patispanj

уторак, 23. март 2021.

BLIZANCI

BLIZANCI SU MNOGO SLATKI ( SEM KAD SU HOROSKOPSKI ZNAK) - MISLIM JA NEMAM BLIZANCE SEM U HOROSKOPU ( I TO TRI) PA ZNAM O CEMU PRICAM. ZANIMLJIV JE PODATAK DA SE SADA RADJA VISE BLIZANACA NEGO IKAD.

Svake godine se rodi oko 1,6 miliona blizanaca, a svako 42. dete na svetu je blizanac.

Relativni i apsolutni broj blizanaca u svetu veći je nego što je ikada bio od sredine dvadesetog veka i ovo je verovatno maksimum svih vremena“, rekao je profesor Monden. „Ovo je važno jer su porođaji blizanaca povezani sa većom stopom smrtnosti među bebama i decom i većim brojem komplikacija za majke i decu tokom trudnoće, kao i tokom i posle porođaja.“

Ali otkuda taj porast? Studija, objavljena u petak u medicinskom časopisu Human Reproduction, nagoveštava dva glavna faktora.

Prvo i najvažnije je rast tehnika medicinski potpomognute oplodnje (MAR), kao što su vantelesna oplodnja, veštačka oplodnja i stimulacija jajnika, koje su povezane sa povećanom verovatnoćom začeća blizanaca. Tokom postupaka poput vantelesne oplodnje, lekari često usade više oplođenih embriona majkama kako bi povećali šanse za

barem jednu uspešnu trudnoću. U nekim slučajevima dva embriona postaju održivi fetusi, što povećava globalnu stopu nataliteta blizanaca.

Tehnike veštačke oplodnje pojavile su se u bogatijim zemljama tokom sedamdesetih, šireći se na ekonomije u razvoju u Aziji i Latinskoj Americi osamdesetih i devedesetih godina XX veka, da bi na kraju stigle i u razvijenije delove Južne Azije i Afrike nakon 2000. godine.

Drugi, sekundarni faktor rasta je što se ljudi kasnije odlučuju na rađanje dece, što je primećeno u mnogim zemljama tokom poslednjih nekoliko decenija. Stopa udela blizanaca u novorođenima raste sa godinama majke, što znači da što duže osoba čeka da zatrudni, veća je verovatnoća da će začeti blizance.

a bi ispitali trend porasta, istraživači su prikupili informacije o stopama udela blizanaca za period 2010. do 2015. iz 165 zemalja - koje pokrivaju 99 posto svetske populacije - kao i informacije za period 1980. do 1985. iz 112 zemalja.

U oba perioda, Afrika je imala najveću stopu i nije pokazivala značajniji porast tokom vremena, obrazac koji su istraživači povezali sa velikim brojem dvojajčanih blizanaca, što je najverovatnije rezultat genetskih razlika u afričkim populacijama. Dalje su primetili da se oko 80 posto svih blizanaca u svetu sada rodi između Azije i Afrike. Ali Evropa, Severna Amerika i okeanske zemlje ih sustižu.

„Apsolutni broj rođenih blizanaca povećao se svuda osim u Južnoj Americi“, rekao je profesor Monden. „U Severnoj Americi i Africi broj se povećao za više od 80 procenata, dok je u Africi je ovaj porast gotovo u potpunosti uzrokovan rastom stanovništva.“

Većina povećanja dolazi od dvojajčanih blizanaca, dok je tokom vremena došlo do male promene u stopi monozigotnih blizanaca - rođenih iz iste jajne ćelije. Ali istraživači veruju da smo možda dostigli maksimum i da nema dalje.

„Većina podataka sugeriše da smo na vrhuncu u zemljama sa visokim prihodima, posebno u Evropi i Severnoj Americi. Afrika će biti jedan od glavnih pokretača u narednim decenijama “, rekao je profesor Pison. „Mogli bismo videti kombinaciju niže ukupne plodnosti, starijih uzrasta pri rođenju i više medicinski potpomognute oplodnje. Prva bi dovela do nižih stopa udela blizanaca, a druge dve do više stope“.Profesor Pison, međutim, dalje primećuje da je neto učinak ovih različitih uzroka teško predvideti. Istraživači planiraju da ažuriraju svoje rezultate podacima za početak ove decenije kako bi ispitali da li su stope udela blizanaca zaista dostigle vrhunac u zemljama sa visokim dohotkom, ali i kako bi izmerili efekat tehnika veštačke oplodnje koje postaju sve raširenije u zemljama sa niskim i srednjim dohotk

RODITELJI blizanaca znaju da je to dupla obaveza, ali i dupla radost, a evo nekih podataka koje, možda, niste znali o blizancima:

Podaci pokazuju da je jedna od 80 trudnoća blizanačka, a na hiljadu rođene dece na svet dođe od 3 do 5 jednojajčanih blizanaca

Oni su identični, a često su im i otisci prstiju vrlo slični, odnosno izgledaju kao odraz u ogledalu. Interesantno je da se blizanci sa različitom bojom kože rađaju veoma retko, ali genetičari tvrde da će ih biti sve više, jer i majka i otac daju detetu po 50 odsto svojih gena, a prva generacija potomaka roditelja različite rase uglavnom ih ravnomerno raspoređuje.

Kada su u pitanju jednojajčani blizanci uglavnom su istog pola, dok su blizanci različitog pola uvek dvojajčani. Jednojajčani blizanci su uglavnom rezultat slučajnosti, dok se dvojajčani najčešće rađaju kada žena ima veći broj ovulacija ili je za to genetski predodređena.

Čak polovina blizanaca razvije svoj jezik, razumljiv samo njima, i to najčešće u drugoj godini. Kvare govor i modifikuju ga, ali se savršeno razumeju. Velika je verovatnoća da će blizanci biti levoruki. Čak svaki peti piše levom rukom, dok je kod ostale populacije levoruko samo 10 odsto ljudi.

Među blizancima ima više dečaka nego devojčica, ali je curica više kada se rađaju trojke.

Što se rasa tiče, najviše se rađaju blizanci crne rase, od 4 do 5 puta više nego kod pripadnika žute ili bele rase.

Majke koje rode blizance, pogotovo prirodnim putem, telesno su jače i izdržljivije, pokazuju istraživanja. One su zdravije, duže žive i lakše se oporavljaju od trudnoća i porođaja.Podaci pokazuju da je 10 odsto opšte populacije levoruko, dok je među blizancima taj procenat značajno viši. Naime, njih oko 22 odsto piše levom rukom.ko je opštepoznato da jednojajčani blizanci neverovatno liče jedno na drugo, postoje i oni koji bukvalno izgledaju kao odraz u ogledalu. To znači da su neke njihove fizičke osobine iste, ali suprotno pozicionirane. Recimo, jedno od njih može imati beleg na levoj strani lica, a drugo na desnoj. Ponekad se događa i da su im organi raspoređeni kao u ogledalu, odnosno, jednom od njih je srce na desnoj, a drugom na levoj strani.

Blizanci kao odraz u ogledalu nastaju kada se oplođeno jajašce razdvoji kasnije nego inače.Stopa rađanja blizanaca u zapadnoj Africi je oko četiri puta veća nego u ostatku sveta. Prema istraživanju iz 1990. godine objavljenoj u časopisu Science istraživači su proučavali više od 100 parova blizanaca koji su odrasli odvojeno. Rezultati su pokazali da, iako nisu odrasli zajedno, i dalje dele mnoge osobine, temperament, lične i profesionalne interese. upak je u stvari zarasli ožiljak presečene pupčane vrpce i zavisi samo od toga kako je ona prerezana, što je jedan od mogućih načina razlikovanja jednojajčanih blizanaca. Osim toga, baš kao i svi drugi ljudi, i blizanci imaju jedinstvene otiske prsta.eđu mnogim faktorima koji utiču na to hoćete li imati blizance, čini se, ističe se i vaša visina. U studiji iz 2006. objavljenoj u časopisu Journal of Reproductive Medicine, dr sc. Geri Stejnman otkrio je kako žene koje su više od proseka imaju veću verovatnoću da će roditi blizance. životinjskom svetu ova pojava nije toliko retka, dok je kod ljudi taj fenomen moguć, ali nije ispitan. Do njega dolazi kada žena tokom ovulacije ima seksualne odnose s dva različita muškarca, te ako dva spermatozoida oplode dva jajašca moguće je da rodi blizance koji imaju različite očeve.ojedina istraživanja su pokazala da čak 40 odsto blizanaca, najčešće u dobi od dve godine, razvija vlastiti jezik razumljiv samo njima. Naučnici smatraju da su žene koje su prirodnim putem rodile blizance fizički snažnije i izdržljivije, lakše se oporavljaju od porođaja i trudnoće, te duže žive. Za razliku od nas koje rodimo blizance u horoskopu.

ZNACI PONAVLJAM BLIZANCI SU ZAISTA VRLO SLATKI I ZANIMLJIVI. CUVALA SAM JEDAN PAR SKORO 3 GODINE. ZAISTA SU POSEBNI ALI I VELIKA OBAVEZA. PA AKO VAM SE DESE ZAHVALITE BOGU DUPLP JER ONI TO ZASLUZUJU. SALIM SE DOBRI SU I OVI HOROSKOPSKI BLIZANCI SAMO AKO ZNATE DA IH UPOTREBLJAVATE I AKO NISU DUPLI BLIZANCI U HOROSKOPU!

недеља, 21. март 2021.

OD PRVOBITNE ZAJEDNICE DO GLOBALIZMA I NAZAD

PITALA SAM SE KOJE DRUSTVO JE POSLE KAPITALIZMA ( JER SU SOCIJALIZAM I KOMUNIZAM PROPALI - KINA SE NE RACUNA) I SHVATIM STA DRUGO- GLOBALIZAM. MADA SVI SAD PRICAJU O DEMOKRATIJI ,A CERCIL LEPO REKAO DA JE DEMOKRATIJA NAJGORI POLITICKI SISTEM AL TRENUTNO NEMA BOLJEG BAR DOK GA NE ZAMENI GLOBALIZAM!

