GARDA PRETORIJANSKA

 JOS MALO VREMENA PA CE SE ZNATI NOVI AMERICKI PREDSEDNIK. ODLAZEZI ( VALJDA ZAISTA ODLAZI) DONALD TRAMP IMA SVOJU GARDU PRETORIJANSKU OD 25 MILIONA LJUDI SPREMNIH I ORUZJEM DA GA BRANE I PODRZAVAJU KAO PREDSEDNIKA. POREKLO PRETORIJANACA JE IZ RIMA NARAVNO PA ME JE TO NAVELO NA TEKST O RIMSKOM CARSTVU. MOZDA,ALI SAMO MOZDA OVI CUVARI VLASTI MOGU DA ODBRANE VLASTODRSCA JER MNOGO PUTA ONI SU I SRUSILI SVOJE "KRALJEVE". ZATO OVAJ TEKST POSMATRAJTE IZ ASPEKTA ZANIMLJIVE ISTORIJE, ALI I KAO I PRICU UPRAVO O PROPASTI!

Borbe gladijatora su jedna od prvih asocijacija na Rim, ali ovaj nasilni "sport" nije zapravo bio najpopularnija razonoda za ljude tog vremena. Koloseum gde su se ove borbe održavale je mogao da primi oko 50.000 ljudi, ali je prava "žurka" bila u Cirkusu Maksimusu gde su se održavale trke kočija i na ovo dešavanje je dolazilo i do 250.000 ljudi! Uvek su ljudi vise voleli naprednu tehnologiju.

Smatra se da je prosečni životni vek u antičkom Rimu bio oko 20 do 30 godina. Međutim, trebalo bi imati na umu da je na ova statistika toliko niska jer se računala i visoka stopa smrti novorođenčadi, kao i veliki broj žena koje su umirale pri porođaju. Zapravo, ukoliko bi Rimljanin dosegao starost (a da ga prethodno ne pokosi nečije koplje ili opaka bolest), mogao je da živi i koliko moderni čovek danas.Pandemija Korone, posle Kuge izgleda naivno, ali i kuga je trajala 50 godina.

Mnogi pogrešno veruju da je Rimsko carstvo bilo najveće u istoriji, ali je ustvari tek na 28. mestu po veličini i činilo je 12 odsto svetske populacije tog vremena. Najveće carstvo ikada je bilo Britansko castvo, a odmah iza njega Mongolsko.

Stari Rimljani su proslavljani nacionalni praznik pod nazivom "Saturnalia". Na ovaj dan robovi i gospodari bi menjali mesta. Robovima bi bili spremljeni raskošni banketi koji su uglavnom bili rezervisani samo za elitu, dok bi ih njihovi gospodari služili! Zamislite da je tako nešto moguće danas između modernog poslodavca i zaposlenog...

U sedmom veku pre Hrista, rimske "vestalne device" (devica posvećena boginji ognja, doma i porodice Vesti, koja se zarekla na celibat) su morale da se uzdrže od bilo kakvih intimnih aktivnosti do 30. godine. Od njih se zahtevalo da im himen ostane netaknut do tada kao znak da su i dalje nevine. One device koje ne bi uspele da "prođu test" bi bile kažnjene smrću tako što bi ih žive sahranili. A u Sparti punoletstvo bilo tek od 30-te. Mozda zbog "nezrelosti" danasnjih mladih ljudi zive sa roditeljima i preko 30-te za svaki slucaj.

Poznato je da su stanovnici starog Rima bili mnogobožci. Međutim, nisu svi bogovi bili "zaduženi" za prirodu, vodu i "plemenite" stvari. Tako je postojala boginja kanalizacije, bog toaleta i bog fekalija. Rimljani su verovali da su ovi bogovi išli u toalete u velikom broju, kao i da je izmet hrana mrtvima.

Ono što su takođe praktikovali je odlazak na veliku nuždu u velike javne prostorije sa mermernim klupama koje su imale rupe, ili ono što bi danas nazvali - čučavce. To nije ništa toliko gadno, koliko je odvratna činjenica da su svi zajedno koristili i delili štapove sa sunđerom na vrhu umesto toalet papira za brisanje.Zato mi danas koristimo tone toalet papira da nadoknadimo.

Nisu blagonaklono gledali samo na izmet, nego i na urin. Urin se u starom Rimu koristio za pranje odeće, ali i za izbeljivanje zuba. Takođe, pili su terpentin kako bi im urin mirisao slatko poput ruža.

Pored opsednutnosti fekalijama i urinom, znoj gladijatora je takođe bio na ceni. Žene su se navodno mazale njihovim znojem kako bi bile lepše i koža im bila mekša. Takođe se smatralo da je znoj gladijatora afrodizijak, a njihovu krv su Rimljani pili jer su mislili da ima moć da izleči epilepsiju.

Antički Rimljani su za rane hrišćane mislili da su ateisti jer nisu odavali počast rimskim paganskim bogovima. Takođe, smatrali su da su ovi rani hrišćani kanibali je "jedu" telo Hrista i "piju" njegovu krv. Hrišćani su onda morali da pozovu rimske vlasti da prisustvuju pričešću kako bi im pokazali da ne jedu zaista ljude.

 Za razliku od Egipćana koji su ih smatrali predstavnicima boga Ra na zemlji, Stari Rimljani su ptice flamingo lovili jer je njihov jezik smatran za delikates.

U Starom Rimu su osobe koje su rođene sa krivim nosem smatrane za lidere.

 Prvi rimski imperator koji se oženio muškarcem bio je Neron. Zabeleženo je da je on čak dva puta uplovio u istopolnu bračnu zajednicu i to prvi put sa svojim bivšim robom gde je Neron preuzeo ulogu neveste, a drugi put sa dečakom čija je uloga bila da zameni konkubinu koju je ovaj vladar ubio. Ovo sklapanje braka proslavljeno je i u Grčkoj i u Rimu ekstravagantnim javnim ceremonijama. Danas je prica o ljudima koji vole isti pol postala prenaglasena. A da nije mozda bas zato propalo Rimsko carstvo?

Mnogi Rimljani su smatrali da je okrutnost prema robovima nešto nedopustivo i shvatali su da maltretirani i preplašeni ljudi ne mogu dobro da obavljaju svoj posao. Umesto toga, oni su koristili razne tehnike kao što su bonusi kako bi ih podstakli da bolje rade. Isto to samo malo drugacije.

Kip slobode u Njujorku inspirisan je rimskom paganskom boginjom Libertas.

 Nakon pada Rimskog carstva, tehnologija izrade betona bila je izgubljena skoro 1000 godina.

Najstariji poznati tržni centar na svetu izgradio je car Trajan oko 100. godine nove ere. Zgrada, koja se nalazi u blizini Koloseuma u Rimu, imala je četiri sprata i oko 150 kancelarija i prodavnica u kojima je prodavano sve, od hrane do odeće.

