UMECE RATOVANJA

NEKI DAN O HIBRIDNOM RATU, A SADA O CUVENOJ KNJIZI  SUN-CUA KOJA JE NASTALA  JOS U VI VEKU PRE NOVE ERE. MISLITE DA NEMA U NJOJ STA SADA DA VAS POUCI KAKO DALJE? NAPROTIV MENI JE ONA AKTUELNIJA NEGO IKAD , A  IMA VEZE SA HIBRIDNIM RATOM. STO OPET NAVODI  NA MOJ ZAKLJUCAK DA SU PROSLOST, SADASNJOST I BUDUCNOST UVEK TU, ALI MI TO NE MOZEMO DA VIDIMO!

Rat i ljubav ne daju mnogo prostora za nove zaključke na kojima bi neki savremeni pisac mogao da kaže nešto novo. Ovo su teme ozloglašene jer vode na puteve konstantnog ponavljanja. Oni koji misle da se ne ponavljaju i da su inovatori – nisu dovoljno čitali. A čitati treba od prve stranice.

Krvni ratovi: Nekada je predeo rata  bila određena teritorija koja je obuhvatala određene narode i ljude, bitke su se vodile mačevima, topovima, pa avionima i brodovima, tu gde ima rata ima i krvi… reke krvi i Damjanovih ruka koje majkama padaju u krioca i snaha koje plaču, i dece koja plaču, i sestara koje plaču… Zaključak je nepotreban. 

Vođenje beskrvnih ratova: problem savremenog doba. Svaki čovek je vojnik. Rat se dešava svuda, a krv je nuspojava koja se javi u jednoj od 20 država. Niko nije pošteđen.

Sun Cu koristi tao kao polaznu tačku i analitičkim pristupom dodiruje svaki aspekt rata. Govoreći o ratu upućuje na njegovo moguće sprečavanje i izvojevanje pobede sa što manje posledica.

Vojsku može rasterati i vatra i voda ako nisu poput snoplja. Odvajanjem jedinki koje će voditi pojedinačne ratove ne verujući u globalni rat i vodu i vatru koje se mogu suprotstaviti i precima i potomcima kao i jedna drugoj, svaka će se kriviti po inerciji koja je savija iznutra, prirodnim zakonom, a on nalaže održanje po svaku cenu. Dolazi do uništenja čitave „vojske“. Danas tu vojsku stavljamo pod navodnike, jer se Sun Cuova vojska borila u drugačijoj realnosti od ove, razumljivo zbog vekovnog procepa od tada do danas.

Nisu dobre one vođe koje žrtvuju svoj narod zarad nepromišljene i nesigurne pobede. Ako je žrtava mnogo – vođa je neuk ili špijun. A po Sun Cuovom zaključku špijuni uvažavaju najveći ugled u jednoj organizovanoj vojsci i zaštićeni su poput ključa koji može otključati vrata istorije na bilo koju stranu, u bilo čiju korist.

Kada ratujete, čak i ako pobeđujete, ako to traje duže vreme, vaše snage će oslabiti, a oštrica vašeg napada biće otupljena…

Velika mudrost nije očigledna, velika zasluga ne hvali sebe.

Dobri ratnici nateraju protivnika da dođe k njima, a ne idu na protivnika.

Umeće ratovanja treba čitati pažljivo – jer jedan pogrešan korak u proceni neprijatelja, prijatelja, terena ili tima kojim upravljate, može odlučiti o ishodu borbe.

Sastoji se od 13 traktata posvećenih aspektima ratovanja -- Strategijske procene, Vođenje bitke, Planiranje opsade, Formacija, Sila, Praznina i Punoća, Oružana borba, Prilagođavanje, Manevrisanje vojskom, Teren, Devet zemljišta, Napad vatrom i Špijuni. Savremenim jezikom izraženo, reč je o pragmatičnim i filozofskim stavovima o resursima, lukavstvu, motivu koristi, fleksibilnosti, integritetu, tajnovitosti, brzini, pozicioniranju, iznenađenju, obmani, manipulaciji, odgovornosti i praktičnosti, a osnovni cilj je nepobedivost, pobeda bez borbe i sticanje moći koja ne proističe iz sile, već iz razumevanja fizike, politike i psihologije konflikta.

 

U vremenu gde je psihološki rat svakodnevica treba spavati s ovom knjigom do uzglavlja.  

 Jedna stara priča govori o tome kako je neki drevni kineski car upitao jednom svog dvorskog lekara, koji je poticao iz lekarske porodice, koji od članova njegove porodice je najumešniji u lečenju. Lekar, koji je u Kini uživao toliki ugled da mu je ime postalo sinonim za medicinu, odgovorio je: „Moj najstariji brat sposoban je da uoči uzroke bolesti i otkloni ih pre nego što se sama bolest pojavi, i zbog toga nije poznat van naše kuće. Moj srednji brat leči bolest još dok je u samom nastanku, i zbog toga nije poznat van okvira našeg susedstva. Što se mene tiče, ja puštam krv, prepisujem napitke i radim masažu, pa se moje ime s vremena na vreme pročuje i na dvoru.” Od svih priča stare KiNE , nijedna lepše ne izražava suštinu Umeća ratovanja, najznačajnijeg klasičnog dela o naučnoj strategiji ratovanja. Možda su umeće lečenja i umeće borbe u svakodnevnom životu potpuno zasebne stvari, ali, gledano dublje, među njima postoji i nekoliko podudarnosti: ni u jednoj od ovih dveju disciplina ne gubi se iz vida da su one, kako to priča kaže, utoliko bolje ukoliko su manje potrebne; obe discipline se koriste strategijom da bi se borile protiv disharmonije; i jedna i druga smatraju da poznavanje nekog problema jeste I KLJUC ZA NJEGOVO RESAVANJE.1. STRATEGIJSKE PROCENE Rat je od suštinskog značaja za državu – to je područje smrti i života, staza opstanka i propasti, i stoga se mora što bolje proučiti. Pod područjem se podrazumeva lokacija, mesto na kome se vodi oružana borba – steknete li prednost, preživećete; izgubite li prednost, umrećete. Stoga se rat naziva područje smrti i života. Pod stazom se podrazumeva sposobnost prilagođavanja situaciji i sposobnost ostvarivanja pobede – ako je sledite, preživećete; ako skrenete s nje, čeka vas propast. Stoga rasuđujete na osnovu pet činilaca, koristite svoje procene radi upoređivanja otkrivajući na taj način istinsko stanje stvari. Tih pet činilaca su put, vremenski uslovi, teren, komandovanje i disciplina. Ove činjenice moraju proceniti vojni zapovednici – na osnovu tih činilaca oni moraju prvo proceniti sebe, a potom i protivnika, utvrđujući koja je strana u boljoj poziciji. Nakon toga moguće je utvrditi ko ima veće izglede da pobedi. Pod putem se podrazumeva motivisanje ljudi da prihvate ciljeve svojih vođa, tako da bez straha od opasnosti podele s njima rizik smrti. Put podrazumeva humanost i pravednost. U davna vremena jedan čuveni visoki državni činovnik upitao je jednog političkog mislioca šta misli o ratnoj problematici. Mislilac mu je odgovorio: „Humanost i pravednost osnovni su principi ispravnog komandovanja. Kada se vlast ispravno sprovodi, narod oseća bliskost sa svojim vođama i ne ustručava se da umre za njih.” Pod vremenskim uslovima podrazumevaju se godišnja doba. U davnoj prošlosti, u borbama protiv Huna, mnogi vojnici izgubili su prste zbog velike hladnoće, a u borbama protiv plemena s juga mnogi su umrli od kuge. To se dogodilo zato što su borbe bile vođene tokom zime  i leta.1. STRATEGIJSKE PROCENE Rat je od suštinskog značaja za državu – to je područje smrti i života, staza opstanka i propasti, i stoga se mora što bolje proučiti. Pod područjem se podrazumeva lokacija, mesto na kome se vodi oružana borba – steknete li prednost, preživećete; izgubite li prednost, umrećete. Stoga se rat naziva područje smrti i života. Pod stazom se podrazumeva sposobnost prilagođavanja situaciji i sposobnost ostvarivanja pobede – ako je sledite, preživećete; ako skrenete s nje, čeka vas propast. Stoga rasuđujete na osnovu pet činilaca, koristite svoje procene radi upoređivanja otkrivajući na taj način istinsko stanje stvari. Tih pet činilaca su put, vremenski uslovi, teren, komandovanje i disciplina. Ove činjenice moraju proceniti vojni zapovednici – na osnovu tih činilaca oni moraju prvo proceniti sebe, a potom i protivnika, utvrđujući koja je strana u boljoj poziciji. Nakon toga moguće je utvrditi ko ima veće izglede da pobedi.

