KOST

 PISALA SAM O KOZI KAO NAJVECEM LJUDSKOM ORGANU, O KRVI - TOJ NAJDRAGOCENIJOJ TECNOSTI, CAK I O DLAKAMA KOJE NAS POVEZUJU SA OSTALIM SISARIMA. IZOSTAVILA SAM NESTO JAKO VAZNO. PRICU O  KOSTI, SKELETU LJUDSKIH BICA. PRICA JE VRLO ZANIMLJIVA. PRAVA LETNJA.

Kada posmatramo skeletne kosti izvan tela, izgledaju suve i teške, ali one su u našem telu su žive, tj. sačinjene su od živog tkiva. Tokom života, one u našem telu stalno rastu i regenerišu se pomoću ćelija koštanog tkiva-osteoblasta. Ove ćelije stalno potpomažu novi rast kostiju tokom adolescencije, dok koštane ćelije zvane osteoklasti razlažu koštano tkivo. Ovaj konstantni ciklus stvaranja i razlaganja kostiju predstavlja, u stvari, proces njihovog remodeliranja.  Odrasli imaju 206 kostiju u telu, ali beba na rođenju ima 300 kostiju sa hrskavicom. Tokom rasta deteta, mekane i fleksibilne hrskavice se spajaju, i zajedno formiraju veće kosti kroz proces koji se zove okoštavanje. Time se smanjuje ukupan broj kostiju kod odraslih osoba. Do 25. godine života proces rasta kostiju je završen i one dostižu veličinu kolike će biti tokom čitavog života.Femur je duga kost koja se proteže od kuka do kolena. To je najjača kost u ljudskom telu i može se odupreti silama do 8 do 11 kilo njutna. Femur sadrži i crvenu i žutu koštanu srž celom dužinom.Slušna kost zvana uzengija, je najmanja kost u ljudskom telu i jedna od 3 kosti koje čine srednje uho, dimenzije 2-3 milimetra. Oblika slova „u“, ova najdublje pozicionirana kost prenosi zvučne vibracije kako bi ih mozak obradio.uke sadrže više od 27 kostiju, a zajedno nožnim kostima čine više od polovine kostiju u ljudskom telu. Kosti prstiju se sastoje od po tri kosti, zvane falange, izuzev palca koje ima samo dve falange. Pet metakarpalnih kostiju čine dlan. Zglobovi ruke su sastavljeni od osam karpalnih kostiju, koje su u obliku kugle raspoređene u nepravilnim redovima. Njih na zajedno na okupu drže ligamenti. Hiodna kost -ova kost oblika potkovice smeštena je između brade i tiroidne hrskavice. To je jedina kost u ljudskom telu koja nije povezana sa nekom drugom kosti. U funkciji je govornog aparata i zajedno sa jezikom pomaže u stvaranju govora. Kosti malog prsta su vrlo krhke i sklone prelomu. Većina ljudi povredi ovaj prst tokom života. Četiri prsta sadrže tri kosti ili falange, distalnu, srednju i proksimalnu, dok veliki prst sadrži samo dve, bez srednje falange.Osteoporoza je najčešća bolest kostiju koju karakteriše osipanje koštane mase i strukture kostiju. Osteoporoza se mogu dijagnostikovati jednostavnim testom mineralne gustine kostiju (DEXA) i tretirati promenom načina života. Kada kosti izgube esencijalne minerale, kao što je kalcijum, što dovodi da struktura u kostima u obliku mrežice postane tanka, krhka i lako dolazi do preloma.Svake sekunde, koštana srž proizvede 2 miliona crvenih krvnih zrnaca.U toku perioda od 7 godina, svaka kost u našem telu, polako se menja, dok ne bude potpuno zamenjena novom.osti odraslog čoveka čine 14% njegove ukupne težine.Ljudi i žirafe imaju jednak broj kostiju u vratnom delu organizma.Jačina kosti u pogledu izdržavanja težine je jednaka jačini granita. Kost veličine kutije šibica može da izdrži čak 9 tona tereta! Ovaj iznos čak je 4 puta veći od onog koji može da izdrži beton. Najjača kost u ljudskom organizmu je butna kost, koja je pri tom šuplja. Za odrzavanje kostiju pored kalcijuma neophodan je  imagnezijum kao i D vitamin!