Da demokratija nije najgori sistem ali da je prepuna slabosti koje joj polako ali sigurno dolaze glave u to ćemo se složiti. Da bolji sistem još nije projektovan izvesno je zato što se niko i ne trudi da uradi nešto na tom planu a dok se nešto ne ponudi i u praksi proveri nemoguće ga je oceniti. Na drugo pitanje iz uvoda možemo odgovoriti odrečno: ne postoji fatalnost u promeni društveno-ekonomskih formacija. U 21. veku imamo feudalne monarhije iako bi one morale biti odavno arhivirane. Čitav niz država Bliskog istoka: Saudijska Arabija, Ujedinjeni Arapski Emirati… su do danas feudalne apsolutističke monarhije sa vlašću koja nije izborna i smenjiva već predstavlja nasledni posed jedne ili nekoliko porodica. Što onda znači da su i u Evropi mogli da se očuvaju na vlasti feudalni staleži da je plemstvo umelo da odbrani svoje pozicije. Dakle, nije bilo neminovno da rast kapitalističke proizvodnje dovede do pada plemstva i sveštenstva sa vlasti i do njihove zamene buržoazijom kao novim gospodarećim staležom. U pobrojanim petrolejskim državama koje su prebogate i tehnički ne zaostaju za Zapadom seljaci odavno ne obrađuju zemlju plugom već traktorima a žanju kombajnima a ne srpovima. U tim zemljama imaju i razvijenu naftnoprerađivačku industriju. Ipak, seljaci su kmetovi na feudalnom posedu, industrijska, bankarska i trgovačka klasa nije uspela da svrgne feudalne elite već sa njima deli profit ali ne i vlast. Društvo je skroz prožeto religijiom da je i pravni sistem klerikalan (šerijat) a državom vlada „plava krv“ koja ne pomišlja na izbore, partije, parlamentarizam, slobodu štampe, zbora, udruživanja i takve nekakve bagatele u koje se svi u Evropi kunu. Drugi primer može biti NR Kina koja takođe izgrađuje moćnu industriju i to kapitalističku uprkos svemu javnom zaklinjanju u marksizam ali ne dopušta uvođenje onoga što podrazumeva demokratski politički sistem. Konačno, ako je „zakonitost“ (kako su nas učili u školama) da robovlasništvo prelazi u feudalizam a feudalizam u kapitalizam da bi konačno ovaj prešao u najviši stupanja čovečanstva socijalizam – onda ispada da su sve zemlje i narodi koji su imali kakav-takav socijalizam retardirale i vratile se u prethodnu „formaciju“ koja je lošija. Mnogi sa dužim pamćenjem (naročito što više vremena prolazi od onih „starih dobrih vremena“) potvrdiće vam da je tako. Što vreme više prolazi tegobne strane starog sistema blede u sećanju a ostaju uspomene na ono dobro: siguran posao, socijalna sigurnost, obezbeđeno školovanje i zdravstvo, relativna izjednačenost u prihodima i kudikamo veća pravna sigurnost nego sada.

Demokratija se pokazuje nesposobnom da reši najteže probleme današnjice što je primetno čak i starim demokratijama koje su služile za uzor. Kada je buržoazija podizala narod na bunu protiv feudalne klase ona mu je obećavala takav sistem u kojoj će narod odlučivati po svojoj pameti. Mukotrpno se stiglo do opšteg i jednakog biračkog prava za sve. Međutim, imali smo primere kada je „njegovo veličanstvo narod“ izabralo najpogubniju politiku, jedan od najstrašnijih primera je kako je Hitlerova partija dobila na demokratskim izborima! Nama bliži primeri su ispred nosa. Sa matematičkom preciznošću se može utvrditi da ovde izbore dobija onaj ko ima najmoćnije medije uz sebe, u koga je najviše para uloženo (a pitaj boga ko ih je uložio!), čiji su slogani najviše demagoški i dopiru do najdubljih slojeva naroda i njegove fantazije. Sa fatalnom sigurnošću se može odrediti da će izbore dobiti onaj ko ima najmoćniju propagandu, najbolji marketing, najefikasniju reklamu, najagresivniji pristup.

Pred naletima desnih populista na Zapadu bi mogli da se sete kako demokratija i opšte biračko pravo baš i nisu tlo na kome cvetaju stabilnost i mir a da i ne govorimo o sigurnosti kapitala i profita. Poznata je priča o grupi američkih profesora koji su otišli na neko vreme u Kinu da prenesu tamošnjoj intelektualnoj i političkoj javnosti iskustva američke demokratije. Vratili su se kao pobornici kineskog sistema jer u njemu ne samo što nema partija i rizika sa svakim izborima već nema ni sindikata niti štrajkova a kapitalizam se nesmetano pokazuje u svoj svojoj „efikasnosti“. Tako da će pre SAD poprimiti kineski sistem državnog kapitalizma plus otvorene diktature elita nego što će kineskom vrhu neko prodati američki model slobodnog tržišta plus demokratija.

Koliko god se zamerio „demokratskoj javnosti“ ne ustručavam se da iznesem mišljenje da je narod maloletnik kome je potreban staratelj. Narod ne može o sebi da odlučuje i on stalno ponavlja kolosalne greške. Državom treba da upravljaju ljudi koji su stručnjaci i koji se razumeju u vođenje državnih poslova za šta su potrebna šira znanja i umeća. Ne smete državu i narod prepustiti hirovima većine koja se formira u lepi nedeljni dan ko zna na kojem lažno postavljenom i u suštini nevažnom pitanju. Ne možete upravljanje prepustiti slučajnim ljudima, pohlepnim i samoprecenjenim koji u životu nisu bili ni sekretari mesne zajednice, nisu u životu vodili sastanak ni udruženja pecaroša, koji nisu nikada sastavili čak ni zapisnik o sastanku kućnog saveta – a sistem im je omogućio da postanu ministri i predsednici!!! A gde su im neophodna znanja: ekonomija, politika, istorija, pravo, međunarodni odnosi… Upravljanje se uči. U doba onog starog sistema partija koja je vladala školovala je svoje kadrove najpre po raznim kursevima i večernjim školama da bi konačno otvorila i fakultete političkih nauka koji su smišljeni da proizvode „društveno-političke“ radnike odnosno upravljačku elitu društva. Komunizam je na taj način stvarao svoje „novo plemstvo“ koje je upravljalo narodom u ime naroda. To što se onda zvalo „avangarda radničke klase“ bila je zapravo elita školovana za predvodništvo. Ako prepustite politiku beslovesnoj svetini i njenim hirovima to će biti najpreči put u ambis društva. Narod je u svojoj masi konzervativan i reakcionaran, on se instinktivno opire svakoj novini, on se očas iz poslušne i inertne mase pretvori u linčersku rulju koju predvode ulični demagozi. Mi tome u Srbiji odavno prisustvujemo.

Naravno da globalizam znači ograničavanje, ali šta je bolje? Ako želite punu slobodu idite na planinu i gajite ovce. Imaćete neslućenu slobodu! Samo na usamljenoj planini ne možete uživati u blagodetima moderne civilizacije. A i Internet je slab.

Globalizacija je stadijum u razvoju čovečanstva. Kao što su u jednom istorijskom periodu nastale granice države tako dolazi istorijski period koji će ih ukinuti. A to je globalizacija.Diktatorski stavovi u politici, nauci, umetnosti ne trpe globalizaciju. Takvi diktatori su njeni oštri protivnici. Takvi se štite granicama, političkim i svim drugim, naročito granicama uma.

Ima onih koji su protiv globalizacije jer ona ruši nacionalne granice. Nacionalisti iz nekog razloga svoju naciju vide u nekom posebnom sjaju, pa su onda ponosni što su baš, recimo Mađari ili Pakistanci, ili Francuzi, a ne nešto drugo. Ali dobro sad, to je već druga tema.

Globalizacija dalje smeta kriminalcima, teroristima i sličnima jer im globalne norme osujećuju beg od pravde. Njihovi računi u bankama se globalno blokiraju, a bez novca njihovo skrivanje je otežano. Sem toga sva policija globalizovanog sveta ih traži i njima nije lako.

Obrnuto, globalizacija jako godi svima kojima smetaju granice, jer granice ograničavaju tržište, kretanje, razmenu.anas ceo svet sluša muziku i gleda filmove Amerike. Naša muzika i naši filmovi su, međutim, samo za nas. Ali što ne bismo pravili muziku i filmove za svet? Nije lako? Pa naravno da nije, ali ako to ne učinimo čitava naša kultura će se istopiti i nestati. Globalizacija je veliko takmičenje u kome pobeđuju bolji, veštiji, jači, drskiji, pa i bezobrazniji. A ponekad oni koji samo imaju više sreće. Ostali gube, ponekad potpuno.

U budućnosti čitavi narodi će propasti, izgubiće se, izbledeće. Ali to se stalno dešava. Herodot u svojoj Istoriji pominje stotine naroda od kojih danas ne postoji ni jedan. Opstali su samo oni koji su bili sposobniji, ili su imali više sreće.

Pre 3,5 hiljade godina, iznenada je nestala raskošna Minojska civilizacija. Pretpostavlja se da je uništena u razarajućem talasu nakon eksplozije vulkana Santorini sto kilometara severno od Krita. Minojci, eto, samo nisu imali sreće.

U redu, želimo da opstanemo, ali kako se opstaje? Neki smatraju tako što ćemo da se zatvorimo i čuvamo sve naše od uticaja sa strane, što ćemo zaustaviti globalizaciju na našim granicama! To međutim nije moguće. Bez globalnih rešenja ne bismo mogli ni da telefoniramo, ni da uvozimo, ni izvozimo, ne bismo mogli zapravo ništa.

Stari Grci su bili otvoreni za nove ideje, upijali su nova znanja (čak su i bogove uzeli sa istoka) i na tim osnovama izgradili su novo, grandiozno delo. U novo doba SAD, i sve razvijene zemlje rade isto. Svi su otvoreni za nove ideje i svi su uspešni! Japan, ta duboko tradicionalna zemlja, se otvorio prema Zapadu i danas je sila. Indija se otvara i postaje mnogo moćna zemlja. Kina takođe. I sve šalju rakete u svemir.

Otvaranje nije dovoljno, potrebno je raditi i biti bolji i sve bolji. Hajde da budemo bolji programeri od Indijaca. Hajde da svetu nametnemo balkansku muziku. Ta muzika je divna. Hajde da napravimo za ceo svet balkansku muziku. Hajde da nacrtamo odlične crtane romane, smislimo divne kompjuterske igre. Hajde da Kraljević Marko bude veći junak od Supermena...

Zašto je to tako? Pa izgleda da Amerika ima sistem koji ih tera da se trude, da uče i izmišljaju. Problem je što mi nemamo. Naši društveni, privredni i svi drugi odnosi su tako regulisani da nas koče, sputavaju. Nije dakle naš problem u globalizaciji, nego u nama i pravilima koje smo sami izglasali. I problem je što ćemo radije da vičemo protiv globalizacije, nego da menjamo zakone i način života.Globalizacija je neminovna. To je jedna faza razvoja čovečanstva.

A onda opet Jovo nanovo. Veliki reset pa prvobitna zajednica gde smo svi jednaki i svi imamo isto pa sad kako ga nazvali komunizam ili globalizam sve jedno. Sto znaci da najbolje prolaze neka dobra prosla vremena. Uzgred i dalje imamo robovlasnistvo i feudalizam koji nikad ne prolaze. Kapitalizam ima toliko varijanti da je nemoguce ih sve prepoznati pa samim tim ni nabrojati.

Demokratija po meni ima vise mana nego dobrobiti za jedno drustvo jer uspkos nazivu demos -narod narod nema nikakvu slobodu . Demokratija samo postoji u politickim govorima.