 Pod putem se podrazumeva motivisanje ljudi da prihvate ciljeve svojih vođa, tako da bez straha od opasnosti podele s njima rizik smrti. Put podrazumeva humanost i pravednost. U davna vremena jedan čuveni visoki državni činovnik upitao je jednog političkog mislioca šta misli o ratnoj problematici. Mislilac mu je odgovorio: „Humanost i pravednost osnovni su principi ispravnog komandovanja. Kada se vlast ispravno sprovodi, narod oseća bliskost sa svojim vođama i ne ustručava se da umre za njih.”

 Pod vremenskim uslovima podrazumevaju se godišnja doba. U davnoj prošlosti, u borbama protiv Huna, mnogi vojnici izgubili su prste zbog velike hladnoće, a u borbama protiv plemena s juga mnogi su umrli od kuge. To se dogodilo zato što su borbe bile vođene tokom zime i leta. 

 Pod terenom treba podrazumevati udaljenost, manju ili veću prohodnost, površinu i bezbednost. Prilikom svakog vojnog pohoda najvažnije je poznavati smeštaj određenog terena. Kada vam je poznata razdaljina koju treba da pređete, možete započeti planiranje da li da krenete najkraćim ili kružnim putem. Kada saznate koliko je put prohodan, možete prednost dati pešadiji ili konjici. Kada budete upoznali površinu te oblasti, možete proceniti koliki broj trupa će vam biti potreban. Kada budete upoznali relativnu bezbednost terena bice vam jasno da li treba da se borite u grupi ili razdeljeni po manjim jedinicama.

Komandovanje je stvar ,inteligencije, postenja, humanosti, hrabrosti i strogosti.

Stari kraljevi smatrali su humanost najvažnijom od svih osobina, dok su vojni stručnjaci najviše cenili inteligenciju. Razlog tome bila je činjenica da u inteligenciju spadaju sposobnost planiranja i sposobnost da se u pravom trenutku izmeni plan i tako postigne veći uspeh. Pod poštenjem podrazumeva se doslednost prilikom kažnjavanja ili nagrađivanja. Humanost podrazumeva ljubav i saosećanje sa svojim narodom, svest o tegobama kojima je izložen. Hrabrost podrazumeva da se bez oklevanja iskoriste prilike koje vode do pobede. Pod strogošću podrazumeva se u vojnim redovima putem striktnog kaznjavanja.

Pod disciplinom podrazumevaju se  organizacija ,sistem komandovanja i logistika.

Pobediti bez borbe je najbolje.

Upoznaj neprijatelja da bi ga pobedio.

I kada si u stanju najviše borbene gotovosti, treba da deluješ nespremno.

Planiraj ono što je teško dok je još lako, čini ono što je veliko dok je malo. Najteže stvari na svetu moraju biti načinjene dok su još lake, najveće stvari na svetu moraju biti načinjene dok su još male. Iz tog razloga mudraci nikada ne čine ono što je veliko i to je razlog zašto oni tu veličinu mogu postići.

Duboko znanje je biti svestan smetnji pre smetnji, biti svestan opasnosti pre opasnosti, biti svestan razaranja pre razaranja, biti svestan nesreće pre nesreće. Snažna akcija je treniranje tela bez opterećenosti telom, vežbanje uma bez korištenja uma, rad u svetu, a da se ne bude pogođen svetom, provođenje zadatka, a da se ne bude zatrpan zadacima.

Dubokim znanjem načela, nered se može pretvoriti u red, promeniti opasnost u sigurnost, promeniti razaranje u preživljavanje, promeniti nesreću u srecu.

Oni koji vole rat, dovešće zemlju do uništenja, a oni koji žude za pobedom, naneće joj sramotu.

Ako mislite da su ovo samo pravila za ratovanje mnogo gresite ovo su pravila za zivot uopste. 

Pet vrhovnih kineskih vrlina:

LJUDSKOST ILI DOBRONAMERNOST

ISPRAVNOST UMA

SAMOPOSTOVANJE I SAMOKONTROLA ILI ISPRAVAN OSECAJ

MUDROST

ISKRENOST I POVERENJE

I KAO STO REKOSMO NA POCETKU PO ONOJ U LJUBAVI  I RATU SVE JE DOZVOLJENO MOGLO BI SE DODATI  I U ZIVOTU UOPSTE. A SAD AKO HOCEMO PO PRAVILIMA ONDA IGRAJMO PRAVILA SUN CUA. NEMA GRESKE!

A STA POSLE

AKO POSTOJI POSLE PITANJE JE : STA POSLE? AKO NE POSTOJI.... ZANIMLJIVO JE VIDJENJE LJUDI POSEBNO ONIH SA MOZGOM CELE OVE SITUACIJE. PA PROBACU DA DOCARAM SVEOPSTE LUDILO! NISTA NE RAZUMEM MAJKE MI!

“Mrzim teorije zavjere, no one se rađaju kad informacijama više ne možeš vjerovati, a to se nažalost dogodilo. Usred one užasne blokade i izolacije, 1. avgusta, poslali su mi video-snimak iz Herceg Novog. Vrijeme predivno ali nigdje nikog nema, ni po plažama, ni na obali, ni na moru. Potpuni blaženi mir. Raj. Ali neki morbidni raj u kom nema nikog. Samo milijarderski jedrenjak “American Eagle” bešumno klizi kroz Boku, a na njemu, pretpostavljam, Adam i Eva lično, ovaj put milijarderi, kuliraju na palubi.

Napokon ne čuju euforiju i buku običnih smrtnika, koja bi u tom trenutku uobičajeno stizala sa plaža. Uživaju u miru. Taj me prizor užasno uznemirio, naljutio, naročito zbog činjenice što mnogi od nas nisu mogli dolje da dođu do rođenih kuća, dok se neki prebogati stranci baškare ispred njih. Popizdio sam i razumio da je korona iskorištena da se bogati napokon oslobode prisustva sirotinje.

Zašto? Automatizacijom proizvodnje prestala je potreba za radničkom klasom koja od svoje teško stečene nadnice kupuje gluposti. Postali smo višak. Baš kao i konji nakon pojave parne mašine, gdje je jedan motor zamijenio i do 100 konja. Odjednom, preko noći, više nisu bili potrebni ni konji, ni štale, ni sijeno. Populacija konja drastično se smanjila. Nešto malo se gaji za trke, cirkus i tatar biftek.

Koronu ne sporim, umiru ljudi, leže po bolnicama, ali je iskorištena da se bogate države napokon, bez pardona, zaključaju i izoluju od siromašnih, definitivno zabarikadiraju od prodora migranata. Brine me i što smo mi sa ove spoljne strane bodljikave žice, a ona djeluje kao da će da ostane za stalno.

Ovo s preventivnim mjerama vidim kao neki perverzno humani način da se ubrza smanjenje broja stanovnika na svijetu. Ukinutom socijalizacijom, šou biznisom, zabavom, turizmom, ugostiteljstvom, žurkama, festivalima, drastično se smanjuje šansa za ljudskom reprodukcijom. Teže je danas naći partnera, oraspoložiti se, zagrijati, ostvariti nagon za reprodukcijom, za to je potrebna bliskost, a ne vidim kako to uopšte može pod izolacijom, restrikcijama i maskama. Čovjek se ipak razlikuje od majmuna, potrebno mu je raspaliti maštu da bi mu bilo do reprodukcije. U suprotnom, ni mrežaste čarape, ni halteri, ni štikle se ne bi proizvodile, parfemi se ne bi koristili, vino se ne bi pilo, tango se ne bi igrao. Dakle, restriktivnim mjerama smanjuje se broj zaraženih, ali pravo je pitanje da li se smanjuje broj novorođenih?

