MIKROPLASTIKA

 

JEDNO JE KAD COVEK SAM PRAVI KIBORGA. KAD IZIGRAVA BOGA SPAJAJUCI ZIVO I NEZIVO. A SASVIM DRUGO JE KADA NAM SE BEBE RADJAJU SA MIKROPLASTIKOM U PLACENTI!

Teško je reći koliko je mikroplastika duboko prodrla u našu okolinu, a sada, čak i u naša tela. Ali važno je napomenuti da, iako još uvek nemamo saznanja u vezi njihovih posledica na ljudsko telo, već znamo da za druga bića, poput morskog života, ona može imati katastrofalne efekte, uključujući poremećaj reproduktivnih sistema, zastoj u rastu, smanjen apetit, zapaljenje tkiva i oštećenje jetre i promenjeno ponašanje i ishrana.

Jedno istraživanje je prvi put pronašlo čestice mikroplastike u posteljici nerođenih beba, što su istraživači označili kao „razlog za ozbiljnu zabrinutost“.

Studije su već pokazale da svakodnevno unosimo oko 330 sitnih komada plastike, veličine semena susama ili manje. Ali u kojoj meri su ove čestice uspele da se uvale u naše organe, kao i to kakve su tačno posledice ostaje relativno nepoznato. Naučnici se plaše da bi u sebi mogle sadržati hemikalije koje bi mogle naneti dugotrajnu štetu ili poremetiti imuni sistem fetusa u razvoju.

Novo istraživanje otkrilo je mikroplastične čestice u posteljici četiri zdrave žene koje su imale i normalne trudnoće i uredne porođaje. Ove čestice su majke verovatno unele ili udahnule. Otkrivene su i na fetalnoj i na materinoj strani placente, kao i u membrani unutar koje se fetus razvija.

Iako je kod svake majke pronađeno desetak plastičnih čestica, ispitano je samo oko četiri procenta posteljice, što znači da bi stvarni broj mogao biti veći. Sve čestice su imale tragove pigmenata i crvenih, plavih, narandžastih ili ružičastih boja, koje su možda izvorno dolazile iz ambalaže, boja ili kozmetike i proizvoda za ličnu negu.

„To je kao da ste rodili bebu-kiborga: nije više sačinjena samo od ljudskih ćelija, već od mešavine bioloških i neorganskih tvari“, rekao je Antonio Ragusa, direktor akušerstva i ginekologije u bolnici San Đovani CKalibita Fatebenefrateli u Rimu, koji je vođa studije. „Majke su bile šokirane.“

Istraživanje pod nazivom „Plasticenta: prvi dokaz mikroplastike u ljudskoj posteljici“ objavljeno je u časopisu Environment International. Istraživači u članku navode sledeće: „Zbog presudne uloge placente u podršci razvoju ploda i u interakciji sa spoljnim okruženjem, prisustvo potencijalno štetnih čestica plastike je razlog za ozbiljnu zabrinutost. Potrebno je izvršiti dalje studije kako bi se procenilo da li prisustvo mikroplastike može pokrenuti imuni odgovor ili dovesti do oslobađanja toksičnih zagađivača, što škodi organizmu”.

Mikroplastika potencijalno može da omete rast fetusa i prouzrokuje preeklampsiju (komplikaciju trudnoće koju karakterišu visok krvni pritisak i znaci oštećenja drugih organa, najčešće jetre i bubrega), navodi se u studiji. U studiji su učestvovale još dve žene i kod njih u posteljici nije nađena mikroplastika, što je možda rezultat različite fiziologije, ishrane ili načina života.

Da bi sprečili plastičnu kontaminaciju posteljice, u bolnici insistiraju na pakovanjima bez plastike. Akušeri i babice koriste pamučne rukavice za pomoć porodiljama, a u procesu istraživanja su korišćeni samo pamučni peškiri. Pupčana vrpca je takođe presečena metalnim makazama, izbegavajući kontakt sa plastičnim materijalom.

U oktobru su naučnici otkrili da bebe širom sveta, hranjene adaptiranim mlekom u plastičnim bočicama, gutaju milione čestica dnevno. A 2019. istraživači su izvestili o otkrivanju čestica zagađenja iz vazduha na fetalnoj strani placente, ukazujući da su i nerođene bebe izložene zagađenju izazvanom automobilskim saobraćajem i sagorevanjem fosilnih goriva.

„Bilo bi naivno misliti da je plastika svuda oko nas, ali ne i u nama. Sada nudimo istraživačku platformu koja će omogućiti nama i drugim da vidimo nevidljivo – vrlo sitne ostatke plastike nevidljive golim okom. Tako sitne čestice mogu biti rizik za zdravlje“, upozorio je Rolf Halden sa Univerziteta ArizonA.

Razvijena metoda omogućava da se identifikuje prisustvo različitih tipova plastike, a među njima je i ona koja se koristi za proizvodnju flaša. Istrazivaci  su u 47 uzoraka pronašli i bisfenol A. hemikaliju koja se koristi za pravljenje plastike.

Istraživači sada analiziraju tkiva u kojima su se skupljale čestice plastike. Prethodna istraživanja su pokazala da ljudi konzumiranjem namirnica i disanjem godišnje u organizam unesu 50.000 čestica plastike.Taj broj je najveći u Londonu.

Već je poznato da plastika šteti morskim stvorenjima, ali i da se čestice plastike prisutne u srcu i ljudskom mozgu dovode u vezu sa rizikom od karcinoma mozga.

Mikroplastika ne zagađuje samo svetska mora. Milijarde ljudi svakodnevno sa vodom za piće iz vodovoda u telo unose i nevidljive plastične mikročestice. Odakle one u vodi i koliko su opasne?

Za studiju je uzeto 150 uzoraka vode iz vodovoda iz gradova sa pet kontinenata. 83 posto uzoraka je sadržavalo plastične čestice. To znači da samo 17 posto uzoraka nije sadržavalo plastične čestice. Studija je istraživala samo da li ima plastike, a nije se bavila njenom toksičnošću odnosno opasnošću za zdravlje. Mikroplastike naravno ima i u hrani!

STA RECI NA SVE OVO? ZAGADJENJE I ZAGADJENJE SVUDA OKO NAS PA I U NAMA. NA SVE TO VIRUSI I NEDOVOLJNO ISPITANE VAKCINE. PA KAKAV IMUNI SISTEM COVEK DA IMA KOJI MOZE OD SVEGA OVOGA DA SE ODBRANI?

USKORO POSTAJES IDIOT

ZNAM VREME JE PRAZNIKA, SLAVIMO ,A U SUSTINI STA IMAMO DA SLAVIMO. PA OPET NOVOGODISNJA EUFORIJA NIKAD NE MOZE DA SE UGASI SASVIM. DOKLE GOD JE LJUDI POSTOJACE TA NEKA NADA U BOLJE SUTRA ,A ONDA DODJE UMBERTO EKO!