 U Starom Rimu se za ubistvo nečijeg oca dobijala smrtna kazna koja se sastojala od ušivanja u džaku zajedno sa veprom, psom i petlom. Vrlo kreativno, slicno Dusanovom zakoniku.

 
Pretorijanska garda ili pretorijanci (lat. praetoriani) su predstavljali odred telesne garde careva Rimskog carstva. Pretorijanci su bili naslednici gardista koje su u ratno vreme štitile rimske vojskovođe u vreme Rimske republike počev od članova porodice Scipiona od oko 275. p. n. e. Pretorijansku gardu je osnovao prvi rimski car Avgust 27. p. n. e., a raspustio ju je Konstantin Veliki 312. godine. Naziv pretorijanci potiče od latinske reči praetorium kojom je označavan šator rimskih vojskovođa, naročito pretora koji su magistrati sa imperijumom bili ovlašćeni da komanduju vojskom. Od 3. veka p. n. e. rimske vojskovođe su imali pravo da u ratno vreme među vojnicima izaberu sebi gardiste koji bi potom čuvali njihov šator i ličnost. Ovakav odred se nazivao pretorijanska kohorta (cohors praetoria) i sastojao se i od pešaka i od konjice. Kohorta je pratila istaknute rimske državnike i vojskovođe poput Cezara, Marka Antonija i Oktavijana (budućeg cara Avgusta). Već je Cezar 61. godine p. n. e. osnovao elitnu Legiju X Konjaničku (Legio X Equestris) koju je uspešno koristio tokom ratova sa Galima i u toku građanskog rata protiv Pompeja. Nakon pobede nad Antonijem, Oktavijan je uvideo da se stajaći elitni odred može upotrebiti ne samo u ratno, već i u mirnodopsko vreme u političke svrhe. Trajno premeštanje garde u Rim imalo je za posledicu da su sada pretorijanci postali važan faktor u smenjivanju i postavljanju careva. Već 41. godine, jedan od oficira garde Kasije Hereja je imao vodeću ulogu u atentatu na cara Kaligulu. Zavera koja je ispletena tom prilikom uključivala je i jedan broj senatora, ali su gardisti bili ti koji su izveli uklanjanje cara, njegove supruge i ćerke. Po sačuvanoj tradiciji, pretorijanci su tada izvikali za cara Kaligulinog strica Klaudija koji se, preplašen događajima, krio iza zavesa u carskoj palati. Pokazalo se da je uticaj garde bio toliko snažan da je senat spremno prihvatio Klaudija kao novog cara.Doba dinastije Severa (193.-235.) predstavljalo je po mišljenju modernih istoričara period očigledne militarizacije carstva. Sever je umnožio broj legija, podigao visinu vojničkih plata i duplirao broj pretorijanaca. Pored toga, od njegove vladavine pretorijanski prefekt postaje sve više i civilni administrator. Iz tog razloga ovaj prestižni položaj i brojna ovlašđenja Sever je poverio svom rođaku Gaju Fulviju Plautijanu. Plautijan je kao pretorijanski prefekt postao član senata i konzul (za 203.), kao i tast Severovog sina Karakale. Karakala je uz pomoć majke Julije Domne uspeo da ubedi oca da Plautijan kuje zaveru sa ciljem da zbaci carsku porodicu tako da je pretorijanski prefekt pozvan u palatu 22. janura 205-te godiNE  gde je ubijen.
Iako je njihovo ime postalo sinonim za intrige, zavere, nelojalnost i atentate, ipak se može smatrati da je tokom prva dva veka carstva pretorijanska garda igrala pozitivnu ulogu. Tokom ovog perioda garda je uklonila (ili dozvolila uklanjanje) surovih, slabih i nepopularnih vladara i podržavala pravednije, popularnije i jače careve. Štiteći živote careva, obuzdavajući pobune rimske svetine i zavere senatora, garda je pomogla uspostavljanju priželjkivane stabilnosti koja je dovela do perioda poznatog kao Rimski mir (Pax Romana). Tek nakon smrti Marka Aurelija 180. godine, kada se period prosperiteta lagano završio, garda je počela da se pretvara u nemilosrdnu, plaćeničku i sveprisutnu jedinicu od tada poznatu po zloglasnosti. Međutim, ne treba zaboraviti da je tokom vladavine Severa i tokom krize 3. veka i većina rimskih institucija poput senata, legija, pa i samog carskog položaja, srozana.

Mozda vas sad smore stihovi Beogradskog sindikata ( a ne bi trebali) : Garda Pretorijanska: pretorijanska garda, nekad legija silna, sad gomila svinja!
Bona mors za mene, odlazim bez pozdrava
garda pretorijanska proganja me nocima
cujem topot kopita od borbenih kocija
prica jednog pesnika na plocniku pociva

Policija po pravilu neduzne maltretira
dok bogati se bogate van zakonskih okvira
ko to tamo lobira scene ko iz horora
kad radila je palica, telo poput olova

U sluzbi gospodara, pretorijanska garda
da odresene ruke budu krvave do lakta
a gde je tu pravda za gresnika bez garda
jauka brigada, svira pajserska brigada

Hematome modrice brojimo ko ordenje
posledice povratne s godinama dolaze
jer ko ima monopol, njemu svasta moze se
dileri policijski na ulicama mnoze se

Sta krije ta arhiva, bice vecita  Sta krije ta arhiva, bice vecita enigma
zakopani laz, i dil, i namestena igra
podmetnuti dokazi na uvidjaju prosuti
revizija zlocina na nemogucoj postavci

Klinci smrcu hors, pun je nos, pun je budzet
idol im je Tesla, nas'o struju kojom uce
pancir ti navuce da nema tragova tuce
zaboravi na tuzbe, sve je u granicama sluzbe

Tuzbe krvave nuzne mere krojene za tebe
prava gradjana se cene po sistemu ko te jebe
bilo DB jebe BIA il' samo prosta 'rija
isto ti se lomi, isto boli tvoja sija

Samo koverat im prija jer slovom uvek stima
upala ti laz i casni sudija je prima
advokat sve ugovori da te murija ne odlomi
pa odes ko gospodin, sud da te oslobodi

Ti gadis se novca, al' on ponekad govori
stedite mogucnosti da te tivaju troloviniformisani volovi, s brda sisli cobani
jos su gori spektori, cetvrtaci komani

U ubilackoj pomami rade prozori krovovi
pa ko nece da cinkari, u grob ce tajnu odneti
testi za poneti u fioci ce ti otpasti
pa ti reci svojoj deci sto ih muce bolesti
il' jezik za zube jer tako ces opstati
u semi se podmazi, svinja da se omasti.