Naravno, pitali ste me šta mislim, nisam ni sam siguran, oslanjam se na logiku, informacijama se ne može više vjerovati, pa i ovo što ja promišljam prihvatite s rezervom. Popizdeo sam jer je moj osnovni posao dekretom ukinut, postao sam višak kao konj u industrijskoj revoluciji.

Gledajte brojke koliko ljudi umire od raka, izliva krvi u mozak, infarkta. Kad bi u medijima ovim intenzitetom govorili o tim zaista zastrašujućim brojkama svijet bi kolektivno počeo da se ponaša kao da se priprema za Olimpijadu, svi bi džogirali, pazili šta jedu i piju, niko ne bi pušio, samo bi se radila gimnastika i jela zelena salata. Kao što rekoh, ne volim teorije zavjere, ali zašto nema nijedne riječi o tome kako da podignemo imunitet?

Za razliku od Ramba Amadeusa cije su ovo mudre reci ja verujem u teoriju zavere. Svaku! 

.

Случајеви ће и даље расти, умрлих неће бити пуно, али медији ће и даље ширити панику, уводиће се нови lockdowni, полицијски сати, и то ће бити трајно стање можда с краћим прекидима.

Затим ће се истина цензурисати, протести ће се забрањивати, границе ће се затварати, демократске структуре ће се урушавати, економија ће се уништавати, посебно мало предузетништво, канали дистрибуције ће се намерно рушити, доћи ће несташица хране и лекова, незапосленост ће расти, за то време уводиће се дигитални ИД, 5Г мрежа у свим већим градовима, Health Passports и чипови…

Након 6 месеци тортуре, кад униште еконимју и кад поставе технички систем контроле, читаче на улазима и сл., онда ће презентовати вакцине као спас и као једини излаз.

Те вакцине неће бити делотворне, биће јако опасно, људи ће се од њега разболевати све више, али те информације ће бити цензурисане, и они ће тврдити да је то заправо корона мутирао и да је то нови вирус, можда Ковид-21.

И онда ће направит нову вакцину, за нови вирус, и та вакцина ће поново чинити људе болеснима, и тако у круг.

Вакцина ће бити обавезна и то најмање 3-5 пута на годину и ако немате сва која су на њиховом списку, ваша Health Pass апликација вам неће дозволити да идете нигде, ни преко границе, ни у авион, ни у бус, ни у супермаркет по храну, а побуњенике ће одводити у посебне логоре, из којих се многи неће вратити под изговором да су „умрли од короне“…

Демократија ће бити уништена, парламенти ће бити миноризирани или скроз затворени под изговором опасности од вируса, економија и финансијски систем ће се урушити, новац ће вредети све мање, физичка готовина ће се укинут јер ће је прогласити заразном, све ће бити дигитално и све ће се пратити.

Како се овај план буде остваривао, манипулатори ће сваки корак представити као логично решење за претходни проблем и пуно људи ће им веровати…

Онда стиже Велики Ресет, који ће бит представљен као спас, опрост свих дугова, у замену за заплену све имовине и робовласнички рад за владу, приватно власништво ће се укинути, ко не пристане, биће одведен, а имовина свеједно заплењена.

Успоставит ће се централна светска администрација, Health Pass ће се с мобилног телефона пребацити у поткожни чип, а тамо ће се ставити и „дигитални кредити“ које ће светска влада увести уместо новца, и које ћете уредно добијати од власти сваки месец, докле год сте послушни роб…

То ће бити друштво потпуне контроле, и крај људске расе какву знамо, јер генетска мРНА вакцине ће мењати наш генетски код, а чип у нама ће мењати и утицати на наше расположење и мисли.

Друштво људи који су болесни од вакцина и хемијски заглупљени и у којој никаква побуна неће бити могућа, јер вам власт у сваком тренутку може искључити чип, и преко чипа увек знати где се налазите.

Кретање ће бити строго надзирано, било каква форма друштвене забаве ће бити трајно забрањена, изласци, алкохол, представе, концерти, утакмице, све ће бити проглашено опасним, а власт ће чак и одлучивати с киме се можете сексати.

С временом, кад сви побуњеници буду одведени, и како број оболелих од вакцина буде растао, чак ће и секс бити проглашен ризичном активношћу и забрањен, а оплодња ће бити могућа само вештачким путем и уз дозволу власти, како би се и раст популације контролисао…

Данас већина људи не може веровати да овакав план постоји, јер им је тешко схватити мотивацију иза тога, и не могу појмити да збиља такви психопати управљају светом.

За већину људи нацистичка Немачка постоји само у књигама, иако се наши дедови и баке још сећају концентрационих логора, покоља и медицинских експеримената у њима, масовних убистава и спаљивања читавих села.

У својој наивности људи мисле да смо све то надрасли као људска раса и да је такво нешто данас немогуће.

Али чак и они који ово сматрају тоталном глупошћу, пробудиће се у једном тренутку кад схвате да се план остварује и да су ствари измакле контроли. Питање је само, хоће ли бит прекасно?

 

Dandan Fan je oličenje kineske moderne žene. Marketinška je stručnjakinja, financijski je neovisna i prema poslu odgovorna osoba. Ona je po svemu uzorna kineska građanka. Ipak, Dandan je nadzirana 24 sata dnevno. Mreža od 200 milijuna nadzornih kamera, postavljenih diljem Kine, osigurava potpuni nadzor i nema mjesta gdje se Dandan može sakriti. Svaki njezin korak, sve što radi podložno je nadzoru i – procjeni. A Dandan kaže da sve to, što se nje tiče, nije nikakav problem.

Zanimljivu, distopijsku priču o Kini i opasnostima od (zlo)upotrebe novih tehnologija tako započinje australski ABC News. Tema koju smo preveli i prilagodili novi je kineski sustav ocjenjivanja građana prema podacima prikupljenim s nadzornih kamera, društvenih mreža i iz svih drugih mogućih baza podataka.

Ono što bi mnogima predstavljalo sliku distopijske budućnosti svijeta u Kini se već događa. Radi se o svojevrsnom ocjenjivanju građana, odnosno ocjenjivanju njihovog društvenog kredibiliteta, što Komunistička partija Kine naziva – ‘društveni kredit’ (‘social kredit’). Trenutačno se provodi pilot projekt ove uistinu distopijske ideje, a stvar bi trebala funkcionirati na regularnoj bazi već od 2020. godine.

Prema službenim navodima Komunističke partije, projekt će omogućiti pouzdanim i kredibilnim građanima da “slobodno hodaju pod nebom”, dok će onima u koje društvo nema povjerenja biti teško napraviti i jedan, jedini korak.

“Društveni kredit” mjerit će se bodovima, a već za dvije godine imat će ga svaki od 1,4 milijarde kineskih građana. Taj kredit će rasti ili padati, ovisno o tome kako pojedini građanin ili građanka žive. U jednom pilot programima koji se već provode, građanima je dodijeljen “društveni kredit” od 800 i 900 bodova.

“Društveni kredit” Dandan Fan, primjerice, trenutačno je vrlo visok, što marketinškoj stručnjakinji osigurava brojne pogodnosti, poput jefitnih kredita, VIP tretmana u hotelima i zračnim lukama, mjesto na najboljim sveučilištima i dobro radno mjesto.

Oni s najnižim “društvenim kreditom”, ljudi kojima je početni broj bodova “društvenog kredita” padao, a ne rastao, u krajnjem slučaju mogu biti izolirani od društva, bez šanse da dobiju kredit ili posao u državnoj službi, sa zabranom putovanja i svojevrsnim kućnim pritvorom.

Sustav video nadzora, na kojem se temelji ideja o ocjenjivanju građana, posljednje je dostignuće tehnike, pri čijem kreiranju su obilato korištene inovacije iz oblasti umjetne inteligencije.

Nadzorne kamere opremljene su sustavima za prepoznavanje lica, skeniranje tijela i geo-tracking, koji omogućuje praćenje kretanja svakog građanina.

