LJUBAVNA STRAST

PISALA SAM O STRASTI UOPSTE I KOLIKO ONA IMA I DOBRIH, ALI  I VRLO LOSIH STVARI. STRAST NAS POKRECE NA IZBORE. O LJUBAVNOJ STRASTI DA NE GOVORIM. USTVARI GOVORICU I POSVETICU JOJ OVAJ BLOG!

"Ljubavna strast dovodi ljude u stanje kad prestaju da jedu, da spavaju, da rade, kad gube svoj dusevni mir. Mnogi se uplase kad se ona pojavi, jer unistava sve sto su do tada postigli i stvorili.

Niko ne voli da vidi svoj svet u rusevinama. Zato mnogi ljudi uspevaju da se suprotstave toj pretnji i da ocuvaju kucu ili bilo koju tvorevinu koja je vec trula iznutra. To su cuvari prezivelih stvari.

Drugi, pak postupaju sasvim suprotno: predaju se bez razmisljanja nadajuci se da ce im ljubav resiti porbleme. Prepustaju dragoj osobi svu odgovornost za vlastitu srecu i pripisuju joj svu krivicu za eventualni neuspeh. Neprestano su u eforiji jer se dogodilo nesto cudesno ili su u depresiji jer je nesto sto nisu ocekivali, sve opustosilo.

Okrenuti ledja strasti ili joj se slepo prepustiti - koja je od te dve mogucnosti manje destruktivna? Ne znam! U fenomenalnoj knjizi Paola Koelja "11 minuta" nalazi se i ovo sjajno misljenje  oljubavnoj strasti. Naravno bez odgovora jer on ne postoji.

Najlepsa ljubavna prica svih vremena. Ne bas mladih i ludih. Mada ljubav ne zna za godine. Ipak, u pitanju su dva umetnika sto u mnogome objasnjava su ovu pogubnu strast koja je dovela do tragedije. Prenosim vam njihovu ljubavnu pricu kao nesto o cemu treba razmisliti pre nego sto nas ponese strast.

Isidora Dankan Jesenjina je upoznala 1921. u Petrogradu, u ateljeu slikara Žorža Jakulova. Bila je to prava boemska žurka, sa mnogo vina, dima, bezrazložnog smeha. Isidora je ušla sa svojim menadžerom dok je Jesenjin svirao harmoniku i pevao. Gosti, obuzeti njegovom pesmom, nisu ni primetili da je stigla slavna gošća, a ona se šćućurila u ugao sobe i sa neskrivenim oduševljenjem posmatrala mladog pesnika. Tužni zvuci harmonike, Jesenjinova mladost, mangupski izgled, izražajne oči… potpuno su opčinili Isidoru. I on je zanemeo kada je video ko mu aplaudira. Svi su krenuli ka važnoj gošći, ne bi li je što bolje ugostili, ali ona je gledala samo u Sergeja. Lagano je ispila pola pića iz čaše, neočekivano mu prišla i pružila mu čašu. Kao začaran, ispustio je harmoniku, uzeo čašu i jednim gutljajem je ispio. Ona je gurnula prste u njegovu gustu kosu, strasno ga poljubila i prošaputala "anđeo". Nekoliko sekundi kasnije, kao da je predosećala kako će se njihova priča završiti, dodala je i "čort" (đavo).

Isidora je imala 44 godine, a Jesenjin 26, ona je znala tek par reči na ruskom, on nijednu na engleskom. Ali, ljubav se rodila, rasplamsavala se iz dana u dan bez obzira na razliku u godinama, jezičku barijeru i zgražavanje javnosti. Ali, nije potrajala, zavšila se tragično, pijanstvima, sukobima, tučama, samoubistvom i smrću. Izvori tvrde da je Jesenjin često napuštao Isidoru, a ona ga je preklinjala da se vrati, klečala na kolenima i ljubila mu cipele, nežno mu govoreći: "Sergej Aleksandroviču, ja te volim!"

