podrazumeva da između bilo kojih dvoje ljudi na svetu ne postoji više od šest koraka.
To znači da do bilo koje osobe na svetu možete doći preko ne više od pet kontakata, to jest ukupno šest koraka ( lanac - vi, vaši kontakti, njihovi kontakti, kontakti njihovih kontakata...).
Stenli Milgram je 60-ih godina prošlog veka testirao ovu teoriju na 296 dobrovoljaca i pokazao da je stepen razdvajanja, odnosno prosečan broj osoba u lancu 5,2 (prosečno 6 koraka).
Sada je Facebook u saradnji sa Univerzitetom u Milanu izvršio istraživanje koje je obuhvatilo bazu od 712 miliona aktivnih Facebook korisnika i 69 milijardi veza među njima.
Ono je pokazalo da među 9,6 posto uparenih korisnika postoji 5 stepeni razdvajanja, 92 posto korisnika povezuje 4 stepena, a prosečni stepen razdvajanja iznosi 4,74. Pre tri godine, taj broj iznosio 5,28.
"Pokazali smo da, kako je Facebook rastao, pa predstavlja još veći deo globalne populacije, postaje povezaniji. U godinama koje dolaze, radujemo se što ćemo nastaviti da otkrivano društvene trendove i pomognemo ljudima da razumeju kako svet postaje povezaniji", rečeno je u zvaničnom saopštenju.
Ukoliko se povezuju kontakti unutar pojedinih država, broj koraka se
smanjuje, pa je tako u Americi, Švedskoj ili Italiji, između dve osobe
samo tri stepena razdvajanja, pokazala je ova studija.Posle kazu da ne zivimo u Paukovoj mrezi. Mreže su posvuda. Internet je mreža kompjutera, mozak je mreža nervnih celija , a ljudi međusobno komuniciraju kroz mreže odnosa kao što su porodica , prijatelji ili kolege. Što sve povezuje vrtne zabave, terorističke ćelije, gene, epidemije,
političare, poslovne ljude i Internet? Sve su to mreže. Albert-Laszlo
Barabasi, jedan od najvećih svjetskih stručnjaka za mreže, u ovoj nas
knjizi vodi kroz uzbudljivu intelektualnu avanturu u kojoj pokazuje kako
su i tako različiti fenomeni ustvari slični kad se misli mrežno.Knjiga se naravno zove "U mrezi"!
Ako nameravate da nekako doprete do jedne određene osobe, za ovu priliku nazvane Meta, najbolje će biti da vas sa Metom upozna neko od Metinih prijatelja, a ako već ne poznajete nikog od njih, biće potrebno da poznajete prijatelje Metinih prijatelja. I tako dalje. Koliko koraka vam je potrebno da stignete do Mete? Odgovor na ovo pitanje ne vide svi na isti način – za neke ljude lanac prijateljevih prijatelja oteže se unedogled, dok je onima koji imaju oko sebe veliki broj prijatelja i poznanika, jer su po prirodi druželjubivi ili iz drugih razloga skloni stalnom sklapanju novih poznanstava, vrlo lako da dopru do bilo koje osobe, bila ona estradna ličnost, stranački prvak ili samo komšija s druge strane ulice. Ljudi koji "nemaju dobre veze" (što se u našim krajevima smatra ozbiljnim životnim hendikepom) ili, jednostavno, usamljeni tipovi, u uskom krugu svojih poznanika teško pronalaze nekog ko bi ih povezao sa bilo kakvom Metom.