TAKO DA REZIMIRAMO. GLOBALIZAM MI SE I NE SVIDJA JER SE GUBI IDENTITET I NARODA I POJEDINACA ,PRVOBITNA ZAJEDNICA JE OKEJ IAKO JE PRIMITIVNA ALI NIJE BAR POTROSACKO DRUSTVO KAO JEDAN OD NAJGORIH STVARI KOJA 'KRASI' KAPITALIZAM. PRVOBITNA ZAJEDNICA JE BILA OPUSTENIJA IAKO TE SMRT VREBA NA SVAKOM KORAKU TI TO NE ZNAS I SRECAN SI!!!! KAPITALIZAM 'SMARA' SA ZURBOM DA NAPRAVIS BRDA NOVCA. DEMOKRATIJA JE POLITICKA GLUPOST. TAKO DA JE MOZDA NAJBOLJE DA BUDE SAMO VELIKI RESET I ONDA NISTA!!!!

петак, 19. март 2021.

SRECA JE LEPA...

SRECA JE LEPA SAMO DOK SE CEKA DOK SAMO PRVI NAGOVESTAJ DA - RECI SU IZ PESME DESANKE MAKSIMOVIC I PISAC SARMA ( KALUDJER KOJI JE PRODAO SVOJ FERARI) TVRDI DA JE SRECA SAMO PUT KA SRECI,A ME KRAJ TOG PUTA U POTRAZI ZA SRECOM SARMA IMA 7 KORAKA. PISMA SU VEC DAVNO ZABORAVLJENA KAO NACIN KOMUNIKACIJE. A JA BIH DANAS PISALA O PISMIMA I O SRECI KOJA BI NASTALA PRILIKOM PISANJA ALI I PRIJEMA PISMA. A NEKAD JE CEKANJE NA PISMO BILO JAKO DUGO , STO DUZE TO VECA SRECA KAD SE PISMO DOBIJE. DANAS LJUDI NEMAJU TU VRSTU SRECE JER PORUKU MOGU DA DOBIJU PAR SEKUNDI ILI CAK ISTE SEKUNDE KAD JE POSALJU.

Nekada, pismo je bilo veoma popularan vid komunikacije, omogućavalo je transport reči i njihovo putovanje od onoga koji piše do onoga ko bi napisano trebalo da pročita. Pisma su prenosila različite poruke, od administrativnih, tragičnih do najdirljivijih reči. Nekada se na odgovor čekalo i po mesec dana, ali da li je u tome zapravo i draž?

Da li su list ili dva hartije ispisane vama dobro poznatim rukopisom, uz apsolutno razumevanje i osećanje emocije onoga ko je pisao, upravo životnije ispisani redovi, od onih koje pročitamo na ekranu telefona kada dobijemo sms?

Čini se da je sam čin pisanja i čitanja pisama u nekoj meri intimniji od pisanja poruke putem društvene mreže. Zašto?

Zato što pisanje pisma podrazumeva osamljivanje, svojevrstan imaginarni dijalog sa osobom kojoj pišete, koju verovatno dugo niste videli, i koja vam još verovatnije veoma nedostaje. U tom intimnom činu onaj koji piše otvara se i to naravno ne znači da ovde govorimo o pisanju ljubavnog pisma. Kada vam neko nije dostupan svakoga dana u vama se javlja potreba da mu pišete o događajima ali i sopstvenim razmišljanjima i osećanjima, da mu vašu dušu na tom listu hartije pružite kao na dlanu.

Još je možda i intimniji čin čitanja pisma, koji takođe podrazumeva osamljivanje. Dok čitate, vi doživljavate i proživljavate, razumete i saosećate. Postoji li išta intimnije od toga da shvatite i razumete nečiju, pred vama otvorenu dušu?

Pisma su razmenjivana među prijateljima, istomišljenicima, ljubavnicima, najvećim intelektualcima, a sadržaji koji su njima prenošeni varirali su od pesama, eseja, fotografija i najdirljivijih reči. Sam čin pisanja pisma i odgovora na njega zahteva neku vrstu promišljanja, evociranja uspomena i ponovnog proživljavanja ispisanog, tako da je to posebno iskustvo za onoga ko piše.

Pismo na prvi pogled izgleda kao konvencija, šablonizovana struktura određenog početka i kraja, koju smo uglavnom svi naučili da pišemo još u osnovnoj školi. Ali da li taj šablon i konvencija podrazumevaju ustaljenost? Naravno da ne! Pre svega, u zavisnosti od sadržaja pisma, ono će početi sa: Poštovani, Voljena moja, Draga majko ili Prijatelju… I u istom maniru biće i završeno, ali ono što ljudska ruka ispiše i kao deo sebe prenese hartiji ne može biti, i nikada neće biti svedeno na šablon!

Šta nam je danas ostalo od pisma?

Pre svega mnoštvo emotikona koji nas spašavaju da izgovorimo velike reči, koje možda neće biti uzvraćene. Od dugačkih poruka o iskustvima i doživljajima našeg dana, ostao je samo kratak skelet, srž od dva, tri reda. Jer ko ima vremena da piše romane, a tek da ih pročita? Što se klasične forme pisma tiče, zadržali smo je samo u pisanju mejlova, koje koristimo isključivo u poslu ili u konvencionalnim razgovorima… Sve što se moglo svesti na minimum svelo se. Minimalizam je omiljeni stil ovih dana, od načina odevanja do izgovorenih reči.

A zašto mi ne bismo pisali pisma? Za početak, budućem sebi… Zaturili ih negde u stanu i kroz nekoliko godina slučajno naišli na njih. Obradovala bi nas, raznežila i podučila. Ili pisma porodici i prijateljima sa kojima ne živite u istom gradu. Da li možete da zamislite iznenađenje na njihovim licima i široki osmeh, dok im poštar uručuje reči koje ste samo za njih ispisali? Pa i ona klasična, ,,tako patetična i tako kliše” ljubavna pisma, koja su nekada čekana sa toliko nestrpljenja, toliko puta osmišljavana, i sa toliko pažnje pisana. Ta pisma koja bi trebala da pisemo sebi ili deci i koja bi citali u buducnosti treba da sadrze sva nasa osecanja i vidjenja sveta oko nas u tom momentu u kom pisemo. Pisuci ovaj post shvatila sam da ja pisuci moj "patispanj" pisem pisma za buducnost!

Reči koje sami složite na papir, sasvim su vaša i samo za jedne oči pisana priča.

Postoji li u tome neke magije, ili nam se samo čini? Tu magiju su prepoznali pisci, a i ko bi drugi. Gotovo nema knjizevnog dela u kome neko pismo ne preokrene sudbinu glavnog lika.
otovo 300 uglavnom neobjavljenih pisama uticajne feminističke misliteljke Simon de Bovoar, napisanih francuskoj romansijerki Violet Leduk, prodato je za 56.700 evra.

Poslata između 1945. i mesec dana pre smrti Ledukove 1972. godine, 297 pisama otkriva intenzivno prijateljstvo dveju žena, piše Gardijan.

Bovoar je bila urednica i izvor podrške Ledukovoj, koju je jednom nazvala "najzanimljivijom ženom koju zna" i oslanjala se na nju zbog svoje analize lezbejstva u svojoj čuvenoj knjizi "Drugi pol".

Uprkos tome što je među njenim obožavateljima bio i slavni francuski pisac Alber Kami, Leduk je slavu stekla tek u poslednjim godinama života.

Jelena Strajnić je bila tek devojka kada je pedesetih godina prošlog veka tokom letnjeg raspusta upoznala Dragutina Cvijanovića iz Zagreba. Uskoro su počeli da se dopisuju, a pisma su nastavila da stižu u narednih 65 godina. Njihova priča vredna je filmskog scenarija, što je ubrzo osetila i Marija, Jelenina unuka, i uhvatila se u koštac sa objektivom kamere.

- Moja baka se zove Jelena Strajnić i jedna je od mojih omiljenih osoba u životu. Jednom prilikom mi je pre pet-šest godina pokazala zbirku poezije svog, kako ga je nazvala, prijatelja iz Zagreba i mene su te pesme toliko dirnule da sam ostala kod nje narednih nekoliko sati slušajući o njihovom odnosu. Prijatelj iz Zagreba je, kako se ispostavilo, Dragutin Cvijanović, doktor nauka, seizmolog i pesnik, s kojim je razmenjivala pisma još od pedesetih godina, kada su se prvi put upoznali tokom letnjeg raspusta, pa sve do tog dana, 65 godina kasnije, kada joj je u sanduče stigla i ta knjiga. Odmah sam osetila neopisivu želju da njihov odnos dublje istražim, njihovu priču na neki način zabeležim, kao i da se njih dvoje posle tolikih godina ponovo sretnu - priča nam Marija Strajnić (34) iz Beograda.

Sa 22 otišla sam u Njujork da intervjuišem jednog repera i on mi je savetovao da treba da se povežem sa Tupakom. Bila sam dosta rezervisana, ali kada sam čula njegov album "Striktli for maj Nigaz" osetila sam "to"! Poznavao je bol isto koliko i ja. Stupila sam u kontakt sa njegovim izdavačem i poslala mu kopiju mog časopisa. Nekoliko meseci kasnije zazvonio mi je telefon, pitala sam ko je i čula: "Ovde Tupak, poslala si mi kopiju svog časopisa", pitao me je da nastavim da šaljem i počeli smo da komuniciramo preko pisama - priča Nina Badrešvar.

Oboje su bili veoma strastveni oko socijalnih pitanja, pogotovo policijske brutalnosti. Iako njeni prijatelji nisu videli nimalo umetnosti u njegovoj muzici, Nina je osećala da je na pravom putu. Oboje su bili knjigoljupci i introvertne osobe, pa su se odmah razumeli. Slali su jedno drugom odlomke iz knjiga.

- 1994. sam otišla u Kaliforniju sa Viktori Autrič grupom za podršku borbi protiv alkoholizma i droge, kako bih radila priče sa članovima bandi koji su uspeli da se izvuku iz takvog načina života. Čim sam stigla, čula sam da je pucano na Tupaka, preživeo je, ali je nekoliko nedelja kasnije završio u zatvoru kao osumnjičeni za seksualni napad - kaže Nina.

Nastavili su da se dopisuju, a u svakom pismu reper je tvrdio da je nevin. Prema njenim rečima, pisma su postala lucidnija, jer je mrzeo zatvor i prestao da konzumira marihuanu. Pratila je njegove promene raspoloženja od depresije i bola do hrabrosti i kreativnosti.

- Svake nedelje sam mu slala pakete i u njih stavljala kopije svojih intervjua sa ljudima kao što je Autkast. Zbog mojih intervjua sa reperima, ponuđeno mi je da pokrenem svoj časopis "Det Rou Ankat", što je bilo još jedno ludo iskustvo. Do dana današnjeg uvek osećam da pišem za publiku koja je inteligentna i svesna kao što je bio Tupak, jer je on tako intenzivno reagovao na moje reči - objašnjava Nina.

Sreli su se tek u oktobru 1995. na parkingu suda u Los Anđelesu. Podigao je i zagrlio nakon godina dopisivanja.