"Ti si moja gipka, lakonoga breza, stvorena za mene i za mnoge druge", pisao je Jesenjin o Isidori. Voleli su se jako i strasno, a kada je Isidori umrla majka u Parizu, venčali su se kako ne bi morali da se razdvajaju. Godine 1922. godine proveli su dva čarobna meseca u Parizu, Isidora je želela da se vrati svojoj umetnosti, a imala je planove da Jesenjim populariše svoja dela van Rusije. Otputovali su u Ameriku, gde se na svaki način trudila da promoviše muža kao pesnika, organizovala je prevođenje i publikovanje njegovih pesama, književne večeri na kojima je on čitao svoje stihove, a ona plesala poznati "ples sa šalom". Bosonoga, puštene kose, strasna i lepa, izluđivala je mladog pesnika, bila mu inspiracija, njegova ljubav i poezija. Međutim, Jesenjin nikada nije dobio priznanje za svoj rad, daleko od domovine on je bio samo muž slavne igračice.

Strast koja je buktala između njih uskoro se pretvorila u dramu i tragediju, a njihova veza ostala je upamćena kao jedna od najvećih ali i najtragičnijih ljubavnih priča svih vremena.

Jesenjin je padao u sve dublju i težu depresiju. Poeziju, ples i ljubav zamenile su svađe, tuče i alkohol. Sergej je sve češće tukao Isidoru, a na jednom od njenih koncerata toliko je bio pijan i fizički je nasrnuo na nju da je zvala policiju koja je Sergeja odvezla u psihijatrijsku bolnicu. Kada se posle tri dana vratio kući nije više video ženu koju voli, već umornu, ostarelu i neprivlačnu osobu. Vratili su se u Rusiju, ali su i problemi otputovali sa njima. Dok se ranije njome oduševljavao, sada je počeo da se žali prijateljima: "Ofucala se, gnjavi…" Jesenjin je pravio skalndale, puno pio, bio nedostupan i dalek. Umorna i nesrećna, Isidora mu je jednog dana rekla da se vraća u Pariz, a uskoro je dobila telegram od njega u kojem je pisalo: "Ja volim drugu. Stop. Ženim se njome. Stop. Srećan. Stop". Tako je pokušao da je istisne iz svog života.

Jesenjin je bio u sve gorem psihičkom stanju. Jedan njegov prijatelj prisećajući se poslednjeg susreta, nekoliko dana uoči njegove smrti, rekao je da ga je pesnik upitao: "Sviđa li ti se moj šal? To je poklon od Isadore (tako je zvao). Ona mi ga darovala. Eh, kako me je volela ta starica! Ja ću joj napisati… pozvaću je, i ona će razdragana dotrčati da mi padne u zagrljaj…"

Samo nekoliko dana posle toga napisao je poslednju pesmu "Doviđenja, druže, doviđenja". Kao da je želeo da se oprosti, jer je sutradan, 28. decembra 1925. godine u hotelu “Angleter” u Lenjingradu, izvršio samoubistvo i to na tri načina, da bude siguran da će umreti. Sebi je presudio u sobi broj 5 u kojoj je nekada boravio sa Isidorom. Presekao je vene, zapalio cev od grejanja, obmotao šal koji mu je poklonila nekada voljena žena oko vrata i obesio se.

Posle tragedije Isidora se potpuno povukla iz javnog života. Imala je običaj da kratkotrajnim vezama leči tugu, pa je to uradila i posle smrti voljenog čoveka. Imala je već 50 godina, bila je u Nici sa mladim, zgodnim ljubavnikom Italijanom. Tog 14. septembra 1927. godine prebacila je svoj crveni šal oko vrata i krenula da se provoza sa novim ljubavnikom. Ali, kako samo sudbina to može da uredi, šal, njen zaštitni znak, obmotao se oko točka autombila u pokretu i udavio je.

