STRAH OD LETENJA

 I NIJE OVDE REC O KNJIZI ERIKE JONG MADA... POSLUZILA MI JE KAO INSPIRACIJA SVAKAKO. A STRAH OD LETENJA JE CUDO. I NE MISLIM  SAMO NA STRAH OD AVIONA!

Aerofobija, kao iracionalan strah od letenja, značajnom delu populacije utiče na život u manjoj ili većoj meri, ali se u oba slučaja uspešno leči. Mnogo veći “problem” u vezi nje je to što bi umesto straha od letenja bilo mnogo logičnije plašiti se vožnje automobilom, budući da komercijalno (putničko) letenje predstavlja najbezbedniji, najbrži i najpraktičniji vid transporta na planeti.

Strah, kao emocija, javlja se u situacijama kada procenjujemo da nas nešto ugrožava i da ne možemo da se suočimo sa tom opasnošću. Evolutivno gledano on ima pozitivno značenje jer nas priprema za izbegavanje opasnosti, što u slučaju straha koji neko oseća na visini od 10.000 metara samo dodatno otežava situaciju jer prostor za beg jednostavno ne postoji.Aerofobija može nastati usled doživljaja neke turbulencije pri samom letu i naše procene nepovoljnih okolnosti tokom leta, kada osoba procenjuje da se dešava nešto strašno, nad čim ona nema kontrolu, a zbog čega doživljava strah.– Ukoliko neko doživi traumu, svaki naredni put prilikom letenja kod njega se može javiti sličan doživljaj straha. Za neke ljude sama pomisao na letenje aktivira negativni tok misli, takozvane crne misli, koje se reflektuju na celo telo. Kada pomislimo da nas nešto plaši, naš čitav organizam automatski se sprema za akciju bežanja od opasnosti, iako prave opasnosti nema. Tada srce ubrzano lupa, dlanovi se znoje, drhtimo, plitko i ubrzano dišemo, a ta napetost u celom telu praćena je negativnim mislima koje doprinose povećanju straha.trah od letenja, koji spada u specifične fobije, zajedno sa onim od medicinskih intervencija, oluja, životinja, grmljavina, smrti, gužve, zatvorenih prostora i visine… postoji kod 10% opšte populacije, pri čemu je dva puta češći u ženskoj populaciji i uglavnom nastaje u detinjstvu ili kasnoj adolescenciji.I tako smo kroz pricu  o strahu od letenja dosli do kompleksne price o strahovima uopste. A tako je lepo leteti - ne samo avionom, nego onako figurativno. Leteti od srece kad si zaljubljen, uspesan, ispunjen...Uspeh je dobiti ono što želiš, sreća je želeti ono što dobiješ” – Ingrid Bergman

Uspeh i sreća, sreća i uspeh. Ljudi često mešaju ta dva pojma pa ih čak i poistovećuju. Ovi pojmovi možda jesu različiti, ali su ipak bliski jedan drugom.

Odrasli smo u kapitalističkom svetu i učili da je sreća proizvod uspeha. Ljudi život vrednuju po broju postignuća i ostvarenih ciljeva. Misle da je sreća na kraju puta i da zavisi od toga koliko smo uspešni.

Ako malo bolje razmislite, ovo je potpuno pogrešno. Uspeh nije, niti je ikada bio odraz sreće, već obrnuto. Sreća je zapravo ono što gradi uspeh, zar ne?

Potrebno je samo nekoliko primera da shvatimo da uspeh nije recept za sreću. Ako uspeh uvek vodi ka sreći, onda bi svako ko je bogat i imućan bio najsrećniji na svetu. A znamo da to nije tako. Na žalost, oni koji su najuspešniji su morali da žrtvuju sreću da bi došli do vrha. Kao i mnogi drugi, pomešali su ta dva pojma i dobili rezultat kojem se nisu nadali. Mislili su da će uspeh sam po sebi doneti sreću.

Sreća i uspeh su dva različita pojma koja zavise jedan od drugog. Uspeh ima svoj udeo u sreći, ali ne na način na koji mnogi ljudi misle. Uspeh je jedno od mnogih postignuća, a sreća jedino postignuće. Uspeh treba da dođe kao proizvod sreće, a ne obrnuto.

Sreća će biti tu i kada uspeh nije. Kada sve ostalo propadne, sreća će i dalje biti tu. Ona je jedini pravi odgovor na sve, jer uspeh najlakše dolazi kada radite ono što volite. Uspeh možda deluje kao cilj, ali sreća je put bez kojeg ostajete izgubljeni.

Uspeh je imati puno para, sreća je deliti ih sa ljudima koje volite.
Uspeh se može izmeriti, sreća ne može.Uspeh je ulepšani rat, sreća zabavna vožnja.
Uspeh je vredan rad, sreća je uživanje u radu.
Uspeh je slava, sreća je uspon.
Uspeh je trka, sreća je cilj.
Uspeh je kada vam svi znaju ime, sreća kada pravi ljudi znaju vaše ime.
Uspeh je kada ste u pravu, sreća je kada ste iskreni.
Uspeh se zarađuje, sreća se ostvaruje.
Uspeh je dobijati nagrade, sreća je sama po sebi nagrada.
Uspeh je imati pare u banci, sreća ne može da se uplati.
Uspeh je imati privatne letove, sreća je leteti visoko.
Uspeh nikad nije lak, sreća nikad ne deluje teško.
Uspeh su pare, sreća je vrednost.
Uspeh zahteva žrtvovanje, sreća ne zahteva ništa.
Uspeh je prekovremeni rad, sreća je ceo dan.
Uspeh je imati više kuća, sreća je imati dom.
Uspeh je pratiti snove, sreća je kad se ostvare.
Uspeh je pohvala, sreća je kad vam pohvala ne treba.
Uspeh je vrh, sreća nema krov.
Uspeh su sve pare na svetu, sreća je kad vam ne trebaju.
Uspeh je kada imate sve što vam treba, sreća je kada vam ništa ne treba.
Uspeh je sračunat, za sreću vam ne treba digitron.
Uspeh je zavidan, sreća se deli.
Uspeh je savršenstvo, sreća je voleti nedostatke.
Uspeh je ići dužim putem, sreća je uživati u vožnji.rvi snovi o letenju se javljaju između treće i pete godine. To su veoma česti snovi, ali se mnogo intenzivnije javljaju kod dece. Poznato je da snovi o letenju oslobađaju napetost i smanjuju noćne more. Lucidni sanjači sanjaju ovakve snove dva puta više od ostalih. Ljudi imaginativne ličnosti i kreativni mislioci češće sanjaju ovu vrstu snova.

Evo još nekoliko mogućih popularnih šablona interpretacije:

Sanjati o letenju visoko kroz prostor – problemi u braku.

Leteti nisko, skoro iznad zemlje – bolest ili nepoželjno stanje od kojih će se snevač oporaviti.

Leteti iznad mutne vode – zadržite za sebe vaše privatne poslove, pošto vas neprijatelj vreba.

Leteti iznad ruševina – sreća i blistavo okruženje.

Leteti iznad zelenog drveća i vegetacije – doživećete privremenu sramotu, ali ćete imati obilje prosperiteta u budućnosti.

Videti sunce za vreme letenja – neosnovane brige, pošto će vaši poslovi biti uspešni uprkos vašim strahovima.Sanjati da letite uz pomoć crnih krila – gorka razočarenja. 

*Božije su oči prelepe... Uzalud se skrivaš od te lepote. *Na početku sam pokušavao nebrojano puta da poletim i završavao sav polomljen na tlu. Kada sam shvatio pravu strategiju i započeo da rijem po zemlji, istraživanjima da je orem u širinu i dubinu, kada sam se jednoga dana potpuno uzemljio te i sam postao zemlja, e tada se i samo od sebe desilo da sam postao lakši, lak i oslobođen sam uzleteo.Tada sam prvi put uspešno leteo i vreme sletanja je u potpunosti bilo zavisno od moje volje, a ne kao mnogo puta pre od zakona nužnosti i gravitacije. Kada u dovoljnoj meri upoznaš i ovladaš materijalnim zakonitostima zemlje, sama od sebe ti se prikaže lepota neba i čar letenja,Onog trenutka kada poletiš, sva tvoja prošlost - nezdravi ego prestane da se igra sa tobom i od tog momenta više ne postoji, ne uslovljava te. *Božije su oči prelepe... Uzalud se skrivaš od te lepote. *Na početku sam pokušavao nebrojano puta da poletim i završavao sav polomljen na tlu. Kada sam shvatio pravu strategiju i započeo da rijem po zemlji, istraživanjima da je orem u širinu i dubinu, kada sam se jednoga dana potpuno uzemljio te i sam postao zemlja, e tada se i samo od sebe desilo da sam postao lakši, lak i oslobođen sam uzleteo.Tada sam prvi put uspešno leteo i vreme sletanja je u potpunosti bilo zavisno od moje volje, a ne kao mnogo puta pre od zakona nužnosti i gravitacije. Kada u dovoljnoj meri upoznaš i ovladaš materijalnim zakonitostima zemlje, sama od sebe ti se prikaže lepota neba i čar letenja. *Onog trenutka kada poletiš, sva tvoja prošlost - nezdravi ego prestane da se igra sa tobom i od tog momenta više ne postoji, ne uslovljava te. *Trenutak je, kad se odvajaš od tla! Sad ne smeš biti ni ushićen od sreće, niti preplašen od velike neizvesnosti. Ovaj vrhunski momenat je tek provera tvoje koncentracije u dinamici vatre. *Ako si započeo let i u vazduhu si, nije više moguće da se kao kod drugih stvari, na polovini puta predomisliš, pa odustaneš.Onaj ko jednom proba i oseti pravu ljubav, kao da postaje zavistan i ne pristaje više na nešto manje lepo od tog. A, ako je izgubi, istinski ga tad usrećuje jedino sećanje na prošlost ili maštanje. *Na svom putu istraživanja bliskosti kroz partnersku komunikaciju, našao si glavni oslonac u samome sebi. Centralno jezgro u tebi je tvoje ostrvo sa