Posebnu kategoriju cine pisma Deda Mrazu! Deca celog sveta veruju u dobrodusnog dedicu koji donosi poklone ,a sa njima i ogromnu srecu. Kad smo kod tog pojma sreca odavno svi znamo da je sreca drugacija svakoj osobi na planeti. Nekima je sreca jedno, nekima drugo ,a nekima nesto sasvim trece. Pa ipak vratimo se deci, ona samo zele ljubav i paznju od roditelja. To je za njih najveca sreca. Dobro i pokloni od Deda Mraza koji kupuju roditelji. Sa kolikim nestrpljenjem oni cekaju da dobiju ono sto su trazili u svom pismu sa neverovatnom adresom. Dobro sad postoje agencije koje salju deda mrazove na kucne adrese decice ciji roditelji to mogu da priuste. Ali to je neka sasvim druga prica. Vratimo se mi na srecu i pisma.

I dalje u kutiji cuvam pisma koja sam razmenjivalja sa roditeljima, rodjacima, prijateljima, ljubavima. Pa to je neverovatno. Recimo moja skola Maksim Gorki imala je tu razmenu druzenja sa ruskom skolom iz Moskve. Svi smo dobili adrese na koja smo slali pisma u daleku Moskvu. Sa nestrpljenjem cekajuci odgovor. Moja Masenjka. Nismo nastavili kontakt posle osnovne skole, ali pisma me podsecaju na divne dane detinjstva.

NADAM SE DA SAM BAR MALO IZLILA MOJ ZAL ZA PISMIMA. I STVARNO OSTAVITE PISMA SEBI I DECI I NAVEDITE DATUM KADA ZELITE DA SE OTORE. TO JE IZAZOV ZAR NE? I STO DA NE NAPISETE PISMO NEKOME. MNOGO CE SE OBRADOVATI. A MOZDA I UZVRATI! SRECA JE LEPA SAMO DOK SE CEKA. OSETITE I VI RADOST CEKANJA PISMA!

среда, 17. март 2021.

PRVIH 100 GODINA

SVE JE VECA REALNOST DA SE LJUDSKI VEK PRODUZAVA STO JE POTPUNI PARADOKS JER NIKAD NIJE BILO VISE BOLESTI I ZAGADJENJA SVEGA OKO NAS. IMA ONA IZREKA U NARODU PRVIH 100 GODINA JE TESKO I DA ZIVIS 100 GODINA I SLICNO. MENI JE PAK JAKO ZANIMLJIVO DA SAZNAM STA MISLE STOGODISNJACI I DA LI JE ZAISTA KUL IMATI 100 GODINA,

Italija se može pohvaliti najvećom koncentracijom stogodišnjaka na svetu, zajedno sa Francuskom, Španijom, Japanom, Kubom, Portorikom, Hong Kongom i Urugvajem. Bosni i Hercegovini živi 1.149 osoba koje imaju 100 i više godina, od kojih je 329 muškaraca i 820 žena.

Krštenica sve većeg broja ljudi u svetu izdata je pre više od jednog veka! Prema zvaničnim procenama, broj stogodišnjaka dostigao je rekordni nivo. Podaci govore da se broj ljudi koji su navršili 100 godina povećao 2019. na 533.000, što znači da se brojka od početka veka skoro učetvorostručila.

Naš Republički zavod za statistiku ne vodi evidenciju o broju stogodišnjaka, odnosno podaci kojima oni raspolažu odnose se na populaciju svih starijih od 85 godina. Procene, međutim, govore da u Srbiji živi oko 150 ljudi koji su rođeni pre jednog veka.

Kako navode u RZS, procene urađene sredinom 2018. godine pokazuju da je 126.166 ljudi koji imaju 85 i više leta, a među njima daleko je veći broj dama - 80.025. Na severu Srbije spisak broji gotovo 60.000 starina, dok u prestonici živi oko 30.000 onih čija krštenica je stara najmanje osam i po decenija. Primera radi, u beogradskim opštinama Barajevo, Lazarevac, Savski venac i Sopot spisak ima manje od 1.000 imena, dok se Voždovac, Zvezdara, Palilula i Stari grad mogu svrstati u kategoriju starijih sredina.

U Vojvodini na 1,86 miliona ljudi dolazi gotovo 30.000 iz ove starosne grupe. Procentualno ih je najmanje u srednjem Banatu, dok samo u Novom Sadu živi više od 324.000 žitelja, od toga 4.420 starijih od 85.

U Nišu od 256.000 stanovnika, njih 4.158 ima najmanje 85 godina. Pirotska oblast na gotovo 85.000 duša beleži blizu 2.300 ljudi ovog doba, dok je u Podunavskoj oblasti, koja obuhvata Smederevo, Veliku Planu i Smederevsku Palanku, od 187.000 ljudi njih nešto više od 3.500 proslavilo 85. rođendan. Na jugu Srbije, u Pčinjskoj oblasti (Vranje, Bosilegrad, Vlasotince, Preševo, Bujanovac, Trgovište, Surdulica, Vladičin Han i Trgovište) na nešto više od 197.500 žitelja dolazi 2.263 ljudi ovog starosnog doba.

Broj starijih od 85 u Jablaničkoj oblasti je 3.344 na oko 200.000 stanovnika, u području Zaječara ima ih mnogo više, te na oko 107.000 stanovnika dolazi njih 3.136. Veliki broj starijih u odnosu na broj stanovnika živi i u Rasinskoj i Šumadijskoj oblasti, kao i u Pomoravlju i području oko Kolubare. Najstarija penzionerka u Srbiji rođena je 1909. godine, a punih 68 godina penziju redovno prima i jedan invalidski penzioner iz Kruševca. Ček najduže, skoro sedam decenija, stiže penzionerki iz Beograda. Poštar joj je prvi put zazvonio na vrata 1950. Za njom je i jedan invalidski penzioner iz okoline Kruševca, koji je prvu penziju primio davne 1951. Istovremeno, za više od 500 penzionera penzija stiže duže od pola veka.

Eksperti smatraju da neverovatna izdržljivost ljudi iz ovih država može biti posledica kombinacije kvalitetne ishrane, snažnih društvenih veza, pa čak i spiritualnosti. Bilo kako bilo, podaci koje je obradio Italijanski nacionalni institut za statistiku pokazuju da žene imaju veće šanse da dožive stotu - 84 posto stogodišnjaka su žene. Toliko o tome da su zene slabiji pol. Evo sta jedna stogodisnjakinja misli o zivotu i smrti.
Ranije se jesam plašila, a i dalje se plašim smrti, ali ljudi koje volim. Kada si ovoliko star, ipak naučiš da smrt očekuješ kao nešto fer i neizbežno. Smrt je strašna samo kada se desi prerano. Svet se promenio toliko da ne znam ni kako to da opišem. Mislim da sve ove promene vrednujem toliko baš zato što znam kakav smo život ranije živeli. Kada sam bila mlada nismo imali sve ovo što postoji danas - i ne mislim samo na kompjutere i smartfone. Nismo imali frižider. hrana se čuvala u bunarima i ormarima. Nismo imali tekuću vodu.Predivno je videti sve ove promene. Danas je tehnologija toliko napredovala da sam prestala da je razumem. Ispunjena sam radošću jer mogu da vidim mog nećaka, iako je on na drugom kraju Italije.

Kada sam bila dete, moj otac je često govorio da je trebalo da budem dečak. Rekao je da je moja inteligencija “protraćena” jer sam žena, a žene se bave kućom i decom. Tada nije bilo zamislivo da žena radi bilo šta drugo.

Danas vidim moje nećake koje rade šta žele i ono su što žele da budu. Predivno je, iako mi je, moram priznati, i pomalo zastrašujuće.

Ah, bilo je mnogo drugačije. Prvo, uvek smo bili kod kuće. Jedinu priliku za izlazak imali smo nedeljom, kada je misa, i posećivali smo pozorište i išli na vašare. I uvek je neki član porodice sa tobom.

Ukoliko te primeti neki dečko, on bi se raspitivao, ili poslao rođaka kod vas kući, ili uključio i provodadžiju. Provodadžije su ugovarale brakove sa devojčinom prodicom, za svoju naknadu. Ukoliko bi porodica odobrila udvarača, obično se devojka pitala da li je i njoj to OK. Onda bi se verili, i momak je mogao da dolazi u posetu, ali uvek uz prisustvo čitave porodice, i nikad ne sedeći preblizu. To znači da devojka bukvalno nije poznavala momka, sve dok se ne uda za njega.Pre samog venčanja, sve što sam znala o svom suprugu bilo je da je zgodan, vredan čovek iz dobre porodice. Nismo ni znali šta je seks. Muškarci su znali, jer je njima bilo objašnjeno, ali žene su se obično prvo udavale, bez da su znale šta će se tu dešavati Kolika razlika od danas kad se mladi najvise upoznaju preko dejting aplikacija.

Tokom prethodnih nekoliko godina i ne mogu baš da radim puno stvari. Lako se umaram i pomalo sam kao list na jesen - mogu pasti svakog trenutka. Ponekada i padam, ali ukoliko prestanem da radim stvari koje me čine srećnom, sigurno ću umreti. Na primer, zaista uživam u sređivanju bašte, a moji anksiozni rođaci često misle da je to preopasno. Brinem o cveću, sunčam se i ćaskam sa komšijama.Svi me vole u mom komšiluku. Zapravo, tužno je što sada ne možemo da se ispričamo kako treba, zbog pandemije. Loše čujem, takoda mi je teže da pričam sa ljudima ako održavamo distancu. Ja sam verujuća žena, tako da verujem da postoji. U svom srcu sam sigurna da postoji nešto posle smrti, i da ću se ponovo susresti sa ljudima koje sam izgubila, kao i da ću moći da posmatram i uživam u postignućima onih koji ostaju na ovom svetu.efinitivno ne ovoliko dug kao moj. Uprkos tome što sam ovoliko stara, moj um je i dalje bistar - ali nisu svi te sreće. Ja želim da radim hiljadu stvari, ali moje telo to ne može da izdrži. Često shvatim da sam se premorila kada je već prekasno. Onda sam celo veče u bolovima. Takođe sam postala i potpuno zavisna od drugih - bez sina i njegove supruge, umrla bih odavno. Recimo da mi 95 godina zvuči razumno, ali to se, naravno, razlikuje od čoveka do čoveka.ep i dug život, san je svih ljudi, no u čemu je tajna dugovočnih? Odgovor svakako treba tražiti od onih koji su doživeli stotu, pa više od sto godina!

