REINKARNACIJA OPET

SVAKAKO NEISCRPNA TEMA. MEDJUTIM, MOZDA POSTOJE  I ZNACI DA STE IMALI PRETHODNE ZIVOTE. MALO BOLJE POGLEDAJTE STA VAM SE DESAVA  A CEMU VI NE PRIDAJETE NIKAKVU VAZNOST.  

Ideja da se ljudi iznova rađaju – da smo svi imali prošle živote – datira još od pre 3.000 godina. Diskusije o ovoj temi se mogu naći u drevnim tradicijama Indije, Grčke i keltskih druida, a reinkarnacija je uobičajena tema među filozofijama Novog doba.

Oni koji veruju u reinkarnaciju kažu da se tragovi naših prošlih života mogu naći u našim snovima, na naši telima, i u našim dušama.

Navedeni psihološki, emocionalni i fizički fenomeni možda sadrže nagoveštaje o tome ko smo bili nekada.

Deža vi

Većina nas je doživela iznenadni, iznenađujući osećaj da se događaj koji se trenutno odvija već dogodio ranije. Psiholog Artur Fankhauser sa Instituta C.G. Jang, razdvojio je ovaj fenomen u tri kategorije:

Deža veku – događaj koji ste već doživeli
Deža senti – poznati osećaj, možda izvan nekim glasom ili muzikom
Deža vizite – mesto koje je toliko poznato da imamo osećaj kao da smo već bili tu
Dok naučnici i psihijatri insistiraju na tome da postoje neurološka objašnjenja za ove fenomene, drugi veruju da bi ova čudna osećanja mogla biti maglovita sećanja na prošle živote.

Neobične uspomene

Devojčica ima “sećanja“ na događaje iz detinjstva za koje njeni roditelji znaju da se nikada nisu stvarno dogodili. Da li su ova sećanja dečija fantazija? Ili se ona seća nečega što joj se dogodilo pre nego što je rođena u ovom životu?

Ljudsko pamćenje je prepuno grešaka i nepoklapanja. Dakle, pitanje je: Da li je to pogrešno sećanje ili podsećanje na prošle živote?

Kada analizirate ova sećanja, potražite detalje poput adresa ili nekih orijentira koje možete istražiti u svojim satima budnosti. Takvi tragovi iz stvarnog života mogu dovest do osvetljenja prošlog života.

Snovi i noćne more

Vernici kažu da se sećanja na prošle živote takođe mogu manifestovati kao snovi i noćne more koji se ponavljaju.

Snovi o uobičajenim ili običnim životnim aktivnostima mogu ukazivati na određeno mesto na kom ste živeli tokom prethodnog života.

Isto tako, ljudi koji se redovno pojavljuju u vašim snovima su možda imali poseban odnos sa vama u drugom životu. Isto tako, noćne more mogu predstavljati traume iz prethodnog života koje su ostavile tragove na našoj duši i proganjaju nas u snovima.

Strahovi i fobije

Strah od stvari kao što su paukovi, zmije i visina izgleda kao da su usađeni u ljudsku psihu kao deo našeg evoluiranog instinkt preživljavanja. Međutim, mnogi ljudi pate od fobija koje su potpuno iracionalne. Strah od vode, ptica, brojeva, ogledala, biljaa, određenih boja… spisak je dugačak.

Za one koji veruju u prošle živote, ovi strahovi su možda preneti iz prethodnog života.

Na primer, strah od vode može ukazivati na traumu iz prethodnog života. Možda ste u tom drugom životu umrli tako što ste se udavili.

Afiniteti prema stranim kulturama

Verovatno poznajete osobu koja je rođena i odrasla u Srbiji, ali je vatreni anglofil, ili nekoga ko se oblači tako kao da učestvuje na nekom renesansnom sajmu.

Neka od ovih interesovanja jednostavno mogu biti istorijska. Ali ona takođe mogu da ukazuju na to da smo u prošlom životu živeli u nekoj dalekoj zemlji. Ova interesovanja se mogu dodatno istraživati kroz putovanja, jezik, književnost i naučna istraživanja.

Strasti

Kao i kod kulturalnih afiniteta, snažne strasti mogu biti dokaz prošlog života. Da razjasnimo, to nije jednostavno interesovanje na nivou hobija za baštovanstvo ili

fotografiju, na primer. Gotovo svi imaju takve vrste strasti.

Da bi se došlo do nivoa reinkarnacije, ova interesovanja moraju biti toliko snažna da su gotovo neodoljiva.

Razmislite o prerađivaču drveta koji svaodnevno provodi mnogo sati u radnji ili kolekcionara mapi koji ima nagon da pronađe svaku mapu jednog jedinog mesta. Ovakva vrsta ponašanja može biti dokaz prošlog života.

Nekontrolisane navike

Nekontrolisane navike i opsesije koje preuzimaju ljudske živote predstavljaju mračnu stranu strasti, i mogu čak i marginalizovati ljude u društvu.

U ovu kategoriju spadaju opsesivno-kompulsivni ljudi ili horderi – čovek koji mora da

isključi i uključi svetlo 10 puta pre nego što napusti prostoriju, žena koja skuplja novine u gomilama od po 2 metra po celoj svojoj kući jer ne može da podnese da ih se reši.

Mogu se naći psihološka objašnjenja za ove nekontrolisane navike, ali oni koji veruju u reinkarnaciju kažu da bi one mogle imati korene u prošlim životima.

Neobjašnjivi bolovi

Da li imate bolove koje lekari ne mogu sasvim precizno da odrede ili da ih objasne medicinski? Možda ćete biti označeni kao hipohondar. Ili te senzacije mogu biti manifestacije patnje koju ste pretrpeli u prethodnom životu.

Mladeži ili belezi

Mladeži ili belezi se često navode kao dokaz reinkarnacije. Često se navodi jedan slučaj koji je proučavan 1960-ih godina od stane psihijatra Iana Stivensona sa Univerziteta u Virdžiniji.

Dečak iz Indije je tvrdio da se seća života čoveka po imenu Maha Ram, koji je ubijen puškom iz blizine. Ovaj dečak je imao niz mladeža po grudima koji su podsećali na rupe od metaka. Stivenson je dokazao da je postojao čovek po imenu Maha Ram koji je ubijen puškom iz blizine.

Izveštaj autopsije je potvrdio da se rupe na čoveku poklapaju sa mestima na kojima dečak ima mladeže. Neki bi tvrdili da je to čista slučajnost, ali za vernike, ovo je dokaz reinkarnacije.

Da li vam se desilo da upoznate nekog sa kim se istog trenutka povežete ili osetite kao da ga već znate, iako se vidite po prvi put? Ako je vaš odgovor potvrdan, moguće je da ste upoznali osobu koju već znate iz nekog od prethodnih života..Odmah ste osetili povezanost ili odbačenost od strane te osobe.

Kada razmišljamo o osobama koje smo poznavali u prošlom životu, uglavnom nas misli vode do naše porodice, prijatelja ili ljubavnih partnera.

Uglavnom kada upoznate nekog sa kim ste imali neku vezu i u prošlom životu, osećate određenu dozu povezanosti sa njima. Međutim šta se dešava kada sretnemo osobu koja nam se u prošlom životu uopšte nije dopadala?

Prema njima ćemo gajiti negativne emocije, može se čak desiti i da istog trenutka osetimo odbačenost sa njihove strane. U oba slučaja, ovo je znak da se vaše duše znaju od ranije, piše “Lovesensa”.Čini vam se da gajite telepatsku povezanost sa drugom osobom.

Ovo ne znači da morate znati da koristite telepatske veštine i da jedni drugima umete slati mentalne poruke. Ipak, verovatno vam se desilo da u jednom trenutku pominjete tu osobu, a u sledećem vam upravo ona šalje poruku.