Za prikupljanje podataka i praćenje ponašanja građana na internetu bit će korištene telefonske aplikacije, a za (pr)ocjenjivanje visine “društvenog kredita” bit će iskorišteni i podaci koji su već u posjedu države, od rođenja, preko radnog vijeka, do mirovine. Podaci iz škola, bolnica, s radnih mjesta, iz banaka…

  "Iz dosadašnjih studija vidimo da ne postoje dokazi da kovid 19 oštećuje plod, kao i to da trudnice nisu posebna rizična grupa za oboljevanje od ovog virusa, one oboljevaju kao i svi ljudi. Klinička slika im nije ništa lošija nego kod ostalih. Međutim, istraživanja pokazuju da se virus može preneti sa majke na plod, ali je procenat izuzetno mali", napominje dr Srefanović.  Za dojenje kaže da nije zabranjeno, ali da je ipak to malo rizičan postupak, s obzirom na malu udaljenost majke dok doji bebu i ograničenu zaštitu maske. Opredelili smo se za to da naše pacijentkinje ne doje 3-4 dana koliko su tu. Posle kad izađu iz bolnice na njima je odluka, ali vremenom i bolest kod zaraženih slabi", dodaje dr Stefanović.GAK Visegradska_Beograd! Ni bebe ne smeju da imaju osecaj sigurnosti!!!!

DA LI VAM TREBA VISE POJASNJAVANJA! CEO FAZON JE U SOCIJALIZACIJI! GLOBALIZACIJA KOJA JE PRETNJA DECENIJAMA U ODNOSU NA OVO JE LAKO ZEZANJE. KAD COVEKU ODUZMETE SOCIJALNI ZIVOT OD RODJENJA NIJE VREDNO VISE NI ZIVETI!

HIBRIDNI RAT

 HIBRIDNI RAT JE U TOKU! KO JE SVESTAN DOBRO JE! KO NIJE SVESTAN JOS BOLJE! ORUZANI RAT JE SVAKAKO SVIMA VIDLJIV PA BILO KOJE ORUZJE DA JE U PITANJU. OVAJ RAT JE KAO I PANDEMIJA NEVIDLJIV ,A OPET VRLO SMRTONOSAN!

Hibridni rat obuhvata terorizam, obojene revolucije, sajberoperacije, informacioni rat, ali i mnoge druge oblike ugrožavanja bezbednosti jedne zemlje.

 To je sistem specijalnih operacija u različitim oblastima, od ekonomije, politike, informatike, uz korišćenje terorizma i obojenih revolucija koje se sprovode po jedinstvenoj zamisli sa ciljem da se destabilizuje neka zemlja. Taj pojam se prvi put pojavio u SAD 2005. godine, da bi već 2015. prerastao u doktrinu koju je NATO zvanično usvojio. Jedino što se njihovi teoretičari razlikuju u tumačenje hibridnog rata od mene je što oni, barem ne zvanično, u metode ne uvrštavaju obojene revolucije, terorizma i ekonomske sankcije.

"Hibridni rat je važan zato što ruši države. To je kompleksno delovanje terorističkih, informacionih, političko-ekonomskih i drugih mera koje se kontrolišu iz jednog centra. Jugoslavija je bila jedan od objekata, sada je i Srbija objekat tog rata. Zvanični rat je deo hibridnog rata, ako prethodne mere nisu dale rezultat.On pre svega psihicki  treba da unisti narod,pa tek onda fizicki.

Možda smo mi najbolji primer kao država i narod. U poslednjoj deceniji smo iskusili sve alatke hibridnog rata. Sve manje će se voditi ratovi klasičnim konvencionalnim oružjem, a sve više će se ratovi voditi nekim drugim formama korišćenjem nekih drugih oružja klimatske promene i migracije i obojene revolucije i sve to što se dešava u svetu i vremenu u kome živimo.

 Migrantska kriza i pretnja terorizmom su trenutno najveće opasnosti po bezbednost Evrope, a projektovani su i realizovani od strane glavnog svetskog globaliste, Džordža Soroša.

 Njihov transfer ka Evropi je i bila osnovna zamisao celog projekta i to je veoma realna opasnost koja se nadvila nad Evropom. Cilj je da se čitav evropski sistem rasturi ulaskom velikog broja migranata.

 Hibridni rat, iako ga je u svojim taktikama primenjivao još Julije Cezar, omasovio se u SAD od 2005. godine, u okviru NATO u godinama koje su usledile priča se o hibridnim pretnjama i o neophodnosti odbrane od njh, Rusija takođe nije izuzetak. Definicija vremenom evoluira, kao i odnos najmoćnijih svetskih aktera prema njoj.

 Hibridni rat nije nova pojava, već je u pitanju relativno nov termin, koji opet imenuje već znane načine i puteve u nekom novom kontekstu.

Istorijski gledano tako se možemo vratiti u 5. vek pre naše ere ka znanim mislima Sun Cu Vua: “ Nije vrhunac veštine dosegnuti sto pobeda u sto bitaka. Vrhunac veštine je pobediti neprijatelja bez borbe.

 “ Možemo se setiti starih Grka, kao što se je sekretar NATO Jens Stoltenberg, koji je rekao: “ Hibridni rat nije ništa novo. Star je bar toliko koliko je trojanski konj.  Veći su jedino njegov obim, brzina i intenzivnost i trenutno se odvija blizu naših granica. “ Možemo da se setimo i strategije posrednog prilaženja u koje uključujemo sve svoje snage -od privrednih i političkih do vojnih, s kojima bi posredno, pre svega bez masovne upotrebe vojne sile u organizovanom naoružanom nasilju, dosegnuli svoje konačne ciljeve: širenje svog uticaja na nova svetska područja.  “ Ili pojam specijalni rat, za koji je bilo takođe značajna terminološka raznovrsnost: “ Gde za ovakvo ugrožavanje nemamo međunarodno potvrđenog imena, te  ga svako imenuje po svome. Neki to zovu subverzija, drugi tajni rat, podzemno ratovanje, unutrašnja agresija, agresija u miru, subkonvencionalni ili nekonvencionalni rat itd.

Sa pojmom hibridni rat u tom kontekstu možemo da povežemo odnosno na njega asociria još više drugih doktrina, strategija, politika i koncepta. Tako nalazimo veliki broj različitih termina. Konflikt niskog intenziteta, sukob niskog intenziteta, operacije drugačije od rata i vojne operacije, drugačije od ratnih, meka sila, pametna sila, sukobi u senci, ratovanje ili delovanje itd. Neki pojmovi su nastali kroz istoriju, neki su samo drugačiji naziv za isti sadržaj, drugi su sadržajno veoma drugačiji.  Zoran Krunić tako na primer argumentovano  utvrđuje razliku između strategije posrednog nastupanja i konflikta niskog intenziteta. Sa druge strane njegova analiza upoređuje postupke i metode oba i pokazuje, da je među 18 različitih tačno polovina zajedničkih odnosno identičnih. Upravo tako možemo da predpostavimo, da bi analiza pokazala vidljivu korelaciju među postupcima i metodama strategije posrednog prilaženja, odnosno specijalnog rata, odnosno rata i hibridnog rata. Takva analiza, posebno u ruskom primeru, bi po našem mnenju mogla znatno da prispeva ka boljem razumevanju hibridnog rata.

 

1. kombinovana upotreba konvencionalnih, specijalnih, neregularnih (paravojnih) snaga i plaćenika ( privatne vojne kompanije),

2. intenzivna upotreba propagande,

3. izvođenje psiholoških operacija i obmanjivanje,

4. agresivni ekonomski pritisci,

5. ustanovljavanje i upotreba “ petokolonaša“,

6. ofanzivno informatičko delovanje.

Ako još tome dodamo kompletan spektar specijalnog rata i njegove vrste preuzmemo po imenovanju, kao što je važilo nekada u Jugoslaviji, možemo govoriti o prevratima i sličnim delovanjima, ideloškoj i političkoj indoktrinaciji, kreiranju i iskorištavanju društvenih kriza, državnih udara, terorističkih akcija, gerili, akcijama prikrivanja i prebega, izloaciji stanovništva, sprečavanju pomoći od drugog, o političkim i vojnim pritiscima i pre svega psihološkoj propagandi.