Kakve navike imaju stogodišnjaci, kako se hrane, šta vole da rade i gde žive, otkrio je Dan Batner (Dan Buettner) istraživač Nacionalne geografije (National Geografic). svetu postoje takozvane „plave zone“ tj. mesta u kojima živi najviše stogodišnjaka u odnosu na ukupan broj stanovnika. Ovde se često slavi stoti rođendan. Te zone predstavljaju, uglavnom oblasti u morima, poput Okinave u Japanu, Sardinije u Italiji i Ikarije u Grčkoj. No, ako ne možete živeti u Japanu, Grčkoj ili Sardiniji, pokušajte što više da budete povezani s prirodom. Uživajte u vikendima na selu, vožnji biciklom, šetnji u šumi, boravku u prirodi, u putovanjima…

Nije reč samo o životu na moru i udaljenosti od gradske vreve (stresa), već i o nekoliko drugih životnih navika koje ove ljude vodi kroz život ka stotoj godini…Sve češće se govori kako je čovek svaštojed, no izgleda da to što smo vremenom takvi postali, da nas to i „ubija“. Dugovečni ljudi ne koriste rafinisani šećer, ne jedu meso, niti industrijske proizvode! Oni jedu voće (uglavnom autohtono), mahunarke, povrće, samoniklo bilje, tačnije, nutritivno bogatte namirnice njihovog podneblja… Dakle, prvi element tajne dugovečnih je otkriven: zaboravite na meso i hranu s etiketom! Jedite što više sirovih namirnica, voća, salata, pečurke. Srećni, nasmejani i uvek pozitivni – ovi ljudi zrače optimizmom i ne nose bes i gorčinu u sebi. Radite na sebi i svom miru. Izaberite theniku koja vam najviše odgovara, poput EFT tehinke, koja brzo donosi rezultat, a ne uključuje agresivne procese rada na sebi. Oni kažu da je osećaj mira i zadovoljstva koji nose u sebi, nešto najvrednije što imaju. A taj osećaj su razvili zahvaljujući povezanosti s prirodom i životu daleko od grada, gužve, buke, saobraćaja i stresa.

Istraživanja pokazuju da konstantan osećaj sreće i zadovoljstvo mogu da vam produže život za 30%!

Dakle, drugi element koji produžava život je: mir, zadovoljstvo i sreća. Putujte na mesta koja vam vraćaju mir i hramoniju, kao što su programi za aktivan odmor.Saznajte koja je svrha vašeg života“ – savetuju stogodišnjaci i dodaju da ih to vodi kroz život! Upravo to su potvrdila i istraživanja – ljudi koji imaju svoju svrhu duže žive! Pored toga, traženje smisla smanjuje rizik od demencije!

I na kraju, dakle, treći element je: traženje svoje suštine, smisla i svrhe u životu! Da li vam je svrha da se bavite jogom i učite druge kako da bolje žive, da držite radionice zdravije hrane i osmišljavate recepte, pravite nakit, pišete stručne knjige o komunikaciji ili poeziju, vodite modni blog ili ste frizer i negujete kosu? Zadovoljavam se pisuci blogove ( ne modne svakako) i ko zna mozda bas tako hrlim do stotke.

Populacija ljudi starih stotinu i više godina u Japanu prvi put je premašila brojku od 80.000.

Pozivajući se na izveštaj Ministarstvu zdravstva, rada i socijalne skrbi Japana, novinska agencija Kyodo javlja da u toj zemlji trenutno živi 80.450 osoba u dobi iznad stotinu godina, što je za 9.176 više u odnosu na isti period prošle godine.

Isti izvor javlja da broj stogodišnjaka u Japanu raste već pola veka, a da čak 88,2 posto te populacije čine žene.

Prefektura Shimane na zapadu Japana osmi put zaredom ima najveći broj stogodišnjaka na 100.000 ljudi (127,6), a slede Kochi (119,77) i Tottori (109,89).

Ranije su japanske vlasti saopštile da je prosečni životni vek ljudi u Japanu prošle godine bio 87,45 godina za žene i 81,41 godinu za muškarce, što su rekordi u oba slučaja.

Najstarija osoba u Japanu je 117-godišnjakinja Kane Tanaka iz Fukuoke. Ona je ujedno uvrštena i u Guinnessovu knjigu rekorda kao najstarija živa osoba na svetu.

Grčko ostrvo Ikarija, sa površinom od oko 150 kvadratnih kilometara i 10.000 stanovnika, oko 50 kilometara udaljeno od obala Turske, spominje se još u Ilijadi. Danas, ovo je jedno od mesta koja izazivaju interesovanje naučnika zbog činjenice da je prosečan ljudski vek na njemu znatno duži nego inače.

Svaki treći stanovnik Ikarije uđe u desetu deceniju života, a ovde živi najviše stogošinjaka nego na bilo kom drugom mestu u svetu. Uzroci su različiti.

Pretpostavljamo da su u pitanju čist morski vazduh, domaće vino i nezagađena hrana, med i lekovito bilje, umeren fizički rad u bašti i vinogradu, spor tempo života, odsustvo stresa, obilje zdravog sna, zdrava društvena klima i redovno druženje sa prijateljima i rođacima. Ništa od toga, međutim, najverovatnije ne bi bilo dovoljno samo po sebi.Naucnici koji istražuju kako to da samo jedna osoba od deset hiljada doživi sto godina možda su našli kljuc zagonetke i to u krvi. Prema najnovijim istraživanjima dugovecne osobe imaju vece od proseka molekule koje koje nose holesterol.Naime, velicina lipoproteina, i dobrih i loših, mogla bi imati znacajnu ulogu kada je rec o srcanim oboljenjima i šecernoj bolesti, a time uticati i na dužinu života.
"Ljudi koji imaju velike molekule imaju i šansu da žive dvadesetak godina duže i da pritom uglavnom ostanu zdravi", kaže doktor Nir Barzilaj koji je rukovodio istraživanjem na Koledžu za medicinu Albert Ajnštajn u Njujorku.Barzilaj je takodje otkrio gen koji utice na velicinu lipoproteina.
Istraživanjem je bilo obuhvaceno 213 osoba starih sto i više godina, 216 njihovih potomaka, a kontrolnu grupu su cinile 256 osobe u šezdesetim i sedamdesetim godinama ciji roditelji nisu doživeli stotu.Ispitanici u sve tri grupe imali su podjednak nivo holesterola, podjednaku kolicinu lošeg holesterola, gustinu lipoproteina i slicne telesne karakteristike - visinu i težinu.Kao što se moglo ocekivati stogodišnjaci i njihovi potomci imali su vecu kolicinu takozvanog dobrog holesterola.
Medjutim, kada su se naucnici pozabavili velicinom lipoproteina, stogodišnjaci su se znacajno razlikovali od ostalih. Medju njima, osamdeset procenata ih je imalo neuobicajeno veliku kolicinu natprosecno velikih lipoproteina.Više od polovine njihove dece takodje je imalo velike lipoproteine što ukazuje da postoje izgledi da je njihova velicina nasledna.Medjutim, samo osam odsto osoba u kontrolnoj grupi imalo je velike lipoproteine.
Istraživaci su takodje utvrdili da, po pravilu, oni koji imaju srcane probleme imaju i manje lipoproteine."Stogodišnjaci mora da imaju nekakvu posebnu zaštitu od kardio-vaskularnih bolesti koje su ubica broj 1 starijih osoba" kaže gerijatar Tomas Perls iz Bostonskog medicinskog centra. Medjutim, drugi istraživac - doktor Džejms Vaupel iz Maks Plank instituta iz nemackog grada Rostoka, upozorava da ne bi trebalo preuvelicavati znacaj istraživanja o povezanosti velicine lipoproteina i dugovecnosti i kaže:" Cini se da manji lipoproteini predstavljaju cinilac rizika, ali postoje i mnogi drugi rizicni faktori:
visoki krvni pritisak, pušenje, masna ishrana, fizicka neaktivnost".
Tokom proteklih pet godina i drugi istraživaci su utvrdili povezanost malih molekula lošeg holesterola, LDL, i opasnog zakrecavanja arterija.Naime, male cestice LDL-a lakše se zadržavaju u zidovima krvnih sudova i tako stvaraju preduslove za zakrecavanje, kaže doktor Timoti Gervej, strucnjak za ishranu."Sve cestice LDLa su loše, ali male su gore od velikih", dodaje Gervej.
Kada ljudi koji su bili fizicki neaktivni pocnu da vežbaju njihove cestice LDLa pocnu da rastu, kaže kardiolog Vilijem Kraus.To je utvrdjeno istraživanjem kojim su bile obuhvacene osobe stare izmedju 40 i 65 godina."Naucnici godinama znaju da fizicke aktivnosti smanjuju opasnost od srcanih oboljenja, ali nisu znali zbog cega, jer vežbanje ne utice na nivo holesterola.Sada znamo - zahvaljujuci vežbanju male, guste cestice LDLa postaju vece i pahuljaste", kaže doktor Kraus.
A doktor Barzilaj kaže da je utvrdjeno da u svemu ulogu igra odredjeni gen i zakljucuje:"Gen bi mogao biti jedan od razloga što su neke osobe doživele sto i više godina uprkos lošoj ishrani i debljini.Mrsko mi je da to kažem, ali izgleda da je tacno: ako imate taj gen možete da pušite, možete biti debeli i ne morate da vežbate.To mi zvuci grozno", kaže doktor Barzilaj.

OPET PREDUGACAK POST ALI TEMA JE TAKVA DUG ZIVOT. A SAD IMA BAS POLA POLA DOBRIH I LOSIH STVARI. KOLIKO JE DOBRO BITI STOGODISNJAK U OVOME TRENUTKU. MOZDA U NEKIM NAREDNIM TO BUDE SASVIM OKEJ ,MEDJUTIM NARAVNO DA NISAM OPTIMISTA STO STE I SAZNALI CITAJUCI MOJE BLOGOVE. ALI DA JE REALNOST JESTE I TO PARADOKSALANA KAO I SAV NAS ZIVOT U OVOM XXI VEKU!

понедељак, 15. март 2021.

S NJIM ILI NA NJEMU

PRICA O SLOBODNOJ VOLJI ME ASOCIRA NA OVAJ SPARTANSKI POZDRAV SA KOJIM SU MAJKE ISPRACALE SVOJE SINOVE U RAT! POTPUNO SUROVO ALI POTPUNO ISTINITO. NISU SPARTANSKE MAJKE MANJE VOLELE SVOJUDECU.NAPROTIV. ONE SU MNOGO VISE LJUBAVI POKAZIVALE TIME STO SU CELICILE DECIJU VOLJU DOK SU POSTAJALI CELICNI LJUDI.

Kakvu mi poruku prenosimo nasoj deci sa tim previse zastitinickim stavom. Upravo mi u njih usadjujemo prepustanje drugima da upravljaju nasim zivotom. Evo primera:

Pre nekoliko godina izveden je eksperiment, tokom koga je u miševe ubrizgavana hemijska supstanca Poly-A-c, koja jača imuno-sistem, a istovremeno im je davano da mirišu kamfor. Posle nekoliko puta miševi su automatski stimulisali svoj imuno-sistem, čim bi osetili kamfor. Zatim je uzeta druga grupa miševa i ubrizgavana im je hemijska supstanca Cyclophosphamid, koja razara imuno-sistem, i davano im je da istovremeno mirišu kamfor.

Postoje, dakle, dve grupe miševa: jedna je mirisala kamfor i stimulisala imuno-sistem, druga je mirisala kamfor i uništavala imuno-sistem. Drugoj grupi je prvo davano karcinogeno sredstvo i ona se za nekoliko nedelja razbolela i umrla od raka, kada su bile inficirane Pneumokokama, životinje su za nekoliko nedelja umrle od upale pluća. Šta je, dakle, kod miševa stvaralo odlučujuću razliku između preživljavanja i smrti?