 

Prva vrsta je svojevrsni bljesak seksualnosti koji u nama raspaljuje skrivene strasti. On predstavlja isijavanje privlačne spoljašnjosti. Nesrećan je čovek koji taj bljesak smatra za istinsku svetlost duše. U tom pogledu je značajna sudbina poznate američke glumice, Merilin Monro, koja je menjala ljubavnike kao rukavice. Na kraju se strašno razočarala i sa gorčinom rekla da nikada nije bila voljena, da je bila samo predmet želje. „Za njih sam bila samo telo“, rekla je Merlin Monro nedugo pre smrti. Takvu vrstu svetlosti je nemoguće čak i nazvati svetlošću, pre je u pitanju svetlucanje telesne privlačnosti.

Vrlo je važno razumeti šta se krije iza ovog fenomena. Zaljubljenost je svojevrsna ljubav prema lepoj fotografiji. Čovek se dugo pripremao za slikanje, ulepšavao sebe, skrivao nedostatke. Fotograf umetnik je sa umećem uradio svoj posao. Blic je sevnuo i ovekovečio taj ulepšani lik. Čovek je video sliku, srce se razgorelo, idealna slika pleni dušu. Tako i zaljubljenost predstavlja trenutak snažnog duševnog bljeska kada se na tvojoj duši oslikala slika duše drugog čoveka, idealna slika koja očarava.

Postoji statistika, tačnije, naučna istraživanja biohemijskih procesa u čovekovom organizmu. U trenutku upoznavanja sa privlačnom osobom u organizmu zaljubljene osobe se pojačano luči određeni hormon koji neki ljudi tako i zovu – „hormon ljubavi“. Njegovo lučenje u osobi stvara osećaj euforije tokom kontakta sa osobom u koji je zaljubljen. Ali, avaj, prolaze dve godine i hormon se vraća na raniji nivo.

Treća vrsta je svetlost mirna, uzajamna. Možemo je nazvati početkom ljubavi. Ljubav nije prosto osećanje uzbuđenja kada vidimo nekog, ili osećanje mučenja kada te osobe nema. Čovek koji istinski voli ne traži toliko svoju, koliko dobrobit osobe koju voli. Za razliku od toga, osećanje zaljubljenosti traži korist za sebe, jer žudi da bude zadovoljeno.

Vi ste, naravno, više puta čitali, možda i slušali da neko kaže: „Ne mogu da živim bez nje“. Eto, to „ja… ne mogu“, na žalost, ukazuje na samoljublje – govori se o svom „ja“ koje neće biti zadovoljno dok ne dobije drugog. Ako bude neuspešno u tome, dospeva u očajanje.

Ljubav je skrivena svetlost koja prebiva u srcima ljudi koji se vole, svetlost koju vide samo oni. Ona je potpuno objektivno osećanje da je sve što je u toj osobi zaista „tvoje“ , da je to nešto rođeno i najbliže tvom srcu.

Ljubav je – zrelost, dubina i nepromenljivost. Ljubav je oslobođenje, ona je nesebična u svojim darovima i zato u sebi nosi duboki mir. Ljubav se ne može razumski definisati. Ona se može osetiti, njome se može i potrebno je živeti.

Tako da strast je neophodna, ali ako je u sklopu istinske ljubavi. Naravno ako manipulisemo strastima  u vezi ,ako ne posedujemo ili ne dajemo ljubav veza nece uspeti. Strast prolazi ,a ljubav ostaje. Gledala sam seriju "Brusko"  gde neki par po svaku cenu odrzava svoju strast svakodnevnim "iznenadjenjima" to jest rade na njoj svakodnevno. I uspeva im naravno. Kao sto sam  procitala negde da se i prasina skuplja na namestaju ako se brise svaki dan.

LJUBAVNA STRAST NAS MOZE VINUTI I U RAJ ALI NAS I SPUSTITI NA SNO PAKLA I I SKLJUCIVO OD NAS ZAVISI GDE CEMO SE NACI! OPREZ SVAKAKO I AKO JE STRAST OBLIK LUDILA IPAK MALO PORADITE NA NJENOM OBLIKOVANJU U SKLOPU LJUBAVI. ONDA CETE PROVESTI NAJBOLJI INAJLEPSI ZIVOT NA ZEMLJI!