Za razliku od tradicionalnog, hibridni rat može da se povede u svim sferama društva. Ovaj pojam je svoj zenit među laicima dostigao upravo po izbijanju pandemije koronavirusa. A najvise ga razbuktavaju "teorije zavere". Za koje ja uvek tvrdim da su bar delom istina.

RAZUMELI  STE O CEMU SE OVDE RADI? HIBRIDNI RAT TRAJE VEC UVELIKO! STA CE PROIZACI IZ SVEGA OVOGA OSTAJE DA SE VIDI. MOZDA I TRECI SVETSKI RAT?!

KAD SMO KOD NAUKE

RAZMISLJAM OVIH DANA INTEZIVNO O NAUCI. DA LI MOZE DA NAM POMOGNE POSTO SMO SVE BLIZE KRAJU CIVILIZACIJE? OPET S DRUGE STRANE MOZDA SMO PRETERALI S NAUKOM KAO I SA TEHNOLOGIJOM. VRLO TESKO PITANJE.

Danas je sasvim jasno da sa naukom, kao sudbinom, opstajemo ili nestajemo. Sa njom možemo stvoriti blagostanje ili pakao na ovoj planeti koja je, koliko do sada znamo, jedino stanište života i inteligentnih bića. Astronom Martin Ris u svojoj knjizi „Naš poslednji vek” pita se da li će ljudski  rod preživeti 21. vek, jer nauka više nego ikad napreduje na osnovu daleko nepredvidljivijih i potencijalno opasnih obrazaca.

Da li na početku 21. veka treba objašnjavati šta je to nauka? Neko će reći nauka je svuda oko nas. I najobičniji predmeti kojima se služimo proizvod su savremene nauke i tehnologije. Ali nauka zaslužuje mnogo višu ocenu od toga, pa će neki njeni veliki pobornici reći da je nauka najznačajniji intelektualni proizvod  i najveće civilizacijsko dostignuće modernog doba, da zauzima avangardno mesto u ljudskom društvu.

Međutim, bez obzira na to, začudićemo se da i danas najveći broj ljudi ne shvata i ne razmišlja koliki je uticaj nauke i tehnike na savremeni život, a pogotovo na našu budućnost. Začuđujuće je, takođe, kako sve to malo utiče na promenu ljudskog duha i svesti tako  da je raskorak u brzini razvoja nauke i razvoja društva sve veći. Društvo je i danas veoma ratoborno i agresivno, s niskim pragom tolerancje kao da ne poseduje nuklearnu energiju i enormnu ratnu tehnologiju.

Drugim rečima, uprkos dominaciji nauke naučni pogled na svet društva nije ni blizu dominantan. Čak i neki vrhunski intelektualci stavljaju pod znak pitanja neke naučne teorije koje su u međuvremenu postale tvrde činjenice. Neko, pak, apriori odbacuje naučna saznanja ne želeći da remeti svoju sliku sveta  ili svoje ubeđenje. Tako je i danas kao što je bilo pre nekoliko vekova kada je Galielo Galilej  posmatrajući zadivljen svojim teleskopom Jupiterove satelite dao instrument svom prijatelju, profesoru filozofije iz Padove, da i on pogleda. Ovaj je to odlučno odbio ne želeći da remeti sliku sveta u koju je do tada verovao.

Kada je Čarls Darvin objavio svoju knjigu „O poreklu vrsta”, njegov profesor Adam Sedžvik uputio mu je pismu u kome kaže: „Moje poimanje moralnosti šokirano je odlomcima iz tvoje knjige”. A rektor Vestminsterske kapele R. T. Kendal kaže: „Mislim da je teorija evolucije najčešće oružje koje danas koristi satana u napadu na istorijsko hrišćanstvo. Iz ovih nekoliko primera vidi se da se nauka s pravom glorifikuje ali i negira, odbacuje pa i optužuje. Odbacili smo mogucnost da smo postali od majmuna, ali da li neko ima bolju pricu? Dobro posejali su nas vanzemaljci jer nas svakako nije napravio Bog i to od blata!

Iako se prihvata da je nauka jedini pouzdan put da se istražuje i spozna realan, fizički svet, u naučnu istinu mnogi sumnjaju. Filozofi koji su se nekad smatrali i naučnicima, a filozofija čak i „kraljicom nauke”, i dalje postavljaju pitanje „hipoteze istine” – da li nauka govori istinu. A nauka je i rođena na pitanju istine. Odlučujući korak u vezi s tim učinili su stari Grci, mada se to ne može pripisivati samo njima.

Religija je imala svoje tumačenje sveta, prirode i kosmosa i u to tumačenje nije se moglo, ni smelo sumnjati. Pojave su se tumačile mitovima koji su se, kao neke primitivne teorije, prenosili s kolena na koleno, a da niko nije postavljao pitanje njihove istinitosti. Stari Heleni učinili su prvi korak ka bitno novom načinu razmišljanja koje je vodilo nepristrasnom, objektivnom, apstraktnom i univerzalnom saznanju. Tako je rođena naučna misao.

Ali ta misao ostala je u najvećoj meri spekulativna, mada je bila prožeta matematikom koja je postala kriterijum za pravljenje razlike između filozofskog i naučnog. Grčka nauka, pre svega Aristotelova slika sveta, dominirala je vekovima, ali ona, ma koliko bila značajna kao ishodište naučne misli, imala je jednu manu zbog koje su je naučnici renesansnog doba odlučno odbacili. Radi se o takozvanom finalizmu koji prožima celokupno veoma kompleksno Aristotelovo delo.

Ono što je bila snaga njegovog sistema, a to je stabilnost i nepromenljivost, bila je za Galileja velika slabost. Ono što će ovaj utemeljivač modernog naučnog metoda promovisati i što će do današnjeg dana ostati jedna od bitnih karakteristika nauke, to je njena otvorenost ka novim mišljenjima i idejama po čemu se naučne teorije bitno razlikuju od dogmi. Jer nijedan sistem svojim shemama ne može obuhvatiti beskonačnu raznolikost sveta i zauvek okončati istraživanje prirode.

Kopernikovo otkriće heliocentričnog planetarnog sistema ne samo da je na šokantan način dovelo do promene slike sveta, ono je dovelo do još jednog  naizgled paradoksalnog saznanja. Ono što čovek zna na osnovu zdravog razuma i iskustva, nauka često dovodi u pitanje i negira tzv. zdravorazumsku istinu. Ova istina se zasniva na nepokolebljivoj veri u naša čula, posebno čulo vida. Jer šta ima jače od tvrdnje kad neko kaže: „Ja sam to video svojim očima”. Ništa nije očiglednije od toga da je Zemlja stabilna i nepokretna i da se nebeska tela okreću oko nje.

Bilo je logično, na osnovu ovih zapažanja zdravorazumski tvrditi da se Sunce okreće oko nje, a ne obrnuto. Moglo bi se reći da moderna nauka zapravo i počinje negacijom ovog zdarvorazumskog aksioma i da ona često prkosi zdravom razumu. To saznanje da Zemlja nema centralni položaj u vasioni otkrilo je jednu od najdubljih ljudskih predrasuda – apsolutnu veru u svoja čula i da ljudska intuicija ne može da otkrije svet nedostupan čulima. A taj svet je ogroman, beskrajno veći od onog što mi možemo spoznati našim čulima.

Tako se postepeno formiralo nešto što čini samu suštinu nauke – moderan naučni metod. Osnovu naučnoj metodologiji postavili su Galilej, Bekon, Dekart, Njutn, Lajbnic, a mnogi drugi su je potvrdili i unapredili. Na osnovu ovog metoda dolazi se do naučne istine koja je bitno različita od istina u svim drugim oblastima intelaktualnog i duhovnog stvaralaštva – religiji, umetnosti pa i filozofiji. Njena karakteristika je objektivnost, što znači da ona mora da izdrši rigoroznu konfrontaciju sa stvarnošću. Sem toga, ona se stalno proverava i nauka je spremna da se odrekne svojih pretpostavki i teorija ukoliko ih nove ččinjenice osporavaju.