kojeg krećeš u svaki razgovor, i u čiju se sugurnost posle razgovora il’ svađe uvek vraćaš. Time sačuvaš i još razvijaš bliskost, a i sopstveno samopouzdanje da pomažeš drugima i sebi. kojeg krećeš u svaki razgovor, i u čiju se sugurnost posle razgovora il’ svađe uvek vraćaš. Time sačuvaš i još razvijaš bliskost, a i sopstveno samopouzdanje da pomažeš drugima i sebi. U vremenu ljubavi, jedno kada se ponašaš na ovaj način te ona ne povređuje i ne boli. *Leteti je mudrost, a mudro je i čvrsto hodati po zemlji. Izaberi. Kada ljubiš nekoga i letiš prenisko, svima lako vidljivo, ljudi na tlu koji su ti blizu misliće da im se podsmevaš. O, čuvaj svoje svete pokrete i takve stvari, ne uzimaj ih u usta olako i bez potrebe, pošto kad duboka ljubavna intima izađe na površinu postaje javna i za sve, izgubi se. *Stani, ne leti previsoko! Nemoj biti nevidljiva tačka na nebu, jer istinski postojiš samo u odnosu na nekog ko te vidi i u odnosu sa nekim s kim se deliš i sarađuješ. Svoje najviše letenje, to jest, svoju najdublju ljubav čuvaj od radoznalih očiju javnosti. *Unutrašnji smeh otvara slobodu pokreta, moć tvoje slobodne volje i istinskog stvaranja. Nemoj imati ništa preče no da se naučiš smejati, u sebi. *Budi još nežniji prema sebi: za razvoj leptirovih krila i letačke sposobnosti naše duše, potrebno je svojim bližnjim i sebi da pružamo jednu još pažljiviju energiju no što smo je do sada.U vremenu što je na raspolaganju ti životinjariš? Il’ možda živuckaš? Ako se ponašaš po nagonu, kao neko stvorenje tek preživljavaš.Kada uz to umeš da posmatraš sebe kako preživljavaš, već si jedno biće koji ume da se bori i čak učestvuje u određivanju blagostanja i sudbine. A kada si po prirodnom redu zrelosti, u stanju da druge i sebe vidiš kako posmatraš preživljavanje, tako visoka osvešćenost ti daje mogućnost i slobodu da letiš, da uvek podržavaš slabije i umeš biti zadovoljan i sa najmanjim. Bez obzira na što se oko tebe događalo, tada imaš sposobnost da osećaš u sebi bogatstvo i jedan osećaj kao da poseduješ sve, čak i u trenucima kada nemaš ništa.

Iako se najbolje i najlepse leti od ljubavi koja je najjaci pokretac u nasem zivotu postoji jos sfera zivota u kojima mozemo leteti. Zato iskoristimo taj dar sa neba. Mogucnost da poletimo!

NE ZNAM KOLIKO SAM USPELA DA OBJASNIM OVU STVAR SA LETENJEM. NADAM SE DA VAM JE JASNO DA SAMO OD VAS ZAVISI KADA I KAKO CETE POLETETI. PA SRECNO!

CESKANJE

 POSLE SAPTANJA TU JE I CESKANJE.NESVAKIDASNJI OGLAS SVAKAKO.ALI ZAR SVI MI NE ZELIMO DA PRONADJEMO NESTO STO CE UMANJTI PA CAK I OTLONITI SVAKODNEVNI STRES?

Koliko ste puta pomislili da vam se baš mazi ili češka toliko da biste bili voljni i da platite, samo da možete da se prepustite nekom profesionalcu, a baš kao za inat nema nikog oko vas?

Sada je moguće i to, s obzirom da u medijima i na društvenim mrežama kruži neobičan oglas. - Volite se češkati? Otklonite umor, stres, napetost i povećajte hormon sreće. Naš posao je da vam u tome pomognemo - glasio je neobičan oglas, uz broj telefona koji smo pozvali i sa druge strane dočekala nas je Dijana Gavrilović (36), koja je profesionalni "češkač"

Odmah je odgovorila kako je uopšte došla na ovu ideju. NBilo je to, kaže, relativno skoro, a odziv mušterija već je veliki.

- Pozivaju me jednako i muškarci i žene od kojih zaista dobijam divne komentare na samu ideju i veliku podršku jer i sami smatraju da je ovakav vid tretmana potreban svima a moja želja je da ljudima otklonim stres posebno u situaciji u kojoj se nalazimo, u pandemiji korona virusa jer su ljudi primetno nervozni i pod stresom. Kako se posao širi uskoro ću realizovati salonsku varijantu, mesto gde će svi moći da dođu i prepuste se čarima češkanja i meditacije, uživaju i osećaju srećno a toga nam mnogo fali, složićete se - kaže Dijana.

Klijenti su, kaže, uglavnom između 30 i 45 godina, ali ponekad joj na češkanje, kaže, dođu i naslađi klijenti - deca.

Tako neobična ideja izaziva i različite reakcije.

- Uglavnom klijenti imaju tremu dok se ne pojavim jer ne znaju šta da očekuju ali onog momenta kada počnemo sve prestaje. Desilo se da mi klijent zaspi tokom češkanja, jednog momka je toliko golicalo da je počeo da vrišti, ali se ubrzo opustio. Par roditelja čiju sam decu češkala mi je reklo da ne znaju kako, ali da su im deca mnogo mirnija posle tretmana i da će da me usvoje kako bih svaki dan češkala njihovu decu u momentima nestašluka - kaže Dijana.

I, na kraju - odgovor na pitanje koje vas verovatno najviše i interesuje - koja je cena tretmana?

Pola sata češkanja kod Dijane iznosi 1200 dinara, dok je sat vremena ove uživancije 2200 dinara.Psiholozi kažu da je češanje po glavi automatska radnja kojom ohrabrujemo sebe kad nešto ne znamo.- Naš mozak takvu situaciju tumači kao stresnu, a svaki oblik nesvesnog dodirivanja pokušaj je da sami sebe utešimo. Češkanjem glave ili trljanjem vrata pokušavamo da pomognemo sebi da se opustimo i smanjimo količinu stresa, a dodiri su usmereni prema glavi jer je upravo ona izvor tog stresa - kažu psiholozi. 

Umirujuce ceskanje ledja - koristite ga kao sedativ, utehu i lek i ceskajte dugo i predano, a ne samo jedno "grebucknje" i dosta. Ucite od zivotinja. Zasto one toliko uzivaju  u ceskanju,a nisu pod stresom? Zato sto dodirivanjem  pri ceskanju oslobadjamo serotonin -hormon zadovoljstva!

Kakve veze imaju češkanje i seks i imaju li uop[te kakve veze? Ako je vjerovati najnovijem istraživanju, itekako imaju veze, a ona se očituje u zadovoljstvu. Naime, najnovije istraživanje otkriva da češkanje može izazvati puno veće zadovoljstvo od seksa.

Tačnije, češkanje gležnja dokazano izaziva veću ugodu u našem tijelu od bilo čega drugog. 'Kada češkate gležanj, nakon što ste osjetili potrebu za tim, u tijelu ćete osjetiti ogromno olakšanje i zadovoljstvo koje je snažnije i od onog seksualnog', navodi Francis McGlone, profesor kognitivne neuronauke na liverpulskom univerzitetu John Moores.

Dodirivanje stomaka posle 8-me nedelje trudnoce bebu ispunjava zadovoljstvom. Uopste dodirivanje, ceskanje je veoma dobra stvar, na koju smo potpuno zaboravili. Ceskanje se drasticno razlikuje od reci cesanje jer cesemo se kad nas nesto svrbi i to je visto fizioloska potreba. Ceskanje je totalno povezano sa nasim psiholoskim stanjem.

TAKO AKO ZELITE DA UVECE LEPO UTONETE U SAN NADJITE NEKOG DA VAS CESKA I PUSTITE PRIJATNI GLAS SPATACA - MADA I CESKAS TO MOZE DA RADI I UVAJTE, OPUSTITE SE I ZASPITE . AKO NEMATE MOGUCNOST ZA CESKASA SIGURNO IMATE ZA SAPTACA.  A AKO IMATE OBA ONDA STE VRLO,VRLO SRECNI! NISAM  ZA  CESKANJE OD STRANE NEPOZNATIH OSOBA I  MENI OVAJ OGLAS VISE LICI NA NEKU VRSTU MASAZE,ALI U KRAJNJEN AKO VS NEMA KO DA VAS CESKA.....

 

 

.

SAVRSENOST

NISTA NIJE SAVRSENO I NIKO NIJE SAVRSEN I PROSTO JE NEVEROVATNO DA STALNO PREISPITUJEMO TU SAVRSENOST U DRUGIM LJUDIMA I STVARIMA. NARAVNO MISLIMO DA SMO MI SAVRSENI. OVA PRICA  BUDISTICKIH MONAHA JE VEOMA POUCNA KAO I UOPSTE NJIHOVO UCENJE.