Ne bih želeo da ovo pismo zvuči previše poučno, da ti pričam o ljubavi prema komšijama, domovini, čovečanstvu i slično.  Ne bi ti ovo ni slušao (već si punoletan, a ja sam prestar), jer se sistem vrednosti toliko promenio da moje preporuke možda nisu ni odgovarajuće.Dakle, želim da ti dam samo jedan savet koji ti može biti od koristi sada kada koristiš pametne telefone. Neću ti reći da ne koristiš telefon iz straha da ne zazvučim kao glupi starac. I sam koristim mobilni . Želeo bih da razgovaram o bolesti koja je pogodila tvoju generaciju i onu pre tebe, koja već studira na univerzitetima. Govorim o gubitku pamćenja.

Istina je da ako želite da znate ko je Karlo Veliki ili gde je Kuala Lumpur, samo kliknete na dugme i odmah sve saznate sa Interneta. Uradite to kada vam je potrebno, a onda tu vest sačuvate, ako vam zatreba za školu, recimo. Loša vest je da shvatanje da računar može u bilo kom trenutku odgovoriti na vaše pitanje, odvraća vas od ideje da nešto zapamtite.

Ovaj fenomen se može uporediti na sledeći način: saznanje da autobusom ili automobilom možete uvek da idete iz jedne ulice u drugu, osoba odlučuje da više ne hoda. Ali ako prestanete da hodate, pretvorićete se u osobu koja je prisiljena da se kreće u invalidskim kolicima.Oh, znam da se baviš sportom i da znaš kako da nabilduješ telo, ali nazad na mozak.

Mozak je poput mišića na nogama. Ako prestaneš da vežbaš, postaće mlitav i pretvorićeš se u idiota. Pored toga, svi rizikujemo da razvijemo Alchajmera u starosti, a jedan od načina da izbegnemo ovu nevolju je treniranje pamćenja.

Ovo je moj recept. Svako jutro nauči kratku pesmicu, kao što smo na to bili prinuđeni kada smo bili deca. Možeš da zakažeš takmičenje sa prijateljima. Ako ne voliš poeziju, onda zapamti sastav fudbalskog tima, ali moraš znati igrače ne samo onog tima za koji navijaš, već i igrače drugih timova, kao i njihove prethodne kompozicije.

Takmičite se u sećanju naslova knjiga koje ste pročitali. Da li se tvoji prijatelji sećaju kako su se zvali mušketiri iz filma i knjige “Tri musketara”?

Ako ne želite da čitate knjigu Tri musketara (onda ne znate šta gubite), igrajte sličnu igru sa knjigom koju ste pročitali.

Izgleda kao igra, ali i jeste to igra, ali videćete kako vam je glava ispunjena likovima, pričama i svim vrstama uspomena.

Zapitajte se zašto se računar nekad nazivao elektronskim mozgom. To je zato što je zamišljen po modelu našeg mozga, s tim što je naš mozak daleko moćniji i bolji.

Mozak je računar koji je uvek uz vas, njegove mogućnosti se proširuju kao rezultat vežbanja, dok vaš računar gubi brzinu nakon duže upotrebe i treba ga zameniti već nakon par godina. A vaš mozak vas neće izdati i do 90 godina, a sa 90 godina, ako ga vežbate, pamtiće više nego što se sećate sada. Takođe, besplatno!

Zatim postoji istorijsko sećanje, koje nije povezano sa činjenicom tvog života ili sa onim što si pročitao. Ona čuva one događaje koji su se dogodili pre tvog rođenja.

Danas, kad idete u bioskop, morate doći na početak filma. Kada film počne, kao da vas sve vreme vode za ruku, objašnjavajući šta se događa. U moje vreme u biskop ste mogli da uđete bilo kada, čak i usred filma. Mnogi događaji su se već dogodili pre vašeg dolaska i vi ste morali brzo da “pohvatate konce”. Ako bi vam se film svideo, mogli ste da ga gledate ponovo. Rodio sam se u vreme kada je bilo važno da znam i razumem to što se dogodilo pre mene. To je bilo neophodno kako bih bolje razumeo događaje danas.

Danas bi škola trebalo da vas uči da pamtite šta se dogodilo pre vašeg rođenja, ali nisam video da to čini kako treba. Razne ankete pokazuju da današnja omladina, čak i univerzitetska, rođena 1990. godine, ne zna, a možda i ne želi da zna šta se dogodilo 1980. godine, kamoli šta se dogodilo pre 50 godina.

Uzmite u obzir da pamćenje možete trenirati ne samo uz pomoć knjiga i časopisa, već i uz pomoć Interneta.

Internet je koristan i za istraživanje istorije, ne samo za ćaskanje sa društvom.  Kako su dinosaursi izumrli? Kako se zvao predak bika? Pre stotinu godina više je bilo tigrova nego danas,zasto? Ko je bio drugi papa u istoriji? Kada je stvoren Miki  Maus?

Mogao bih da ova pitanja nižem beskonačno i sve bi to bile sjajne teme za istraživanje. Sve ovo se mora zapamtiti. Doci ce dan i ostarices, ako sve ovo saznas i upamtis, osecaces se kao da si ziveo hiljadu godina.

A tvoji prijatelji koji ne istražuju, ne čitaju i ne pamte, živeće samo jedan mali, kratki, bedni život.

Sve ovo sam podelila sa vam zato sto morate da budete svesni da ce on line nastava i najmodernija tehnologija unistiti onaj svet koji smo mi poznavali. Mozda ce svet biti bolje mesto, medjutim , ne shvatam kako je bolje mesto ono na kome niko ne razmislja!

ZASTO SMO ZABORAVILI NA SVOJ MOZAK? ZASTO VISE NEMAMO POVERENJA U NJEGA? ZASTO PROPUSTAMO NAJVECE ZADOVOLJSTVO NA SVETU UCENJE I CITANJE KNJIGA? BAR SADA KADA SMO PREPUSTENI SAMI SEBI JER NAM ONEMOGUCAVAJU BILO KAKVE KONTAKTE SA DRUGIM LJUDIMA PROBAJMO DA SE VRATIMO U SRECNO VREME UPOTREBE MOZGA!

SRECNA NOVA 2021-VA GODINA!

STA MOZETE DA UCINITE ZA SVOJE RODITELJE

KRAJ 2020-TE KOJI JEDVA DOCEKUJEMO! MEDJUTIM SLEDI NAM ISTA TAKVA  ILI MALO BOLJA GODINA DA  NE BUDE OVAJ ZADNJI TEKST PESIMISITICAN DO KRAJA PA DA KAZEM MOZDA I GORE GODINE. VIDELI SMO STA RODITELJI MOGU DA UCINE ZA DECU. HAJD SAD DA OBRNEMO PITANJE: KOLIKO SU DECA SPREMNA DA UCINE NESTO ZA SVOJE RODITELJE?