Takođe, nekada možete tačno znati šta osoba sa kojom imate tako duboku konekciju želi da kaže i pre nego što to izgovori. Vrlo je teško objasniti ovakve veze, ali ih je još teže prekinuti.

Da li ste se ikada zagledali u nečije oči i ostali zapanjeni? Da li vam se učinilo kao da ste u te iste oči gledali već dosta puta? Ako vam nečije oči izgledaju poznato, moguće je da je zbog toga što ste ih već videli u prošlom životu.

Mnogi tvrde da jedino oči ostaju iste kroz sve živote, omogućavajući nam da prepoznamo svoje duhovne prijatelje iz prethodnih života.

VASE PRAVO JE DA VERUJETE U REINKARNACIJU ILI NE? KAO I DA VERUJETE U VANZEMALJCE I PARALELNE SVETOVE. A NARAVNO DA SU REINKARNACIJA, VANZEMALJCI I PARALELNI SVETOVI USKO POVEZANI I DA POSTOJE!

 

KOST

 PISALA SAM O KOZI KAO NAJVECEM LJUDSKOM ORGANU, O KRVI - TOJ NAJDRAGOCENIJOJ TECNOSTI, CAK I O DLAKAMA KOJE NAS POVEZUJU SA OSTALIM SISARIMA. IZOSTAVILA SAM NESTO JAKO VAZNO. PRICU O  KOSTI, SKELETU LJUDSKIH BICA. PRICA JE VRLO ZANIMLJIVA. PRAVA LETNJA.

Kada posmatramo skeletne kosti izvan tela, izgledaju suve i teške, ali one su u našem telu su žive, tj. sačinjene su od živog tkiva. Tokom života, one u našem telu stalno rastu i regenerišu se pomoću ćelija koštanog tkiva-osteoblasta. Ove ćelije stalno potpomažu novi rast kostiju tokom adolescencije, dok koštane ćelije zvane osteoklasti razlažu koštano tkivo. Ovaj konstantni ciklus stvaranja i razlaganja kostiju predstavlja, u stvari, proces njihovog remodeliranja.  Odrasli imaju 206 kostiju u telu, ali beba na rođenju ima 300 kostiju sa hrskavicom. Tokom rasta deteta, mekane i fleksibilne hrskavice se spajaju, i zajedno formiraju veće kosti kroz proces koji se zove okoštavanje. Time se smanjuje ukupan broj kostiju kod odraslih osoba. Do 25. godine života proces rasta kostiju je završen i one dostižu veličinu kolike će biti tokom čitavog života.Femur je duga kost koja se proteže od kuka do kolena. To je najjača kost u ljudskom telu i može se odupreti silama do 8 do 11 kilo njutna. Femur sadrži i crvenu i žutu koštanu srž celom dužinom.Slušna kost zvana uzengija, je najmanja kost u ljudskom telu i jedna od 3 kosti koje čine srednje uho, dimenzije 2-3 milimetra. Oblika slova „u“, ova najdublje pozicionirana kost prenosi zvučne vibracije kako bi ih mozak obradio.uke sadrže više od 27 kostiju, a zajedno nožnim kostima čine više od polovine kostiju u ljudskom telu. Kosti prstiju se sastoje od po tri kosti, zvane falange, izuzev palca koje ima samo dve falange. Pet metakarpalnih kostiju čine dlan. Zglobovi ruke su sastavljeni od osam karpalnih kostiju, koje su u obliku kugle raspoređene u nepravilnim redovima. Njih na zajedno na okupu drže ligamenti. Hiodna kost -ova kost oblika potkovice smeštena je između brade i tiroidne hrskavice. To je jedina kost u ljudskom telu koja nije povezana sa nekom drugom kosti. U funkciji je govornog aparata i zajedno sa jezikom pomaže u stvaranju govora. Kosti malog prsta su vrlo krhke i sklone prelomu. Većina ljudi povredi ovaj prst tokom života. Četiri prsta sadrže tri kosti ili falange, distalnu, srednju i proksimalnu, dok veliki prst sadrži samo dve, bez srednje falange.Osteoporoza je najčešća bolest kostiju koju karakteriše osipanje koštane mase i strukture kostiju. Osteoporoza se mogu dijagnostikovati jednostavnim testom mineralne gustine kostiju (DEXA) i tretirati promenom načina života. Kada kosti izgube esencijalne minerale, kao što je kalcijum, što dovodi da struktura u kostima u obliku mrežice postane tanka, krhka i lako dolazi do preloma.Svake sekunde, koštana srž proizvede 2 miliona crvenih krvnih zrnaca.U toku perioda od 7 godina, svaka kost u našem telu, polako se menja, dok ne bude potpuno zamenjena novom.osti odraslog čoveka čine 14% njegove ukupne težine.Ljudi i žirafe imaju jednak broj kostiju u vratnom delu organizma.Jačina kosti u pogledu izdržavanja težine je jednaka jačini granita. Kost veličine kutije šibica može da izdrži čak 9 tona tereta! Ovaj iznos čak je 4 puta veći od onog koji može da izdrži beton. Najjača kost u ljudskom organizmu je butna kost, koja je pri tom šuplja. Za odrzavanje kostiju pored kalcijuma neophodan je  imagnezijum kao i D vitamin!

 

Praistorijski ljudi čuvali su kosti svojih rođaka i prijatelja generacijama kao relikvije. I koristili ih.

Ljudi koji su u praistoriji, u bronzanom dobu, naseljavali Britaniju modificirali su ljudske kosti u svojim zajednicama i držali su te relikte pri ruci, često čuvajući dijelove kostura decenijama nakon smrti te osoba, kaže analiza artefakata s desetak praistorijskih nalazišta, objavljena u časopisu Antiquity od Cambridge University Press.

"Smrt nije kraj", početak je naslova ovog rada, a to je ovdje i bukvalno - neke ljudske kosti su obrađene da služe kao duvački instrumenti.

.Analiza bioloških tragova pomaže da napravimo razliku ne samo između tragova čoveka i životinje, već i da izdvojimo svaku jedinku pojedinačno. Forenzičari u Nacionalnom kriminalističko-tehničkom centru analiziraju samo biološke tragove ljudskog porekla – krv, pljuvačka, tkivo, zube, mokraću, dlake, spermu, kosti... Kada kriminalistički tehničar izađe na mesto gde se dogodio zločin, na osnovu onoga što vidi često može da zaključi gde bi se mogli nađi tragovi osumnjičenog. A pronalaze ih na najrazličitijim mestima: od opušaka cigareta, preko četkica za zube, do odeće, oružja, mobilnih telefona, čaša ili bilo kog drugog predmeta. Ponekad kriminalistički tehničar uzima uzorak na licu mesta, ali je često to nemoguće pa se onda razni predmeti na kojima ima tragova pakuju i šalju u DNK laboratoriju.Foreznicari mnogo toga mogu da otkriju bas iz kostiju. Od pola, preko godina starosti, bolesti , nacina ubistva do vremena ubistva. Zaista mocna stvar.

Novosadska forenzičarka Dragana Zgonjanin Bosić izabrana je za jednu od devet najboljih stručnjaka u ovoj oblasti na svetu.

Godišnje reši oko 130 slučajeva, neki imaju epiloge poput onih iz najboljih kriminalističkih serija. Kao kada je pronašla oca ženi (60) pomoću kosti vojnika zakopanog još u Drugom svetskom ratu. Ili poznati slučaj gaženja ljudi u Vojvodini kada je vozač tvrdio da je autom upravljao maloletni brat, dok je on bio na mestu suvozača.

Na kraju, DNK analiza je pokazala da je ipak stariji brat upravljao kolima, a analizom opušaka iz pepeljare saznalo se da su u kolima bili i roditelji.