Pretorijanska garda zakulisno vlada
kroz pacovske kanale ispod vecitog grada
i dalje niko ne zna pod ciju sapu spada
za mnoga pokolenja to ce biti stroga tajna.

 ubili su Cezara jer htede da ih sputa
ko nije njihov sluga, brzo nestane sa puta
jer njihove su uhode svuda gde su muda
za prljave radnje uvek nadju nekog bruta

I sve je panta rei, samo uvek tu je sluzba
da ubija i muci kroz sve oblike drustva
nije vazan njihov naziv ni sta to kaze ustav
kad cujes korak trupa, budi svestan da si mrtav


Otvaranje dosijea prvenstveno
ima taj cilj kao najvisi
da se gradjanima koji su bili zrtve
omoguci da vide sta su sve
dakle, propustili u zivotu



Zato sto su samo mislili drugacije
i bili slobodno da vrseci ljudsko pravo
na slobodu izrazavanja kazu nesto
sto nije bilo po volji ovoj ili onoj vlasti

Bezbednost gradjana ove zemlje
je danas presudno ugrozena iznutra
ekonomski i socijalno politicki
oni su ostvarili ono sto su zeleli
oni su pobedili, mi smo porazeni

Partije kontrolisu tajne sluzbe
kljucne stvari su nekad u siframa

SVESNI STE DA SE ISTORIJA UVEK PONAVLJA!  SVE OVO STO SE SAD DESAVA DESAVALO SE I PRE ,TAKO DA SE UZMETE U PAMET. NIKADA MI NIJE BILO  JASNO KAKO COVECANSTVO NISTA NIJE NAUCILO IZ SVOJIH GRESAKA!

SIROMASTVO

SIROMASTVO DUSE SE NE PRIMECUJE ILI RETKI SU ONI KOJI TO PRIMETE KOD SEBE ILI DRUGIH. MEDJUTIM, MATERIJALNO SIROMASTVO PRIMECUJEMO SVI. ONO NA NAS OSTAVLJA NEIZBRISIV TRAG . ZIVIMO U POTROSACKOM DRUSTVU GDE JE MATERIJALNO NAJVAZNIJE. ZBOG TOGA SE RAZLIKA IZMEDJU SIROMASNIH I BOGATIH VIDI JASNO. NAZALOST.I JA CU U  OVOM BLOGU PISATI SAMO O MATERIJALNOM BOGATSTVU. O SIROMASTVU DUHA IZ GORE NAVEDENOG RAZLOGA NI NE VREDI PISATI JER LJUDI NECE SHVATITI.

Evo nekoliko stvari po kojima se prepoznaju osobe koje su oduvek bile siromasne ( materijalno).

Osobe koje nisu imale hrane u izobilju, u odraslom periodu će patiti ili od gojaznosti ili od fobije da im nikad neće biti dovoljno hrane. Takvi ljudi obično jedu sve iz tanjira (jer im je u mozgu urezana činjenica da možda sutra neće imati šta da jedu) ili ostatke od ručka jedu nekoliko narednih dana.  Ništa se ne baca.

Osobe koje su se borile sa lošom finansijskom situacijom ili su odrasle u takvoj porodici služe se pravilom "odložene kupovine". To podrazumeva da se dugo razmatra o kupovini čak i neophodnog aparata za kuću ili nečeg što zahteva veći novčani izdatak.

Ovaj strah imaju samo osobe koje su odrasle u porodici koja je bila na rubu siromaštva. U takvim porodicama se podrazumeva da gubitak posla znači i to da možda nećete preživeti bez primanja. Zbog toga su ljudi spremni da rade i za "crkavicu" i da trpe sve i svašta, samo kako ne bi ostali bez prihoda.

Osobe koje su odrasle u siromašnim porodicama svoje stvari poput šoljice za kafu, torbe, sveske, telefona itd, drže čvrsto celom šakom, veoma blizu sebe, kao da će im neko oteti ono što im pripada. Prodavci i menadžeri, na osnovu govora tela mogu da zaključe u kakvoj ste porodici odrasli.

Ljudi koji su odrasli u siromašnoj porodici veruju da će možda dobiti u igrama na sreću. Stoga se nadaju, mole se i često igraju loto i slične igre. Oni koji su odrasli u imućnijim porodicama, nemaju takav odnos prema čudu.

Osoba koja je odrasla u siromašnijoj porodici dobro zna da radi mnogo različitih stvari: sitne popravke po kući, šišanje, farbanje, kuvanje, šivenje i td. Oni koji su odrasli u imućnijoj porodici, takve stvari nikad nisu imali prilike da rade.

Ljudi koji znaju kako je teško zaraditi novac i kupiti nešto, ništa ne bacaju. Iznošenu odeću ne bacaju nego je nose po kući, kada se istroši, nose je na selo i po njivi, a kada nije ni za rad u bašti, onda je iseku i tim krpama brišu prašinu.

Jedan od najizrazitijih karakteristika siromaštva je mišljenje da je novac vredniji od vremena. Kao rezultat, ljudi se smrzavaju na autobuskim stajalištima umesto da pozovu taksi. Satima kuvaju umesto da poruče hranu iz restorana itd.

Nikako ne mogu da se reše straha od toga da neće imati dovoljno novca da plate račun na kasi. Iako imaju dovoljno novca na bankovnom računu, stres zbog toga da li će im transakcija biti odbijena, uvek postoji.

Strah od toga šta će doneti budućnost, većinu ljudi tera da plaćaju na rate, pa čak i ako ih na kraju to skuplje košta. Iznos podeljen na rate nekako im izgleda manje zastrašujuće.

Za njih je novac vredniji od zdravlja, pa su u stanju da mesecima ne odu na hitan stomatološki pregled. Sve što mogu da zaleče "narodnim lekovima" oni to tako leče, samo da ne bi dali novac i otišli kod doktora.

Stalno su na oprezu. Osećaju se kao da nekome nešto duguju i kada im neko nešto pokloni, misle da to ima skriveni motiv.

Na Međunarodni dan borbe protiv siromaštva, stiže informacija da u Srbiji - pola miliona stanovnika ne može da zadovolji osnovne potrebe.

Osoba koja nema dovoljno prihoda da zadovolji životne potrebe, ne može da se zaposli, nema odgovarajuće stambene uslove i adekvatan pristup socijalnoj zaštiti, zdravstvenim, obrazovnim i komunalnim uslugama, prema zakonskoj definiciji je - siromašna.

Apsolutno siromašni ne mogu da zadovolje bazične potrebe, dok relativno siromašni ne mogu da ostvare životni standard koji je odgovarajući u odnosu na društvo u kome žive.

Relativno siromaštvo predstavlja i prag rizika siromaštva. Taj prag je u Srbiji niži nego u bilo kojoj članici Evropske unije, izuzev u Rumuniji.

Prema podacima, čak 1,8 miliona stanovnika Srbije živi u tom riziku. 

Kada je moderan svet u pitanju postoji termin –genetsko siromaštvo-, a karakterišu ga sledeći faktori: način razmišljanja, škrtost, podsvesno programiranje na siromaštvo i kompleks „pepeljuge“.