Pocnimo od toga da ste vi napravili dete svojim izborom partnera i svojom zeljom da imate dete. Dete naprotiv nije moglo da izabere roditelje. Naslo se tu gde je i  zivot ce mu  odrediti upravo roditelji. To bi obe strane trebale da imaju uvidu pa uz ljubav da obavezno uvedu komponentu empatije,kompromisa i razumevanja. Tako da roditelje shvatamo tek onda kad  i sami postanemo roditelji sto je u mnogim slucajevima dosta kasno da se poprave greske iz perioda puberteta. Ali treba da razmislimo i kakve poruke roditelji salju detetu tokom odrastanja, jer se deca evidentno ugledaju na roditelje. Ako im saljemo uglavnom negativne signale sigurno necemo stvoriti osobu punu empatije  koja  ce nam  pruziti pomoc kad nam bude trebala. Recimo:

Devojčica od oko pet godina u hipermarketu je slučajno srušila robu s police. Nešto se razbilo. Mama je da strašno viče na nju. Pored fraze „kako si smotana i nesposobna“ bila je i fraza „bolje da te nisam ni rodila!“

„Smotan si i nesposoban!“ – bespomoćnost, apatija, lenjivost, inertnost, nesamostalnost, nesigurnost u sebe.

„Prestani da pametuješ!“, „Ćuti – nemaš pojma“, „Nemoj biti mimo sveta. Budi kao svi ostali!“ – dete nema svoje mišljenje. Nema interesovanja za spoznajne delatnosti. Bez inicijative. Ne ispoljava svoje sposobnosti. Guše se individualnost, liderske osobine, harizma. Dete ne može ispoljiti svoje talente.

„Ne plači“, „Prestani da besniš“ – odricanje detetovih osećanja. Dete ne raspoznaje i ne razume svoja osećanja. Suzbijena intuicija. Čovek ne može da upravlja svojim emocionalnim stanjem. Negativna osećanja mu razaraju organizam iznutra (psihosomatske bolesti).

„Ništa ne pipaj, ja ću to uraditi!“ – dete prestaje da radi bilo šta, čak i kada se zamoli. Bespomoćnost, neodgovornost, pasivnost, nesamostalnost, infantilnost.

„Ne lepi se za mene?! Odmakni od mene! Šta se držiš moje suknje!“ – dete gubi interesovanje za opštenje. Udaljuje se i zatvara.

„Još si mali za to!“ – infantilnost. Okolina će se ophoditi prema njemu kao prema detetu. Nikada neće odrasti. Neodgovornost. Nesamostalnost. Odsustvo motivacije. Podložan tuđem uticaju. Traži partnera koji će mu biti „roditelj“.

„Ugledaj se na Janka, on je to uradio kad sebe…“ – kompleks „nisam dovoljno dobar“. Nesigurnost, nisko samovrednovanje. Težnja da se zadovolje očekivanja okoline da bi se zaslužila ljubav. Odsustvo osećanja ličnog dostojanstva.

Tako isfrustrirano dete zelece sto pre da ostavi takve roditelje. I to u pravom smislu reci, nece zeleti nikakav kontakt sa njima kada se osamostale.

Ima sad tu i licni primer kada se roditelji ponasaju lose prema svojim roditeljima ( babama i dedama svoje dece)  ito pred njima. Deca to pamte  ibukvalno se i oni tako ponasaju prema vama,a vi se cudite zbog cega je to tako.

Roditelji su naši stvoritelji i uništitelji, a to nisam izmislila  ja, nego Tomas Bernhard. Oni su nas doveli na ovaj svet, vezali za sebe i emotivno uništili, a kada više nismo mogli da izdržimo, mi smo raskinuli tu vezu. Raskid kao takav nije bitan za moju priču, već ono što se nakon njega dešava. Psiholozi kažu da ste odrasli tek kada oprostite roditeljima, ali kako to da učinimo?Jer zasto su nas unistili ako nas vole? Odgovor na ovo pitanje je vrlo jednostavan, zato što su morali. Jednostavno je neminovno da nas roditelji emotivno povređuju. Oni to rade iz najbolje namere i koliko god poznavali psihologuju, ne mogu da znaju šta je to što će vas povrediti. Nekada to mogu biti sitnice, poput toga da ne odreagujete onako kako su oni očekivali.

Raskid s roditeljima je onaj kada polako nestajete i počinjete da menjate taj odnos, a oni svesni šta se dešava i dalje pokušavaju da vas zadrže. Nakon raskida odmah ide osuda, jer mi pravo upoznamo deo sebe, pa shvatimo da su oni krivi za to, pa raskinemo i onda ih osuđujemo, jer mi smo prosto takvi. Ja sam moje roditelje prestala da osuđujem kada sam bolje upoznala  njihove roditelje, kada sam upoznala  roditelje ljudi u svom okruženju i shvatila  da moji nisu tako loši. Sada ćete reći da je to lako, ali nije bilo. Morala  sam prilično da upoznam sebe, kako bi umela  da se izopštim i sagledam druge objektivno. Kada sam to uspela , onda sam njih sagledavala objektivno kao ljude, a ne kao moje roditelje. Tada sam shvatila  da su oni sjajne osobe  i ponovo sam ih zavolela.

I jos samo da pomenem decu koja su zbog razvoda ili  smrti ostala samo sa jednim roditeljem. Ta deca ( znam na licnom primeru) jako su vezana za tog roditelja s kojim zive ali su obicno ako je u pitanju razvod ljuta na majku sto nije ostala sa ocem u braku!

Ovde vam necu navesti jedan drastican primer kao u prethnodnom blogu jer znam mnogo primera gde su se deca na njbolji moguci nacin oduzila roditeljima. znate i sami sta je to. Paznja i ljubav do kraja zivota.

TAKO DECO MOJA I DECO MOJE DECE BAKA  I MAMA VAM OSTAVLJA SVOJE BLOGOVE KAO TESTAMENT. KAO UPUTSTVO ZA ZIVOT. PROCITAH NEGDE DA SE DECA KAD IM UMRE RODITELJ CESTO KAJU STO IM DOK SU BILI ZIVI NISU POKLANJALI VISE PAZNJE ILI STO IH NISU PITALA SVE STO ZELE. ZBOG TOGA POSTOJI SADA APLIKACAJA GDE MOZETE DA OSTAVITE SVOJOJ DECI PORUKU ILI ODGOVORE NA PITANJA KOJA BI ONA HTELA DA VAM POSTAVE  ILI DA ZNAJU NESTO O VAMA. JA TO RADIM KROZ MOJE BLOGOVE. POKUSAJTE DA BUDETE DOBRI  NAJVISE STO MOZETE, ,DA IMATE BLIZAK ODNOS SA RODITELJIMA I DA CINITE ZA NJIH LEPE STVARI KAO STO SU I ONI ZA VAS DOK STE VI BILI NESPOSOBNI DA SAMI CINITE MNOGE STVARI. NE OSECAJTE TO KAO OBAVEZU ILI SMARANJE JER NI VI NISTE BILI LAKI ZA CUVANJE, VASPITAVANJE  I NEGOVANJE!