U skladu s principima racionalnosti i objektivnosti, i jezik nauke je specifičan. Lajbnic je govorio da svaka reč mora biti jednoznačna, mora se pretvoriti u broj, matematički znak. On je u svome delu „De arte combinatoria” dao ideju o univerzalnom matematičko-logičkom jeziku nauke. Naučni članci, monografije i studije pišu se na jasan i jezgrovit način, bezličnim stilom što je sasvim suprotno stilu u književnosti, filozofiji i teologiji. Prema Karlu Poperu ta jednostavnost i jasnoća stila naučnika, pa  i drugih intelektualaca,  čak je moralna obaveza jer „odsustvo jasnoće je greh, a pretencioznost je kriminal”.

Naučnici se ne odriču lako svojih teorija, iako za njih još nema krucijalnih dokaza pa neki filozofi konstatuju da i verovanje u naučne teorije predstavlja svojevrsnu fundamentalističku veru, slično religioznom verovanju. U vezi s tim Ričard Dokins kaže: „U evoluciju verujemo jer postoje dokazi koji to verovanje podržavaju, a odrekli bi ga se preko noći ako bi se pojavili dokazi koji bi je osporili”. Majkl Faradej je bi još slikovitiji: „Ja svoje pretpostavke držim na vrhovima prstiju tako da ih i najblaži dašak vetra sa novim dokazima može oduvati”.

Osnovna misija nauke jeste otkrivanje zakona prirode, a u vezi s tim postoji skoro konsenzus, kao što je rečeno, da nema boljeg puta od nauke da se upoznaju fizički svet i prirodne pojave. Ono što nauku karakteriše, sem naučne metodologije, to je naučna pretpostavka. Naučna pretpostavka ili hipoteza kao i naučna istina su jedinstvenog karaktera i razlikuju se od skoro svih drugih, u drugim oblastima traganja za istinom.

Ta pretpostavka treba da je proverljiva i da, naravno, nije trivijalna, odnosno da se odnosi na značajno naučno pitanje. Ona se proverava prikupljanjem novih dokaza ili, prema Poperu još bolje, pokušajem njenog opovrgavanja. Glavni način proveravalja naučne pretpostavke jeste eksperiment, ali takođe i nove opservacije.Na taj način dolazi se do objektivnog znanja  kao autentičnog izvora istine. Mogu biti značajne i određene pretpostavke koje se ne mogu proveriti postojećim metodama, ali one ipak ostaju u domenu spekulativnih, filozofskih pretpostavki. One mogu biti značajne kao ideje – na primer pretpostavka o postojanju više univerzuma ili života na drugim planetama i slično.

U vezi s tim Poper je svoj čuveni postulat falsificability proglasio za ultimativni kriterijum demarkacije između naučnih i nenaučnih  hipoteza.

Proverena, odnosno dokazana naučna hipoteza postaje naučna teorija koja je polazište za nova istraživanja. Naučne teorije nikad ne postaju dogme jer se i one permanentno proveravaju. Mnoge teorije nisu izdržale to proveravanje pa se može reći da je istorija nauke, u neku ruku, istorija propalih teorija.

Ova činjenica daje povoda skepticima, a naročito protivnicima nauke, kojih nije malo, da tvrde da nauka ne govori istinu. Oni optužuju naučnike da falsifikuju svoje rezultate ili da ih saopštavaju pre vremena, kao senzaciju, što se, nažalost, ponekad i dešava. Ali  u nauci laž i falš rezultati ne opstaju dugo. Nova istraživanja ih brzo demantuju. Albert Ajnštajn, koji je bio poznat i po svojim duhovitim izjavama, na pitanje skeptika da li naučnici uvek znaju šta rade jer je ishod njihovog istraživanja često sasvim drukčiji od očekivanja, odgovorio je: „Kada bismo znali šta radimo to ne bi bilo istraživanje, zar ne?

Ovo je često pominjano kao dokaz pomenute sumnje skeptika, iako je smisao toga odgovora sasvim drukčiji. Naučno istraživanje je kreativan proces, to je put u nepoznato i kade bi se sa sigurnošću znali rezultati to ne bi bio naučni već stručni projekat. Kada je reč o naučnoj istini treba imati u vidu da nauka ne traga za apsolutnom istinom, niti je nauka jedini gospodar istine. Cilj nauke je istina u smislu bolje aproksimacije istine, veće istinitosti. Ona ne pokušava da otvori vrata neograničenoj mudrosti i sveznanju, već da postavi granice greške. Ona traga za zadovoljavajućim objašnjenjem koje se može proveriti naučnom metodologijom.

Naučna istina o kojoj je do sada bilo reči odnosi na saznanja do kojih se dolazi u egzaktnim, prirodno-matematičkim i tehničkim naukama, a ona su najčešće rezultat eksperimentalnih istraživanja. Međutim, postoje i tzv. probabilističke nauke čija su saznanja manje pouzdana, teže proverljiva, a ekstrapolacija je rizična. Ovde su bitne statističke metode i računi verovatnoće jer se radi i veoma složenim ili čak haotičnim sistemima i pojavama. Primer su dugoročna prognoza vremena, kretanje tržišta, ekonomija, istraživanja u domenu sociologije, gde rezultati istraživanja govore o većoj ili manjoj verovatnoći pouzdanosti zaključaka do kojih se dolazi.

Ovakva podela nauke je značajna i sa etičkog aspekta  u komunikaciji s javnošću i donošenju važnih odluka za društvo. Angažujući naučnike na rešavanju složenih ekonomskih i društvenih problema političari od njih često traže brze i konkretne rezultate koje ovi ne mogu uvek da daju imajući u vidu složenost i neizvestan ishod istraživanja.

Moderno društvo je utemeljeno na nauci, a što se tiče budućnosti nauka je naša sudbina. Nauci dugujemo ogromnu riznicu znanja, bogatstvo i moć ali društvo i dalje ne prihvata njenu najdublju poruku: objektivnoo znanje kao novi, jedinstven i autentičan izvor istine. Uprkos tome, ili baš zbog toga, to objektivno znanje inkopatibilno je s nekim drugim domenima stvaralaštva kao što su umetnost, književnost, a posebno poezija. Tzv. objektivna stvarnost do koje se dolazi metodama prirodno-matematičkih nauka nije stvarnost koja interesuje umetnika. Naprotiv, on beži od te stvarnosti, pa Alber Kami kaže: „Umetnost je pobuna umetnika protiv stvarnosti”. A jedan drugi naglašava da „pred istinom umetnosti stvarnost je varka”.

Odnos društva prema nauci je ambivalentan. Jedni smatraju da nauka  može sve, a drugi se plaše da će se to i desiti. I pored dominantnog mesta u društvu  i presudnog uticaja na sve aspekte života u društvu ne dominira naučni pogled na svet. Danas je teško, čak i za vrlo obrazovane laike, da shvate suštinu i prave vrednosti novih naučnih dostignuća. Razumevanje nauke, njenih principa, znači pre svega razumevanje naučne metodologije, a to je uglavnom nedostupno onima koji nemaju naučnu edukaciju u konkretnoj oblasti.

Iz tih razloga moguća je nenaučna interpretacija naučnih dostignuća, pa čak i osporavanje naučno utemeljenih činjenica. To koriste protivnici nauke svih vrsta, pa tako npr. kreacionisti osporavaju Darvinovu teoriju evolucije koja je jedna od najrobusnijih naučnih teorija, gde bi se termin teorija mogao zameniti terminom kanon s obzirom na obilje podataka iz desetine razlišitih naučnih oblasti koji je potkrepljuju. Postoji neverica da su ljudi hodali po Mesecu i osporavanje vrednosti vakcina koje su do sada spasle milione ljudskih života. Taj antagonizam prema nauci moguće je stvoriti zahvaljujući nepoznavanju nauke, odnosno otdustvu naučnog obrazovanja.