To je interpretacija sećanja na miris kamfora. Još jednom: odlučujuća razlika leži u interpretaciji sećanja na miris komfora. Ljudi se, nalik tim miševima najčešće ponašaju kao Pavlovljevi psi, koji počinju da bale na zvuk zvona. Izručeni smo određenim sećanjima, povezujemo ih sa određenim stimulansima i ona uvek izazivaju iste reakcije. Postajemo žrtve svojih sećanja i tragedija je u tome da duh, koji me danas muči, potiče od juče.Procenjuje se da imamo 60.000 misli dnevno. To nije iznenađujuće, ono, što bi nas možda ipak moglo pomalo uznemiriti, je činjenica, da je 95% današnjih misli identično mislima od juče. Mi smo, dakle, bukvalno klupko uslovljenih refleksa, koji stalno reaguju na određene ljude i situacije predvidivim bio-hemijskim reakcijama i obrascima ponašanja.Kada postanemo svesni činjenice, da se naše telo svakoga dana tako mnogo menja, svake godine toliko često obnovi, da se zamene svi atomi u nama, nameće se pitanje zašto onda još uvek bolujemo od artritisa, kako je rak još uvek tu, zašto su arterije i dalje blokirane? Odgovor na to pitanje je da se kvantne struje i inteligentni obrasci, koji generišu fizičke odgovore, ne menjaju.Ako želite da se izlečite od raka, tada morate da proterate svoj duh raka. Duh raka nije ništa drugo do pamćenje ćelija, kvantna struja na ćelijskom nivou. Morate se spustiti na taj dublji nivo, posmatrati čitav proces i onda prestrukturirati inteligentne obrasce, koji određuju našu fizičku pojavu.Ako znate kako se to radi, možete se osloboditi bolesti i iznova strukturirati svoje telo (u stvari ponekad to nesvesno i radite sve vreme). Zamislite kuću od cigala i kako svaku ciglu zamenjujemo jednom godišnje. Pošto smo zarobljeni u predstavi da je kuća u tom obliku jedino, što se može napraviti, pravićemo uvek iznova istu kuću.Tako na primer preko uvek istih inteligentnih obrazaca stvaramo iste obrasce biohemijskog srčanog oboljenja. U našoj kulturi srčana oboljenja kao uzrok smrti stoje na prvom mestu i čini se da male stvari, kao što su maženje, dodirivanje, ljubljenje, milovanje i razgovor, mogu predstavljati odlučujuću razliku između života i smrti.

Svi mi imamo izbore o kojim sam toliko puta pisala,ali i slobodnuvolju kojom birmo izmedju tih silnih izbora. Medjutim, nju ejdz nam je doneo kolektivnu volju u skladu sa globalizacijom. Volite li izelite da nosite maske? To je vas ili kolektivni izbor i volja!

Da li shvatate da smo umesto miseva sada mi ti na kojima se nesto testira. Pa dobro dosli u ovaj "divni " novi svet i u ovu "divnu" normalnost u kome moja unuka od skoro godinu dana ljude koje vidja svakodnevno sa maskom prihvata kao nesto normalno jer ona svet bez ljudi koji ne nose masku ne poznaje.

STA OSTAJE KADA SE COVEKU UBIJE SLOBODNA VOLJA? COVEK BEZ SLOBODNE VOLJE JE MIS ILI STO JE JOS GORE OD MISA - PRAZNA LJUSTURA. PA IAKO ZNAM DA JE TELO ZAPRAVO SAMO ODELO ZA NASU DUSU TESKO MI PADA OVAJ ATAK NA NASE TELO JER SADA JOS VISE VODIMO RACUNA O TELU ( SEM STO SU NAM NAMETNULI MORANJE IMANJA LEPOG TELA) ZBOG RAZBOLJEVANJA OD NEKAKVIH VIRUSA KAO DA NEMAMO HILJADE DRUGIH BOLESTI. SADA SU NAS PODELILI NA LJUDE ( CITAJ MISEVE) KOJI NOSE MASKE I PRIMAJU VAKCINU I LJUDE (CITAJ MISEVE) KOJI NE NOSE MASKE I NE PRIMAJU VAKCINE. SLOBODNA VOLJA ILI SAMOUBISTVO I U JEDNOM I U DRUGOM SLUCAJU! PA DA SE NE SETIM SPARTANACA. IL POBEDI ( CITAJ IL IMAJ SVOJU VOLJU) IL UMRI ( CITAJ IMAJ SLOBODNU VOLJU). NA KRAJU ILI CES ZIVETI KAO MIS ILI UMRETI KAO COVEK!

субота, 13. март 2021.

UVEK ILUMINATI

DOBRO NEKO VREME NISAM PISALA O NJIMA. OVAJ TEKST JE KAO I SVI DRUGI DO SADA SAMO STO SAM GA JA GLEDALA SA POZICIJE PRICE OHARI POTERU~ CISTOKRVNI I BLATOKRVNI!

Naša krv mora uvek biti čista jer to je tako. Naše porodice se nikada neće mešati sa njihovima. Mi ćemo učiniti da se oni međusobno ubijaju onda kada nam to odgovara. Ako oni ikada saznaju da su nam jednaki mi ćemo tada biti uništeni. Ovo oni nikada ne smeju znati.

Iluzija će biti, tako velika, tako ogromna, da će izmaći percepciji, a oni koji će je vidjeti misliti će da su ludi. Mi ćemo kreirati odvojene 'frontove' kako bi spriječili da se vidi povezanost između nas. Ponašati ćemo se kao da nismo povezani kako bismo održali iluziju. Naš cilj će se ostvariti kap po kap kako se nikada ne bi posumnjalo na nas. Ovo će ih spriječiti da vide promjene kako se budu događale.

Mi ćemo uvijek biti iznad relativnog polja njihovih iskustava jr mi znamo tajne apsolutnog. Mi ćemo raditi zajedno i uvijek ćemo biti povezani krvnom vezom i čuvanjem tajne. Smrt će stići onoga tko progovori. Mi ćemo održavati ljudima životni vijek kratkim i njihove umove slabim, a predstavljati ćemo se da radimo suprotno.

Mi ćemo koristiti naše znanje nauke i tehnologije na načine tako da oni nikada ne vide što se događa. Mi ćemo stavljati meke materijale. Akceleratore starenja i sedative u hranu i vodu, također i u zrak. Oni će biti prekriveni otrovima gdje god se okrenu. Meki metali će učiniti da izgube njihove umove.i ćemo obećati pronalaženje lijekova, a u stvari ćemo ih nahraniti sa još više otrova. Otrovi će biti apsorbirani kroz njihovu kožu i njihova usta i razarati će im umove i reprodukcijske organe. Zbog svega ovoga , mrtva djeca će se rađati i mi ćemo tu informaciju sakriti. Otrovi će biti skriveni u sve što ih okružuju, u sve što piju, jedu, udišu i oblače. Mi moramo biti lukavi u ubacivanju otrova da oni to ne primijete.

Mi ćemo ih naučiti da su otrovi dobri, koristeći reklame. Tražiti će pomoć od uglednih ljudi (naučnika, ljekara) a mi ćemo njih angažirati da propagiraju naše otrove kao lijek. Oni će vidjeti na reklamama da se naši proizvodi koriste i naviknuti će se na njih i neće nikada znati njihov pravi učinak. Kada budu rađali, mi ćemo ubrizgati otrove u krv njihove djece (cijepljenje), uvjeravajući ih da je to za njihovo dobro.

Mi ćemo početi rano, kada su njihovi umovi mlađi, mi ćemo napasti njihovu djecu sa onim što djeca najviše vole-slatkišima. Kad im zubi budu oštećeni, mi ćemo ih ispuniti sa metalima koji će ubiti njihove umove i ukrasti njihovu budućnost. Kada njihova sposobnost da uče bude pod utjecajem, mi ćemo kreirati lijekove koji će ih učiniti bolesnijima i učiniti će da imaju druge bolesti jer ćemo kreirati još lijekova. Mi ćemo ih učiti pokornim i slabim. Oni će postati depresivni, spori, pretjerano gojazni, i doći će tražiti pomoć, a mi ćemo im dati još otrova.

Mi ćemo usmjeriti njihovu pažnju na novac i materijalna dobra tako da se oni nikada ne povežu sa njihovim unutarnjim bićem. Mi ćemo ih zavarati sa bludničenjem, vanjskim uživanjima i igrama. Njihovi umovi će pripadati nama i oni će raditi onako kako mi kažemo. Ako odbiju, mi ćemo naći načine da ubacimo tehnologiju promjene uma u njihove živote (mikročipovi).

i ćemo obećati pronalaženje lijekova, a u stvari ćemo ih nahraniti sa još više otrova. Otrovi će biti apsorbirani kroz njihovu kožu i njihova usta i razarati će im umove i reprodukcijske organe. Zbog svega ovoga , mrtva djeca će se rađati i mi ćemo tu informaciju sakriti. Otrovi će biti skriveni u sve što ih okružuju, u sve što piju, jedu, udišu i oblače. Mi moramo biti lukavi u ubacivanju otrova da oni to ne primijete.

Mi ćemo upotrijebiti strah kao naše oružje. Mi ćemo sastavljati njihove vlade i ubaciti protivnike unutar njih. Mi ćemo posjedovati obje strane. Mi ćemo uvijek kriti našu namjeru, ali ćemo ostvariti naš plan. Oni će biti radna snaga za nas i mi ćemo prosperirati od njihovih muka. Naše obitelji se nikada neće miješati sa njihovima. Naša krv mora uvijek biti čista jer to je tako.

Mi ćemo učiniti da se oni međusobno ubijaju onda kada nam to odgovara. Mi ćemo ih držati odvojene od svega što jeste kroz dogmu i religiju. Mi ćemo kontrolirati sve aspekte njihovih života i reći ćemo im što da misle i kako da misle. Mi ćemo ih voditi ljubazno i nježno, puštajući ih da misle da oni sami sebe vode. Mi ćemo poticati mržnju među njima kroz naše frakcije. Kada svjetlost zasja među njima, mi ćemo je ugasiti ismijavanjem ili smrću, što nam više odgovara. Mi ćemo učiniti da iščupaju jedni drugima srca i da ubijaju vlastitu djecu.

Mi ćemo ovo ostvariti upotrebom mržnje kao našeg saveznika, ljutnjom kao našeg prijatelja. Mržnja će ih potpuno zaslijepiti i nikada neće vidjeti da ćemo iz njihovih konflikta mi isplivati kao njihovi vladari. Oni će biti zaokupljeni međusobnim ubijanjem. Oni će se kupati u vlastitoj krvi i ubijati će svoje susjede onoliko dugo koliko to nama bude odgovaralo. Mi ćemo iz ovoga prosperirati, jer oni nas neće vidjeti, jer oni nas ne mogu vidjeti.