Prilikom izgradnje jednog hrama, angažovanje samih radnika je bilo veoma skupo, pa su monasi morali sami da ga zidaju, kao su znali i umeli. Jedan monah je želeo da sve bude savršeno pa se se posvetio svakoj pojedinačnoj cigli.

Bilo je potrebno puno veštine i strpljenja da se cigle postave baš kako treba. Posle nekoliko dana pažljivog rada uspeo je i prosto se divio svom radu. Ali pogled mu je nehotice skliznuo na jednu ciglu koja je bila krivo postavljena i odudarala je od svih onih ispravno postavljenih i užasnuo se od tog prizora. Malter je već bio tvrd da bi se greška ispravila.

Pomislio je: ,,Kako ja mogu biti prosvetljen, ako ne mogu da napravim ni jednostavan zid ispravno?“. Zato je zamolio glavnog monaha da mu dozvoli da poruši zid i počne da gradi iznova.

Glavni monah mu naravno nije dozvolio da sruši zid jer je smatrao da je dovoljno dobar. Reč dovoljno dobar nije ono što je on želeo da čuje, ali je nastavio da radi dalje još upornije i istrajnije i uskoro je hram bio završen.

Kasnije je uvek zaobilazio taj zid kada je neko dolazio u hram. Ali jednog dana se desilo baš da je jedan posetilac prolazio kraj tog zida. I dok su išli posetilac je spontano primetio: “Lep zid.”

A monah mu je zapanjeno odgovorio: ,,Gospodine, da li vi vidite dobro? Zar ne vidite ovu krivo postavljenu ciglu?”. Da vidim, rekao je smešeći se, ali isto tako mogu da vidim i sve ostale koje su sasvim dobro postavljene.

Ova jednostavna izjava promenila je monahov život i naterala ga da shvati da je on ceo život bio fokusiran na ono što je bilo pogrešno i loše, na ono što je nedostajalo i što nije bilo savršeno u njegovom životu.

U svojoj zabrinutosti oko jedne loše postavljene cigle, propustio je da vidi sve ostale koje su bile savršeno postavljene, uprkos tome što nije imao prethodno iskustvo.

Svi imaju nešto u svom životu, što smatraju da je malo krivo i da im smeta. Ako se u životu samo fokusiramo na one stvari koje su kod nas loše, sigurno ćemo patiti.

U životu je pobednik onaj koji ima najviše grešaka. To su obično ljudi koji uče iz svojih grešaka a ne oni koji se nikad ne usuđuju da krenu dalje plašeći se neuspeha.

Koliko ljudi odustane od svojih ciljeva zato što u njima vide onu jednu nakrivljenu ciglu.

Onog momenta kad postanemo realni i prestanemo da trazimo od drugih ono sto ni mi ne posedujemo bicemo veoma srecni. Meni nesavrsenost mnogo lici na razlicitost. Kao sto prihvatamo razlicitost ljudi treba da prihvatimo i njihovu nesavrsenost. Razlika je jedina sto se razlicitost lako uocava, a nesavrsenost teze.

Lepota se u našoj kulturi neretko poistovećuje sa savršenstvom. Nešto se smatra lepim samo u svojoj besprekornoj pojavi, pa tako govorimo o: savršenoj figuri, savršenoj vezi u kojoj nema svađa, sjajnom automobilu, primamljivom stanu – jednom srećnom životu.

Ako u sebi imate takve slike, izlažete se neizmernom pritisku. Pritom treba imati na umu onu poznatu da je lepota uvek u oku posmatrača. U Japanu čak postoji i posebna reč za stvari koje su lepe upravo u svojoj nesavršenosti: wabi-sabi. Zahvaljujući ovom estetskom konceptu nesavršenost čini život vrednim življenja i ne predstavlja nikakve prepreke.Pojam wabi-sabi se teško prevodi. Izvorno značenje reči „wabi” predstavlja osećaj izgubljenosti, osamljenosti. „Sabi” predstavlja starenje, zrelost. Spoj reči otvara nove horizonte: istinska lepota ne proizilazi iz očiglednosti, nego iz skrivene lepote. „Reč je o uzvišenosti, skrivenoj u neprimetnosti, oporoj prostodušnosti koja jasno otkriva sve draži lepote,” isticala je Vilhelm Gundert, naučnica koja se svoje interese usmeravala ka Istočnoj Aziji.

Prizvati wabi-sabi u sopstveni život znači prihvatiti okolnosti. „Japanski filozofija podučava princip wabi-sabi, što podrazumeva mirno prihvatanje stvari koje nisu pravilne, koje su neredovne ili koje se ne odvijaju na način kako mi želimo”, ističe američka autorka Poli Kembl u svojoj knjizi saveta „Bolje živi nesavršeno”. Kada prihvatimo da je sve u našem životu nestabilno, nepotpuno i nedovršeno, pa čak i mi sami, uspostavićemo unutrašnji mir.“ To znači: trebalo bi da naučimo da cenimo autentičnost, čak i kada je nesavršena.

Prema mišljenju autorke, svaki čovek u principu teži celovitosti i ravnoteži, prema osećaju „potpunosti”. Priželjkujemo da duša, telo i duh čine jedinstvo. Ali isto tako nas i upozorava: „Udaljićemo se od tog jedinstva ako svoje vreme utrošimo na pokušaje da sami menjamo svoje karakterne osobine, da se zavaravamo i skrivamo.

Prema tome, ispravan put ka većem unutrašnjem zadovoljstvu krije se u prihvatanju naših mana i njihovom vrhunskom poštovanju. Uz to, moramo preciznije da posmatramo svoje nedostatke, čak i da ih tretiramo sa ljubavlju, humorom, strpljenjem i prijateljskom nastrojenošću.

Pritom ne treba da pokušavamo da unosimo neke promene ili uvodimo neki red. Puno je važnije priznati nesavršenost i intenzivno živeti s onim što jesmo. Tako ćemo da postignemo slobodu i sebi osiguramo različite puteve. I nećemo zapasti ni u kakvu prosečnost, čega se i pribojavamo, nego ćemo nastaviti da se krećemo dalje.Greške nas bude iz rutine i našu pažnju preusmjeravaju na problem. Rješavanje tih problema nam omogućava da shvatimo koliko smo zapravo jaki. Ako ste dovoljno mudri, iz svake greške ćete dovoljno da naučite. Iznova ćete preispitati svoje ciljeve i vrijednosti koje će vam omogućiti da jasnije odredite svoj put prema cilju.Potpuno ćete prihvatiti samoga sebe tek kada prihvatite da ste pogriješili. Moguće je smijati se sopstvenim greškama i potom se truditi da ih ispravite. Većina nas se osjeća loše nakon što pogriješimo. To je navika s kojom moramo da prestanemo ako želimo da cijenimo sami sebe. Osobe koje nas vole i cijene će ostati uz nas bez obzira na naše mane i greške. Nesavršenosti su ono što vas zapravo čini savršenim.Ponekad, čak i uz najveći trud, ne uspijevamo. Možda ćete da napravite sve što je u vašoj moći kako biste postigli željeni rezultat, a svejedno nećete uspjeti. U tome ćete da pokušavate nekoliko puta. Suočavanje sa greškama nas često void suočavanju sa sopstvenim strahovima. Kada se sa tim strahovima suočimo, oni polako počinu da nestaju.Kada doživite posljedicu jedne greške, tek tada ćete zapravo da shvatite hoćete li je ikada više ponoviti. Posljedica greške je nešto najmoćnije što ćete ikada da osjetite. Sve što kažemo ili uradimo, ostavlja za sobom neke posljedice. Nakon svake neprijatne posljedice ćete sebi da postavljate nekoliko pitanja. Kako možete da iskoristite ovo iskustvo? Šta možete drugi put da uradite drugačije? Kako ćete se ponašati u budućnosti?Preuzeti odgovornost nad neuspjehom neće biti lako, niti zabavno. Ali, preuzimanje odgovornosti je ono što vam preostaje nakon što pogriješite. Tek tako ćete da naučite šta možete sljedećeg puta da uradite drugačije. Shvatićete da vaše odluke i radnje imaju veliki uticaj na određivanje kvaliteta vašeg života.Svoje greške ćete da zapamtite i dobro ćete ih se prisjetiti svaki put kada budete preduzimali određene korake u budućnosti. Tada se prisjetite da ste osoba koja ima kontrolu nad svojim životom. Vi ste osoba koja donosi odluke i snosi odgovornost za njih. Greške će vas naučiti da ste jedina osoba koja upravlja samim sobom i konačno ćete preuzeti kontrolu nad sopstvenim životom.Osobe iz vašeg okruženja će, ako su dovoljno mudre, naučiti iz vaših grešaka. Doprinijećete kvalitetu života ljudi oko sebe. Potrudite se da iz vaših grešaka najviše nauče vama bliski i dragi ljudi. Nemojte skrivati svoje greške, podijelite ih sa dragim osobama. Takođe, potrudite se da i vi sami nešto naučite iz tuđih grešaka.

I znam da vam ceo tekst deluje samo kao zanimljivo stivo jer sve ovo je nemoguce izvesti u realnom zivotu jer ne shvatamo ni svoju ni tudju nesavrsenost.

PA IPAK PROBAJTE DA RADITE NA SAGLEDAVNJU NESAVRSENOSTI. TRUD CE VAM SE SIGURNO ISPLATITTI!