“Kada se pre desetak godina autobus srušio u Tisu, tela smo nalazili i posle pet godina, potpuno degradirana, to su teški slučajevi. Najbliža familija u šoku, ne žele da veruju. U jednoj automobilskoj nesreći muško telo izgorelo je do neprepoznavanja, roditelji nisu želeli da preuzmu posmrtne ostatke tvrdeći da to nije njihov sin, da je i dalje živ. Humanom identifikacijom, nažalost, morali smo im dokazati da je to on”, dodala je Zgonjanin Bosić.

TO BI UKRATKO BILA PRICA O KOSTIMA KOJIH SE SETIMO KAD NAS ZABOLE ( REUMA) ILI KAD IH POLOMIMO. ZNACAJNE SU ZA OTKRIVANJE TRAGOVA U FOREZNICI. NAJVAZNIJA ULOGA NASEG SKELETA JE DA DRZI ZAJEDNO MISICNO TKIVO I KOZU UZ SEBE I TAKO  OMOGUCAVA FUMKCIONISANJE NASEG ORGANIZMA I SVA NASE POKRETE.

 

JEDENJE GOVANA

 USTVARI JE POTPUNO ISTO ZAR NE? Pokušavam da budem fina, pa umesto “jedi govna”, ljudima kažem “ne jedi govna”.ALI OVDE JE REC O KREATIVNOM I PRODUKTIVNOM JEDENJU GOVANA.

Izgleda da su ljudi koji imaju sposobnost da jedu govna tokom razgovora inteligentniji, navodi se u novom istraživanju.

U jednom istraživanju objavljenom u naučnom žurnalu Evolutionary Psychology, istraživači navode da su otkrili da su ljudi koji su bolji u izmišljanju objašnjenja za različite koncepte obično inteligentniji od onih kojma je teško da smisle o čemu da jedu govna. Ovo bi napokon moglo objasniti zbog čega je onaj kolega sa faksa večito jeo govna na ispitima i dobijao bolje ocene od ostalih koji su zapravo učili. Ipak, ovo istraživanje takođe došlo je i do zaključka da vešti jedači govana nisu nužno ujedno i oni koji često jedu govna. straživači su iskoristili 1,017 ispitanika u okviru dva istraživanja koja su ispitivala korelacije između kognitivnih sposobnosti, volje za jedenjem govana i sposobnosti da se jedenje govana odradi kako treba.

Učesnicima u istraživanju prikazano je deset koncepata i traženo im je da ih na skali od jedan do pet ocene od “nikad čuo” do “dobro poznat, koncept koji razumem”. Šest od ovih deset koncepata, kao što su Teorija seksualne selekcije ili Generalni relativitet, bili su pravi, a četiri koncepta - Subjunktivno skaliranje, Genetička autonomija i Neuralno prihvatanje - bili su izmišljeni. Sposobnost za jedenje govana onda je merena na osnovu podataka dobijenih od onih koji su tvrdili da znaju nešto o ovim izmišljenim konceptima.

Kako bi odredili sposobnost za jedenje govana, grupi sačinjenoj od 534 ispitanika traženo je da stvore najubedljivije objašnjenje za svaki od ponuđenih koncepata. Rečeno im je da ne brinu o tome da li su ta objašnjenja zapravo istinita, već da budu kreativni i ubedljivi dok smišljaju svoja objašnjenja.

Onda je drugoj grupi ispitanika, koji su bili obeleženi kao “ocenjivači”, traženo da ocene koliko su tačne ili zadovoljavajuće odgovore dali ispitanici prve grupe, i to na skali od 1 do 5. Ova skala bila je naslovljena od “nimalo tačno” do “veoma tačno” da bi se ispitala tačnost, i “nimalo zadovoljavajuće” do “veoma zadovoljavajuće” kako bi se ispitalo koliko su dobro ova objašnjenja bila uokvirena. Od ovih ocenjivača je takođe traženoi da procene koliko su učesnici prethodne grupe inteligentni.

Istraživači su otkrili da je većina ispitanika koji su bili u stanju da izmisle zadovoljavajuće i naizgled tačne definicije lažnih koncepata ujedno dobijali i visoke ocene na testu poznavanja rečnika. Većina njih je takođe bez problema rešavala apstraktne testove rezonovanja i neverbalne testove fluidne inteligencije, što je merilo njihovu sposobnost da analiziraju i reše probleme.

“Saznali smo da su oni koji su se pokazali kao sposobniji za stvaranje zadovoljavajućih i naizgled tačnih izmišljenih definicija bili uspešniji na testovima kognitivnih sposobnosti, ali i da ih i drugi percipiraju kao inteligentnije”, zaključak je ovog istraživanja.

“Sve u svemu, sposobnost da se jedu govna može služiti i pomoći ljudima da se snađu u socijalnim sistemima, kako kao energetski efikasna strategija za impresioniranje drugih, tako i kao iskren znak inteligencije.”

Istraživači, s druge strane, upozoravaju da su ovi rezultati preliminarni, kao i da se mogu koristiti samo kao početni dokaz. “Buduća istraživanja trebalo bi da dublje istraže kauzalne relacije između inteligencije i sposobnosti jedenja govana, ukoliko takva relacija postoji”, navode autori istraživanja.

Interesantno, ovo istraživanje takođe je otkrilo i da oni koji su dobri u jedenju govana ne žele nužno da jedu govna više nego što moraju.

“Pametnije individue manje žele da jedu govna, uprkos tome što to rade bolje od drugih”, rekla je Mejn Kara-Jakubian za PsyPost. “Ovo se možda može objasniti njihovim većim kapacitetom da pripišu mentalna stanja drugima (npr. teorija uma), što im omogućava da budu svesniji situacija u kojima će jedenje govana funkcionisati, kao i onih kada neće.”

Zapravo, istraživači su pokazali da ljudi koji su spremniji da jedu govna takođe i spremnije slušaju jedenje govana. Ovo je u skladu sa drugim istraživanjem objavljenim u British Journal of Social Psychology, koje je pokazalo da ljudi koji su spremniji na to da jedu govna često lakše potpadnu pod uticaj pogrešnih informacija i lažnih vesti. 

Jos kreativnosti. 1. "Jedi govna" spašava kilograme živaca. Ma koliko bilo nekulturno. 2. Čak i ljudi za koje si bio spreman da daš bubreg mogu da odu - zato čuvaj bubrege. 3. Prijatelj je osoba koja neće dozvoliti da te neko pljuje u tvom odsustvu, ali će tebe pljunuti u lice ako si gad. A svi smo ponekad. 4. Rak se dešava svakome. Prepipavaj se. Vjeruj instinktu. Traži tri mišljenja. 5. Vjeruj želudcu. Srce i glava su skloni prevarama. 6. Znam da ti je važno šta misle drugi. I u redu je. Samo nemoj da oni budu glasniji od onog što ti misliš o sebi. Nekad u negativnim mišljenjima okoline ima istine. Odmjeri i vjeruj sebi i u sebe. 7. Suprotno današnjim filozofijama: Ne stavljaj samo sebe na prvo mjesto. Na prvom mjestu ima mjesta i za tebe i za sve one ljude koje voliš i koji te vole. Neka vas tu da se dopunjujete. Sama ćeš pošandrcati. 8. Ne krivi se. Probaj da u rekapitulacijama sebe, svog ponašanja, svojih djela ne tražiš nužno šta si pogriješila, šta ti je ružno, šta može bolje. Pohvali se. @samo_nezno_prema_sebi molim te. 9. Odjebi. Nauči da kažeś "stop". Ne želim da vas slušam. Ne želim da me dodirujeś. Ne želim da kuvam. Ne želim danas da budem majka. Ne želim danas da budem korisna. Neću prosto. Nauči da nećeš. 10. Imaj svojih 10 uvijek u glavi. Jer sve ono što ti bilo ko da kao savjet ne mora da znači da će biti korisno i tebi. Ko te zna bolje od tebe? 