 

Prema tipu domaćinstva, najvišu stopu rizika od siromaštva imala su lica u domaćinstvima koja čine dve odrasle osobe s troje ili više izdržavane dece – 51,9 odsto. Takođe većem riziku izloženi su i samohrani roditelji s jednim detetom ili više izdržavane dece – 41,6 odsto. Moj slucaj -  cetvoro dece!

Znate za onu izreku: "Kakva te kolevka zaljulja, takva te motika zakopa"? Italijani to kažu ovako: "onaj ko se rodi kao magarac, ne može umreti kao konj". To znači da šta god mi radili, umrećemo onako kako smo i rođeni.

- Tokom 2012. godine 100 najbogatijih ljudi na svetu imali su toliko novca da okončaju globalno siromaštvo 4 puta. Sada je to i veci broj!

Prošle godine 26 najbogatijih ljudi sveta imalo je novca koliko i 3,8 milijardi ljudi siromašnije polovine sveta, pokazuju podaci dobrotvorne organizacije Oksfam.

Analiza Oksfama pokazuje da je u prethodnih deset godina, nakon velike svetske ekonomske krize, broj milijardera skoro udvostručen, a neverovatan je podatak da je između 2017. i 2018. godine svet dobijao novog milijardera svakog drugog dana. U izveštaju se još jednom podseća na poziv francuskog ekonomiste Tomasa Piketija da se uvede globalni porez za najbogatije ljude sveta.

Ukoliko bi oni plaćali godišnji porez od samo jedan odsto, obezbedilo bi se oko 418 milijardi dolara, što je dovoljno da osnovnu školu završe sva deca sveta koja zbog nedostatka novca ne mogu da se školuju, i da se obezbedi zdravstvena zaštita koja bi sačuvala tri miliona dečjih života godišnje.

DA NE PISEM VISE! JASNO  VAM JE KOLIKO SE RAZLIKUJU SIROMASNI I BOGATI! I NEMOJTE DA SE TESITE DA JE VAZNO TO STO SIROMASI IMAJU DUSU! DUSA NE POMAZE KAD STOMAK ZAVIJA OD GLADI JER NE VREDI COVEK JE MATERIJA I OD MATERIJE ZAVISI. A TA PRICA O DUSI JE I SMISLJENA DA UTESI SIROMAHE! DA NE BIH BILA KONTRADIKTORNA PONAVLJAM DA JE DUSA VELIKO BOGATSTVO, MEDJUTIM DOK NE PROMENIMO UNIVERZUM I ODEMO U NEKI DRUGI TELO  MORA DA SE HRANI. HRANIMO MI IPAK I DUSU KOLIKO GOD TO MOZEMO JER MOZDA U TOM DRUGOM UNIVERZUMU MATERIJALNO NE BUDE VAZNO!

KAD BIL GEJTS I SUNCE BLOKIRA

 TOLIKO GA CESTO SPOMINJEM DA TO NIJE NORMALNO! NAJGORE OD SVEGA STO O NJEMU IMAM JAKO LOSE MISLJENJE. A OPET MNOGI KAZU DA JE FILANTROP I DA CINI DOBRA DELA. NE ZNAM KOME VEROVATI. MENE NJEGOV LIK IPAK NAJVISE ASOCIRA NA ZELJU ZA DEPOPULACIJOM I DA ON TRAZI NAJPOGODNIJI NACIN DA SE UNISTI STO VISE LJUDI. PA MAKAR IM I SUNCE UZEO KROZ PRICU DA IM CINI DOBRO. KAO I KAD DAJE VAKCINU ZA DECU U AZIJI I AFRICI PA ONA ILI OSTANU STERILNA ILI UMIRU JOS KAO DECA....

Da se vratimo na pricu o Suncu za koje sam ja ucila da je izvor zivota na Zemlji. To jest da bez Sunca ne moze da zivi ni jedan organizam, ni biljke ni zivotinje, pa naravno ni ljudi.

Naučnici sa Harvarda rade na slanju balona iznad Švedske, a njihov cilj je da ustanove hoće li blokiranje sunčeve svetlosti koje direktno utiče na Zemlju pomoći u borbi protiv globalnog zagrevanja.

Prvo testiranje, koje bi se moglo dogoditi sledeće godine ili početkom 2022, finansijski je podržao i osnivač Majkrosofta Bil Gejts.

Ovaj prvi test bio bi samo test balona i instrumenata koji bi se koristili u eksperimentu. Naučnici bi proučavali hemijske reakcije u stratosferi kroz balon koji bi leteo 10 kilometara iznad Zemlje. Projekat su finansirali privatni donatori, a sada im se pridružio Bil Gejts.

Krajnji cilj projekta je korišćenje balona za slanje reflektujućih čestica u atmosferu u nadi da će blokirati ili ograničiti direktnu sunčevu svetlost na Zemlju i smanjiti učinke globalnog otopljenja.

Projekat finansira Univerzitet Harvard i njegov istraživački program solarnog geoinženjeringa, a delom ga finansira i pomenuti Gejts, kao i grupa investitora u rizični kapital, poverioci starijih hedge fondova i drugi povezani sa kompanijama poput Google-a i Hewlett-Packard-a.

Ako SCoPEx-ov eksperiment bude uspešan, to bi mogao biti važan korak u promeni obrasca globalnog otopljenja, kažu naučnici, ali neki su zabrinuti da bi projekat mogao dati zabludu o borbi protiv pomenutih globalnih promena.

Izražena je najveća zabrinutost da bi reflektovanje sunčeve svetlosti moglo promeniti stvari poput vremenskih obrazaca i rasta biljaka.

Uz to, neki ističu da bi se ovaj projekat mogao smatrati jednostavnim rešenjem umesto rešavanja glavnih problema globalnog zagrevanja.

Umesto da se bori protiv povećanja emisija, ovaj projekat treba posmatrati kao način usporavanja globalnog zagrevanja, istovremeno pokušavajući da reši važnije probleme, smatra Harvard. To je relativno mali eksperiment vredan oko 20 miliona dolara, ali mogao bi imati velik uticaj na usporavanje rastućih emisija, kažu.

Cilj projekta je puštanjem balona u stratosferu otpustiti oko dva kilograma prirodnih hemikalija, poput kalcijumovog karbonata i sulfata.

Njihovim puštanjem stvorila bi se takozvana “poremećena vazdušna masa” koja bi bila duga oko jedan kilometar i široka 100 metara. Naučnici bi izmerili disperziju hemikalija i ispitali koliko je ovaj alat delotvoran u borbi protiv globalnog zagrevanja.

Čak i da taktika deluje, takav bi se pristup morao primenjivati u celom svetu, a nije jasno koje bi se zemlje složile sarađivati, koliko bi velike posledice imale na divlje životinje i biljni svet.