Drugi, još jači antagonizam koji, međutim, ima realnu osnovu, jeste strah od pitanja kuda nas nauka vodi. Astronom Martin Ris u svojoj knjizi „Naš poslednji vek” pita se da li će ljudski  rod preživeti 21. vek, jer nauka više nego ikad napreduje na osnovu daleko nepredvidljivijih i potencijalno opasnih obrazaca. Napredak nauke je tako ubrzan,  a njegove posledice su sve manje predvidljive, tako da raste strah od nestanka civilizacije. Jedan od vrlo realnih strahova jeste globalno zagrevanje gde, takođe, postoje oni koji ga negiraju.

Pitanje razvoja nauke postaje sve više pitanje ekologije, a s tim u vezi i najozbiljnije etičko pitanje. Očigledno je da razvoj savremene nauke ne bi trebalo da zavisi samo od novih ideja i nove metodologije već i od etike. U vezi sa tim Ajnštajn je pre mnogo godina savetovao: „Primena nauke mora biti proporcionalna našem neznanju. Jer sada je vreme za strpljenje i opreznost”.

Ako se postavi pitanje ko je odgovoran za posledice primene nauke, kratak odgovor je dao Leo Silard u raspravi o upotrebi nuklearnog oružija. On kaže: „Tu se ne radi o tragediji nauke već o tragediji čovečanstva”. Danas je sasvim jasno da sa naukom, kao sudbinom, opstajemo ili nestajemo. Sa njom možemo stvoriti blagostanje ili pakao na ovoj planeti koja je, koliko do sada znamo, jedino stanište života i inteligentnih bića.

Svakako vam je sad malo jasnije da covek nikada nije trebao da se igra Boga - ako je on nas stvoritelj ili nasih pametnih komsija vanzemaljaca koji su nas stvorili radi svoje koristi naravno.  Nauka je nesto sto nam je doprinelo progresu na svim aspektima zivota, medjutim meni je nerealno da su naucnici u XV - Leonardo da Vinci ili nas Tesla ili bilo koji naucnik pre sedamdesetih godina proslog veka mogli toliko da promene covecanstvo. Sta se sad dogodilo tehnologija je u nezamislivom porastu a nauka stagnira? O medicini i da ne pricam. Pokosio nas virus!

RAZMISLITE MALO O SVOJ BIZARNOSTI, APSURDU NASEGA DOBA. NAUKA  NAS JE DOVELA NA RUB OPSTANKA? VRLO CUDNO ZAR NE?

INTEGRATIVNA MEDICINA

 INTEGRATIVNA MEDICINA NA NEVEROVATAN NACIN SPAJA TESLU - NAUKA - NESTOROVICA-  MEDICINA, DJOKOVICA -SPORT! INTEGRATIVNA MEDICINA SPAJA KLASICNU MEDICINU I HOLISTICKI PRISTUP! 

Integrativna medicina predstavlja spoj klasične i komplementarne medicine i podrazumeva holistički pristup ljudskom organizmu koji spaja metode zvanične i tradicionalne medicinske nauke, pružajući terapeutima mogućnost da kombinuju najbolje iz obe oblasti i na taj način omoguće pacijentima i lečenje uzroka, a ne samo posledice bolesti, pre svega kroz zdravije i kvalitetnije načine života.

- Integrativna medicina je nastala povezivanjem najboljih tretmana i protokola koji potiču iz klasične, Zapadne medicine, sa najboljim metodama komplementarne i alternativne medicine. Sve ove tehnike, odnosno pristupi, koriste se sa jednim ciljem – pomoći pacijentu što je moguće više. Ovo povezivanje klasične i alternativne medicine nastalo je krajem XX veka u Sjedinjenim Američkim Državama. Naime, istraživanja su pokazala da je trećina pacijenata koji su bili na terapiji kod lekara klasične medicine, istovremeno koristila i terapiju/tretmane po preporuci stručnjaka koji se bave komplementarnom i alternativnom medicinom. Praktično, pacijenti su posećivali i svog lekara klasične medicine, ali su tu terapiju samoinicijativno dopunjavali i tretmanima komplementarne i alternativne medicine. Takvim postupanjem, oni su svoje lekare klasične medicine nesvesno i nenamerno dovodili u zabludu da je uspešan efekat terapije nastao lečenjem isključivo klasičnom medicinom, što zapravo nije bilo tačno. Spoznajom da kombinacija metoda, proverena kroz praksu, dovodi do boljih rezultata, došlo je do sjedinjavanja svih poznatih znanja iz oblasti klasične sa komplementarnom i alternativnom medicinom i formiran je novi pravac u medicini – integrativna medicina.

- Brojne su tehnike koje spadaju u komplementarnu i alternativnu medicinu. Najzastupljenije u svetu su akupunktura, ajurveda, homeopatja, naturopatija, kiropraktika, masaža, Taj či, joga, primena herbalne terapije, upotreba dodataka ishrani (dijetetski suplementi), pravilna ishrana, Reiki terapija, meditacija, muzikoterapija itd. Nekim od ovih tretmana upotpunjavaju se standardne medicinske procedure lečenja - integrativni pristup, čime se poboljšava efikasnost primenjene terapije, ubrzava brzina izlečenja, umanjuju neželjena dejstva nekih lekova ili procedura.

- Integrativna medicina jeste klasična medicina koja je dopunjena znanjima i veštinama iz komplementarnih tehnika i alternativne medicine. Tokom lečenja ovim pristupom, ne analiziraju se samo fizičke tegobe i simptomi koje pacijent ima, već se uzimaju u obzir i psihološki faktori, socijalni i duhovni aspekti, koji su veoma značajni za unapređenje zdravlja i lečenje bolesti. Neki od osnovnih principa integrativnog pristupa lečenja su: lekar i pacijent su „partneri“ u procesu lečenja, pažnja lekara je usmerena na sve faktore koji mogu da utiču na zdravlje odnosno bolest (um, duh, telo, društvenu zajednicu, životnu okolinu, radnu sredinu...), u centru ispitivanja je prevashodno sam pacijent, a ne njegova bolest, holistički pristup – ovo znači da se leči organizam kao celina, a ne pojedinačna bolest tj. bolest određenog organa, korišćenje metoda koje su efikasne i pri tome nisu „agresivne” i korišćenje u potpunosti individualnog pristupa lečenja pacijenta (umesto primene unapred definisanih šablona u smislu, isti simptomi – isti pristup u lečenju, bez obzira na različit uzrok).

 

Naime, doktor Branimir Nestorović je pre neki dan najavio ozbiljan projekat sa Đokovićem, a s obzirom na to da naš as nema obaveza na terenu do Završnog mastersa u Londonu, sada je idealna prilika da se druđe i rade na ideji.

Nestorović je nedavno otišao u penziju, a osim u svojoj privatnoj ordinaciji i lečenju dece, posvetiće se i jednom projektu sa Novakom.

"Već tada sam isplanirao da ću da otvorim ordinaciju, isplanirao sam tri, četiri neka projekta, koja su meni važna. Jedna je sa Novakom sa Teslijancima, i to će dobro da krene. Čekamo da Novak završi turnire", rekao je nedavno Nestorović.

"Kad se priča o integrativnoj medicini, ona je često stvar podsmeha, ali zaboravlja se ko se njome bavio. Tesla. On je imao onaj čuveni aparat, lečio karcinom krajem 19. veka neverovatnom efikasnošću. Onda mu je aparat zabranjen u Americi a Tesla proglašen za šarlatana. Sve mogu da prihvatim da je bio, ali da je bio šarlatan to apsolutno ne mogu", zaključio je poznati doktor.

Teslina ploča i Teslin disk se proizvode procesom kojim su se proizvodile prve Tesline purpurne ploče, još od 1971. godine, s tim što je kvalitet istih unapređen novom – dvoslojnom tehnologijom sa hologramskim česticama.

„Sva materija potiče iz primarne supstance – luminoferioznog etera…“ rekao je Nikola Tesla. Upravo ovaj pronalazak je Ralf Bergstreser još pre više od 40 godina napravio po saznanjima koje je dobio od Nikole Tesle i zbog toga ova ploča nosi Teslino ime, kako je u znak zahvalnosti Bergstreser želeo da se oduži Tesli. Teslina purpurna ploča deluje kao antena kosmičke energije, ponaša se kao prijemnik i predajnik primarne supstance i na taj način uspeva da prodre u bilo koju materiju organske prirode. Mnogi korisnici širom sveta iznose neverovatno pozitivna iskustva koja dobijaju koršćenjem Tesline ploče, da je zapravo nemoguće nabrojati kakve sve dobrobiti može doneti i za Vas.