STA MOZETE DA UCINITE ZA SVOJU DECU

OVO CE BITI PRICA KOLIKO MOZEMO I STA MOZEMO DA UCINIMO ZA SVOJU DECU. SUTRA CU PROBATI DA OBRNEM SMER I DA VIDIMO STA DECA MOGU ZA RODITELJE DA UCINE. NA KRAJU OVOG BLOGA NAPISALA BI PRICU O JEDNOJ MAJCI I JEDNOM DETETU KOJA NEMA SRECAN  KRAJ A OPET MI JE UNELA NEKI OSECAJ TOPLINE PRED SVE OVE PRAZNIKE! PA  AKO  I VI ZELITE MALO TOPLINE, LJUBAVI, NEZNOSTI DA PODELITE SA  BLISKIM OSOBOMA SVAKAKO POCNITE OD DECE!

Osnov roditeljstva cini nekoliko stvari ( osim bezrezervne i beskrajne ljubavi) , a to su:

Ucinite  njihov svet sigurnim i postojanim, unesite magiju unjihov zivot, pokazite im kako  da razlikuju dobro i zlo, naucite  ih da misle svojom glavom,pustite ih da nas oni vode, uvek morate da vidite i sumu i drvece, naucite ih vrednosti novca, najvaznija je doslednost i postavljanje granica  i svakako im podarite bracu i sestre.

Kada smo mi bili mali, roditelji su bili poštovani. Nije im bila potrebna naša pomoć u donošenju odluka i, iskreno govoreći, oni nisu ni imali želju da saslušaju naše mišljenje – ne zato što im nije bilo stalo ili što nas nisu poštovali, već zato što deca u to vreme nisu bila uključena u razgovore odraslih i u sam proces donošenja odluka. U stvari, našem mišljenju se stvarno nije poklanjalo mnogo pažnje.

Odgajali su nas tako da budemo najbolji što možemo biti, mentalno jaki i otporni. Pravila naših roditelja bila su veoma jasna – oni su nam govorili kako treba da se ponašamo, a mi smo to činili zato što su oni tako tražili od nas. Možda mi se nije sviđalo baš sve što su moji roditelji tražili od mene, ali svakako bih to uradila. Mi nikada nismo bili središte njihovog univerzuma i sunce se nije rađalo i zalazilo samo radi nas. I, znate šta? Bili su u pravu!

U svakom domaćinstvu, neophodno je da postoje pravila. Vašoj deci bi ta pravila trebalo da budu dobro poznata. Ne bi trebalo da ih često podsećate na njih. Ona bi takođe trebalo da znaju da ta pravila važe i kada odete nekome u posetu. Bez obzira na to šta je njihovim drugarima dozvoljeno da rade, naša pravila su jasna, moraju se poštovati ili će se suočiti sa posledicama. Naša kućna pravila su uglavnom jednostavna, zahtevaju ukazivanje poštovanja (bilo nama, onome što posedujemo ili drugima) i logična su.

Vaspitanje pod uticajem dece postaje sve popularnije. Ja ne osuđujem način na koji drugi roditelji vaspitavaju svoju decu (dobro, dobro, lažem, radim ja to, iako ne baš glasno i javno).  Vremena se menjaju i stručnjaci za vaspitanje počinju da uviđaju koliko snažan uticaj na društvo imaju “pozitivno osnaživanje”, “helikopter vaspitanje” i “vaspitanje pod uticajem dece”.  Problemi sa materinstvom su na vrhuncu, pa stručnjaci počinju da povezuju određene stilove vaspitanja sa preteranim osećanjem krivice kod mama, hroničnom iscrpljenošću i problemima sa kontrolom ponašanja, da spomenem samo neke. Dakle, kako da vratimo vreme unazad i preuzmemo kontrolu nad vaspitanjem i odgajanjem svoje dece da bi ona mogla ukazivati poštovanje starijima i biti disciplinovana, mentalno jaka i spremna za ulazak u svet odraslih?

Reč “NE”, upućena kao odgovor detetu, u poslednje vreme je došla na loš glas. Roditelji osećaju potrebu da deci daju objašnjenja ili da vode duge, iskrene razgovore sa njima, pitajući ih za mišljenje pre nego što će im nešto zabraniti. Zašto? U kom je to trenutku “ne” postalo loša reč? Ako bi naše jednogodišnje dete pokušalo da dodirne vrelu ringlu, dovedeni smo u situaciju da umesto oštrog “Ne!”, dvadeset minuta razgovaramo o tome kako bi naše dete trebalo da naučimo da je ringla vrela i da će se povrediti ako je dodirne. U hitnim situacijama, u kojima je neophodna brza reakcija, potrebno je znati da vam je dozvoljeno da kažete “Ne!” i da vaše dete u istom trenutku mora da prestane da radi to što radi. Ne treba o svemu razgovarati ili se raspravljati. Ne morate za sve tražiti mišljenje vašeg deteta. Vratite “NE!” na mesto koje mu pripada.

Vama je neophodno da imate vreme samo za vas i ne treba da se osećate loše zbog toga. Tu može da se radi o vremenu čavrljanja na kauču, zajedničkog gledanja tv-emisije ili odlaska u kupovinu (da, to je zamenilo naše nekadašnje večernje izlaske, ha ha). Deca ne bi smela da vas prekidaju u tim trenucima i da se žale da ste “zaboravili na njih”. Ako vam je došla prijateljica u posetu, deca mogu da, na izvesno vreme, odu u drugi plan. Odraslima je dopušteno da imaju vreme rezervisano samo za odrasle, a i potrebno je da ga imaju, iz mnogo razloga.

Kada svojoj deci kažete da je vreme za odlazak u krevet, nema odstupanja! Nećete napuštati svoju sobu još osam puta pre nego što zaspite! Ne, ne možete više dobiti nijednu čašu vode, nijednu grickalicu, nijedan zagrljaj! Odlazak u krevet je za svačije dobro. Deci je neophodan san, a roditeljima vreme rezervisano za odrasle.

Ako bih, kada sam bila mala, odgovarala svojim roditeljima, snosila bih ozbiljne posledice. Isto je tako i sa mojom decom. Ne samo da im nije dozvoljeno da mi odgovaraju, već se to primenjuje i na prevrtanje očima, prepiranje, sumnjanje u moje odluke ili uplitanje u stvari koje ih se ne tiču. Mojoj deci nije dozvoljeno da psuju (iako ja to često radim!), a takođe im je zabranjena upotreba i nekih drugih ružnih reči (“glup si”, “umukni”, “tako si tupav”, itd.) Deci se danas previše dozvoljava, naročito na polju govora. Dopušteno im je da kažu šta god im padne na pamet, a da za to ne snose posledice. Zato su ona često gruba i nemaju poštovanja, a roditelji se čak tome i smeju. “Oh, vidi ga, kako je nevaljao.” Ne! On je osoran i to nije u redu, a vi, kao roditelj, ne biste smeli da se plašite da to svom detetu kažete.

Jako mnogo današnjih roditelja misli da njihova deca imaju određena “prava”, čime se prelazi granica onoga što čini privilegije. Sve ono što je izvan osnovnih dečijih prava spada u kategoriju “privilegija”. Taj tablet ili mobilni telefon je privilegija, i to verovatno privilegija koju ste vi platili ili je još uvek vi otplaćujete. Ako se deca loše ponašaju, trebalo bi da im oduzmete privilegiju. Bilo da se radi o igrački, digitalnom uređaju, propuštanju nekog događaja ili o bilo čemu drugom, nemojte se ustručavati da im to uskratite i nemojte se zbog toga osećati krivim. Objasnite svom detetu da vi niste babaroga, već da je njegovo ponašanje dovelo do posledica. Ne popuštajte, jer će, u suprotnom, vaše dete shvatiti da vi samo “pretite praznom puškom”.