Problem je ipak najvise u  tome sto je : jedi govna postalo uzrecica, kao brate, jebote  i slicno,  te je mnogo izgubilo na kvalitetu. Ej bre uzrecica, zarez  u recenici, steta  zaista.

I sad bas o kakici.

Astronauti su kod prvog posjeta mjesecu ostavili razne stvari, pa tako uz najpoznatiju, Američku zastavu na mjesecu su četiri vrećice njihovih govana. Koliko god smiješno zvučalo, stručnjake zanima kako se bakterije u govnima ponašaju u svemiru, ali zasada ne postoje planovi o daljnjim istraživanjima. Možda je i sve teorija zavjere pa su vrećice sa govnima ostavljene u nekom studiu.2014. lansirali su bus koji za gorivo koristi ljudski izmet i ostatke hrane kako bi proizveo plinove koji ga pogone. Jedno punjenje je dovoljno da prođe 186 milja (oko 300 km), a za to je dovoljno da se pet osoba pokaka i bus vozi bez problema. Ima 40 sjedala i prevozi putnike od Batha do Bristol zračne luke. Je li način plaćanja u ovom busu shit to travel?Postoji nešto što vas tjera na sranje kada uđete u knjižnicu, mirna atmosfera, miris tinte i papira – opisuje Mariko Aoki fenomen koji je nazvan po njoj. Ne postoje znanstveni dokazi koji potvrđuju ovu suludu teoriju. ali postoji par teorija: osobe poistovječuju čitanje knjiga sa čitanjem na WC-u, a kada gledate knjige na donjim policama, vrlo ste blizu položaju za kakanje. Trebaju li knjižnice povećati broj sanitarnih čvorova.nogi ne znaju da je Mozart pisao nakaradne pjesme o govnima. Dok jedni to pripisuju poremećaju, drugi govore da je samo bio dijete iznutra. Prenosimo tekst pjesme pa zaključite sami.

Lick my ass nicely,
lick it nice and clean,
nice and clean, lick my ass.
That’s a greasy desire,
nicely buttered,
like the licking of roast meat, my daily activity.
Three will lick more than two,
come on, just try it,
and lick, lick, lick.
Everybody lick his own ass himself.Najstarije otkriveno ljudsko govno staro je 50.000 godina! Prema analizama, otkriveno je da su jeli pregršt mesa i povrća. Također, analize pokazuju da su jeli pregršt bobičastog voća i orašastih plodova. Praktički, jeli su što im je bilo dostupno. Nisu stajali u redu za pekaru da bi pojeli kroasan.

 KULT IZMETA JE NESTO STO POSTOJI. POSTOJI NAZALOST I KAPROFAGIJA - POREMECAJ  U ISHRANI KAD SE GOVNA BUKVALNO JEDU. IZMET  JE VAZAN I U DIJAGNOSTICI. NA OSNOVU NASE KAKICE DOKTORI ZNAJU KOJI JE NAS ZDRAVSTVENI PROBLEM. TAKO DA GOVNA CINE JAKO VAZAN SEGMENT NASEG ZIVOTA. NAROCITO KAO KARAKTERNA OSOBINA NEKIH LJUDI. 

JEDENJE GOVANA U CILJU KREATIVNOSTI JESTE POTPUNO DRUGACIJE. I JESTE VRLO BITNO I JESTE VRLO POTREBNO. I DA SIGURNO JE ODRAZ INTELIGENCIJE. PROBAJTE OVO FIGURATIVNO JEDENJE GOVANA. 

I CUVAJTE SVOJ PROBAVNI SISTEM OD BAKTERIJA I VIRUSA, A SVOJ NERVNI SISTEM ZASTITE OD "GOVANA".

 

NEMOJ DA PITAS

 NEPISANO PRAVILO ZIVOTA ; NEMOJ DA RADIS DRUGOME ONO STO  NE ZELIS DA RADE TEBI. TAKO NEMOJ DA PITAS DRUGE ONO STO BI I TEBE POVREDILO. NAPISACU NEKE PRIMERE TAKVIH PITANJA, A IMA IH MNOGO VISE.

PA DA POCNEMO OD JEDNOG OD NAJGORIH PITANJA KOJE MOZETE UPUTITI PRIJATELJICI - ZASTO SI SE TOLIKO UGOJILA?

Jer možda nije opterećena fizičkim izgledom. Možda ne želi da sklanja hranu od usta. Možda je sa svojim viškom srećnija i zdravija nego ti, koja si gladna i upalog stomaka pripremila flašu vode kraj kreveta da varaš glad čim se javi. Jer za nedelju dana moraš uvući sebe u onu smol haljinu, jer samo tako ćeš ga očarati. A u sebi plačeš i tužna si i pojela bi brdo čokolade i picu i kolu i prase i sve bi dala da uspeš da zavoliš sebe, i nesavršenu i debelu.

Nemoj da je pitaš zbog čega je sebi dopustila da se tako ugoji, jer može biti i da su hormoni krivi, i neki ludi disbalans, ili usporena štitna žlezda što je od stresa proradila, i da se ona trudi, ali da su hormoni i svi ti lekovi koje pije za sada uporniji i jači.er može biti da je to njen način da polomi loše misli u glavi, da pobegne od lošeg dana ili sebe, bar na kratko. Možda ju je neko ostavio ili je ona nekog ostavila, pa sad traži način da zaboravi. Možda je u četrdesetim dobila dete, pa želi da mu bude zdrava i vitalna, da može da ga prati godinama u svemu. Možda voli da trči više od svega, a ti nikad nisi potrčala, osim onda kad si htela da skineš stomak, pa si brzo odustala, pa sad nju mršavu ne možeš da razumeš.

Da je pitaš koliko zarađuje.

 Jer velik novac ne mora da znači da je zadovoljna uslovima rada, i odnosom sa gazdom i kolegama. Možda joj je naporno i teško, možda mora da ostaje satima duže, možda je bole ruke ili kičma, možda ju je prošle godine povredila mašina, možda radi noću, a od deteta ne može da spava danju, možda trpi, možda često plače u toaletu, ali još uvek ne može da ode. I zato probaj da je ne pitaš koliko zarađuje, već da li je zadovoljna. Svakako njenim novcem nećeš plaćati svoje račune za struju, kupovati mleko i meso.

 

Da je pitaš zašto je sama.

Jer možda je odabrala da živi i umre sama, bez igde ikoga da je obiđe ili skuva supu kad je gripozna. I možda se to tebi čini jadno i tragično, ali možda je ona za sebe tako odlučila. A možda i čeka. Ne staje sa pred matičara sa prvim prolaznikom. Naći tu neku odgovarajuću polovinu kraj koje bi trebalo da se skrasi nije mala stvar. To je ogromna stvar. Često važnija i veća od bilo čega drugog. Ljudi ponekad prožive život, a ne nađu taj drugi deo za sebe. Ili ga nađu, ali vremenom shvate da su pogrešili, pa ostanu u braku radi dece, radi okoline, zbog novca ili krova nad glavom, pa umiru temeljnije od nje koja je odlučila da bude sama. Zato nemoj da je pitaš šta čeka i zašto je sama. Možda joj je već dovoljno teško, možda je u strahu da nikada ni neće naći svog muškarca. Možda joj hiljade sličnih pitanja bubnji u glavi i bez tebe. Oslobodi je dodatnog pritiska.

 

Da je pitaš zašto se razvela.