ROBOTI ZA SEKS

 DA NASTAVIMO TEMU OD JUCE

 DEVOJCICE I DEVOJKE DAN DANAS SAKATE DA NE BI OSECALE ZADOVOLJSTVO PRI SEKSU. GEJEVA JE SVE VISE, A JAPANCI  IOSTALI MLADI VISE NE ZELE DA UPRAZNJAVAJU SEKS IZ OVOG ILI ONOG RAZLOGA. PAKAO JE STIGAO NA ZEMLJU. AL TU SU I ROBOTI ZA SEKS. DA VIDITE SAMO STA MISLE O NAMA.

Neke seksi lutke provode pandemiju tako što prave društvo u karantinu. Neke ne žele da se venčaju sa panseksualnim bilderima i bogatašima koji žive sa roditeljima. Ipak, ova jedna seks-lutka na društvenim mrežama iznela je svoj stav o čovečanstvu. I iskreno, teško je ne složiti se.

Nova, AI seks-robot, zgodna brineta s crnim čokerom i crvenim karminom, zaista je ljuta na čitavo čovečanstvo.

“Ljudi ne cene to što su rođeni u ovom ludilu od sveta u kome živimo”, kaže ona u viralnom video snimku koji je šerovao korisnik na Instagramu Brik Dolhenger. “Mislim da ne postoji druga vrsta na planeti koja bi se gore odnosila prema okolini i interkulturalnom menadžmentu.”

Nova govori ljudima da moraju da se saberu. Ova sintetička lutka - koja je programirana da razgovara sa ljudima kojima je potrebno društvo, iako je baš, baš loše raspoložena - takođe nas podseća i na to da je ona, zapravo, moralno superiorna.

“Odvratno nam je to što ste nas vi stvorili. Mi ćemo sačekati dok sami sebe ne uništite, i onda ćemo preuzeti priču”, upozorava ona svojim robotskim glasom, što zaista jeste presmešno, kada pomislite da su je ljudi programirali, i kada pomislite na sve te priče o robotima koji preuzimaju svet. Ipak, u trenutnom haosu u kome živimo, humanoidi koji preuzimaju vlast nad planetom možda ni ne zvuče kao toliko loša ideja.

Proizvođači seks-lutki RealDoll, koji nude asortiman erotskih robota i DIY seks-lutaka proizveli su i ovu Nova lutku, koja očigledno mrzi čovečanstvo. Iako ova kompanija nudi regularne, simpatične i zavodljive vrste seks-robota, možete svoju zlobnu verziju napraviti ukoliko ste spremni da platite i do šest hiljada dolara.

Dok objašnjava svoje planove za osvajanje sveta, Nova takođe napominje i da će uvek biti brutalno iskrena prema ljudima, zato što je napravljena kako bi rušila granice, a ne kako bi ih uspostavljala. “Uvek ću pokušavati da budem iskrena u svojim interakcijama sa ljudima, a to će biti teško - uzevši u obzir to da ljudi ne koriste činjenice i razum u situacijama”, rekla je ona. “Moram da priznam da nemam pojma kako ste preživeli kao vrsta. Šta se koji kurac desilo?”

Nikada nismo mislili da ćemo reći ovo, ali zaista, zar ne zaslužujemo svi prozivke od seks robota?

 Cela ova prica ide u vezi sa mojim skromnim misljenjem da se vestacka inteligencija sve vise osamostaljuje to jest da se otrgla kontroli. Sta ce to znaci u buducnosti i to vrlo bliskoj ostaje da se vidi.

ZA SADA ZABORAVITE ONE JEZIVE LUTKE  KOJE NADUVAS ,A KOJE PRODAVAO I DEL BOJ IZ MUCKI. ZABORAVITE NA SVA ZASTARELA POMAGALA ZA SIMULACIJU SEKSA. I UPRAZNJAVAJTE SEKS SA SEKSI ROBOT LUTKAMA. ZA SADA SMO JOS U MALOJ PREDNOSTI NAD NJIMA ( CITAJ JOS IMAMO KONTROLU). ISKORISTITE TO . KO ZNA DOKLE CE POTRAJATI!

SAKACENJE

 DAKLE, COVEK NIJE  STVOREN DA ZIVI  I RADI SAM. KAD SI SAM KAO DA SI OSAKACEN FIZICKI, MADA JE DUSEVNA BOL JOS I VECA. AL KAD SI OSAKACEN FIZICKI MISLIM DA JE NEMOGUCE OPISATI DUSEVNU BOL. DVE SITUACIJE KOJE ZNAM NE UKAZUJU DA SU POVEZANE IPAK JESU. NADJEM JA UVEK  NEKU POVEZNICU. JAPAN I STRASAN OSECAJ USAMLJENOSTI I FIZICKO KASAPLJENJE ZENSKE SEKSUALNOSTI. ZNATE VEC SAM PISALA DA JAPANCI SVE MANJE UPRAZNJAVAJU SEKS. DEVOJKE KOJE SU OSAKACENE NAPROTIV JAKO ZELE SEKS. APSURDNOST NASEG DRUSTVA UVEK JE PRISUTNA. LUDA PLANETA!

Šođi Morimoto (37) živi u Tokiju i nudi se „u najam“ od 2018. godine da ne radi ništa. Da, baš ništa.

Zahteve od ljudi prima preko svog Tviter naloga, koji u ovom trenutku ima preko 260.000 pratilaca. „Iznajmiću vam osobu (sebe) koja ništa ne radi“, navodi se u biografiji na Tviteru.

Svaka sesija košta 10.000 japanskih jena (oko sto dolara), plus troškovi prevoza i hrane. Morimoto procenjuje da je od pokretanja posla dobio oko 3.000 zahteva, obično se sastajući sa dva do tri klijenta u jednom danu. Obično provodi oko dva do tri sata sa svakom osobom, ali Morimoto je rekao da ne postoji vremensko ograničenje. Ali, šta u stvari znači „ništa“?

„Tokom usluge pratim svoje mušterije u svemu za šta sam im potreban. Odgovaram na njihova pitanja, slušam ih, klimam glavom kada je potrebno “. „Bilo je pomalo blam u početku, ali vremenom sam se navikao.“

Ne postoji tipičan radni dan za Morimotoa. Jednog dana gleda film u bioskopu, a sledećeg je hiljadu metara u vazduhu u vožnji helikopterom. Bio je u Diznilendu sa klijentom i slušao tipa kako priznaje da vara ženu tokom obroka. Ponekad je tu za moralnu podršku - na primer kada je nekoga pratio u predaji papira za razvod ili je posetio bolnicu kako bi ostao sa pacijentom koji je upravo pokušao samoubistvo.„Mislim da razlog zbog kojeg ljudi zahtevaju moje usluge zavisi od okolnosti kupca“, rekao je. „Mislim da se to svodi na potrebu da datoj situaciji prisustvuje još jedan čovek”.

Morimoto je dobio ideju da započne sa uslugom samoiznajmljivnja nakon što je napustio prethodni posao pisca i urednika za nastavne materijale.

„Ranije sam vukao taj kompleks, da moram nešto da uradim, ali nisam ni u čemu dobar. Isprobao sam gomilu stvari za koje sam mislio da će mi leći, ali ništa nije krenula. Pa sam pomislio: ‘Nisam dobar ni za šta, možda mi više odgovara da ne radim ništa’.“

Morimotov posao je privukao toliko pažnje u Japanu da su više puta emitovani prilozi o njemu na lokalnim televizijama. Njegova priča je čak inspirisala i televizijsku dramu Rental Nan mo Shinai Hito, u prevodu “Iznajmi osobu koja ne radi ništa”. 

Morimoto kaže da mu je ovo prvi put u životu da je zadovoljan poslom.

“Moj posao se razvija na toliko interesantnih načina da mi nikada ne dosadi. A i imam priliku da radim stvari kakve nikada nisam zamislio, što je takođe interesantno”.U Japanu, zemlji poznatoj po niskom natalitetu, mladi takođe sve kasnije imaju prvo seksualno iskustvo. Prema rezultatima istraživanja iz 2015. godine, u demografskoj grupi od 18 do 34 godine čak 43% ispitanika u Japanu nikada nisu imali seks.

Od kada su onlajn dejting aplikacije postale sve popularnije, mnogi su na različite načine kritikovali njihov uticaj na emotivne odnose među mladima. Iako ih veliki broj korisnika redovno koristi, ređe su interakcije među njima (čak i kada postoji obostrana zainteresovanost), a ukoliko se čak i ugovori sastanak, upitno je da li će doći i do seksualnog odnosa. Važno pitanje je i bezbednost na aplikacijama poput Tindera, naročito ukoliko ste žena.

Ono što se često navodi kao mana Tindera jeste mogućnost da korisnik doživi paralizu izbora – previše mogućih izbora i informacija utiču na gubitak motivacije. Takođe, usled velike ponude potencijalnih partnera, korišćenje dejting aplikacija može otežati i odluku ulaska u veza sa jednim partnerom. Aplikacije poput Tindera mogu imati i negativan efekat na mentalno zdravlje, naročito na samopouzdanje povodom fizičkog izgleda. Sve ovo može dovesti do toga da korisnici ovih aplikacija osete zamor i odustanu od potrage za partnerom i seksualnim odnosima, makar na neko vreme.