Roditeljstvo nije takmičenje u sticanju popularnosti. Ako vas vaše dete ponekad “mrzi”, to znači da verovatno radite nešto dobro!

Ovo se može podvesti i pod “Zato što sam ja tako rekla.” Vi ste glavni i vaše odluke se ne bi smele dovoditi u pitanje. Kada donosim odluke u domaćinstvu, ja ne zakazujem porodični sastanak da bih tražila mišljenje od svih. Vi ne bi trebalo da pitate vašu decu šta žele za večeru ili kakva bi kola trebalo da kupite. Ona nisu ta koja treba da donose odluke i, samim tim, vaša deca ne bi trebalo da budu u centru vaše pažnje kada te odluke donosite.

Život nije fer. I tačka. Svom detetu nećete učiniti nikakvu uslugu pokušavajući da učinite da mu život bude fer. Što pre vaše dete shvati da život nije fer, to bolje! Vaš zadatak nije da učinite da mu život bude fer, već da ga naučite kako da se izbori sa preprekama kada se suoči sa njima. Ukoliko je jedno od moje dece pozvano na neki rođendan, ostala deca to prihvataju. Ukoliko će jedno vaše dete otići kod druga, nemojte ostaloj deci organizovati žurku da se ne bi osećala zapostavljeno. Isto važi i za poklone, džeparce, kućne poslove, ocene, treninge i bilo šta drugo. Ne morate uvek sve izjednačiti da bi ste bili fer prema svima. Neka deca će ući u izbor za tim, dok druga neće. Neka deca će biti pozvana na rođendan, a druga neće. Ne bi trebalo da pozivate te roditelje da biste im objasnili kako nije fer što vaše dete nije pozvano. Prestanite da se trudite da život prema vašoj deci uvek bude fer i počnite da ih poučavate kako da se suočavaju sa emocijama koje će im se javiti kada uvide da život ipak nije uvek fer prema njima.

Sad kad smo po ko zna koji put apsolvirali kakav bi rodetelj trebali da budemo, a najcesce to nismo jer roditelj je ipak samo ljudsko bice dakle  nesavrsen mozemo da predjemo na deo kad nam pokvare roditeljstvo i kad osetimo pretnju po nasu decu. U danasnje vrme dete je najugrozenija vrsta bica na planeti. Ne mogu ni da ponavljam iz bloga u blog sta sve preti nasoj deci. Od prirodnih katastrofa do nemoralnog i propalog drustva, do mnostva bolesti tela i duse i usled svega toga decu je nemoguce zastiti. Roditeljima posebno jer kao sto malopre rekoh treba dobro vaspitati dete,ali danas je to zaista vrlo tesko uspeti sa svim "uzorima " van kuce. I deca nam definitivno padaju pod uticaj  losih stvari. Kako ih zastiti od njih samih ne znam. Imala sam neverovatnu srecu. Svo cetvoro  dece postali su mi dobri ljudi. Posteno kazem da je sreca tu mnogo imala udela.

Pročitajte pažljivo!!! Banda u Meksiku je 2012. godine otela i ubila Karen Rodrigez dvadesetogodišnju ćerku Mirijam Rodrigez. Pošto policija i vlada ništa nisu mogli da učine, ona je odlučila da ubice njene ćerke lovi jednog po jednog širom Meksika dok ih ne ubije ili ih strpa u zatvor, nalik liku Lijama Nesona iz filma "Taken". Koristila je puške, pištolje i lažne lične karte kako bi došla do ljude koji su joj oteli i ubili dete.

Kako prenosi "Dejli mejl", Mirijam je najmanje 10 kriminalaca likvidirala ili privela pravdi, ali zbog svega toga Mirijam je i sama postala meta. Ubijena je ispred svoje kuće 2017. godine, sa 12 metaka.

Pronašao ju je muž kako leži na ulici, a ruka joj je bila na pištolju koji je držala u tašni.

Policajac koji je vodio istragu je izjavio: "Nikada u životu to nisam video. Detalji i informacije koje je imala, a sve je prikupljala sama, to je zaista neverovatno".

U svom gradu ova žena je proglašena za heroja.

KAO COVEK SMATRAM DA NE TREBA UZIMATI PRAVDU U SVOJE RUKE ALI KAO MAJKA STO ONO KAZU UDAVILA BIH GOLIM RUKAMA UBICU SVOG DETETA!

AKO IZABERETE SVADJU

DOBRO, SVADJA MOZE DA BUDE KONSTRUKTIVNA I DESTRUKTIVNA! KAO I SVE NA OVOM SVETU I SVADJA IMA POZITIVNE I NEGATIVNE STRANE! PA IPAK MISLIM DA NEKAKO U OVO VREME PRED NOVU GODINU PROSTO DOBIJAMO SVI NAGON ZA SVADJANJE. SAMO CEKAS MOMENAT DA SE S NEKIM POSVADJAS!

Nova 2021. godina po mnogo čemu neće biti standardna, barem kada su u pitanju proslave, putovanja ili dragi ljudi iz inostranstva koje smo navikli da vidimo tokom praznika.Praznici kod nekih bude euforiju, kod nekih mračnija osećanja, ali često u parovima bude želju da isteraju stvari na čistac.Vi možda želite da ostanete kod kuće, a partner da odete negde. Možda ste istovremeno isplanirali posetu porodicama i sada ne možete da se dogovorite šta ćete zapravo raditi.Ona predlaže i opciju u kojoj, ako baš ne možete da se dogovorite, najveći deo dana provedete odvojeno, a onda uveče napravite praznik za vas dvoje.

Finansijske brige su među najčešćim razlozima nesuglasica i kada nisu praznici, ali zbog kupovine poklona i svođenja računa za celu godinu, naročito su u fokusu u decembru. Rešenje je pravljenje budžeta pre praznika i striktno pridržavanje dogovora. Takođe savetujem da za sve poklone i druge troškove spremite iznos budžeta u gotovini. Na taj način, izbeći ćete da vas 'povuče' šoping i da zadužite karticu.

Zbog obaveza na poslu, ali i "jurcanja" zbog praznika, partneri će češće biti razdvojeni i smetaće im što mnoge stvari ne rade zajedno.Odvojite jedan dan samo za vas dvoje, zaboravite na sve što vas tišti i radite nešto što vam je inače zabavno. Ako je moguće, ugasite i mobilne telefone da vam ne bi odvlačili pažnju.

Kada stignu slobodni dani, možda će "na naplatu" stići i nešto što vas je mučilo tokom čitave godine, ali u haosu oko obaveza niste stigli time da se pozabavite. Neka praznici budu trenutak kada ćete rešiti probleme, ponovo pronaći bliskost i strast i u Novu godinu ući snažniji nego ikada!