Jer ti ne znaš, i niko od nas ne zna, šta se dešava među tuđim zidovima. A zidovi ne govore, posebno ne pričaju onima koji među njima ne žive, tako da možeš samo da nagađaš, da osuđuješ, da žališ, da kudiš, da procenjuješ. Da kažeš „ostavila ga, odvela dete, a sve joj pružio“. Da kažeš „kurva“ ili „raspuštenica“. A nisi ti osoba kojoj bi ona trebalo da raskopava svoje srce i odgovara „zašto“, posebno što iza razvoda nikad ne stoji samo jedno zato, i samo jedna istina.

Da je pitaš zašto ne rađa.

Jer možda ne želi.

Možda bi želela, ali ne može. I možda je već telo boli od pokušaja, i analiza, i loših vesti, i strepnji, i strahova i nadanja.

A možda misli da nije još vreme, iako je dugo u vezi. Možda ne oseća da je spremna, da su spremni, možda se bezrazložno plaši da neće biti dovoljno dobra majka, možda je nešto loše čula pa se strahom paralisala, ili nekog izgubila, pa joj je potrebno vreme da se opusti i zaboravi.

Da je pitaš kad će drugo dete, jer „nije u redu da ovo ostane samo“.

Jer ona možda ne želi drugo dete, i pri tom ne misli da je sebična.

Možda je jedva i ovo prvo dobila. A možda je u međuvremenu imala operaciju i sve joj je izvađeno van, ali ti to ne znaš, jer ti to i ne treba da znaš. Jer učtivi ljudi ne trube o svojim bolestima i operacijama unaokolo, previše je tmurnih vesti i tuđih života izloženo javno, na izvolte.

Da je pitaš gde joj je muž, kada je noću ugledaš kako sa prijateljicama pleše na podijumu.

Jer brak nije lanac oko zgloba. Nije patološka ljubomora, i kavez. Nije posmatranje iz prikrajka. Špijuniranje. Ili laž. Nije odbacivanje svega onoga što je nekad volela da radi. Nije robija tokom koje samo može da sanja da pleše sa prijateljicama vikendom na podijumu za igru.

Brak je poverenje i razumevanje za želje partnera. Pa kao što ona ne voli da ide sa njim na pecanje, tako možda ni on ne želi da se znoji i gura u punoj diskoteci. Ali, nemoj da misliš da to znači da nisu jedno za drugo. Baš suprotno.

Brak bi trebalo da bude mirna i sigurna luka, sa čijim sklapanjem ne krepava ono što su bili pre i što ih je činilo živim. Ako je volela da pleše, nastaviće da plaše, ako je voleo da igra tenis vikendom, igraće tenis vikendom, ako je volela kafu sa prijateljicama, odlaziće na kafu sa prijateljicama, ako je voleo da trči sam kroz šumu, neka nastavi da trči sam. I to je dobar brak. I zato ne moraš da je svaki put pitaš: „A gde ti je muž?“ i da je gledaš s čuđenjem jer sama zanosno pleše u diskoteci. Mnogi brakovi su pukli, a da žena iz kuće nije ni provirila.

I posebno nemoj da je pitaš „što si sama?“ došla na bazen, na plažu, u bioskop, u kafić, na predstavu, u Tržni centar ili park.

Jer, znaš, postoje žene koje vole da su jedan deo dana same, makar to bilo i 40 minuta. Bez prijateljice, bez momka ili muža, bez mame, ili deteta, bez komšinice, bez koleginice, bez tebe. Same! Bez slušanja priče o braku, o kosi, o farbama, noktima, dupetu, sisama, gazdama, smenama, svekrvi, svekru, prljavim prozorima, muškarcima, dečijim guzama i stolicama, mmr vakcinama… Tada odmaraju od svih i uživaju sa sobom. I to uopšte ne znači da im je loše, naprotiv. Zato sledeći put probaj da izbaciš onaj tugaljivi ton kada je pitaš što je sama, jer biće da joj je baš tada vrlo dobro.

I znaj…

Sve dok sa njom ne deliš zidove, ne deliš troškove, sredinu hleba ili kreditne kartice, brigu o detetu ili roditeljima, dok njen stomak, veliko dupe, matericu i jajnike ne nosiš na svojim kostima, dok iz tvojih očiju ne teku njene suze, dok tvoje ruke ne trpe teret njenih ruku, ili tvoju glavu ne seku njene brige, nemoj da je pitaš ovakve stvari.

Jer, zaista, nije u redu.

Ista pitanja sa manjim ili vecim varijacijama pitaju vas pored prijatelja i rodbina. Tu je situacija jos teza jer od prijatelja i ako pobegnes od rodbine ne mozes. Sva ta porodicna okupljanja, svakodnevni telefonski razgovori postaju nocna mora.

Sigurni smo da su vam poznata pitanja radoznalih rođaka o vašem privatnom životu na koja nerado dajete odgovore.

„Kada ćeš da se udaš?“, „Zašto još nemaš dečka/devojku?“, „Koliko ti je još ispita ostalo?“… i ostale neugodne teme neizostavne su na porodičnim skupovima.

Istina je da mlade ovo jako nervira i da koliko god „zadovoljili“ njihova očekivanja uvek će se naći još nešto. Ukoliko završite fakultet pitaće vas kada ćete da se udate/oženite, a ako ste i to rešili kao tačka dnevnog reda doći će proširenje porodice. Ukoliko već imate dete pitaće vas kada će drugo i tako u nedogled.

U razgovoru sa psiholozima saznali smo da postoji rešenje da odgovorite pristojno, a da vas više nikada ne gnjave oko iste teme.

– Kada vam neko postavlja neprijatna pitanja odgovorite takođe sa pitanjem: „A zašto me to pitaš?“. Na takvo pitanje neće imati odgovor i osetiće istu onu nelagodnost kao i vi. Tako ćete ih staviti „u svoju kožu“ i dati im do znanja da su to teme intimne prirode i da niko osim vas ne bi trebalo da razmišlja o tome – savetuju psiholozi.

Ukoliko među rodbinom imate one uporne, pa se osmele da odgovore kako ih to zanima, nastavite sa istim pitanjima: „A zašto te zanima?“, „Zašto je to tebi važno?“… Takvim odgovorima sprečićete da u budućnosti dobijete isto pitanje. 

SHVATILI STE? DOBRO RAZMISLITE PRE NEGO NEKOGA PITATE NEKO OD OVIH ILI SLICNIH LICNIH PITANJA! POVREDICETE DRAGU OSOBU IAKO TO VEROVATNO NISTE ZELELI. NEKADA  TA NASA BRIGA IAKO JE OPRAVDANA NE TREBA BITI BAS TAKO JASNO ISKAZANA. PITAJTE TO STO VAS ZANIMA NEKAKO IZOKOLA KROZ KONSTRUKTIVAN RAZGOVOR. BICE DOBRO ZA SVE. PROBAJTE NIJE TESKO!

LENJIVAC, LENJIVAC I LENJIVAC

 LENJ COVEK, 'LENJA" FOTELJA, LENJA ZIVOTINJA.STA IH POVEZUJE. NE KRETANJE NEAKTIVNOST, OPUSTENOST, SRECA I RADOST. PA HAJDEMO REDOM

Lenjost je jasan i jednostavan izbor. Ne zelim da se odlepim od :lejzija", a  i zasto bih? Bindzevanje je bolje od usisavanja tepiha! Lenjost prerasta u dosadu, a dosada u depresiju. Zato lenjost mozemo da dopustimo sebi samo dan-dva, a onda ponovo  u akciju. Lenjost tako ogranicena i isplanirana za "punjenje baterija" je cak neophodna. I treba je svakako koristiti. Rezultat je osmeh koji krasi i lice lenjivca.

Neke stvari su urođene. Postoje čitave porodice lenjih ljudi. Ipak, uglavnom je to naučeno. Pre svega to se dešava zato što roditelji stimulišu odgovornost, tragaju za naporima, zabranjuju nam, kritikuju nas, ne hvale nas dovoljno za uložen napor i onda dete oseti potrebu da pronađe lakši put i da bude na liniji manjeg otpora".