Razumno je očekivati da je njihov svet zatvoren, sveden na konačan broj ljudi iz okoline, ali nije tako. Ponekad i najusamljeniji čovek upozna nekog stranca u vozu ili gde već, pa se ispostavi da s njim ima zajedničkog poznanika koji ih povezuje. Ovo obično nagoni na zapažanje "kako je svet mali" i možda vodi u zaključak da su svi ljudi na svetu nekako povezani, pa da svako posle dovoljno koraka može stići do bilo koje Mete. To pitanje, i dilema koliko je svet mali, nisu samo stvar spekulacija i hvatanja u koštac sa pukim slučajnostima, već temeljni problem jedne ozbiljne matematičke teorije. Pedesetak godina, koliko traje takvo istraživanje socijalnih mreža, dovelo je do toga da se štošta sazna o načinima na koji su ljudi uzajamno povezani, a poslednja istraživanja otvaraju veći broj mogućnosti za primene takozvane "teorije malog sveta". Borba protiv epidemija, razbijanje terorističkih mreža i razvoj sredstava komunikacije neke su od njih.
super-prenosioci: Sličnu logiku sledi i vrlo zanimljivo istraživanje koje predlaže nov, efikasniji model imunizacije od zaraznih bolesti, a objavljeno je prošlog meseca. Kada zavlada kakva epidemija, dobro društveno povezane osobe, koje su obično u povlašćenom položaju, sada se nalaze u nezavidnoj situaciji. Kako oni do mnogo ljudi "stižu" u manje od prosečnih šest koraka, verovatnoća da tokom epidemije budu zaraženi je veća nego kod društveno neaktivnih osoba. Takođe, "ljudi sa puno veza" su najveći prenosioci bolesti. Uzimajući to u obzir u razmatranju novog, šestostepenog modela imunizacije, Reuven Koen sa Bar-Ilan univeziteta u Izraelu i njegove kolege nazivaju ih super-prenosioci. U dosadašnjim, slučajnim modelima imunizacije bilo je potrebno zaštititi od 80 do 90 odsto populacije kako bi eventualne epidemije bile zaustavljene. Koen smatra da se taj procenat može drastično smanjiti ako bi se imunizacija koncentrisala na super-prenosioce, koji imaju veliki potencijal širenja zaraze. Međutim, kako je nemoguće unapred obezbediti informaciju o tome ko su super-prenosioci, istraživači iz Izraela predlažu da se imunizacija vrši metodom određivanja poznanika. To znači da se slučajno izabere deo stanovništva i od njih se zatraži da identifikuju svoje prijatelje, a zatim se imunizacija izvrši na pomenutim prijateljima. Kako super-prenosioci poznaju mnogo ljudi, oni bi verovatno bili pomenuti među nečijim prijateljima bar jednom i tako imunizovani, što bi presudno uticalo na zaustavljanje širenja bolesti. Ova strategija mogla bi se primenjivati i kada epidemija otpočne, jer je bazirana samo na matematici i ne zahteva bilo kakvo poznavanje prave prirode infektivnog lanca. Novi pristup mogao bi biti od koristi u nerazvijenim oblastima, gde nema dovoljno vakcina na raspolaganju, a ovakva strategija je relevantna i za drugu vrstu mreža, kao što su mreže terorista. U tom slučaju, Koen i njegov tim predlažu da bi dezintegraciju mreže trebalo koncentrisati na najpokretljivije pojedince čija se imena najviše pominju, a takva antiteroristička "šestostepena" tehnika tek treba da se razvije u budućnosti. Naravno, ako je već nisu razvili oni koji se uobičajeno bave pitanjima terorizma, što bi verovatno značilo da je, po prirodi svog posla, neće obznaniti i podeliti sa nama. No, treba se ipak setiti da nas čak i od misterioznih ljudi koji se bave problemima terorizma, deli samo – šest stepeni razdvajanja.
NISTE RAZMISLJALI O OVOJ TEMI? A I STO BI? MEDJUTIM NEKAKO BIH VAM PREPORUCILA DA MALO RAZMISLITE O POVEZANOSTI MEDJU LJUDIMA NA SIREM NIVOU BAS ZBOG OBOSTRANOG UTICAJA JEDNIH NA DRUGE! SVESNO ILI NESVESNO CINIMO DA SE PLANETA I LJUDI NA NJOJ STALNO MENJAJU. PA AKO VEC MENJAMO DRUSTVO I PLANETU PROBAJMO DA SVET UCINIMO BOLJIM MESTOM ZA ZIVOT! AKO MOZE IKAKO!
Нема коментара :
Постави коментар