 

Praistorijski ljudi čuvali su kosti svojih rođaka i prijatelja generacijama kao relikvije. I koristili ih.

Ljudi koji su u praistoriji, u bronzanom dobu, naseljavali Britaniju modificirali su ljudske kosti u svojim zajednicama i držali su te relikte pri ruci, često čuvajući dijelove kostura decenijama nakon smrti te osoba, kaže analiza artefakata s desetak praistorijskih nalazišta, objavljena u časopisu Antiquity od Cambridge University Press.

"Smrt nije kraj", početak je naslova ovog rada, a to je ovdje i bukvalno - neke ljudske kosti su obrađene da služe kao duvački instrumenti.

.Analiza bioloških tragova pomaže da napravimo razliku ne samo između tragova čoveka i životinje, već i da izdvojimo svaku jedinku pojedinačno. Forenzičari u Nacionalnom kriminalističko-tehničkom centru analiziraju samo biološke tragove ljudskog porekla – krv, pljuvačka, tkivo, zube, mokraću, dlake, spermu, kosti... Kada kriminalistički tehničar izađe na mesto gde se dogodio zločin, na osnovu onoga što vidi često može da zaključi gde bi se mogli nađi tragovi osumnjičenog. A pronalaze ih na najrazličitijim mestima: od opušaka cigareta, preko četkica za zube, do odeće, oružja, mobilnih telefona, čaša ili bilo kog drugog predmeta. Ponekad kriminalistički tehničar uzima uzorak na licu mesta, ali je često to nemoguće pa se onda razni predmeti na kojima ima tragova pakuju i šalju u DNK laboratoriju.Foreznicari mnogo toga mogu da otkriju bas iz kostiju. Od pola, preko godina starosti, bolesti , nacina ubistva do vremena ubistva. Zaista mocna stvar.

Novosadska forenzičarka Dragana Zgonjanin Bosić izabrana je za jednu od devet najboljih stručnjaka u ovoj oblasti na svetu.

Godišnje reši oko 130 slučajeva, neki imaju epiloge poput onih iz najboljih kriminalističkih serija. Kao kada je pronašla oca ženi (60) pomoću kosti vojnika zakopanog još u Drugom svetskom ratu. Ili poznati slučaj gaženja ljudi u Vojvodini kada je vozač tvrdio da je autom upravljao maloletni brat, dok je on bio na mestu suvozača.

Na kraju, DNK analiza je pokazala da je ipak stariji brat upravljao kolima, a analizom opušaka iz pepeljare saznalo se da su u kolima bili i roditelji.

“Kada se pre desetak godina autobus srušio u Tisu, tela smo nalazili i posle pet godina, potpuno degradirana, to su teški slučajevi. Najbliža familija u šoku, ne žele da veruju. U jednoj automobilskoj nesreći muško telo izgorelo je do neprepoznavanja, roditelji nisu želeli da preuzmu posmrtne ostatke tvrdeći da to nije njihov sin, da je i dalje živ. Humanom identifikacijom, nažalost, morali smo im dokazati da je to on”, dodala je Zgonjanin Bosić.

TO BI UKRATKO BILA PRICA O KOSTIMA KOJIH SE SETIMO KAD NAS ZABOLE ( REUMA) ILI KAD IH POLOMIMO. ZNACAJNE SU ZA OTKRIVANJE TRAGOVA U FOREZNICI. NAJVAZNIJA ULOGA NASEG SKELETA JE DA DRZI ZAJEDNO MISICNO TKIVO I KOZU UZ SEBE I TAKO  OMOGUCAVA FUMKCIONISANJE NASEG ORGANIZMA I SVA NASE POKRETE.