Mi ćemo prosperirati od njihovih ratova i njihove smrti. Mi ćemo ovo ponavljati nanovo i nanovo sve dok se ne postigne naš krajnji cilj. Mi ćemo nastaviti da ih tjeramo da žive u strahu i mržnji kroz slike i zvukove. Mi ćemo koristiti sva moguća sredstva da ovo učinimo. Sredstva ćemo dobiti od njihovog rada. Mi ćemo učiniti da se mrze međusobno i da mrze svoje susjede.

Mi ćemo uvijek sakriti uzvišenu istinu od njih da smo svi jedno. Ovo nikada ne smiju znati. Oni nikada ne smiju znati da je boja iluzija, oni moraju uvijek misliti da nisu međusobno jednaki. Kap po kap, mi ćemo ostvariti naš cilj. Mi ćemo preuzeti njihovu zemlju, resurse i bogatstvo da bi uspostavili potpunu kontrolu nad njima.

Mi ćemo ih zavarati da prihvate zakone koji će im ukrasti ono malo slobode koju će imati. Mi ćemo uspostaviti monetarne sisteme koji će ih zauvijek zarobiti, držeći njih i njihovu djecu u dugovima. Kada se budu udružili, mi ćemo ih optužiti za kriminal i predstaviti svijetu drugačiju sliku, jer mi ćemo posjedovati sve medije.

Mi ćemo koristiti naše medije da kontroliramo protok informacija i njihove emocije. Kada oni ustanu i pobune se protiv nas mi ćemo ih zgaziti kao insekte jer oni su i manje od toga. Oni će biti bespomoćni da urade bilo što jer neće imati oružje. Mi ćemo regrutirati neke od njih da za nas iznesu naše planove, mi ćemo im obećati vječni život, ali vječan život nikada neće imati jer oni nisu mi.

Regruti će biti zvani 'inicirani' i biti će uvedeni u lažne procese kretanja ka višim realitetima. Članovi ovih grupa (okultnih) će misliti da su jedno, zajedno sa nama, ali nikada neće znati istinu. Oni nikada ne smiju znati ovu istinu jer će se okrenuti protiv nas. Mi ćemo njihov rad nagraditi sa zemaljskim stvarima i velikim titulama, ali oni nikada neće postati besmrtni, niti će nam se pridružiti, nikada neće dobiti svjetlost, niti će putovati zvijezdama.

Oni nikada neće stići do viših realiteta, jer će ubijanje drugih od njihove vrste spriječiti put do realiteta prosvjetljenja. Oni ovo nikada neće znati. Istina će im bit skrivena ispred nosa, tako blizu da neće biti sposobni da se fokusiraju na nju sve dok ne bude prekasno. O da , tako ogromna će iluzija slobode biti da oni neće znati da su naši robovi.

Kada sve bude na svom mjestu, realnost koju smo kreirali za njih će ih posjedovati. Realnost će biti njihov zatvor. Oni će živjeti u samozavaravanju. Kad naš cilj bude postignut, novo doba dominacije će početi (Novi svjetski poredak). Njihovi umovi će biti vezani njihovim vjerovanjima, vjerovanjima koja smo mi uspostavili od davnih zaboravljenih vremena. Ako oni ikada saznaju da su nam jednaki mi ćemo tada biti uništeni. Ovo oni nikada ne smiju znati.

Autor ovog teksta je nepoznat. Anonimno je poslat sa neupotrebljive e-mail adrese.

Potpuno je jasno da je ovo prevedeni stari zapis jer 'oni' tada nisu poznavali pojmove koje smo ubacili u zagrade: cijepljenje, mikročipovi, okultnih i Novi svjetski poredak.

Za one koji ne znaju cionisti su nacistička oligarhija koja danas posjeduju 95% medija, sve svjetske banke i žele izvršiti depopulaciju stanovništva, ubiti 7 milijardi ljudi, a ostaviti ODRŽIVIH (čest izraz političara) 500 milijuna. I to su zapisali na 6 metarski visokim ploćama u Georgiji.

Zar nam se sve ovo ne događa? Naravno da nam se dogadja i to vec odavno, medjutim jedino cega zaista nismo svesni je to da je dosao trenutak za veliki reset ili kraj ove civilizacije. Kako ja o tome pisem vec osmu godinu ,a nju ejdz je poceo vec krajem proslog veka moramo biti svesni da je ova agenda napravljena jako davno i du su bile potrebne desetine godina mozda i ceo vek da bi se ostvarila. I kako volim da kazem - mi tu apsolutno ne mozemo nista.

TREBA DA BUDEMO SVESNI DA SE SVE STO JE PLANIRANO ZA NASU CIVILIZACIJU OSTVARUJE. TACKA PO TACKA. BILO JE MOMENATA KAD JE LJUDSKA VRSTA I MOGLA DA UCINI NESTO, NAROCITO PRE EKSPANZIJE VRHUNSKE TEHNOLOGIJE. SADA JE VEC KASNO. MADA OPET ZA CIM I DA ZALIMO? ZA SVETOM U KOME SE NOSE MASKE ZBOG OVOG ILI ONOG RAZLOGA ( PANDEMIJA, ZAGADJENOST), ZA SVETOM IZOPACENOG MORALA U KOME SU SE IZGUBILE SVE PRAVE LJUDSKE VREDNOSTI. MOZDA, AL SAMO MOZDA TA NOVA CIVILIZACIJA BUDE BOLJE. SRECA STO NECU SAZNATI . ILI HOCU JER KAD UMREM IDEM U PARALELNI UNIVERZUM , MOZDA U BAS TU NOVU CIVILIZACIJU ILI NEKU IZ PROSLOSTI - KO ZNA?

четвртак, 11. март 2021.

PRVI PETLOVI

NEKAD SE DAN DELIO NA 18 DELOVA U OKVIRU OVA 24 SATA. NAZIVI FENOMENALNI. CINI MI SE KAO DA SVAKI IMA SVOJU PRICU PA POKUSACU DA JE I VAMA DOCARAM ONAKO KAKO JA TO VIDIM! DAKLE PRASKOZORJE, ZORA, SVANUCE.JUTRO,PRE PODNE, PODNE, POSLE PODNE,SUTON, SUMRAK,PREDVECE, VECE,MRAK, NEKO DOBA NOCI, PONOC, GLUVO DOBA NOCI, PRVI PETLI, DRUGI PETLI I NA KRAJU TRECI PETLI!

Naravno najvise delova je imala noc. Fascinantno potpuno.

PRASKOZORJE -pocetak svitanja po meni 3,4 sata ujutru. Nesto izmedju onoga sta kaze filolog i matematicar, Filolog): Doba dana kada se polako primiče zora i mračne senke se povlače u svoje kutove, a nebo poprima, umesto sumorne tegetcrne, plavičastu, laku boju... Vlada zatišje... Težina nam se podiže sa grudi i sa olakšanjem mislimo o novom danu dok nam se čini kao da su i nežnoroze niti utkane u one plave, poput gotovo neprimetnog nagoveštaja skorog izletanja Sunca i praska zore...
(Matematičar): A? Šta? Praskozorje? Pa to ti je 4 ujutru! Nema svetlosti bez tame ,ni tame bez svetlosti. Ali u jednom momentu sudare se tama i svetlost - eto to je praskozorje! Praskozorje zivota je verovatno trenutak radjanja!

ZORA ! Zora je deo dana (početak obdanice) i trenutak između noći i sumraka. Obdanica prirodno započinje zorom, a završava se tokom večeri, tj. večernjim sumrakom. Ili zora je medjuzona izmedju mraka i svetla. Leti moze da bude vec u 4 pa ulazi u zonu zimskog praskozorja, a zimi je nekad tek u 7. Inace zora je vrlo neizvestan period dana, kada nismo jos budni ali smo svesni sveta oko sebe. Kao bebe.

SVITANJE JE NARAVNO MOMENAT IZLASKA SUNCA. Svakako je to najlepsi momenat u toku dana jer nas obasja Sunce. Sad i ima i ta tmurna jutra i hladna i maglovita, al opet dan je dan. Spremni smo za izazove toga dana. Vise nema misterije ,poceo je dan i na nama je da ga iskoristimo. Poceo je period malog deteta. Sve je vec izvesnije u kakvu ce osobu izrasti. Svitnje je inace oznaceno tacnim satom, minutom i sekundom izlaska Sunca!

JUTRO je period od kad ustanemo ( sto je znaci individualno) i traje tacno do 12 ili do podneva. PRE PODNE je po meni sastavni deo vremena do podneva. Tako da cemo ga nazvati prosto jutro.Tako da je nekome jutro od zore ,a nekome tek od 10 sati. Svakome bez obzira jutro pocinje pijenjem kafe i svakodnevnim jutarnjim ritualom. Nista ne moze da zameni taj jutarnji ritual. I ako ga nema u nasoj dnevnoj rutini propade ceo dan. Zato cuvajte svoje jutro kao neprocenjivo blago.

*6 sati – šansa od srčanog udara veća je između šest sati ujutro i podneva, i to za čak 49 posto. Tada je naša krv lepljivija i sklonija zgrušavanju, a uz to krvni pritisak u telu naglo poraste nakon buđenja. Stručnjaci savetuju pacijentima koji piju lekove za razređivanje krvi, da to naprave odmah nakon buđenja te da u krevetu ostanu još sat vremena.

*7 sati – peludna groznica, migrena i bol reumatoidnog artritisa doživeće vrhunac u to doba dana.

*8 sati – u ovo doba nemojte vežbati ako imate porodičnu istoriju bolesti srca jer kardiovaskularni sistem u to doba nije spreman za dodatni napor. Takođe, ako radite na bebi, ovo doba dana idealno je za seks jer je tada broj spermatozoida najviši.9 sati – to je najidealnije vreme za odlazak na operaciju jer su između devet sati i podneva najmanje šanse kako će nešto poći po zlu. Najveći rizik je između 15 i 17 sati jer je medicinsko osoblje tad već umorno, a pacijenti pod većim stresom.

*10 sati – idealno vreme za ispit ili važnu poslovnu prezentaciju. Mozak je odmoran i tad najbolje barata informacijama.

*11 sati – ovo vreme savršeno je za organizovanje i rešavanje složenih zadataka . Logičko zaključivanje, koncentracija i kratkoročna memorija najbolji su od kasnog jutra do ranog popodneva.

*12 sati – bol i ukočenost kod osteoartritisa je na vrhuncu u popodnevnim i večernjim satima.

PODNE se potpuno razlikuje od ponoci iako su na satu kazaljke poklopljene na brojci 12.

Podne (takođe sredina dana) je 12 sati danju, suprotno od ponoći.

Solarno podne je vreme kada Sunce dolazi u kontakt sa lokalnim nebeskim meridijanom. U ovo vreme Sunce dostiže svoju najvišu tačku na nebu, u 12 sati pod vedrim solarnim vremenom. Lokalno vreme solarnog podneva zavisi od geografske dužine i datuma.

U mnogim kulturama na severnoj hemisferi, podne je imalo drevne geografske asocijacije sa pravcem „jug” (kao što je imala ponoć sa „severom" u nekim kulturama).