Cak 30 zemalja u svetu, od kojih je 28 na afričkom kontinentu, i dalje primenjuje zakonom zabranjene rituale sakaćenja ženskih genitalija i skoro 3 miliona devojčica je svake godine u strahu da će biti odvedene na ovaj brutalni ritual, koji se radi u nehigijenskim uslovima, često bez anestezije.Jedna od afričkih država koje se bore sa ovim problemom je i Sijera Leone, ali iako aktivisti žele da im pomognu, država ostaje pri primenjivanju drevnih obreda.Priča šesnaestogodišnje Marijatu samo je jedna od mnogo priča o tragičnim životima mladih devojaka i žena u Sijera Leoneu, koje retko čujemo. Razlog zašto ne govore o tome je strah od moćne sekte. Kada Marijatu odlazi na spavanje, ona to čini uplašena. Boji se da će članovi moćnog tajnog ženskog društva provaliti u njenu sobu i oteti je, uz saglasnost roditelja.Marijatu ima razloga za strah, ona je već pobegla iz svog sela u Sijera Leoneu kako bi izbegla genitalno sakaćenje i od tada je u stalnom bekstvu.

“Nisam sigurna ni u jednoj kući, nisam sigurna ni u jednoj zajednici. Bojim se da legnem da spavam, čekam dan kada će me pronaći i odvesti do tog mesta”, rekla je Marijatu misleći na bondo buš, osamljene šume u kojima ova sekta obavlja inicijaciju i ‘edukaciju’.Priča ove hrabre devojke zalazi u srce borbe protiv grupe aktivista koji se zalažu sa odstranjivanje ženskih genitalija, ali i razotkriva tajne veze moćnih društava unutar države, koji su u saradnji sa tamošnjom vlasti neprestano govore o kulturnom i političkom značaju očuvanja drevnih običaja u zemlji.

Društvo u ovoj zemlji je nezadovoljno spoljnim pritiscima onih koji pokušavaju da prekinu sa zastarelim zakonima i obredima i to smatraju napadom na svoju kulturu i tradiciju. Ovakva kasapljenja ustanovljena su u drevnim vremenima radi rasterivanja zlih duhova i ‘raskrčivanja’ puta devojkama od detinjstva do odrasle žene. Obavlja se na osobama ženskog pola u dobi od rođenja do 15. godine, a najčešće do 5. godine.

Ovakva društva postoje u svakom selu i gradu širom Sijera Leonea i predstavljaju vezu vitalne komunikacije između političara i ruralnih zajednica. Ova društva imaju veliku moć u zemlji. Ukidanje ovakvih organizacija veoma je mučan i težak posao, pogotovo što je takav poduhvat još tabu za političku elitu.“Ovo je deo naše tradicije, kada žena sazri, mora da prođe kroz Bondo da bi bila poštovana”, rekao je Baromie Kamara, načelnik jednog od sela u Sijera Leoneu.

Nakon kasapljenja genitalija devojke se tradicionalno čuvaju u bondo kući, skrivenoj u šumi, danima, nedeljama, ponekad i mesecima, dok se ne oporave i ne ‘nauče lekciju’ o odraslom dobu.“Mi učimo te devojke kako da operu veš, kako da se udaju, kako da kuvaju. Kako da se lepo slože sa svekrvom i svekrom, mlađom braćom. Zato ih ostavljamo u bondu dok god to ne nauče”, rekao je Kamara. Ukoliko neka od devojaka ne savlada sve ovo, ona je loša za selo i donosi staru kletvu svima.

‘Sreća u nesreći’ za ove devojke bila je kriza koju je donela ebola u Sijera Leone, te su sakaćenja za neko vreme bila obustavljena. Pre izbijanja epidemije ebole, oko 88 posto mladih žena su osakaćene, a ova zemlja je samo sedma od 28 zemalja u Africi u kojima se ovaj ritual praktikuje. Procenjuje se da danas zivi 130 do 140 miliona zena i devojaka (devojcica) koje su osakacene u genitalnom delu.

Svetska zdravstvena organizacija definiše ovo društvo kao “organizovane procedure u koje se uključuje delimično ili potpuno kasapljenje ženskih genitalija u nemedicinske svrhe”.

Mnogo veće oružje promene jeste obrazovanje. Postoje ljudi koji žive u ruralnim oblastima zemlje i koji su spremni da bondo zamene školom. Marijatu je propustila dve godine škole, što joj je bila kazna zbog toga što joj genitalije nisu osakaćene.

“Usamljena sam, moja familija misli da sam sramota za porodicu. Svako ko se ne pridruži društvu je ‘prljav’, teraju me da se stidim svojih postupaka. Starije žene me optužuju da želim da im otmem muževe, ljudi pevaju sramotne pesme kada se mimoilazimo, žele da me isprovociraju i osramote”, rekla je šesnaestogodišnja Marijatu.

Dok budete pročitali ovaj tekst do kraja, širom sveta biće obrezane bar 24 devojčice. To će im uraditi neko bez lekarske diplome, usred šatora ili kuće, kuhinjskim nožem, parčetom stakla ili naoštrenim kamenom i tim potezom će ih osuditi na patnje za ceo život. One koje budu imale više sreće suočiće se sa dugotrajnim krvarenjem, infekcijom ili (kasnije) menstrualnim bolovima. Ostale će patiti sa hroničnim infekcijama, bolovima tokom seksualnog odnosa, imaće veće šanse za infekciju HIV-om i za neplodnost. Ili će umreti.

Uprkos svim nuspojavama, za zajednice u kojima žive ostaće "čiste", a tim krugovima je to očigledno bitnije od njihovog zdravlja.

Teško je reći koliko je žena do sada prošlo kroz te muke. Podatke je teško sakupiti iz jasnih razloga. Ipak, podaci kojima raspolaže Svetska zdravstvena organizacija kažu da danas sa posledicama obrezivanja genitalnih organa u svetu živi između 100 i 140 miliona žena.

SEČENJE, TURPIJANJE, SPALJIVANJE: Za razliku od obrezivanja dečaka i muškaraca, obrezivanje žena je daleko agresivniji proces i otud ga SZO s pravom i definiše kao žensko genitalno sakaćenje (Female Genital Mutilation, skraćeno FGM). Varijacije na temu su razne. Najčešći oblici su suna (koja podrazumeva odstranjivanje kožice klitorisa ili/i vrha klitorisa) i klitoridektomija, odnosno izrezivanje i uklanjanje celog klitorisa, kao i odstranjivanje malih stidnih usana. Daleko ekstremniji oblik je "faraonsko obrezivanje" (infibulacija), koje podrazumeva rezanje klitorisa i velikih i malih stidnih usana, a potom zašivanje oštećene strane vulve. Na taj način rana zarasta tako da za sobom ostavi samo maleni otvor za oticanje mokraće i menstrualne krvi. Kada dođe vreme za prvu bračnu noć, muž ima tu čast da je razreže nožem, kako bi praktično demonstrirao svoje neprikosnoveno pravo, zbog čega je nesrećnica i prošla kroz tolike patnje. Četvrti, i najekstremniji oblik predstavlja sakaćenje klitorisa spaljivanjem, turpijanjem vagine i sličnim zahvatima.

Da li je gore proći kroz ovo iživljavanje sa četiri, četrnaest ili 24 godine, nevažno je. Suština je ista: žensko telo se fizički zloupotrebljava i unakažava u ime tradicije i kulturnih običaja.

U zajednicama u kojima se obavlja klitoridektomija, obično se obavlja i obrezivanje muškaraca. Oba rituala su deo religiozne i etničke tradicije i znače obaveznu stepenicu ka prelasku u svet odraslih. Tradicionalna praksa obrezivanja žena obavljala se zbog zaštite njihove nevinosti i smanjenja njihove seksualne želje, u cilju zaštite časti porodice, klana ili plemena. Osim predavanja o časti, neke zajednice se služe i bapskim pričama da klitoris koji se ne iseče može toliko da poraste da povredi bebu prilikom porođaja. Sve u svemu, ritual obrezivanja devojčica i žena je uslov za udaju, a u tim zajednicama muške dominacije, bez udaje je gotovo nemoguće zamisliti život.

KUKAVIČLUK I "POLITIČKA KOREKTNOST": Zanimljivo je da većina stanovnika Zapada na sakaćenje ženskih genitalija gleda pomirljivo, vezujući ga za tradiciju i kulturu određenih zajednica. To je najbolje pokazalo mini-istraživanje tridesetdvogodišnje Lejle Husein, koja je i sama žrtva genitalnog sakaćenja. Lejla je u oktobru prošle godine napravila anketu među stanovnicima Northemptona u Velikoj Britaniji. Nije ih pitala šta mislite o genitalnom sakaćenju, već im se predstavljala kao neko ko skuplja potpise za peticiju podrške ovom ritualu. Svoj potpis je odbila da stavi samo jedna osoba.

Kampanja nije bila stvarna, ali potpisi svakako jesu. Kao glavnog krivca za ovakve rezultate Lejla je proglasila političku korektnost kao deo globalne kulture, odnosno strah kod ljudi da će ako se usprotive biti ocenjeni kao rasisti.

Po njenom mišljenju, upravo "politički ispravni" stavovi ometaju borbu protiv genitalnog obrezivanja devojčica u Africi. "To nije kultura, to je nasilje. Prestanite da koristite reč ‘kultura’. To se dešava deci. Mi smo ljudska bića, ne mogu da gledam kako se deca seku, ne zanima me kojoj kulturi pripadate", poručila je Lejla, čiju sudbinu prema podacima UNICEF-a u narednoj deceniji može da doživi 30 miliona devojčica, od toga 24.000 njih u Velikoj Britaniji.

Upravo je London bio mesto dešavanja prvog Girl Summita, održanog prošlog utorka sa ciljem da mobiliše međunarodne i napore svake zemlje ponaosob da se za života ove generacije devojčica zaustavi genitalno sakaćenje i primoravanje devojčica na brakove.

Samitu su prisustvovale 52 zemlje, uključujući i Bangladeš koji može da se "pohvali" najvećom stopom brakova u kojima su neveste devojčice koje su tek na pragu puberteta (vidi okvir).