Najčešća reakcija roditelja je da to kažnjavaju i da vrše još veći pritisak, a onda dete bira sve lakši put i uspeva zbog svojih „dosadnih“ načina ponašanja da izdejstvuje da, primera radi, igra video-igre nekoliko sati duže ili da prvo provede vreme na kompjuteru pa onda uči.

Prema njegovim rečima, tu je već kraj – roditelji koji nisu dosledni i ne postavljaju granice čine da dete nema radne navike i to je jedan od razloga.

Jedna od najznačajnijih kaakteristika 20. v. je pojava slobodnog vremena od strane velikog broja pojedinaca (Zapadne civilizacije), zbog poboljšanja uslova rada.

To slobodno vreme je donelo sve češću pojavu dosade (istraživanja pokazuju da veliki broj osoba ne zna šta će sa svojim slobodnim vremenom), kao jednog od obaveznih pratilaca lenjosti. Lenjost postaje sve češća i uobičajenija pojava, pa se više ne smatra toliko problematičnom…

U poslednje vreme se sve češće lenjost zamenjuje veoma atraktivnim terminom – Prokrastinacija, što znači odlaganje obaveza (a to je praktično uvod u lenjost).

Kako problematično veliki broj osoba non-stop nešto odlaže u svom životu (neka istraživanja govore da preko 90 odsto studentske populacije najčešće ima prokrastinaciju), ispostavlja se da se pojava ovog tipa lenjosti u savremenom društvu ipak može posmatrati kao jedan od najozbiljnih problema današnjice.

Lenjost spada i u 7 smrtnih grehova. Dakle, dokle god je namenjena opustanju na lejziju u ogranicenom vremenskom trajanju lenjost je dobra, sve preko toga kao sto smo rekli moze dovesti do vecih problema na nase mentalno ali  ifizicko zdravlje.

Vise puta  u tekstu  spominjem lejzi, omiljena fotelja tabure koja se oblikuje prema nama cineci nam savseno udobno mesto za odmor. Koliko god je divna i koliko god je volimo moramo da je napustamo zbog  obaveza ,ali nam svaki put izmami osmeh kad nas doceka us voj zagrljaj.

Postoje dve vrste dvoprstih lenjivca koji pripadaju porodici Megalonychidae i četiri vrste troprstih lenjivca koji pripadaju porodici Bradypodidae. Ove dve vrste su dalji rođaci i imaju nekoliko značajnih razlika između sebe. Dok su troprsti lenjivci aktivni tokom dana, dvoprsti lenjivci su noćne životinje. Troprsti lenjivci su takođe manji i sporiji od njihovih rođaka sa dva prsta.

Ipak, obe porodice imaju po tri prsta na nogama. Prava razlika se odnosi na prste na rukama, na kojima jedna porodica ima dve, a druga tri kandže. Da bi se izbegla zabuna, neke grupe, poput Organizacije za zaštitu lenjivaca, počinju da ih nazivaju dvoprstim i troprstim.Dvoprsti i tropsrti lenjivci su evoluirali od džinovskog lenjivca, koji je bio težak nekoliko tona i koji je bio visok skoro četiri metra. Ova životinja je izumrla pre oko 10.000 godina, verovatno zato što je bila plen starih ljudi. Lenjivci i nisu toliko poznati po svojim oštrim čulima, a ovo je naročito tačno za njihov vid. Ženka troprstog lenjivca ne može da prepozna svoje mladunče na udaljenosti od jednog i po metra, a primećeno je da i mužjaci pokušavaju da se bore sa slične udaljenosti. Naučnici kažu da je kriva mutacija gena. Troprsti lenjivci su rođeni bez kupastih ćelija u svojim očima, koje su im potrebene za otkrivanje boja. Kao rezultat, oni vide crno-belo i u lošijoj rezoluciji.Lenjivci su neverovatno spori na kopnu. Njihove noge su slabe, tako da moraju da koriste ruke i snagu gornjeg tela da bi se povukli napred. Ipak, u vodi se mogu kretati tri puta brže. Njihove dugačke ruke ih čine veštim plivačima, a mogu zadržati dah pod vodom do 40 minuta. Ako je u blizini vodeni tok, lenjivci mogu da uskoče i iskoriste vodu kao prečicu za brzu navigaciju šumom.Lenjivci se kreću brzinom od dva, dva i po metra u minutu. Zaista, troprsti lenjivci su najsporije životinje na Zemlji. Kada su životinje po prvi put dokumentovane u naučnim tekstovima iz 18. veka, oni su oštro opisani kao "najniži oblik postojanja". Ali zbog svoje sporosti nisu umrli. Lenjivci uglavnom zavise od lišća, a njihovom stomaku od četiri dela je ponekad porebno i mesec dana da svari jedan obrok. Lišće nije dovoljno hranljivo, tako da lenjivci moraju da sačuvaju što više energije - što znači manje kretanja. I još nešto, njihovo sporo kretanje im pomaže da ostanu neprimećeni od strane grabljivica koje se oslanjaju na vid kako bi lovile.enjivci i alge zavise jedni od drugih. Studije su pokazale da se ponekad alge prenesu sa majke na njenu bebu, a prenos je obostrano važan i za životinje i za biljke. Dugo krzno lenjivca koje lako apsorbuje vodu čini ugodan domo za alge, dok sa druge strane lenjivci dobijaju zelenkasto krzno koje im pomaže pri kamufliranju. Takođe, lenjivci jedu alge, što im omogućava potreban izvor hranljivij materija. U proseku lenjivci žive oko 20 godina, dok neke vrste žive i duže u zatočeništvu. Najstariji lenjivac na svetu - ženka dvoprstog Hofmanovog lenjivca po imenu Mis Si - umrla je prošle godine sa 43 godine. Ona je provela čitav život u zoološkom vrtu Adelaide u Australiji.

 Zbog strukture lica lenjivci često izgledaju nasmejano, iako su pod stresom i uplašeni. Što postaje sve veći problem zbog njihove komercijalne upotrebe u turističke svrhe.Veoma usporeno kretanje, svega 30 cm po minutu, je jedno od glavnih karakteristika lenjivaca. Oni imaju spor metabolizam i u stanju su da vare jedan obrok i po mesec dana. Sporo kretanje je vid uštede energije.

Lenjivci najveći deo svog života provode u krošnjama, ali jednom nedeljno se spuštaju na tlo radi obavaljanja fizioloških potreba. Ovaj oblik ponašanja je potpuna enigima i naučnici još uvek nisu ustanovli zašto lenjivci izlažu sebe tolikoj opasnosti od predatora zarad vršenja nužde.

IMAM IGRACKU LENJIVCA SA PREKRASNIM OSMEHOM. SAD SAM TUZNA JER JE TO SAMO GRIMASA ZAPRAVO. LENJOST IMA KAO I SVE NA OVOM SVETU -  SVOJA LICA I NALICJA  I NAJPRE NEKI KISELI OSMEH. ZATO 'LEJZI' KAO STVAR KOJA NAM IZMAMLJUJE OSMEH OSTAJE NA OVOJ LISTI LENJIVACA KAO BROJ JEDAN! UVEK ISKREN I UVEK TU ZA NAS!

 

 

OPET O EUTANAZIJI

PISALA SAM VEC O EUTANAZIJI. VISE PUTA. ALI MISLIM KOLIKO JE TO KOMPLEKSNA TEMA DA NIKAD NIJE DOVOLJNO PISATI O TOME. NAJSTRASNIJE JE KAD SE  PRISETIM DA I DECA TRAZE OD RODITELJA EUTANIZUJU. DECA KOJA IMAJU KANCER. I NEMAM I DALJE PRAVI ODGOVOR DA LI TREBA EUTANAZIJA DA SE LEGALIZUJE ILI NE. ZATO JOS JEDAN TEKST O OVOJ TEMI. ZA RAZMISLJANJE. DUBOKO RAZMISLJANJE.