PA MOZDA BI ODGOVOR BIO DA KAD SE ZAKLONI SUNCE PRESTAJE ZIVOT NA ZEMLJI. I KAD BIL GEJTS JAVNO GOVORI O 'ZLATNOJ MILIJARDI' ( OPTIMALAN BROJ LJUDI NA NASOJ PLANETI) ON ZAPRAVO GOVORI O UNISTAVANJU NE SAMO LJUDI NEGO I ZIVOTINJA I BILJAKA KOJI SU HRANA LJUDIMA .SAD NEK MI NEKO OBJASNI AKO POKRENES PROCES BLOKIRANJA SUNCA I KRENES DA UNISTAVAS ZIVI SVET NA PLANETI KAKO CES U NEKOM MOMENTU ZAISTAVITI TAJ PROCES BAS KAD BUDE TA 'ZLATNA MILIJARDA' NEKIM CUDOM OSTALA I NEKE BILJKE I NEKE ZIVOTINJE? DA LI CE MOCI DA SE TAJ PROCES ZAUSTAVI? A JOS VISE SE PITAM ZASTO LI SE TAJ PROCES UOPSTE POKRECE?

2020-TA STATISTIKA I ZANIMLJIVOSTI

PROSLA JE JEDNA OD NAJGORIH GODINA! MENI LICNO NIJE BILA LOSA CAK NAPROTIV! DOBILA SAM UNUCICU,SVI SMO ZDRAVI I EKONOMSKI NEKAKO ODRZAVAMO NORMALAN ZIVOT. MEDJUTIM, SVET OKO MENE KAO DA SE RASPADA I NE MOGU DA NE PRIMETIM STA SE SVE DESAVA. HAJDE MALO DA VDIMO STATISTIKU PROSLE 2020-TE I NEKE JOS ZANIMLJIVOSTI.

Osamdesetih godina dvadesetog veka, Hiroaki Ota, japasnki psihijatar koji radi u Parizu, kod japanskih turista koji posećuju ovaj grad, identifikovao je retko stanje. Neobičan poremećaj pratili su simptomi kao što su anksioznost i vrtoglavica, čak i halucinacije - a kao njihov uzrok identifikovao je razočarenje francuskom prestonicom.

"Pariški sindrom" kod turista, kako je nazvao ovo stanje, usled ukidanja međunarodnih putovanja zbog pandemije, bio je manje uočljiv ove godine. Međutim, stanovnici i dalje često imaju pojačano lupanje srca zbog cena grada u kom žive.

Prema najnovijim rezultatima Ankete o troškovima života širom sveta koju je sprovela Ekonomska obaveštajna jedinica (EIU), sestra kompanija Economist-a, francuska prestonica ima najviše životne troškove na svetu dok Hong Kong i Cirih dele prvo mesto u anketi, koja upoređuje cene gotovo 140 proizvoda i usluga u 133 grada širom sveta.

A kada se saberu svi parametri, koji uključuju i promene nastale usled pandemije kovid-19, objedinejna lista najskupljih gradova za život u 2020. godini izgleda ovako:

PARIZ,HONG KONG, CIRIH,SINGAPUR,OSAKA,TEL AVIV, NJUJORK, ZENEVA, LOS ANDJELES, KOPENHAGEN. 

JAVNI PREVOZ KOJI JE POTPUNO DRUGACIJI OD ONOG NA STO SMO NAVIKLI

Na petoj poziciji je klasik. Kada se spomene San Francisko, nemoguće je ne pomisliti na "žičaru", simbol grada iz nekog prohujalog vremena koja ide gore-dole po vrtoglavim padinama grada. Žičare su sastavni deo baštine San Franciska, ali i kolektivne mašte, istaknutih filmova i fotografija. One su i osnovni i autentični sistem javnog prevoza koji prema nekim procenama koristi oko 30 odsto građana San Franciska.

Žičara je uvedena 1873. godine, a danas je u funkciji još samo nekoliko linija, koje od 1964. godine imaju status nacionalnog spomenika. Najpoznatije su rute Powell-Mason i Powell-Hyde, a žičarom možete stići do mnogih glavnih atrakcija kakve su Fisherman’s Wharf, Ghirardelli Square, Nob Hill i ulica Lombard.

Na četvrtoj poziciji su poznati džipovi (jeepneys) na Filipinima. Posle Drugog svetskog rata, SAD, koje su vojno okupirale teritoriju Filipina, ostavile su svoje džipove iza sebe. Ovi napušteni džipovi pronašli su drugi život, postavši sistem javnog prevoza. Džipovi funkcionišu kao autobusi, a krasi ih jarka boja i druge vrste ukrasa. Ako odete na Filipine, ne propustite jednu vožnju u njima!

Na trećem mestu su čamci od trske (totora) u Peruu. Duž jezera Titikaka, na granici sa Bolivijom, indijske zajednice Ajmaras i Uros koriste totora, biljnog "rođaka" trske, koji može narasti i do 10 stopa visoko, za izgradnju svojih čamaca. Ovi čamci su pouzdani jer je trska totora vrlo otporna na vodu i vrlo jaka kada je pletena.

Na drugom mestu je voz od bambusa u Kambodži. Nekoliko kilometara od grada Batambang, čini se da su železničke pruge napuštene. Međutim, stanice rasute širom regiona svedoče o njihovoj aktivnosti kada su bambusovim vozovima vođeni radnici na popravku oštećenih delova koloseka. Danas je "voz od bambusa", ​​ili norry, prilično turistička atrakcija i putnici se slažu da se to iskustvo isplati.

Zlatna medalja ide hongkonškim pokretnim stepenicama. Da, ovo su zaista sistemi javnog prevoza, koji omogućavaju ljudima da se prebacuju iz jedne zgrade u drugu, a da ne stanu nogom na zemlju. Tamo nije retkost da su ulice obložene pasarelama i pokretnim stepenicama kako bi se lokalnom stanovništvu olakšalo kretanje. Kako je centar ostrva delimično pokriven planinama, ova neobična prevozna sredstva su vrlo korisna za penjanje niz padine bez trošenja energije.

Naravno prave se mnoge liste, svode se racuni, a meni je ovo bas bilo super. Da li skupi gradovi zaista pruzaju svu udobnost svojim stanovnicima? I da li je ovaj alternativni nadasve zanimljiv javni prevoz bolji od naseg guzvanja po autobusima? 

U DANASNJE VREME KADA SE SVET MENJA PRED NASIM OCIMA IZ SATA U SAT MOZDA I JESTE ODGOVOR NA PRVO PITANJE DA MNOGO TOGA IPAK ZAVISI OD NOVCA, A ODGOVOR NA DRUGO PITANJE BI SVAKAKO BIO DA TREBA DA SE STO VISE VRACAMAO PRIRODI I BEZIMO IZ URBANIH SREDINA JER JE PREZIVLJAVANJE GRADSKOG PREVOZA PRETESKO.

USTVARI NOVO UPUSTSTVO ZA  NORMALAN I BOLJI ZIVOT BI SVAKAKO BILO ZIVI U PRIRODI I SA PRIRODOM, ALI SA DOSTA NOVCA. NEMOGUCE ZAR NE? PA IPAK LEPO JE MASTATI!