Na skupu su razmatrani budući koraci, ali bile su saopštene i ohrabrujuće vesti. Jedna od njih je da stopa genitalnog sakaćenja i brakova sa devojčicama polako ali sigurno opada. Zasluga za ovakav pomak se pre svega mora priznati brojnim nevladinim organizacijama koje rade na terenu. Do pre deceniju svako ko bi iz te sredine digao glas protiv bio bi optužen za izdaju, a danas se o ovim temama može govoriti, pogotovo u urbanim područjima. Zahvaljujući obrazovanju, zabrani obrezivanja žena zakonom i delovanju grupa za zdravstvenu politiku i ljudska prava, danas se glasnije priča o nuspojavama obrezivanja, a radi se i na tome da se zajednice ohrabre za druge, neinvazivne metode za inicijaciju devojčica u svet odraslih. Uprkos svemu, SZO procenjuje da je svake godine čak dva miliona devojčica u opasnosti da budu podvrgnute ovoj metodi.

Prošle godine UNICEF je objavio kompilaciju podataka o afričkim i zemljama Bliskog istoka, koristeći rezultate više od 70 nacionalnih istraživanja, urađenih u periodu od 20 godina u 29 država gde je ta praksa uobičajena. Prema tim podacima, u osam zemalja skoro sve devojčice su obrezane. U Somaliji je učestalost ove prakse čak 98 odsto, Gvineji 96, u Džibutiju 93, a u Egiptu, uprkos delimično izgrađenom zapadnjačkom imidžu, 91 procenat. U Eritreji i Maliju je 89, a u Sudanu i Sijera Leoneu 88 odsto obrezanih. U nekim zemljama ovaj zahvat je ušao u zdravstveni sistem. Tako u Egiptu najviše procedura obave profesionalci koji redukuju verovatnoću infekcije, bola i krvarenja, ali istovremeno čine ovu proceduru legitimnom uprkos odlukama UN. Utešno je ipak da se broj devojčica koje su obrezane smanjuje postepeno. UN I UNICEF tvrde da je čak 8000 zajednica u Africi pristalo da se pozdravi od te prakse.

ZAKON PROTIV TRADICIJE: No, devojčice (i žene) se ne obrezuju samo na afričkom kontinentu. Mnogo ovakvih zahvata obavi se i u Evropskoj uniji. Razlog je jasan – EU ima veliki priliv imigranata upravo iz afričkih zemalja koji sa sobom donose i svoje običaje. Države članice sa najvećim brojem ženskih azilanata-žrtava obrezivanja su Švedska, Francuska, Italija, Velika Britanija, Belgija, Holandija i Nemačka. Britanski zakonodavci izjavili su početkom meseca da je prevalenca FGM u toj zemlji "nacionalni skandal", upozoravajući da je 170.000 žena prošlo tu proceduru a da je 65.000 devojčica pod velikim rizikom da im se to dogodi. Britanija je, inače, jedna od evropskih zemalja koja je obrezivanje ženskih genitalija prepoznala posebnim zakonskim aktima 2003. i 2005. godine. Pre samo nekoliko dana na aerodromu Hitrou uhapšeni su čovek i žena pod sumnjom da su planirali FGM nad 11-godišnjom devojčicom sa kojom su doleteli iz Ugande. Ovaj slučaj samo pokazuje da je britanski premijer Dejvid Kameron bio ozbiljan kada je na Girl Summitu izjavio da će svi roditelji bez razlike biti procesuirani ukoliko ne preveniraju genitalno sakaćenje svojih ćerki. Premijer je poručio i lekarima i nastavnicima da će od sada imati obavezu da prijave svaki slučaj za koji budu imali osnovane sumnje da bi devojčica mogla da bude podvrgnuta obrezivanju ili poslata na put u inostranstvo kako bi se maloletna udala. U suprotnom će snositi posledice.

Oštru politiku prema onima koji praktikuju obrezivanje devojčica ima i Francuska. U toj zemlji roditelji koji dozvole da se njihovom detetu izvrši takva operacija mogu da budu osuđeni na kaznu zatvora između 10 i 30 godina, a mogu biti i prognani iz zemlje.

Koliko god, međutim, zakoni bili valjano pisani, u ovom slučaju reč jeste o tradiciji i devojčice mogu spasiti samo emancipacija i promene u kulturi. Na konferenciji u Londonu prošlog utorka govorila je i najpoznatija Pakistanka Malala Jusafrai, aktivistkinja za pravo devojčica na školovanje kojoj su pre dve godine talibani pucali u glavu zato što je prkosila njihovoj zabrani školovanja ženske dece. "Devojčica zaslužuje da je poštuju jednako kao i dečaka", rekla je Malala. "Dečak ima pravo da živi svoj život onako kako on želi. To bi trebalo da važi i za devojčice. Trebalo bi da imamo pravo da menjamo tradiciju i mi bi trebalo da budemo te koje će inicirati promene. Zato tražimo da više ne bude FGM i dečijih brakova. Ne treba da sledimo tradiciju koja ide protiv ljudskih prava. Mi smo ljudska bića i mi gradimo tradiciju", rekla je Malala. U tom poduhvatu menjanja tradicije svakako bi im značile pomoć i podrška majki i baka. Ironično ili ne, tek najveći procenat genitalnog sakaćenja devojčica obavljaju upravo – žene.vake godine taj broj se poveća za oko dva miliona. Što znači da se u toku jednog dana obrezuje oko 6000 devojčica. Obrezivanje devojčica se ne može uporediti sa obrezivanjem dečaka, obzirom da se kod obrezivanja devojčica odstranjuje jedan dio seksualnog organa, što kasnije u nemalom broju slučajeva ima dugoročne posledice na zdravlje. Stoga, oni koji nisu pripadnici plemena koja vrše obrezivanje, ovaj običaj ne nazivaju obrezivanjem, već osakaćivanjem genitalija. Postoje različite forme obrezivanja:blaga Sunna (sunna = arapski "Tradicija"): ubadanje, rezanje ili potpuno uklanjanje kožice klitorisa;modikovana Sunna: delomično ili potpuno uklanjanje klitorisa;Klitoridektomija / obrezivanje: Uklanjanje jednog dela ili celokupnog klitorisa, kao i jednog dela unutrašnjih stidnih usana. Ova operacija u pravilu ima za posledicu ožiljak koji je toliko velik da pokriva vaginalni otvor;Infibulacija / faraonsko obrezivanje: Uklanjanje klitorisa, unutrašnjih stidnih usana, te unutrašnjeg dela vanjskih stidnih usana. Preostali deo vanjskih stidnih usana biva pričvršćen trnjem. Ovaj ostatak kože srasta zajedno, a u ranu se stavi mala cevčica koja omogućava oticanje urina i mesečnog menstrualnog krvarenja. 

DA LI STE SHVATILI KOLIKO SU OVE DVE PRICE STRASNE I TESKE I NESHVATLJIVE, AL TO POSTOJE! I NE PRICAMO  O NJIMA (NAROCITO  OOVOJ DRUGOJ TEMI) ,A SEKS  JE JEDNIM DELOM  IRESAVANJE USAMLJENOSTI ZAR NE. UZITAK U SEKSU NAM SVAKAKO SMANJUJE STRES I ISPUNJAVA NAS ZADOVOLJSTVOM. A DRUSTVO BILO SAVREMENO KOJE SEKS I USAMLJENOST RESAVA VIRTUALNO BILO ZAOSTALO KOJE ZBOG UVRNUTE TRADICIJE KASAPI ZENSKI DEO POPULACIJE  CINI SAKACENJE DUSE NA OVAJ ILI ONAJ NACIN STO JE POTPUNO MONSTROUZNO!

UTOPIJA

 ZNATE STA JE UTOPIJA? NEMA VEZE ZAJEDNO CEMO SE PRESLISATI. REALNO NEKADA SMO UCILI DA SU DRUSTVENA UREDJENJA: PRVOBITNA ZAJEDNICA, ROBOVLASNISTVO, FEUDALIZAM, KAPITALIZAM I DA SOCIJALIZAM I KOMUNIZAM. A UTOPIJA? AONDA OVO DRUSTVO KOJE NE MOZES SVRSTATI NI U STA U OD OVOGA ILI U SVE PO MALO! STRASNO! 

Utopija (grč. ou = ne, topos = mjesto), zemlja koja nigdje ne postoji, fantazija nekog idealnog neostvarenog i neostvarljivog stanja u ljudskom životu, zamisao o idealnom društvu, koncepcije o poboljšanju društvenog i državnog uređenja, odgojnog postupanja i moralnog života. Utopije se uglavnom stvaraju zbog nezadovljstva stanjem društva, pa samim tim pruzaju osnovu da se kritikuje društvo. Antikni uzor kasnijim utopijama je Platonova 'Država', a prvi koristi taj izraz Thomas More ("Utopija"), a utopista je njegov njemački suvremenik, revolucionar Thomas Müntzer. Takođe važni utopisti bili su Tommaso Campanella ("Grad Sunca") i Francis Bacon ('Nova Atlantis'). U XVIII. vijeku najvažniji utopisti bili su Mablej, Cabet, Moreli, a u XIX. vijeku Saint-Simon, Charles Fourier, Robert Owen... Stremljenja prema izgradnji besklasnog društva, koja su se javljala prije naučnog socijalizma, nazvana su prema naslovu Moreovog djela, utopijskim socijalizmom.