Svađa je jedna od onih kategorija za koju važi rečenica: "Nije važno pobediti, važno je učestvovati. Ali ponekad je ipak dobro i pobediti.

Što više priča, to su veće šanse da ćete uspeti da ga uhvatite u grešci koju onda možete okrenuti u svoju korist.

Čim počnete da vičete, to je jasan znak da ste izgubili kontrolu. Onaj koji prvi podigne glas, gubi, zato samo duboko dišite i pokušajte da ostanete smireni.

Čak i ako niste u pravu, ako dovoljno dugo ćutite, vrlo je moguće da će partner popustiti i prihvatiti poraz jer će ga tišina ubijati.

Psovanje je znak slabosti, pogotovo kad je u pitanju svađa, a slabići pobeđuju samo u filmovima.

LJudi koji nisu u pravu retko kad mogu osobu s kojom se svađaju da pogledaju u oči. Ako se oduprete porivu skretanja pogleda, veće su šanse da ćete pobediti.

Budite ljubazni.Znam da je potpuno neprirodno, ali cilj i jeste da se zbuni protivnik.

SHVATILI STE? SVADJU MOZETE DA RESITE KOMPROMISOM ILI DA POBEDITE. MADA U LJUBAVI I POBEDNIK SE OSECA POVREDJENO. OBRADILI SMO TEMU  SVADJE KOD PARTNERA ZA NOVU GODINU,OSTALE SVADJE DRUGOM PRILIKOM.

 MADA....

SVADJA MOZE A I NE MORA DA BUDE UVEK LOSA!

SVETI GRAL

SVETI GRAL! NIKADA NAM VISE NIJE BIO POTREBAN! STA GOD ON BIO I MA KOLIKO JE  OGROMNA NJEGOVA MOC  I DA LI UOPSTE POSTOJI - ZA MENE JE KAO PRICA O DEDA MRAZU ! TAKO DA CU  PONOVO PISATI O SVETOM GRALU, ZAHIRU I DEDA MRAZU JER NOVA GODINA STIZE. DODUSE OVOJ SE RADUJEMO NAJMANJE DO SADA JER SU JE VEC "UPRLJALI" PRICOM  O VIRUSU KOJI CE NAS I NADALJE MUCITI. MEDJUTIM, NE DAJMO SE! SVAKO MOZE NACI SVOJ GRAL, SVOJ ZAHIR I SVOG DEDA MRAZA! ILI MOZE DA POSTANE NESTO OD TOGA ZA NEKOG DRUGOG. KOMBINACIJA  IMA MNOGO , OD NAS ZAVISI KOLIKO CE BITI USPESNE!

Etimološko značenje reči Gral, ili Graal, ne postoji jer takva se reč ne pojavljuje ni u jednom evropskom jeziku kao reč sama po sebi. Oblik pisanja samog pojma, Sain Graal, doveo je u nedoumicu mnoge stručnjake koji su se time bavili, pa su krenuli u kombinatoriku kako bi pronašli koren reči. Tako su drugu verziju naziva San Graal, spojili u jednu, Sangraal, razdvojili je ponovo i dobili Sang Raal (u srednjovekovnoj Španiji bi to nedvosmisleno značilo Kraljeva krv). Ova kovanica predstavlja osobu kraljevskog porekla, i mnogi su našli da odgovara opisu jer po njima Isus i jeste bio potomak Davida, izraelskog kralja. Ako je to tačno, tada bi se pojam Gral odnosio na njegove potomke, što objašnjava zašto crkva nije prihvatila širenje legende o Gralu. Isus nije bio oženjen i nije imao potomke. Ali, ako već nije prihvatila, zašto se nije suprotstavila ovom verovanju? Crkva uvek odlučno demantuje ono što joj ne odgovara, tako da ovo malo zbunjuje.

Istoričari koji su se bavili Gralom podelili su se u tri struje. Prvi su govorili da je Gral pehar koji je koristio Isus na tajnoj večeri i u kojem je sakupljena njegova krv. Taj pehar i koplje kojim je proboden Isus je u Britaniju doneo Josip iz Artimaeje (Joseph of Arimathea) čovek koji je svoj već pripremljen grob ustupio Isusu nakon njegovog razapinjanja i koji je zaslužan za širenje Hrišćanstva u Britaniji. Drugi su govorili da je legenda o Gralu samo skup keltskih legendi koje su iskorišćene od strane hrišćana u svrhu širenja religije. Kelti su lakše prihvatali svoje nasleđe od tuđeg. Treći su govorili da je priče o Gralu skrivaju tajno okultno nasleđe koje se prenosi vekovima zaslugom tajnog društva iz tog vremena. Iskreno, prva verzija je najprihvatljivija običnom čoveku, ali i ona, kao i ostale dve, ima više dokaza da se opovrgne nego potvrdi. Najintrigantnije u celoj toj priči je da legenda o Gralu nigde ne spominje Crkvu, kao najvećeg ''zaštitnika'' religije. Na stranu to što Crkva o Gralu nema zvaničan stav. Tako je Gral postao jedina hrišćanska relikvija koja nije pod zaštitom Crkve nego grupe nezavisnih čuvara koji svoje pravo i autoritet zasnivaju na Josipovom pravu, dakle direktno od Isusa. To se slaže sa pojavom jeretičkih pokreta širom zapadnog hrišćanstva između 11. i 13. veka. Sada je vreme da se u celu priču upletu Templari, viteški red koji je bio poznat po poprilično neuobičajenom tumačenju religije, i izuzetno jakom finanasijskom i političkom uticaju u to vreme. Kao mnogi viteški redovi tog doba, a i verske sekte, Templari su imali svoje verske ceremonije o kojima se malo zna. Crkva ih je udruženim snagama katoličkih vladara rasformirala nakon dugih krvavih borbi, ali ih nije zatrla. Postoji priča da je malobrojna grupa vitezova pobegla sa svojim blagom koje su čuvali u Škotsku. Malo je verovatno da bi 5-6 ljudi odnelo svo blago Templara, pa se postavlja pitanje, da li je Gral bio ono što je ovaj viteški red čuvao po cenu svoje smrti? Tu je zatim i priča o Katarima, u Francuskoj, jeretičkom pokretu koji se širio u 11. veku. I tu se provlači priča o bogatstvu jeretika koji su ovi izneli prilikom begstva iz svog poslednjeg uporišta u Monseguru.

Sve u svemu, Gral nikad nije bio dostupan pogledu širokih masa, a trag mu se gubi oko 14. veka. Od tada, to je samo priča koja budi maštu avanturista, istoričara i naučnika (ne i Crkve), da pronađu tu relikviju koja može dati večni život onom koji ga koristi. Potraga za Svetim Gralom se nastavlja, a da li će biti pronađen, i kada, to samo Bog zna.

Prema legendama, Sveti gral može da isceli rane i donese večnu mladost. U više navrata arheolozi su objavljivali da su mu na tragu, ali nikada nije bilo dovoljno dokaza za to.