U Španiji je danas na snagu stupio zakon koji legalizuje eutanaziju i potpomognuto samoubistvo.

Španija je tako postala četvrta evropska zemlja, nakon Holandije, Belgije i Luksemburga, koja dopušta ljudima da ,u određenim okolnostima, okončaju svoj život.

Potpuna primena zakona verojatno će potrajati, jer još nije uspostavljena procedura za celu zemlju.

Parlament je odobrio prijedlog zakona koji je pre tri meseca predložila levičarska vlada premijera Pedra Sančeza. Zakonu su se protivili konzervativci iz Narodne stranke, krajnje desni populisti stranke Voks i dve manje stranke

Katolička crkva takođe se protivi zakonu.

Zakon dopušta lekarima da izvedu aktivnu eutanaziju odraslih pacijenata koji su terminalno ili teško bolesni i pate od neizdržive boli.

Mentalna bolest ne može biti razlog za eutanaziju. Zakon dopušta i eutanaziju u vidu potpomognutog samoubistva.

Proces ima nekoliko faza i uključuje nekoliko lekara, advokata i komisija. Pacijent mora četiri puta da izjaviti da želi da okonča život.

Ako više nije potpuno priseban, u obzir se može uzeti izjava napisana ranije da želi potpomognuto samoubistvo u slučaju terminalne bolesti i neizdržive patnje.

Lekari i negovatelji takođe imaju pravo na to da ne učestvuju u eutanaziji zbog prigovora savesti.

Belgija je jedna od retkih zemalja u kojima je eutanazija legalna. Prekid života legalizovali su 2002. godine, a prosečno svakog dana na taj način umre šestoro ljudi. Lekari su prošle godine okončali 2.357 života eutanazijom.

Lekar Ives de Loht jedan je od onih koji svojim pacijentima, kako sam kaže, olakšava bol i patnju u poslednjim trenucima njihovih života.

"Ubrizgamo dozu u pacijentovu venu. Za manje od minut on ode, zaspi i zatim umre. Bez ikakve patnje, nema bola, samo zaspi", kaže De Loht.

Belgija je jedna od najliberalnijih zemalja po pitanju eutanazije i u nju dolaze ljudi iz svih krajeva sveta. Tako je stigao i Alan, koji boluje od ALS-a, amiotrofične lateralne skleroze, stanja u kom postepeno slabe svi mišići. Najčešće pacijenti umiru tri godine posle dijagnoze. Doputovao je iz Francuske, prešao 700 kilometara u pratnji dva sina, kako bi sa lekarom dogovorio eutanaziju kad se njegovo stanje pogorša.

"Kako ćete da odlučite kada?", pitao ga je lekar. "Mislim da će to biti kad izgubim mogućnost komunikacije i kretanja", glasio je odgovor. Nakon dogovora za postupak, Alan je otišao kući. Eutanaziju nije dočekao, umro je pre nekoliko meseci nakon komplikacija respiratornog sistema.

"Moramo da prihvatimo činjenicu da ne možemo da izlečimo sve bolesti. A naša uloga je kad ne možemo da izlečimo, da pokušamo pacijentu da olakšamo, da ga oslobodimo bola. I tako ja zapravo radim svoj posao lekara i na samom kraju", kaže De Loht.

Svaki pacijent odlučuje o osobama koje će u tom trenutku biti prisutne u maloj bolničkoj sobi u kojoj se eutanazija izvršava. Najčešće su prisutni članovi najbliže porodice. "Alan je jedan od onih koji ispunjavaju uslove, jer je napisao molbu. Ima ozbiljnu bolest za koju ne postoji lek, a patnja mu se ne može smanjiti. Ispunjava tri glavna uslova za eutanaziju", naglašava lekar.

U većini zemalja na svetu eutanazija je ilegalna. U Velikoj Britaniji dr Loht bi bio osuđen na doživotnu kaznu zatvora zbog ubistva, piše BBC. "To je jako važan čin, težak, i ostavlja snažan emotivni utisak. Ne zovem to ubistvom pacijenta, ja umanjujem njegovu agoniju, njegovu patnju. Dajem mu tu poslednju brigu, i ne osećam se kao da ubijam pacijenta", kaže.

Luis (79) je dobrog zdravlja. Želi da bude sigurna da će joj eutanazija biti dostupna ako joj ikada zatreba."Verujem da treba da se suočite sa smrću, i ako možete da je dočekate na nogama. To je nešto što nas pogađa sve, i svi ćemo umreti. I imam pravo da zahtevam kvalitetan kraj života. Ne želim da završim na mestu gde se sve oseća na mokraću", kaže. Dr Loht prekinuo je živote više od 100 ljudi. Pre nekoliko godina počeo je da zapisuje priče nekih svojih pacijenata.

"Ova osoba koja je sada mrtva, razgovarala je sa mnom preko kompjuterskog softvera, morala je očima da bira slova, i uspela je da napiše rečenicu - hvala vam što ste mi olakšali, ja sam umorna. Bilo je to impresivno, imala je ALS", objasnio je.

Kaže kako je jako teško odbiti pacijente koji zatraže eutanaziju, ali da se uvek mora uraditi odabir. "Prisiljeni smo da biramo, s obzirom na broj molbi i zato uvek odaberem najbolesnije pacijente. Morao sam reći ne i ne uvek iz medicinskih razloga, nekada iz emotivnih, kada je reč o ljudima koje znam ili članovima porodice. To ne bih mogao da uradim", rekao je.

Novinari BBC-ja pratili su lekara u njegovoj poseti pacijentu čija će patnja ubrzo biti prekinuta. Veče pre eutanazije dr De Loht ga je posetio. "Došao sam da vas posetim i vidim da li ste se predomislili", pita ga. Objašnjava mu kako će izgledati postupak. "Nema problema. Ne možete da zamislite koliko olakšanje sam osetio kad sam došao u Brisel i upoznao lekara. Kad sam saznao da je to moguće, pao mi je veliki teret s leđa. Pomislio sam - konačno ima izlaza", kaže 82-godišnji Mišel, bivši načelnik u policiji, koji boluje od terminalnog raka vilice.

"Na samom početku mi je rekao da će se boriti do zadnjeg daha. Daću sve od sebe da se izlečim, tako je govorio. Ali svi ti jako zahtevni i teški tretmani nisu uspeli. Sada je odustao. Njegov bol je toliko snažan da je razmišljao i o samoubistvu", kaže njegova supruga.Bol je neizdrživ. Vidim da supruga želi da mi pomogne, želi još više vremena. Rekao sam joj da ne traži više vremena jer ću se jedne noći ubiti. Nisam to uradio jer mi je dostojanstvo jako važno. Želim to da uradim dostojanstveno. Zato sam toliko zahvalan. Zahvaljujući vama umreću dostojanstveno", rekao je.

Supruga je njegovu odluku jako teško prihvatila, i odgađala tretman.

"Došlo je vreme da prekine svoj život, jer to više nije njegov život. Hrani se na cevčicu već godinu dana. Kaže da se oseća kao pas na povocu. To je nehumano", kaže.

Poslednje večeri u životu nije mogao da spava, pokušavao je da nasmeje suprugu i svoju porodicu. "Sutra će sve biti gotovo. Barem je Isabel pripremljena, što ne bi bila da sam na primer stradao u nesreći, a moglo je da se dogodi. Sve smo pripremili. Nije rak taj koji me je uzeo, odneo, ja sam taj koji je doneo odluku", naglašava Mišel.Sledećeg jutra Mišel je mirno preminuo. "Otišao je sa jako puno emocija, ali sve je prošlo dobro. Nije spavao uopšte, bila je to njemu jako duga noć. Dok je umirao zahvaljivao nam se. Suze njegove supruge i njihovih sinova, ostaće sa mnom danima", rekao je lekar.