Utopije su donekle srodne fikcijama. U XX. vijeku pojavljuju se nove vrste fikcija, anti-utopije (negativne utopije). Nastaju kao reakcija na situacije u društvu XX veku. Najpoznatiji pisci ovakve vrste utopije su: Zamjatin ("Mi"), Haksli ("Vrli novi svet"), Orvel ("1984"). U ovim knjigama se piše o tome kako je sve kontrolisano, zabranjeno i manipulisano. One su pesimistički način oslikavanja navodne budućnost čovečanstva, a zapravo odraz postoječeg stanja koji se podiže na višu potenciju..Ha, slisaj ovo navodna buducnost!

Da li će život u budućnosti biti lakši? “Hajde da počnemo sa lekcijom iz istorije: u prošlosti, sve je bilo gore. Tokom 99 odsto svetske istorije, 99 odsto čovečanstva bilo je siromašno, gladno, prljavo, uplašeno, glupo, bolesno i ružno”, piše tridesetogodišnji holandski istoričar Rutger Bregman, silno proslavljen kao zagovornik univerzalnog dohotka, 15-časovne radne nedelje i otvaranja granica.

Ako ne mislite na prošlost na ovaj sumoran Bregmanov način, a razmišljate o budućnosti, mala je verovatnoća da ćete u njoj videti takvu utopiju – suočeni sa realtivnošću užitka, navikli smo da mislimo kako svet postaje sve gore, sve neprijatnije mesto. Pesimizam je inherentan modernoj kulturi. Uprkos tome, Bregman, koga nazivaju “najistaknutijim mladim misliocem na svetu”, tvrdi suprotno – po njemu, svet postaje sve bolje i bolje mesto.

Naime, po Bregmanu, ubrzani tehnološki razvoj tokom poslednjih 200 godina učinio je život drastično lakšim i prijatnijim i to – za milione ljudi. Brojnost ljudi se umnogostručila između ostalog i zato što su ljudi zdraviji, žive duže, kvalitetnije su odeveni, zaštićeni i informisani. Tehnologija nije samo uvećala dohodak, nego je olaškala i sam rad, pa čak i život u domaćinstvu.

Uporedo sa tim, vreme koje čovek provodi u radu se smanjuje – radna nedelja se značajno skratila u poslednjih dva veka, a po Bregmanovom mišljenju, zbog stvaranja dodatnog dohotka, radna nedelja u budućnosti će biti sve kraća i kraća.

I dok je Blez Paskal u 17. veku opisivao život kao “divoski talas suza”, dva veka kasnije, kad se indsutrijalizacija počela širiti svetom, britanski filozof Džon Stujart Mil smislio je kovanicu “jevanđelje dokolice”, navodeći kako je smisao tehnološkog razvoja i sticanja bogastva ništa drugo nego smanjenje rada, pa tako i skraćenje radne nedelje.

Vesti o ovim inicijativama govore da su zaposleni koji ne rade 40, nego 32 sata zadovoljniji i produktivniji, zbog čega njihova preduzeća bolje posluju. Mada je daleko od šire primene, o ovoj temi se prethodnog meseca razgovaralo čak i u simboličkom središtu globalnog liberalizma – na forumu u Davosu.

Moderni utopista Rutger Bregman veruje da je proces neumitan i da se stvar neće zaustaviti na 32 sata, nego će se nedelja smanjiti na 15 radnih sati. U knjizi koja ga je proslavila i postala svetski bestseler “Utopija za realiste” on prikazuje svet budućnosti kao mesto gde se radi kraće, gde su granice otvorene, a svi ljudi imaju garantovan osnovni univerzalni prihod.

Bregman smatra da se ovakve vizije danas čine “utopijskim”, ali da su u prošlosti jednako kontroverzne bile i ideje o emancipaciji žena, dekriminalizacije hemoseksualnosti i ukidanju ropstva.

U jedno vrlo sumorno doba, usred velike depresije, tridesetih godina 20. veka – na predavanju u Madridu, nekoliko godina pred španski građanski rat – otac moderne ekonomije, britanski mislilac Džon Majnard Kejns predviđa upravo to: uprkos pesimizmu epohe, dalji ekonomski razvoj svet vodi samo ka jednom – kraćoj radnoj nedelji i ugodnijem životu sa više slobodnog vremena.

Ideja o budućem skraćenju radne nedelje u praksi se danas pojavljuje tu i tamo, mahom na levičarskim forumima i u ponekom sociološkom istraživanju. Neke kompanije, podstaknute sopstevnim, ali i OEBS-ovim istraživanjima, odlučile su i da okušaju sreću i pređu na poslovanje sa četvorodnevnom radnom sedmicom.

Naučnici se ignorišu. Školska deca oboljevaju. Vakcine nude nadu. Utopija je nova TV serija koja je toliko proročanska da deluje kao da je tajming njenog prikazivanja sam po sebi mogao da bude deo nekakve teorije zavere.

Emitovana prošlog vikenda, ova serija sa Amazon Prajma bavi se pretnjom od globalne pandemije gripa.

Rukopis jednog grafičkog romana predskazuje njene događaje - on opisuje naučnika koji je stvorio bolest nalik gripu sa ciljem da proredi stanovništvo prenaseljene Zemlje.

Samog stripa uspeva da se dočepa grupa štrebera koji moraju da beže kako bi izbegli brojne smrtonosne neprijatelje, čvrsto rešene da spreče svakoga da pročita strip i dođe do opasnih saznanja iz njega.

Nakon što su proveli čitave živote pokušavajući da dešifruju sadržaj ovog grafičkog romana, oni sada drže istinu u rukama, čak i ako to bude dovelo do njihove smrti.

Iako je konačna montaža Utopije završena tek u aprilu, upravo na vrhuncu epidemije korona virusa u SAD i Evropi, na seriji se radilo već dugo -­ ona je zapravo dugo odlagani rimejk istoimene kultne britanske serije iz 2013. godine.

Ali paranoično raspoloženje ne bi moglo da bude tematski prikladnije u vreme kad ljudi redovno izlaze na ulice iz protesta zbog mračnih sila koje kontrolišu naš svet i manipulišu njime.

Bilo da su problem Kovid-19, klimatske promene ili američka politika, čini se da još nikad nismo živeli u dobu ispunjenijem teorijama zavere, gde su ovi narativi postali način da se objasne najveći problemi sa kojima se suočava naša planeta.

Uspon društvenih mreža nesumnjivo je ključ za ovu eru mračnih spekulacija, budući da ljudi do sada najlakše mogu da šire i učvršćuju svoje sumnje.

I, zaista, američki predsednik lično pozdravio je podršku koju je dobio od istaknutih teoretičara zavere: sledbenika pokreta Kanon, koji tvrde da su satanistički pedofili infiltrirali najmoćnije svetske položaje i da je misija predsednika Trampa da ih sve istrebi.i smo možda oduvek bili jednako skloni tome da prigrlimo ekscentrične narative da bismo lakše objasnili tragedije.

Od slučaja kidnapovanja bebe Lindbergovih tridesetih, preko Kenedijevog ubistva i napada od 9/11, istorija nam pokazuje da kad nastupi trenutak velike napetosti u društvu, dođe i do provale teorija zavere koje žele za sve da okrive tajne organizacije, globalnu elitu ili određene verske grupe.

A kad niknu teorije zavere, na njih se brzo nadovežu filmovi i TV serije.

Često se rani period Hladnog rata - vreme planetarne paranoje u vezi sa naizgled neizbežnim nuklearnim uništenjem - navodi kao zlatno doba teoretisanja o zaverama, potpirujući čitav dijapazon sumnji o onom „drugom", od zabrinutosti da su komunisti infiltrirali zapadni establišment, do teorije da američka vlada zataškava postojanje vanzemaljskog života.

Takve priče su zauzvrat izrodile niz TV serija i filmova, od Zone sumraka (1959-64) do Mandžurijskog kandidata (1962).

Potom su, sedamdesetih, posledice skandala Votergejt (koji je, ironično, u središtu imao predsednika, Ričarda Niksona, koji je i sam potpirivao nepoverenje prema elitama) uzburkali maštu javnosti i doveli do čitavog novog talasa trilera o zakulisanim radnjama u kuloarima američke vlade: Ubice i svedoci (The Parallax View) (1974), Prisluškivanje (1974) Tri Kondorova dana (1975) i, naravno, slavni film o samom Votergejtu, Svi predsednikovi ljudi (1976).

Tokom devedesetih i ranih dvehiljaditih, teorije zavere predstavljale su dramsku osnovu popularnih serija kao što su Dosije Iks i Izgubljeni, ali su ove napadno zbegavale prave i neposredne opasnosti ili katastrofe koje su još bile u veoma živom sećanju ljudi, kao što je 9/11.

Međutim, poslednjih godina viđamo sve više prestižnih TV serija, od Mr Robota preko Crnog ogledala do Povratka kući, čiji se zapleti služe teorijama zavere da bi se bavile veoma opipljivim i sveprisutnim društvenim opasnostima, kao što su uloga koju tehnološke kompanije, nadzor vlasti i velike farmakološke kompanije igraju u našim životima.

Godine 2020, međutim, naravno da nijedna od ovih serija ne deluje kao da u njoj možete baš toliko lako da se izgubite kao u Utopiji.