Mnogi istoričari skeptični su da on uopšte postoji, jer se, osim u Bibliji, pominje jedino u srednjovekovnim mitovima i legendama, a čak i kad bi bio nađen, teško bi bilo dokazati njegovo istinsko poreklo.

Ideja o Zahiru potiče iz islamske tradicije, a predpostavlja se da je nastala u XVIII veku. Zahir na arapskom znači vidljiv, prisutan, onaj koji ne može da ostan neopažen. Nešto, ili neko, što nam, čim ga upoznamo postepeno zaokuplja misli, sve dok nas potpuno ne onomogući da se usesredimo na išta drugo. To se može smatrati svetošću ili ludilom.

Zahir je neko ili nešto što počinje nagoveštajem, a prerasta u stvar o kojoj neprestano razmišljamo. Nešto što, kada jednom dotaknemo ili vidimo, nikada ne zaboravljamo. Naša misao ostaje time zaokupljena dok nas ne odvede u ludilo. Moj Zahir nisu romantične metafore. On ima ime, a ime mu je... ESTER! 

Paolo Koeljo je pisao o svom zahiru kao nekada Borhes. Zahir je u stvari nesto za cim ceznes ,a ne mozes ga imati. Lici na Gral jer bez Zahira ( onoga sto ti strastveno zelis) nema srece u tvom zivotu!

I na kraju prica o Deda Mrazu. Sad postoji u Laponiji i kuca u kojoj zivi Deda Mraz. Naravno ne onaj  iz filmova i knjiga niti onaj sto predstavlja brend Koka Kole. Tamo zivi obican covek koji igra ulogu Deda Mraza i donosi srecu i poklone deci sirom sveta. Sad vi mozete biti nekom Deda Mraz ili neko moze biti vama jer na ovog iz Laponije ne moze se bas racunati!

STA SMO NAUCILI IZ OVOG BLOGA? POTRAGA ZA SRECOM, VECNOM MLADOSTI, RADOSTIMA, STRASTIMA, LJUBAVLJU, RADOSTIMA, POKLONIMA MOZE BITI TAKO JEDNOSTAVNA. MI LJUDI IPAK IMAMO NEREALNE ZELJE PA NAM SE TA POTRAGA ZAVRSI U VECNOM TRAZENJU SVETOG GRALA, ZAHIRA ILI CEKAJUCI DEDA MRAZA!

LJUBAVNA STRAST

PISALA SAM O STRASTI UOPSTE I KOLIKO ONA IMA I DOBRIH, ALI  I VRLO LOSIH STVARI. STRAST NAS POKRECE NA IZBORE. O LJUBAVNOJ STRASTI DA NE GOVORIM. USTVARI GOVORICU I POSVETICU JOJ OVAJ BLOG!

"Ljubavna strast dovodi ljude u stanje kad prestaju da jedu, da spavaju, da rade, kad gube svoj dusevni mir. Mnogi se uplase kad se ona pojavi, jer unistava sve sto su do tada postigli i stvorili.

Niko ne voli da vidi svoj svet u rusevinama. Zato mnogi ljudi uspevaju da se suprotstave toj pretnji i da ocuvaju kucu ili bilo koju tvorevinu koja je vec trula iznutra. To su cuvari prezivelih stvari.

Drugi, pak postupaju sasvim suprotno: predaju se bez razmisljanja nadajuci se da ce im ljubav resiti porbleme. Prepustaju dragoj osobi svu odgovornost za vlastitu srecu i pripisuju joj svu krivicu za eventualni neuspeh. Neprestano su u eforiji jer se dogodilo nesto cudesno ili su u depresiji jer je nesto sto nisu ocekivali, sve opustosilo.

Okrenuti ledja strasti ili joj se slepo prepustiti - koja je od te dve mogucnosti manje destruktivna? Ne znam! U fenomenalnoj knjizi Paola Koelja "11 minuta" nalazi se i ovo sjajno misljenje  oljubavnoj strasti. Naravno bez odgovora jer on ne postoji.

Najlepsa ljubavna prica svih vremena. Ne bas mladih i ludih. Mada ljubav ne zna za godine. Ipak, u pitanju su dva umetnika sto u mnogome objasnjava su ovu pogubnu strast koja je dovela do tragedije. Prenosim vam njihovu ljubavnu pricu kao nesto o cemu treba razmisliti pre nego sto nas ponese strast.

Isidora Dankan Jesenjina je upoznala 1921. u Petrogradu, u ateljeu slikara Žorža Jakulova. Bila je to prava boemska žurka, sa mnogo vina, dima, bezrazložnog smeha. Isidora je ušla sa svojim menadžerom dok je Jesenjin svirao harmoniku i pevao. Gosti, obuzeti njegovom pesmom, nisu ni primetili da je stigla slavna gošća, a ona se šćućurila u ugao sobe i sa neskrivenim oduševljenjem posmatrala mladog pesnika. Tužni zvuci harmonike, Jesenjinova mladost, mangupski izgled, izražajne oči… potpuno su opčinili Isidoru. I on je zanemeo kada je video ko mu aplaudira. Svi su krenuli ka važnoj gošći, ne bi li je što bolje ugostili, ali ona je gledala samo u Sergeja. Lagano je ispila pola pića iz čaše, neočekivano mu prišla i pružila mu čašu. Kao začaran, ispustio je harmoniku, uzeo čašu i jednim gutljajem je ispio. Ona je gurnula prste u njegovu gustu kosu, strasno ga poljubila i prošaputala "anđeo". Nekoliko sekundi kasnije, kao da je predosećala kako će se njihova priča završiti, dodala je i "čort" (đavo).

Isidora je imala 44 godine, a Jesenjin 26, ona je znala tek par reči na ruskom, on nijednu na engleskom. Ali, ljubav se rodila, rasplamsavala se iz dana u dan bez obzira na razliku u godinama, jezičku barijeru i zgražavanje javnosti. Ali, nije potrajala, zavšila se tragično, pijanstvima, sukobima, tučama, samoubistvom i smrću. Izvori tvrde da je Jesenjin često napuštao Isidoru, a ona ga je preklinjala da se vrati, klečala na kolenima i ljubila mu cipele, nežno mu govoreći: "Sergej Aleksandroviču, ja te volim!"

"Ti si moja gipka, lakonoga breza, stvorena za mene i za mnoge druge", pisao je Jesenjin o Isidori. Voleli su se jako i strasno, a kada je Isidori umrla majka u Parizu, venčali su se kako ne bi morali da se razdvajaju. Godine 1922. godine proveli su dva čarobna meseca u Parizu, Isidora je želela da se vrati svojoj umetnosti, a imala je planove da Jesenjim populariše svoja dela van Rusije. Otputovali su u Ameriku, gde se na svaki način trudila da promoviše muža kao pesnika, organizovala je prevođenje i publikovanje njegovih pesama, književne večeri na kojima je on čitao svoje stihove, a ona plesala poznati "ples sa šalom". Bosonoga, puštene kose, strasna i lepa, izluđivala je mladog pesnika, bila mu inspiracija, njegova ljubav i poezija. Međutim, Jesenjin nikada nije dobio priznanje za svoj rad, daleko od domovine on je bio samo muž slavne igračice.