O TESLINOJ PURPURNOJ PLOCI SAM VEC PISALA I MISLIM DA NESTOROVIC  I NOVAK NA NJU MISLE KADA HOCE DA INTEGRISU SVE NACINE LECENJA U JEDAN. POTPUNO IMA SMISLA JER CEO ZIVOT SLUSAM DA   SVE BOLESTI UGLAVNOM NASTAJU NA "NERVNOJ BAZI". ZATO KADA JE NEKO BOLESTAN NAJBOLJE JE SAGLEDATI SVE ASPEKTE KONKRETNOG PACIJENTA. I FIZICKO I MENTALNO STANJE.  NAROCITO VERUJEM U POZITIVNU I NEGATIVNU ENERGIJU KAO I U SUGESTIJU. TAKO DA BI UMESTO STO PIJEMO PILULE ZA SVE I SVASTA BILO  BOLJE DA MISLIMO POZITIVNO.

MADA .....

PUT OD HILJADU MILJA POCINJE PRVIM KORAKOM

VELIKI KORAK NAPRAVILA JE TEHNOLOGIJA 70-TIH GODINA PROSLOG VEKA. I OD TADA NE PRESTAJE DA NAS IZNENADJUJE. NA NEKE OLAKSICE U ZIVOTU NAUCILI SMO BRZO ZA NEKE SU NAM TREBALE DECENIJE. NARAVNO KRENIMO OD ONIH STARIJIH. DA VIDITE KAKO JE ZANIMLJIVO BILO ISPITIVANJE O PRVIH 50 MILIONA KORISNIKA ZA RAZNE TEHNOLOGIJE.

Avionu je trebalo 68 godina da bi dosao do svog 50-to milionitog putnika. Automobilu 62,a fiksnom  telefonu cak 50 godina. Elektricnoj energiji 46 godina dok su platne kartice bile mnogo brze. Za 28 godina nasle su put kod 50 miliona korisnika. Televiziji je trebalo 22 godine ,kompjuteru 14, mobilnom telefonu 12, Internetu 7 godina. Ajpodu i Jutjubu po cetiri godine,Fejsbuku 3, Tviteru 2 godine. Dobro, kako je covek  napredavao u eri cetvrte  tehnoloske revolucije tako je prihvatao novine. Nekako je poceo sve vise da veruje virtualnom no realnom svetu. Posle cu dati primer kako ta dva sveta mogu da funkcionisu i zajedno. Pa i hologrami na nastupima  umesto izvodjadja ,kao i hologramski protesti umesto realnih.

Da se vratimo na vreme koje je bilo potrebno da neka tehnologija dobije 50 miliona korisnika. Apsolutni rekorder je Pokemon Go sa samo 19 dana!

Pokemon Go lansiran je u julu 2016. godine od strane startapa Niantic, koji je deo Gugla. Predstavili su je u saradnji sa Nintendom i omogućava da u "stvarnom svetu hvatate čuvene pokemone".

 

Svedočili smo usponu virtuelnih influensera i pop zvezda kao što su a Lil Miquela i Hatsune Miku. Ali šta ako spojimo idole od krvi i mesa sa virtuelnima u jednoj K-pop grupi?

To je tačno ono što SM Entertainment, jedna od najvećih K-pop kompanija, planira sa svojom novom devojačkom grupom po imen aespa, koja treba da debituje idućeg meseca. Grupa se sastoji od ljudskih i virtuelnih članica.

Li Su-man, osnivač SM Entertainmenta je najavio grupu na WCIF (World Cultural Industry Forum), onlajn događaju održanom u Seulu u utorak.

„O ovakvoj grupi sam sanjao, jer projektuje budući svet fokusiran na poznate ličnosti i avatare, prevazilazeći granice između stvarnog i virtuelnog sveta“, rekao je Li.

„Članovi stvarnog i virtuelnog sveta ne traže jedni od drugih da urade nešto posebno, već komuniciraju i komuniciraju kao nezavisna bića pošto imaju AI. Razgovaraju i pomažu jedni drugima. Takođe postaju prijatelji i dele informacije. Rade stvari u svom svetu i dele ono što rade “.

Kako stoji u saopštenju za štampu iz SM-a, ime grupe, aespa (piše se æspa), je izvučeno iz reči “avatar”, “experience” i “aspect.”

SM je predstavio tri člana po imenu Karina, Vinter i NingNing sa fotografijama koje izgledaju smešteno u futuristički univerzum nalik nekakvoj zemlji čudesa. Takođe je objavljena najavu za ovu celu futurističku ideju, s video snimkom na Tviteru kako Karina razgovara sa svojom virtuelnom kolegenicom. Video takođe prikazuje dodatnog idola, za koga se veruje da je Aeri, četvrta članica grupe koji još uvek nije zvanično otkrivena.

„Zamislite da se kreira avatar vaše omiljene slavne ličnosti i da ste zajedno s njim, da je pored vas. Taj avatar će moći da radi stvari koje ne možete direktno da radite sa vašom omiljenom slavnom ličnošću “, rekao je Li na WCIF-u pre nego što je predstavio aespu.

Neki su bili oduševljeni tom idejom i impresionirani upotrebom tehnologije.

Neki drugi ljubitelji K-popa si imali suprotnu reakciju. Smatraju da je ideja da obožavaoci „poseduju“ svoje idole problematična, posebno kada aespu čine mlade žene. U međuvremenu, drugi misle da će virtuelni idoli samo učiniti fanove - neke od njih već ionako opasno opsesivne - udaljenijima od stvarnosti.

Bilo je nekoliko slučajeva kada su ljubitelji K-popa preterali, ušunjali se u stanove svojih idola i čak planirali pokušaje otmice. 

 

Član BTS-a V govorio je o svom iskustvu sa „intenzivnim” fanovima. „U tim privatnim prostorima ne možemo da se opustimo onoliko koliko želimo. Bilo nam je pomalo neprijatno. [I] da budemo iskreni sa vama, ne želim

Osnovana 1995. godine, SM Entertainment je poznata po tome što je producirala neke od najvećih K-pop grupa, poput Girls’ Generation i Super Junior. Aespa je prva devojačka grupa kompanije od pokretanja Red Velveta 2014. Kompanija već dugo uključuje tehnologiju u svoje poslovanje. Od pozorišta SMTOWN, koje omogućava obožavaocima da gledaju holografske koncerte svojih omiljenih umetnika, do usvajanja tehnologije za odvajanje glasa koja će omogućiti obožavaocima da se imitiraju zvezde K-popa tokom karaoke nastupa.

Pa opet naravno da animacije i mesavina virtualnog i realnog sveta nije isto.

I SADA DOLAZIMO DO MOJE DUGOGODISNJE TVRDNJE: STA AKO USTVARI MI ZIVIMO U VIRTUALNOM SVETU, A NE U ONOM ZA KOJI MISLIMO DA JE REALAN? KAKO GOD. SVEJEDNO JE JER SMO NA PUTU NESTANKA OVE CIVILIZACIJE. A U TOJ DRUGOJ CIVILIZACIJI NECE NI BITI POTREBNO DA SE MUCIS  DA SHVATIS KOJI JE SVET REALNA A KOJI VIRTUALNI JER ONI CE BITI POMESANI1 DO TADA OSTAJE NAM DA SE NAROCITO U OVO DOBA BESKONACNE PANDEMIJE SVE VISE OKRECEMO VIRTUALNOM SVETU. A STA AKO SE ZAPRAVO VRACAMO KORENIMA? NE MOGU VISE DA IGRAM 'GLAVOLOMKE' . 

SVAKO OD NAS IMA PRAVO NA IZBOR - BAR DO STVARNOG KRAJA OVE CIVILIZACIJE. SVAKO MOZE I SME DA VERUJE  U TO STA JE REALNOST ,A STA NIJE!