Svako doba dana lepo je na svoj način, a najlepše je ono kada su naše telo i duh u saglasnosti sa njim.Nekako vecina nas je budna u to vreme i najvise orna za zavrsavanjednevnih obaveza. Do podneva su nekada domacice morale da skuvaju rucak ( nisu tad radile) i da sve bude spremno prvo za decu kad dodju iz skole a onda i za domacina jer radno vrme nekad je bilo od 6 do 2 ili od 7 do 3.

POSLE PODNE je vreme za odmor, ako se moze ( nekada je istruja bila jeftinija od 2 do 5) kada je popodnevni odmor bio prepozna po totalnoj tisini. Tate su odmarale, deca se tiho igrala pod budnim okom majke. Sve bi se utisalo, ali znalo se da svakog momenta dan ide dalje i da ima jos toga da se obavi.Kao sto mu ime kaze posle podne je vreme od podneva do sutona. Prevedeno u ljudski zivot to je doba od kad si mlad pa do penzije. znaci u najboljem delu zivota. Mada je djacko doba ne prevaidjeno.

*13 sati – u ovo doba ste verovatno gladni i dobro je pojesti bananu kako bi se zavarala glad. Ovo doba idealno je za glavni obrok ako popodne imate nameru vežbati jer će telo imati dovoljno vremena da svari hranu.

*14 sati – to je doba dana kada se ljudi najviše osećaju iscrpljeno i teško se koncentrišu.. Tad su najskloniji posegnuti za slatkišima.

*15 sati – savršeno vreme za izbegavanje bilo kakvog medicinskog zahvata jer su, kao što je spomenuto ranije, najveće šanse da između 15 i 17 sati nešto krene po zlu.

*16 sati – aerobne vežbe najbolje je raditi u kasnim popodnevnim satima. Funkcija pluća, odnosno disanje najbolje je između 16 i 17 sati.

SUTON I SUMRAK po meni se razlikuju tek unekoj nijansi mraka. To je ono kad Since krene da "zapada" i kad je horizont divne crvene boje. Mrak se lagano spusta isve nas navodi na opustanje. Ali opustanja jos nema bar dok sunce sasvim ne zadje. Sumrak isuton su najromanticniji na moru.17 sati – ako ste vežbali, pojedite proteinski obrok kako bi se nivo šećera u krvi vratio u normalu. Proteini su dobri i za oporavak mišića.

*18 sati – teške fizičke poslove i vežbanje s tegovima najbolje je raditi između 18 i 20 sati jer mišići tad imaju najviše snage, a kardiovaskularna učinkovitost i fleksibilnost su na vrhuncu.

Sudeći prema priči koja se proširila na internetu, zaposleni u u Francuskoj su dobili pravo da ignorišu poslovne mejlove i telefonske pozive posle 18 časova.

*19 sati – u ovo doba dana izbegavajte hranu , ali ne i vodu. Ako to praktikujete između 19 sati i 6 sati ujutro, šanse da ćete izgubiti višak kilograma su puno veće.

*20 sati – vreme za poslednju kafu ako ne želite imati problema sa spavanjem.

PREDVECE kao sto mu samo ime kaze je onaj period oko recimo 6 do 8 sati. Kad smo zavrsili skoro sve i kad planiramo vecernje aktivnosti. Tacnije nas narod je izracunao da je to sat pre nego sto padne vece. Znaci , do sada ste vec sve obavili, i sada mozete da odmarate ili izadjete u provod.

VECE I MRAK SU MI KAO SUMRAK I SUTON. Naravno samo nijanse u kolicini svetlosti ili kolicini mraka kako je primerenije za sam deo dana. Sada je vec mrak pao ,a vece pocinje i traje nekome do 22 h a nekome do ponoci. Dobro ima i posle ponoci aktivnih i budnih ljudi ,al hajde da pisemo ono sto bi bilo idealno. Do sada ste me verovatno pratili bez problema, ali sada idemo u potpunu misteriju. Obzirom da je ovo podela vremena iz proslih lepih i laganih dana nekako sam i vreme uskladila sa tim. Tada su ljudi uglavnom vecerali i odlazili na pocinak. Retko ko je bio budan do ponoci ,a kamoli do ujutru jer se ujutru ustajalo u cik zore. Dobro sad sau druga vremena medjutim, meni je ova podela fnomenalna i dobra za zdravlje svakako. A danas kako je sve nesigurno nije bas dobro izlaziti kad padne mrak - ako ne moras.

NEKO DOBA NOCI- to je ono kad se zakazuje drustvu u 22,23 nocni izlazak, a roditelji pitaju gde ces u neko doba? Nazalost vec godinu dana nista ne radi posle 21 tako da se vracamo lagano na onaj zivot kad je vece do 22 h. Tesko je mladima razumem potpuno pa i ja sam 80-tih i 90 -tih izlazila do jutarnjih sati ,medjutim nismo bili izlozeni ovolikoj kolicini kriminala ,tako da bar neke koristi od svetske pandemije necega. Neko doba noca verovatno je bilo i zato sto nije bilo digitalnih satova koji svetle u mraku, a ko bi palio svetlo da na zidnom satu vidi koliko je sat, nego pogleda se kroz prozor i znas da treba da spavas jer eto neko je doba noci.

PONOC -vreme dana kada čekamo novu godinu, kada dočekujemo neki rođendan. Vreme kada počinje novi datum, kada sutra postaje danas, a danas postaje juče. Vreme do kojeg je većini tinejdžera bio dozvoljen izlazak nekada.
Vreme u koje po predanju izlaze zle sile (Babaroge, veštice, karakondžule, aveti, vetrogonje i vampiri)
Vreme koje je propraćeno zvukovima zvona na starim zvonicima, šumom krila noćnih ptica i uzvicima pijanaca .Meni licno vreme kada ukljucejem masinu za ves, bojlere i tako.
U ponoc je danas od juce, a sutra od danas...

Vječita dilema. Mistika. Četiri nule obavijene velom tajne. Šta je to u tom dobu dana što nas fascinira? Da li je tada mrak gušći nego li sat vremena kasnije? Da li si u ponoć mudriji ili gluplji? Ili možda spavaš? A možda čekaš da se kazaljke spoje u stav mirno. Ili sa zebnjom požuruješ časovnik da otkuca minut poslije dvanaest, da prođe ta ponoć i simbolika koju sa sobom nosi.

Da li je ponoć početak ili kraj? Da li je u momentu sklapanja kazaljki dan počeo ili se pak završio? Odgovor se krije u svakom čovjeku ponaosob. Onaj ko je tog dana preživio pakao u ponoći vidi spas. Početak novog dana. Onog koji će donijeti nešto bolje, nešto što će potisnuti gorak ukus tekućeg dana.
Ako ti je pak dan bio srećan, u ponoći ćeš vidjeti kraj. Kraj dana za koji nisi želio da se završi. Kraj sna koji si htio da sanjaš zauvijek.

U ponoć isplivavaju aveti. Potisnute duboko u podsvijesti, u ponoć dobiju snagu i raskinu lance kojima smo ih okovali. Mami ih miris. Miris uma opsjednutog ponoćju. Nemaju mnogo vremena. Svega šezdeset sekundi. Djeluju brzo. Urnišu misli, siju strah i ostavljaju ukus poraza u ustima. Poraza, da. Mišić i kost gube bitku sa nevidljivom utvarom skrojenom u sopstvenom umu. Onom istom koji bi trebao da nam misli dobro.
A ne misli.

GLUVO DOBA NOCI je valjda deo noci od ponoci do petlova koji su pre praskozorja ,tako da u ta 3,4 sata stane sve ovo. I gluvo doba noci i prvi petlovi i drugi i treci.

Iliti sitni sati, period noći kad poštena i fina djevojka nema šta da traži na ulici .Prema mojim roditeljima, sve iza devet sat , a i sadasnja pandemija sve zatvara do 21. Zanimljiva koincidencija. U gluvo doba noci dogadjaju se najstrasnije stvari koje danas nazivamo "crna hronika" i koje ima vise nego svih ostalih dogadjanja tokom noci, pa bi se slobodno moglo reci da se u gluvo doba noci desava samo pomenuta "crna hronika" .

Vreme kada se kod Srba veruje da se dešavaju mistične i zle pojave. Izraz se koristi od pamtiveka do danas, samo se termin prilagođavao sa vremenom.

1812:
-Ženo, kud si pošla?
-Neko me zove, moram da vidim šta je, zvuči kao...
-Ma jesi ti normalna?! Da se odazoveš u ovo gluvo doba noći?! Ti kao da ne znaš da te to vodenjaci dozivaju, hoće da te vode u vodu... Hajde lezi spavaj, sutra treba da pereš noge mom bratu iz Ercegovine.

1912:
-Majko, idem ja sa jaranima u vodenicu, treba žito da se napravi.
-Ako, Kuzmane, ljubi te majka, samo nemoj da ostaneš kasno do gluvog doba noći, 'oće vampir da udari, a čula sam da se pokojni Vasilije, Bog da mi dušu prosti, povampirio...

2012:
-Jakove, kad se sinoć Miša vratio kući?
-Kasno sinoć, opet bio sa onim njegovim narkomanima.
-Pa šta je radio do tako kasno, crno moje dete?
-Drogirao se šta je radio... Tu mi k'o vampir dolazi kući u gluvo doba noći... More kad ga ja dohvatim kaišem ima da isteram tog đavola iz njega.

Mozda saljivo, mozda i ne svakako najmisticnije doba noci kad valjda svi dobro spavaju ,a oni losi i zli rade vec te lose izle stvari. Kako god bilo treba izbegavati gluvo doba noci svakako.

I DODJOSMO DO PRVIH DRUGIH I TRECIH PETLOVA -sad kad razmisljam to moze biti samo vreme od 4 ujutru pa dok sunce sasvim ne izadje - znaci do svitanja. Zasto se prvi petlovi oglasavaju jos po mraku potpuna je misterija za mene, ali ljudi su znali da prvi petlovi najavlju skorasnje svitanje ,ali mogu jos malo da leze ili cak odspavaju. Drugi petlovi su se oglasavali u praskozorje i bili su kao na STARTU -POZOR SAD -KRENI. Iako je jos mrak ljudi su znali da samo sto nije poceo novi dan ida treba da se spremaju za svoje obaveze. A kad bi zapevali treci petlovi Sunce bi vec izaslo. Tako da su oni sto su radili mutne poslove u gluvo doba noci imali vremena jos do trecih petlova da sve zavrse.

MNOGO MI JE DRAGO STO SAM NAPISALA OVAJ TEKST. NEKA OSTANE USPOMENA ZA OVO ZANIMLJIVO RACUNANJE VREMENA. A KO ZNA? MOZDA CE SLEDECU CIVILIZACIJU OPET BUDITI PETLOVI. A MOZDA SE I SADA UPRAVO TO SVE OPET DOGADJA JER LJUDI MASOVNO BEZE IZ GRADA U SELO KOD PETLOVA. CUDAN JE ZIVOT. KAKO GOD. ISKORISTITE DAN!