Strast koja je buktala između njih uskoro se pretvorila u dramu i tragediju, a njihova veza ostala je upamćena kao jedna od najvećih ali i najtragičnijih ljubavnih priča svih vremena.

Jesenjin je padao u sve dublju i težu depresiju. Poeziju, ples i ljubav zamenile su svađe, tuče i alkohol. Sergej je sve češće tukao Isidoru, a na jednom od njenih koncerata toliko je bio pijan i fizički je nasrnuo na nju da je zvala policiju koja je Sergeja odvezla u psihijatrijsku bolnicu. Kada se posle tri dana vratio kući nije više video ženu koju voli, već umornu, ostarelu i neprivlačnu osobu. Vratili su se u Rusiju, ali su i problemi otputovali sa njima. Dok se ranije njome oduševljavao, sada je počeo da se žali prijateljima: "Ofucala se, gnjavi…" Jesenjin je pravio skalndale, puno pio, bio nedostupan i dalek. Umorna i nesrećna, Isidora mu je jednog dana rekla da se vraća u Pariz, a uskoro je dobila telegram od njega u kojem je pisalo: "Ja volim drugu. Stop. Ženim se njome. Stop. Srećan. Stop". Tako je pokušao da je istisne iz svog života.

Jesenjin je bio u sve gorem psihičkom stanju. Jedan njegov prijatelj prisećajući se poslednjeg susreta, nekoliko dana uoči njegove smrti, rekao je da ga je pesnik upitao: "Sviđa li ti se moj šal? To je poklon od Isadore (tako je zvao). Ona mi ga darovala. Eh, kako me je volela ta starica! Ja ću joj napisati… pozvaću je, i ona će razdragana dotrčati da mi padne u zagrljaj…"

Samo nekoliko dana posle toga napisao je poslednju pesmu "Doviđenja, druže, doviđenja". Kao da je želeo da se oprosti, jer je sutradan, 28. decembra 1925. godine u hotelu “Angleter” u Lenjingradu, izvršio samoubistvo i to na tri načina, da bude siguran da će umreti. Sebi je presudio u sobi broj 5 u kojoj je nekada boravio sa Isidorom. Presekao je vene, zapalio cev od grejanja, obmotao šal koji mu je poklonila nekada voljena žena oko vrata i obesio se.

Posle tragedije Isidora se potpuno povukla iz javnog života. Imala je običaj da kratkotrajnim vezama leči tugu, pa je to uradila i posle smrti voljenog čoveka. Imala je već 50 godina, bila je u Nici sa mladim, zgodnim ljubavnikom Italijanom. Tog 14. septembra 1927. godine prebacila je svoj crveni šal oko vrata i krenula da se provoza sa novim ljubavnikom. Ali, kako samo sudbina to može da uredi, šal, njen zaštitni znak, obmotao se oko točka autombila u pokretu i udavio je.

 

Prva vrsta je svojevrsni bljesak seksualnosti koji u nama raspaljuje skrivene strasti. On predstavlja isijavanje privlačne spoljašnjosti. Nesrećan je čovek koji taj bljesak smatra za istinsku svetlost duše. U tom pogledu je značajna sudbina poznate američke glumice, Merilin Monro, koja je menjala ljubavnike kao rukavice. Na kraju se strašno razočarala i sa gorčinom rekla da nikada nije bila voljena, da je bila samo predmet želje. „Za njih sam bila samo telo“, rekla je Merlin Monro nedugo pre smrti. Takvu vrstu svetlosti je nemoguće čak i nazvati svetlošću, pre je u pitanju svetlucanje telesne privlačnosti.

Vrlo je važno razumeti šta se krije iza ovog fenomena. Zaljubljenost je svojevrsna ljubav prema lepoj fotografiji. Čovek se dugo pripremao za slikanje, ulepšavao sebe, skrivao nedostatke. Fotograf umetnik je sa umećem uradio svoj posao. Blic je sevnuo i ovekovečio taj ulepšani lik. Čovek je video sliku, srce se razgorelo, idealna slika pleni dušu. Tako i zaljubljenost predstavlja trenutak snažnog duševnog bljeska kada se na tvojoj duši oslikala slika duše drugog čoveka, idealna slika koja očarava.

Postoji statistika, tačnije, naučna istraživanja biohemijskih procesa u čovekovom organizmu. U trenutku upoznavanja sa privlačnom osobom u organizmu zaljubljene osobe se pojačano luči određeni hormon koji neki ljudi tako i zovu – „hormon ljubavi“. Njegovo lučenje u osobi stvara osećaj euforije tokom kontakta sa osobom u koji je zaljubljen. Ali, avaj, prolaze dve godine i hormon se vraća na raniji nivo.

Treća vrsta je svetlost mirna, uzajamna. Možemo je nazvati početkom ljubavi. Ljubav nije prosto osećanje uzbuđenja kada vidimo nekog, ili osećanje mučenja kada te osobe nema. Čovek koji istinski voli ne traži toliko svoju, koliko dobrobit osobe koju voli. Za razliku od toga, osećanje zaljubljenosti traži korist za sebe, jer žudi da bude zadovoljeno.

Vi ste, naravno, više puta čitali, možda i slušali da neko kaže: „Ne mogu da živim bez nje“. Eto, to „ja… ne mogu“, na žalost, ukazuje na samoljublje – govori se o svom „ja“ koje neće biti zadovoljno dok ne dobije drugog. Ako bude neuspešno u tome, dospeva u očajanje.

Ljubav je skrivena svetlost koja prebiva u srcima ljudi koji se vole, svetlost koju vide samo oni. Ona je potpuno objektivno osećanje da je sve što je u toj osobi zaista „tvoje“ , da je to nešto rođeno i najbliže tvom srcu.

Ljubav je – zrelost, dubina i nepromenljivost. Ljubav je oslobođenje, ona je nesebična u svojim darovima i zato u sebi nosi duboki mir. Ljubav se ne može razumski definisati. Ona se može osetiti, njome se može i potrebno je živeti.

Tako da strast je neophodna, ali ako je u sklopu istinske ljubavi. Naravno ako manipulisemo strastima  u vezi ,ako ne posedujemo ili ne dajemo ljubav veza nece uspeti. Strast prolazi ,a ljubav ostaje. Gledala sam seriju "Brusko"  gde neki par po svaku cenu odrzava svoju strast svakodnevnim "iznenadjenjima" to jest rade na njoj svakodnevno. I uspeva im naravno. Kao sto sam  procitala negde da se i prasina skuplja na namestaju ako se brise svaki dan.

LJUBAVNA STRAST NAS MOZE VINUTI I U RAJ ALI NAS I SPUSTITI NA SNO PAKLA I I SKLJUCIVO OD NAS ZAVISI GDE CEMO SE NACI! OPREZ SVAKAKO I AKO JE STRAST OBLIK LUDILA IPAK MALO PORADITE NA NJENOM OBLIKOVANJU U SKLOPU LJUBAVI. ONDA CETE PROVESTI NAJBOLJI INAJLEPSI ZIVOT NA ZEMLJI!