MIKROPLASTIKA

 

JEDNO JE KAD COVEK SAM PRAVI KIBORGA. KAD IZIGRAVA BOGA SPAJAJUCI ZIVO I NEZIVO. A SASVIM DRUGO JE KADA NAM SE BEBE RADJAJU SA MIKROPLASTIKOM U PLACENTI!

Teško je reći koliko je mikroplastika duboko prodrla u našu okolinu, a sada, čak i u naša tela. Ali važno je napomenuti da, iako još uvek nemamo saznanja u vezi njihovih posledica na ljudsko telo, već znamo da za druga bića, poput morskog života, ona može imati katastrofalne efekte, uključujući poremećaj reproduktivnih sistema, zastoj u rastu, smanjen apetit, zapaljenje tkiva i oštećenje jetre i promenjeno ponašanje i ishrana.

Jedno istraživanje je prvi put pronašlo čestice mikroplastike u posteljici nerođenih beba, što su istraživači označili kao „razlog za ozbiljnu zabrinutost“.

Studije su već pokazale da svakodnevno unosimo oko 330 sitnih komada plastike, veličine semena susama ili manje. Ali u kojoj meri su ove čestice uspele da se uvale u naše organe, kao i to kakve su tačno posledice ostaje relativno nepoznato. Naučnici se plaše da bi u sebi mogle sadržati hemikalije koje bi mogle naneti dugotrajnu štetu ili poremetiti imuni sistem fetusa u razvoju.

Novo istraživanje otkrilo je mikroplastične čestice u posteljici četiri zdrave žene koje su imale i normalne trudnoće i uredne porođaje. Ove čestice su majke verovatno unele ili udahnule. Otkrivene su i na fetalnoj i na materinoj strani placente, kao i u membrani unutar koje se fetus razvija.

Iako je kod svake majke pronađeno desetak plastičnih čestica, ispitano je samo oko četiri procenta posteljice, što znači da bi stvarni broj mogao biti veći. Sve čestice su imale tragove pigmenata i crvenih, plavih, narandžastih ili ružičastih boja, koje su možda izvorno dolazile iz ambalaže, boja ili kozmetike i proizvoda za ličnu negu.

„To je kao da ste rodili bebu-kiborga: nije više sačinjena samo od ljudskih ćelija, već od mešavine bioloških i neorganskih tvari“, rekao je Antonio Ragusa, direktor akušerstva i ginekologije u bolnici San Đovani CKalibita Fatebenefrateli u Rimu, koji je vođa studije. „Majke su bile šokirane.“

Istraživanje pod nazivom „Plasticenta: prvi dokaz mikroplastike u ljudskoj posteljici“ objavljeno je u časopisu Environment International. Istraživači u članku navode sledeće: „Zbog presudne uloge placente u podršci razvoju ploda i u interakciji sa spoljnim okruženjem, prisustvo potencijalno štetnih čestica plastike je razlog za ozbiljnu zabrinutost. Potrebno je izvršiti dalje studije kako bi se procenilo da li prisustvo mikroplastike može pokrenuti imuni odgovor ili dovesti do oslobađanja toksičnih zagađivača, što škodi organizmu”.

Mikroplastika potencijalno može da omete rast fetusa i prouzrokuje preeklampsiju (komplikaciju trudnoće koju karakterišu visok krvni pritisak i znaci oštećenja drugih organa, najčešće jetre i bubrega), navodi se u studiji. U studiji su učestvovale još dve žene i kod njih u posteljici nije nađena mikroplastika, što je možda rezultat različite fiziologije, ishrane ili načina života.

Da bi sprečili plastičnu kontaminaciju posteljice, u bolnici insistiraju na pakovanjima bez plastike. Akušeri i babice koriste pamučne rukavice za pomoć porodiljama, a u procesu istraživanja su korišćeni samo pamučni peškiri. Pupčana vrpca je takođe presečena metalnim makazama, izbegavajući kontakt sa plastičnim materijalom.

U oktobru su naučnici otkrili da bebe širom sveta, hranjene adaptiranim mlekom u plastičnim bočicama, gutaju milione čestica dnevno. A 2019. istraživači su izvestili o otkrivanju čestica zagađenja iz vazduha na fetalnoj strani placente, ukazujući da su i nerođene bebe izložene zagađenju izazvanom automobilskim saobraćajem i sagorevanjem fosilnih goriva.

„Bilo bi naivno misliti da je plastika svuda oko nas, ali ne i u nama. Sada nudimo istraživačku platformu koja će omogućiti nama i drugim da vidimo nevidljivo – vrlo sitne ostatke plastike nevidljive golim okom. Tako sitne čestice mogu biti rizik za zdravlje“, upozorio je Rolf Halden sa Univerziteta ArizonA.

Razvijena metoda omogućava da se identifikuje prisustvo različitih tipova plastike, a među njima je i ona koja se koristi za proizvodnju flaša. Istrazivaci  su u 47 uzoraka pronašli i bisfenol A. hemikaliju koja se koristi za pravljenje plastike.

Istraživači sada analiziraju tkiva u kojima su se skupljale čestice plastike. Prethodna istraživanja su pokazala da ljudi konzumiranjem namirnica i disanjem godišnje u organizam unesu 50.000 čestica plastike.Taj broj je najveći u Londonu.

Već je poznato da plastika šteti morskim stvorenjima, ali i da se čestice plastike prisutne u srcu i ljudskom mozgu dovode u vezu sa rizikom od karcinoma mozga.

Mikroplastika ne zagađuje samo svetska mora. Milijarde ljudi svakodnevno sa vodom za piće iz vodovoda u telo unose i nevidljive plastične mikročestice. Odakle one u vodi i koliko su opasne?

Za studiju je uzeto 150 uzoraka vode iz vodovoda iz gradova sa pet kontinenata. 83 posto uzoraka je sadržavalo plastične čestice. To znači da samo 17 posto uzoraka nije sadržavalo plastične čestice. Studija je istraživala samo da li ima plastike, a nije se bavila njenom toksičnošću odnosno opasnošću za zdravlje. Mikroplastike naravno ima i u hrani!

STA RECI NA SVE OVO? ZAGADJENJE I ZAGADJENJE SVUDA OKO NAS PA I U NAMA. NA SVE TO VIRUSI I NEDOVOLJNO ISPITANE VAKCINE. PA KAKAV IMUNI SISTEM COVEK DA IMA KOJI MOZE OD SVEGA OVOGA DA SE ODBRANI?

USKORO POSTAJES IDIOT

ZNAM VREME JE PRAZNIKA, SLAVIMO ,A U SUSTINI STA IMAMO DA SLAVIMO. PA OPET NOVOGODISNJA EUFORIJA NIKAD NE MOZE DA SE UGASI SASVIM. DOKLE GOD JE LJUDI POSTOJACE TA NEKA NADA U BOLJE SUTRA ,A ONDA DODJE UMBERTO EKO!