Eutanazija i asistirano samoubistvo su legalni u Holandiji od 2002. godine, a susedna Belgija je istu odluku donela šest meseci kasnije.

To su prve dve zemlje sveta koje su počele to da primenjuju, ali pod veoma strogim uslovima.

Belgija je potom 2014. prva dozvolila eutanaziju smrtno bolesne dece koja trpe velike bolove, a takođe je neophodna saglasnost roditelja.

Holandija je ubrzo uvela isto pravilo za decu stariju od 12 godina,

NA KRAJU SAMO DA NAPISEM STA SAM  SHVATILA  PREGLEDAJUCI TEKSTOVE O EUTANAZIJI. KAZU U SRBIJI NEMA POTREBE ZA TIM. VERUJEM. OVDE SU LJUDI NAVIKLI DA SVE MORAJU SAMI. SEM TOGA EUTANAZIJA NE RESAVA PITANJE BOLA  I PATNJE! JER PATNJA  I BOL NE NESTAJU - NEGO NESTAJE COVEK KOJI JE BOLESTAN! ZATO TREBA VISE PORADITI NA RESAVANJU ZDRAVSTVENOG SISTEMA, DA SE LJUDIMA OMOGUCI  STO BOLJA NEGA I SMANJIVANJE BOLA I PATNJE NA NAJMANJI NIVO.

GLECERSKI KOKTELI

AKO STE JUCE CITALI MOJ BLOG O LOPOVIMA PRONASLI STE I KRADJU GLECERA. UPOTREBNA VREDNOST TOG GLECERA JE TA STO JE ON GLAVNI SASTOJAK GLECERSKOG KOKTELA. RECEPT JE JEDNOSTAVAN. SAMO STAVITI PUNO SVEGA. PUNO ALKOHOLA, PUNO SLADOLEDA OD LIMUNA I PUNO GLECERA (IZDROBLJENOG U NEPRAVILNE KOMADE KAO DOKAZ DA JE PRAVI GLECER). SA ILI BEZ ZIVIH BICA U NJEMU! ZANIMLJIV JE PUT OVOG KOKTELA OD PATAGONIJE  DO MENHETNA U NJUJORKU!

Gleceri u Ptagoniji zauzimaju niz dolina i bočne grebene Kordiljera i spuštaju se u jezera San Martin, Viedma, Argentino i druga u blizini puneći ih ledenim bregovima. U Patagoniji su se velike ledene ploče širile na istok prema obalama sadašnjeg Atlantika za vreme prvog ledenog doba, na završetku epohe Tercijar, dok su se, u drugom ledenom dobu u savremeno krajevi morena uglavnom zaustavili 50 km na sever i 80 km na jug, istočno od vrha Kordiljera. Ove ledene ploče, koje su se izdubile veliki deo longitudinalnih depresija, i naglo se povukle do tačke gde se glečeri danas nalaze, nisu međutim u svom povlačenju popunile svojim ostacima fjordove, jer su oni danas popunjeni dubokim jezerima na istoku, a na zapadu pacifičke kanale, od kojih su neki i 460 m duboki, a sonarna merenja vršena u njima pokazuju da su fjordovi obično dublji u blizini planina nego na zapadu ostrva. Nekoliko vrhova još uvek su aktivni vulkani. 

A onda i ta prica o globalnom zagrevanju i topljenju glecera cak  i na Antarktiku! I kako su se uopste dosetili da dodaju glecer u koktel. Zaista se nadam da ga bar  nekako preciste  kao ovu votku.

Finlandia Platinum votka važi za veoma luksuznu i izuzetnu votku zbog svog načina proizvodnje u kome dominiraju ječam od šest redova i najčistija izvorska voda sa finskih glečera. Votka je baršunasta, osvežavajućeg ukusa i arome breze sa nežnim, slatkastim tonovima hleba. Proizvodni proces Finlandie Platinum se završava polaganim, gotovo arktičkim hlađenjem koje je zaslužan za efekat glatkoće. Ovo je ekstremno čista i veoma luksuzna votka, dostupna samo u ograničenim količinama.

Male tajne dobrih koktela. Miješana pića mogli bismo najjednostavnije podijeliti na “kratka” pića, “duga” pića. Svaka od ovih vrsta i podvrsta ima svoju priču, zakonitosti, tajne.
Postoje i posebni izrazi koji se upotrebljavaju pri miješanju pića.

Dry (suh, trpak) – pića koja nisu slatka

Medium (polusladak) – uobičajeno kod koktela

Sweet (sladak)

Iced (uleden) – piće ili mješavina moraju biti uleđeni ili s dosta leda

With Cobbler (sa zdrobljenim ledom)

Frozen Glass (uleđena čaša) – rashladiti čašu prije punjenja, ledom ili u zamrzivaču

On the Rocks (“na glečeru”) – do vrha napuniti čašu ledom i preko toga naliti piće

Dash (uštrcak) – uštrcak nekog pića ili sirupa u mješavinu

Stir (miješati) – promiješati u čaši ili barskoj čaši

Shake (šejkati) – tresti u šejkeru .

A sada i  koktel Menhetn i Mohito kao najpoznatiji kokteli uz Roze Glecer - koktel. Jel ipak je leto i vreme uzivanja u koktelima.

Kokteli su  američki izum, a jedan od najpoznatijih upravo je Menhetn.

Niko ne može sa sigurnošću reći gde je i kada izmišljen ovaj koktel. Dejvid Vondrič (David Wondrich), istoričar i specijalista za koktele, kaže da je nastao 1874. godine u starom klubu “Menhetn”.

Jedno je sigurno, niko ne može osporiti popularnost ovog koktela. Smatra se jednim od najboljih na svetu, i skoro svima je na listi omiljenih koktela.

Njegovo veličanstvo – Menhetn

Sastojci:

– viski

– vermut

– šveps biter lemon

– led

– višnje

– kora pomorandže

Za pripremu ovog koktela potrebno je ohladiti čašu u frižideru ili pak kockicama leda. U šejker stavite viski, vermut, biter lemon i led i lagano promešajte. U ohlađenu čašu stavite jednu višnju i sipajte mešavinu pića. Ivicu čaše premažite narandžinom korom, i koktel je spreman.

I onda koktel Menheten se pije svuda u svetu, a Glecerski koktel se pije na Menhetnu.

 

Mohito je poznati kubanski koktel. Postao je planetarno popularan zahvaljujući Ernestu Hemingveju, kome je to bio jedan od omiljenih koktela.

U poslednje vreme koktel je ponovo, veoma tražen u restoranima i kafićima.

Pravi od svega nekoliko sastojaka: rum, šećer, nana, limeta i soda voda. Citrus, aroma nane, šećer, soda, prave odličan balans jačini i oštrom mirisu belog ruma.

Upravo ta kombinacija osvežava, a u isto vreme podiže raspoloženje. Možete napraviti i bezalkoholni mohito. Za bilo koju varijantu da se odlučite, ovo je idealno letnje piće.

Ruzicasti glecer koktel pravi se od ribizli ,dzin, kapri, sok od grejpfruta i naravno kockice leda ili glecera!

PA AKO VEC NE MOZEMO DA DOVOLJNO OHLADIMO PLANETO PREOSTAJE NAM HLADJENJE KOKTELIMA SA GLECERIMA ( LEDOM). UZIVAJTE LETO JE! OD NJUJORKA DO PATAGONIJE A  I SIRE!

 

•