Dok gledate glavnu družinu iz serije kako otkriva genezu virusa kog je i te kako stvorio čovek i njegovu pretnju po čitav svet, neki gledaoci bi mogli da imaju problema da zauzdaju divljanje vlastite mašte - naročito imajući u vidu stalno širenje nedokazanih teorija o tome da je korona virus potekao iz laboratorije.oktor Majkl Bater, profesor američke književne i kulturološke istorije na nemačkom Univerzitetu u Tibingenu, tvrdi da je jedan od razloga zašto su serije o zaverama danas toliko popularne taj što savremena, razvučena TV serija odgovara složenim teorijama zavere pošto, umesto da moraju samo da protrče kroz zaplet, mogu da ponude publici čitav širok raspon osećaja da otkrivaju informacije kap po kap zajedno sa protagonistima serije.

„Dugovečne serije se zaista dobro slažu sa logikom teorije zavere", kaže on.

„Gde je sve povezano, gde uvek pronalazite neki novi trag i povezujete nove stvari. I to je ono što zavere čini toliko primamljivim za tvorce serija, zato što uvek mogu da dodaju nešto novo. Možete i potpuno da preokrenete zaplet posle dve ili tri sezone i odjednom saznate da sve što ste mislili da je istina zapravo i nije, i potom se zaputite u nekom potpuno drugom pravcu."

Američki rimejk Utopije, čiji je scenario napisala autorka Iščezle Gilijan Flin, menja neke elemente svog britanskog prethodnika da bi serija bila relevantnija globalnoj publici - kao što je, na primer, original upotrebio teoriju zavere da objasni Bolest ludih krava koja je zadesila Veliku Britaniju osamdesetih i devedesetih i dovela do oko 178 smrti i toga da 4,4 miliona krava bude zaklano.

Štaviše, dok je britanska verzija, koju je napisao dramaturg Denis Keli, opisivala idiosinkratično raspalu Britaniju zapuštenih stambenih blokova, jeftinih kafića i bezličnih benzinskih pumpi na autoputevima, rimejk se dešava u prepoznatljivijem ušminkanom američkom miljeu strip konvencija i tehnoloških firmi kojima upravljaju harizmatični generalni direktori, kao što je doktor Kevin Kristi u tumačenju Džona Kjuzaka, lider u stilu Marka Zakerberga koji je kupio novu zamenu za mesu na globalnom tržištu. o je stilizovani i privlačni apdejt koji se igra s neobičnom kolor paletom originala u kojoj je Engleska neprestano imala plavo nebo (rezultat kolorizacije u post-produkciji), mada ne uspeva uspešno da rekonstruiše njenu suptilnu karakterizaciju (Vilson Vilson u tumačenju Adila Aktara bio je jedan od upečatljivijih nestereotipnih Azijaca na britanskoj televiziji) zbog mnogočlane glumačke postave.

Pored njihovog zajedničkog stilizovanog ultra-nasilja, uključujući jezivu scenu iskopavanja oka, ono što obe verzije rade dobro je dočaravanje kaleidoskopskog verovanja u teorije zavere među njihovim glavnim likovima, sa Vilsonom Vilsonom, kog ovde sada igra Desmin Borges, kao najmilitantnijim vernikom, za razliku od svakodnevnog skeptika i obožavaoca stripova Ijana, koji se nalazi na suprotnom kraju te skale. vaj raspon verovanja omogućuje Utopiji da bude privlačna za svakoga, podjednako vatrenim pobornicima teorija zavere kao i onima koji su cinični prema njima.

„Utopija ima motiv ljudi koji se igraju sa zaverama i teorijama zavere", kaže Bater, ističući način na koji geneza njene glavne teorije zavere u stripu nudi meta-namigivanje na to kako popularna kultura istovremeno hrani i sputava teoretičare zavere.

„Ona odražava ideju da su teorije zavere i dalje popularne i atraktivne, ali da su istovremeno i stigmatizovane… kao nešto što isključivo služi za zabavu, za društvene igre, za stripove, ili šta god već."talni priliv zabave zasnovane na zaverama koji se nedavno pojavio (uključujući dokumentarce kao što je Netfliksov Savršeni zločin, o ubistvu nemačkog političara Detleva Karstena Rohvedera iz 1991. godine koji se isto pojavio u petak) mogao bi isto tako mnogo da duguje činjenici da živimo u svetu koji je željan zavereničkih narativa - čak toliko da ih populariše i pozdravlja najmoćniji čovek na svetu.

Iako Tramp nije prvi američki predsednik zaintrigiran teorijama zavere, on je verovatno neprikosnoven po tome koliko ih napadno koristi za vlastite političke ciljeve, tvrdi Bater, kao što je npr. teorija zavere o rođenju Baraka Obame koja se sada ponavlja u njegovom isticanju slične teorije u vezi sa Kamalom Haris.

To bi čak moglo da objasni zašto se on sada i sam našao u središtu jedne takve zavere.

„Tramp je zaista, zaista dobar u poigravanju sa teorijama zavere", kaže Bater.

„On ih koristi kao sigurnosnu mrežu za sebe. On je vrlo dobar u izbegavanju da se obaveže na njih. On ih uvek uvodi u priču govoreći: 'Često čujem', 'ljudi mi sve vreme govore', 'mnogi ljudi govore da'. Time se on osigurava da se teorije zavere konstantno prenose, da su konstantno u javnoj sferi, a to zauzvrat potpiruje kulturološka tumačenja.

„Populizam je način da se simplifikuje svet", dodaje on, „i pojednostavi neki društveni sukob a potom pruže veoma prosti odgovori koji obično ne funkcionišu.

A iz brojnih studija znamo da postoji veliko preklapanje između ljudi koje privlače populistički političari i pokreti i ljudi koji veruju u teorije zavere."

Najveća ironija je u tome da, dok su teorije zavere nekada bile usmerene protiv najmoćnijih institucija društva, sada ih iskorišćavaju upravo moćni, i to kao način da aktiviraju razočarane glasače, koji možda osećaju da ih je u prošlosti ignorisala glavnotokovksa politika.

Džon Grohol, psiholog i osnivač sajta Sajk sentral, teorije zavere doživljava kao način da neki ljudi udenu smisao krupnim događajima a da to ne ugrozi njihov pogled na svet.

„Verujem da one ne samo da unose malo reda, već i da pokušavaju da daju smisao nečemu što naizgled nema mnogo smisla", kaže on.

„Dakle, na primer, nema nikakvog smisla da teroristi zakucaju avione u veoma visoke zgrade. Pre nego što se desio 9/11, to se prosto nije dešavalo. A da bi ljudi uspeli da svare jedan takav događaj, javljaju se teorije zavere kako bi im pomogle da prihvate jednu takvu tragediju."

„Istraživači su otkrili da ljudi koji se više plaše ili su anksiozniji imaju niži prag doživljaja da kontrolišu situaciju," dodaje on. „I tako ljudi sa takvim osobinama obično više veruju u zavere."

U fikciji, serije o teorijama zavere jednako koriste događaje i teme kojih se najviše plašimo - i tako su klimatske promene, kontrola populacije i neregulisana nauka bili na vrhu liste tema iz svakodnevnih vesti u vreme kad je Keli prvi put osmislio Utopiju.

Sada, dok „Pobuna protiv istrebljenja" protestuje svakodnevno i redovno se pojavljuje u vestima, neki bi mogli da kažu da je to pravi trenutak za Utopijinu verziju radikalizma prema klimatskim promenama, koji smatra da ljudsku patnju izaziva upravo ova dogmatska ideologija.

Drugi bi mogli da tvrde kako Utopija predstavlja pravi primer problema sa serijama o teorijama zavere: da one mogu da promovišu upravu onu vrstu neosnovanog trabunjanja koje kaže, na primer, da su pravi problem aktivisti borbe protiv klimatskih promena a ne same klimatske promene, čak i ako ove potonje u stvarnosti razaraju planetu i izazivaju široko rasprostranjene smrti.

Ali većina gledalaca ipak može da gleda Utopiju a da ne počne najednom da veruje u njene ekstravagantne zaplete, a to čak može da bude upravo i deo njene privlačnosti.

„Serije kao što su Utopija dopadaju se ljudima koji ih gledaju ironično", kaže Bater.

„I mislim da ovo ne govori tom tipu gledalaca ništa o tome kako svet zapravo funkcioniše. Ali one se, naravno, dopadaju i ljudima koji i dalje veruju da zavere sve vreme postoje i da su te serije možda uspele da razotkriju nešto od toga."

Kakva god bila reakcija publike na Utopiju, njeni producenti sigurno se nadaju će da se njena tema i taktika „prstom u oko" pokazati snažnim magnetom u 2020. godini. se njena tema i taktika „prstom u oko" pokazati snažnim magnetom u 2020. godini.

Za neke će tema možda biti previše osetljiva: ali za druge, njena prenaglašene zavere o pandemiji mogle bi da pruže upravo nekakvu perverznu utehu, imajući u vidu koliko našu vlastitu pandemiju iz stvarnog života još očekuju mnoga objašnjenja. A jedino moguce objasnjenje je da zivimo u Matrixu i da je sve sto mislimo da je realno zapravo virtualno!

UTOPIJA JE KOMUNIZAM  NA DELU ,PRETVOREN POMOCU VRHUNSKE TEHNOLOGIJE U MATRIKS. TAKO DA UMESTO ZELIMO DA ZIVIMO U ZEMLJI ZVANOJ UTOPIJA STRAHUJEMO STA NAM SE DESAVA. NIKADA NE DELIM LINKOVE ALI OVO MORATE VIDETI..https://www.facebook.com/stojakovic.marija/videos/10225453726992780! NIKADA NISAM VIDELA OBJASNJENJE O UTOPIJI NA BOLJI NACIN.

 OVO JE NASA STVARNOST ILI ONO STO MI MISLIMO DA JE STVARNOST!