Ne bih želeo da ovo pismo zvuči previše poučno, da ti pričam o ljubavi prema komšijama, domovini, čovečanstvu i slično.  Ne bi ti ovo ni slušao (već si punoletan, a ja sam prestar), jer se sistem vrednosti toliko promenio da moje preporuke možda nisu ni odgovarajuće.Dakle, želim da ti dam samo jedan savet koji ti može biti od koristi sada kada koristiš pametne telefone. Neću ti reći da ne koristiš telefon iz straha da ne zazvučim kao glupi starac. I sam koristim mobilni . Želeo bih da razgovaram o bolesti koja je pogodila tvoju generaciju i onu pre tebe, koja već studira na univerzitetima. Govorim o gubitku pamćenja.

Istina je da ako želite da znate ko je Karlo Veliki ili gde je Kuala Lumpur, samo kliknete na dugme i odmah sve saznate sa Interneta. Uradite to kada vam je potrebno, a onda tu vest sačuvate, ako vam zatreba za školu, recimo. Loša vest je da shvatanje da računar može u bilo kom trenutku odgovoriti na vaše pitanje, odvraća vas od ideje da nešto zapamtite.

Ovaj fenomen se može uporediti na sledeći način: saznanje da autobusom ili automobilom možete uvek da idete iz jedne ulice u drugu, osoba odlučuje da više ne hoda. Ali ako prestanete da hodate, pretvorićete se u osobu koja je prisiljena da se kreće u invalidskim kolicima.Oh, znam da se baviš sportom i da znaš kako da nabilduješ telo, ali nazad na mozak.

Mozak je poput mišića na nogama. Ako prestaneš da vežbaš, postaće mlitav i pretvorićeš se u idiota. Pored toga, svi rizikujemo da razvijemo Alchajmera u starosti, a jedan od načina da izbegnemo ovu nevolju je treniranje pamćenja.

Ovo je moj recept. Svako jutro nauči kratku pesmicu, kao što smo na to bili prinuđeni kada smo bili deca. Možeš da zakažeš takmičenje sa prijateljima. Ako ne voliš poeziju, onda zapamti sastav fudbalskog tima, ali moraš znati igrače ne samo onog tima za koji navijaš, već i igrače drugih timova, kao i njihove prethodne kompozicije.

Takmičite se u sećanju naslova knjiga koje ste pročitali. Da li se tvoji prijatelji sećaju kako su se zvali mušketiri iz filma i knjige “Tri musketara”?

Ako ne želite da čitate knjigu Tri musketara (onda ne znate šta gubite), igrajte sličnu igru sa knjigom koju ste pročitali.

Izgleda kao igra, ali i jeste to igra, ali videćete kako vam je glava ispunjena likovima, pričama i svim vrstama uspomena.

Zapitajte se zašto se računar nekad nazivao elektronskim mozgom. To je zato što je zamišljen po modelu našeg mozga, s tim što je naš mozak daleko moćniji i bolji.

Mozak je računar koji je uvek uz vas, njegove mogućnosti se proširuju kao rezultat vežbanja, dok vaš računar gubi brzinu nakon duže upotrebe i treba ga zameniti već nakon par godina. A vaš mozak vas neće izdati i do 90 godina, a sa 90 godina, ako ga vežbate, pamtiće više nego što se sećate sada. Takođe, besplatno!

Zatim postoji istorijsko sećanje, koje nije povezano sa činjenicom tvog života ili sa onim što si pročitao. Ona čuva one događaje koji su se dogodili pre tvog rođenja.

Danas, kad idete u bioskop, morate doći na početak filma. Kada film počne, kao da vas sve vreme vode za ruku, objašnjavajući šta se događa. U moje vreme u biskop ste mogli da uđete bilo kada, čak i usred filma. Mnogi događaji su se već dogodili pre vašeg dolaska i vi ste morali brzo da “pohvatate konce”. Ako bi vam se film svideo, mogli ste da ga gledate ponovo. Rodio sam se u vreme kada je bilo važno da znam i razumem to što se dogodilo pre mene. To je bilo neophodno kako bih bolje razumeo događaje danas.

Danas bi škola trebalo da vas uči da pamtite šta se dogodilo pre vašeg rođenja, ali nisam video da to čini kako treba. Razne ankete pokazuju da današnja omladina, čak i univerzitetska, rođena 1990. godine, ne zna, a možda i ne želi da zna šta se dogodilo 1980. godine, kamoli šta se dogodilo pre 50 godina.

Uzmite u obzir da pamćenje možete trenirati ne samo uz pomoć knjiga i časopisa, već i uz pomoć Interneta.

Internet je koristan i za istraživanje istorije, ne samo za ćaskanje sa društvom.  Kako su dinosaursi izumrli? Kako se zvao predak bika? Pre stotinu godina više je bilo tigrova nego danas,zasto? Ko je bio drugi papa u istoriji? Kada je stvoren Miki  Maus?

Mogao bih da ova pitanja nižem beskonačno i sve bi to bile sjajne teme za istraživanje. Sve ovo se mora zapamtiti. Doci ce dan i ostarices, ako sve ovo saznas i upamtis, osecaces se kao da si ziveo hiljadu godina.

A tvoji prijatelji koji ne istražuju, ne čitaju i ne pamte, živeće samo jedan mali, kratki, bedni život.

Sve ovo sam podelila sa vam zato sto morate da budete svesni da ce on line nastava i najmodernija tehnologija unistiti onaj svet koji smo mi poznavali. Mozda ce svet biti bolje mesto, medjutim , ne shvatam kako je bolje mesto ono na kome niko ne razmislja!

ZASTO SMO ZABORAVILI NA SVOJ MOZAK? ZASTO VISE NEMAMO POVERENJA U NJEGA? ZASTO PROPUSTAMO NAJVECE ZADOVOLJSTVO NA SVETU UCENJE I CITANJE KNJIGA? BAR SADA KADA SMO PREPUSTENI SAMI SEBI JER NAM ONEMOGUCAVAJU BILO KAKVE KONTAKTE SA DRUGIM LJUDIMA PROBAJMO DA SE VRATIMO U SRECNO VREME UPOTREBE MOZGA!

SRECNA NOVA 2021-VA GODINA!

STA MOZETE DA UCINITE ZA SVOJE RODITELJE

KRAJ 2020-TE KOJI JEDVA DOCEKUJEMO! MEDJUTIM SLEDI NAM ISTA TAKVA  ILI MALO BOLJA GODINA DA  NE BUDE OVAJ ZADNJI TEKST PESIMISITICAN DO KRAJA PA DA KAZEM MOZDA I GORE GODINE. VIDELI SMO STA RODITELJI MOGU DA UCINE ZA DECU. HAJD SAD DA OBRNEMO PITANJE: KOLIKO SU DECA SPREMNA DA UCINE NESTO ZA SVOJE RODITELJE?

Pocnimo od toga da ste vi napravili dete svojim izborom partnera i svojom zeljom da imate dete. Dete naprotiv nije moglo da izabere roditelje. Naslo se tu gde je i  zivot ce mu  odrediti upravo roditelji. To bi obe strane trebale da imaju uvidu pa uz ljubav da obavezno uvedu komponentu empatije,kompromisa i razumevanja. Tako da roditelje shvatamo tek onda kad  i sami postanemo roditelji sto je u mnogim slucajevima dosta kasno da se poprave greske iz perioda puberteta. Ali treba da razmislimo i kakve poruke roditelji salju detetu tokom odrastanja, jer se deca evidentno ugledaju na roditelje. Ako im saljemo uglavnom negativne signale sigurno necemo stvoriti osobu punu empatije  koja  ce nam  pruziti pomoc kad nam bude trebala. Recimo:

Devojčica od oko pet godina u hipermarketu je slučajno srušila robu s police. Nešto se razbilo. Mama je da strašno viče na nju. Pored fraze „kako si smotana i nesposobna“ bila je i fraza „bolje da te nisam ni rodila!“

„Smotan si i nesposoban!“ – bespomoćnost, apatija, lenjivost, inertnost, nesamostalnost, nesigurnost u sebe.

„Prestani da pametuješ!“, „Ćuti – nemaš pojma“, „Nemoj biti mimo sveta. Budi kao svi ostali!“ – dete nema svoje mišljenje. Nema interesovanja za spoznajne delatnosti. Bez inicijative. Ne ispoljava svoje sposobnosti. Guše se individualnost, liderske osobine, harizma. Dete ne može ispoljiti svoje talente.

„Ne plači“, „Prestani da besniš“ – odricanje detetovih osećanja. Dete ne raspoznaje i ne razume svoja osećanja. Suzbijena intuicija. Čovek ne može da upravlja svojim emocionalnim stanjem. Negativna osećanja mu razaraju organizam iznutra (psihosomatske bolesti).

„Ništa ne pipaj, ja ću to uraditi!“ – dete prestaje da radi bilo šta, čak i kada se zamoli. Bespomoćnost, neodgovornost, pasivnost, nesamostalnost, infantilnost.

„Ne lepi se za mene?! Odmakni od mene! Šta se držiš moje suknje!“ – dete gubi interesovanje za opštenje. Udaljuje se i zatvara.

„Još si mali za to!“ – infantilnost. Okolina će se ophoditi prema njemu kao prema detetu. Nikada neće odrasti. Neodgovornost. Nesamostalnost. Odsustvo motivacije. Podložan tuđem uticaju. Traži partnera koji će mu biti „roditelj“.

„Ugledaj se na Janka, on je to uradio kad sebe…“ – kompleks „nisam dovoljno dobar“. Nesigurnost, nisko samovrednovanje. Težnja da se zadovolje očekivanja okoline da bi se zaslužila ljubav. Odsustvo osećanja ličnog dostojanstva.

Tako isfrustrirano dete zelece sto pre da ostavi takve roditelje. I to u pravom smislu reci, nece zeleti nikakav kontakt sa njima kada se osamostale.

Ima sad tu i licni primer kada se roditelji ponasaju lose prema svojim roditeljima ( babama i dedama svoje dece)  ito pred njima. Deca to pamte  ibukvalno se i oni tako ponasaju prema vama,a vi se cudite zbog cega je to tako.

Roditelji su naši stvoritelji i uništitelji, a to nisam izmislila  ja, nego Tomas Bernhard. Oni su nas doveli na ovaj svet, vezali za sebe i emotivno uništili, a kada više nismo mogli da izdržimo, mi smo raskinuli tu vezu. Raskid kao takav nije bitan za moju priču, već ono što se nakon njega dešava. Psiholozi kažu da ste odrasli tek kada oprostite roditeljima, ali kako to da učinimo?Jer zasto su nas unistili ako nas vole? Odgovor na ovo pitanje je vrlo jednostavan, zato što su morali. Jednostavno je neminovno da nas roditelji emotivno povređuju. Oni to rade iz najbolje namere i koliko god poznavali psihologuju, ne mogu da znaju šta je to što će vas povrediti. Nekada to mogu biti sitnice, poput toga da ne odreagujete onako kako su oni očekivali.

Raskid s roditeljima je onaj kada polako nestajete i počinjete da menjate taj odnos, a oni svesni šta se dešava i dalje pokušavaju da vas zadrže. Nakon raskida odmah ide osuda, jer mi pravo upoznamo deo sebe, pa shvatimo da su oni krivi za to, pa raskinemo i onda ih osuđujemo, jer mi smo prosto takvi. Ja sam moje roditelje prestala da osuđujem kada sam bolje upoznala  njihove roditelje, kada sam upoznala  roditelje ljudi u svom okruženju i shvatila  da moji nisu tako loši. Sada ćete reći da je to lako, ali nije bilo. Morala  sam prilično da upoznam sebe, kako bi umela  da se izopštim i sagledam druge objektivno. Kada sam to uspela , onda sam njih sagledavala objektivno kao ljude, a ne kao moje roditelje. Tada sam shvatila  da su oni sjajne osobe  i ponovo sam ih zavolela.

I jos samo da pomenem decu koja su zbog razvoda ili  smrti ostala samo sa jednim roditeljem. Ta deca ( znam na licnom primeru) jako su vezana za tog roditelja s kojim zive ali su obicno ako je u pitanju razvod ljuta na majku sto nije ostala sa ocem u braku!

Ovde vam necu navesti jedan drastican primer kao u prethnodnom blogu jer znam mnogo primera gde su se deca na njbolji moguci nacin oduzila roditeljima. znate i sami sta je to. Paznja i ljubav do kraja zivota.

TAKO DECO MOJA I DECO MOJE DECE BAKA  I MAMA VAM OSTAVLJA SVOJE BLOGOVE KAO TESTAMENT. KAO UPUTSTVO ZA ZIVOT. PROCITAH NEGDE DA SE DECA KAD IM UMRE RODITELJ CESTO KAJU STO IM DOK SU BILI ZIVI NISU POKLANJALI VISE PAZNJE ILI STO IH NISU PITALA SVE STO ZELE. ZBOG TOGA POSTOJI SADA APLIKACAJA GDE MOZETE DA OSTAVITE SVOJOJ DECI PORUKU ILI ODGOVORE NA PITANJA KOJA BI ONA HTELA DA VAM POSTAVE  ILI DA ZNAJU NESTO O VAMA. JA TO RADIM KROZ MOJE BLOGOVE. POKUSAJTE DA BUDETE DOBRI  NAJVISE STO MOZETE, ,DA IMATE BLIZAK ODNOS SA RODITELJIMA I DA CINITE ZA NJIH LEPE STVARI KAO STO SU I ONI ZA VAS DOK STE VI BILI NESPOSOBNI DA SAMI CINITE MNOGE STVARI. NE OSECAJTE TO KAO OBAVEZU ILI SMARANJE JER NI VI NISTE BILI LAKI ZA CUVANJE, VASPITAVANJE  I NEGOVANJE!