LENJIVAC, LENJIVAC I LENJIVAC

 LENJ COVEK, 'LENJA" FOTELJA, LENJA ZIVOTINJA.STA IH POVEZUJE. NE KRETANJE NEAKTIVNOST, OPUSTENOST, SRECA I RADOST. PA HAJDEMO REDOM

Lenjost je jasan i jednostavan izbor. Ne zelim da se odlepim od :lejzija", a  i zasto bih? Bindzevanje je bolje od usisavanja tepiha! Lenjost prerasta u dosadu, a dosada u depresiju. Zato lenjost mozemo da dopustimo sebi samo dan-dva, a onda ponovo  u akciju. Lenjost tako ogranicena i isplanirana za "punjenje baterija" je cak neophodna. I treba je svakako koristiti. Rezultat je osmeh koji krasi i lice lenjivca.

Neke stvari su urođene. Postoje čitave porodice lenjih ljudi. Ipak, uglavnom je to naučeno. Pre svega to se dešava zato što roditelji stimulišu odgovornost, tragaju za naporima, zabranjuju nam, kritikuju nas, ne hvale nas dovoljno za uložen napor i onda dete oseti potrebu da pronađe lakši put i da bude na liniji manjeg otpora".

Najčešća reakcija roditelja je da to kažnjavaju i da vrše još veći pritisak, a onda dete bira sve lakši put i uspeva zbog svojih „dosadnih“ načina ponašanja da izdejstvuje da, primera radi, igra video-igre nekoliko sati duže ili da prvo provede vreme na kompjuteru pa onda uči.

Prema njegovim rečima, tu je već kraj – roditelji koji nisu dosledni i ne postavljaju granice čine da dete nema radne navike i to je jedan od razloga.

Jedna od najznačajnijih kaakteristika 20. v. je pojava slobodnog vremena od strane velikog broja pojedinaca (Zapadne civilizacije), zbog poboljšanja uslova rada.

To slobodno vreme je donelo sve češću pojavu dosade (istraživanja pokazuju da veliki broj osoba ne zna šta će sa svojim slobodnim vremenom), kao jednog od obaveznih pratilaca lenjosti. Lenjost postaje sve češća i uobičajenija pojava, pa se više ne smatra toliko problematičnom…

U poslednje vreme se sve češće lenjost zamenjuje veoma atraktivnim terminom – Prokrastinacija, što znači odlaganje obaveza (a to je praktično uvod u lenjost).

Kako problematično veliki broj osoba non-stop nešto odlaže u svom životu (neka istraživanja govore da preko 90 odsto studentske populacije najčešće ima prokrastinaciju), ispostavlja se da se pojava ovog tipa lenjosti u savremenom društvu ipak može posmatrati kao jedan od najozbiljnih problema današnjice.

Lenjost spada i u 7 smrtnih grehova. Dakle, dokle god je namenjena opustanju na lejziju u ogranicenom vremenskom trajanju lenjost je dobra, sve preko toga kao sto smo rekli moze dovesti do vecih problema na nase mentalno ali  ifizicko zdravlje.

Vise puta  u tekstu  spominjem lejzi, omiljena fotelja tabure koja se oblikuje prema nama cineci nam savseno udobno mesto za odmor. Koliko god je divna i koliko god je volimo moramo da je napustamo zbog  obaveza ,ali nam svaki put izmami osmeh kad nas doceka us voj zagrljaj.

Postoje dve vrste dvoprstih lenjivca koji pripadaju porodici Megalonychidae i četiri vrste troprstih lenjivca koji pripadaju porodici Bradypodidae. Ove dve vrste su dalji rođaci i imaju nekoliko značajnih razlika između sebe. Dok su troprsti lenjivci aktivni tokom dana, dvoprsti lenjivci su noćne životinje. Troprsti lenjivci su takođe manji i sporiji od njihovih rođaka sa dva prsta.

Ipak, obe porodice imaju po tri prsta na nogama. Prava razlika se odnosi na prste na rukama, na kojima jedna porodica ima dve, a druga tri kandže. Da bi se izbegla zabuna, neke grupe, poput Organizacije za zaštitu lenjivaca, počinju da ih nazivaju dvoprstim i troprstim.Dvoprsti i tropsrti lenjivci su evoluirali od džinovskog lenjivca, koji je bio težak nekoliko tona i koji je bio visok skoro četiri metra. Ova životinja je izumrla pre oko 10.000 godina, verovatno zato što je bila plen starih ljudi. Lenjivci i nisu toliko poznati po svojim oštrim čulima, a ovo je naročito tačno za njihov vid. Ženka troprstog lenjivca ne može da prepozna svoje mladunče na udaljenosti od jednog i po metra, a primećeno je da i mužjaci pokušavaju da se bore sa slične udaljenosti. Naučnici kažu da je kriva mutacija gena. Troprsti lenjivci su rođeni bez kupastih ćelija u svojim očima, koje su im potrebene za otkrivanje boja. Kao rezultat, oni vide crno-belo i u lošijoj rezoluciji.Lenjivci su neverovatno spori na kopnu. Njihove noge su slabe, tako da moraju da koriste ruke i snagu gornjeg tela da bi se povukli napred. Ipak, u vodi se mogu kretati tri puta brže. Njihove dugačke ruke ih čine veštim plivačima, a mogu zadržati dah pod vodom do 40 minuta. Ako je u blizini vodeni tok, lenjivci mogu da uskoče i iskoriste vodu kao prečicu za brzu navigaciju šumom.Lenjivci se kreću brzinom od dva, dva i po metra u minutu. Zaista, troprsti lenjivci su najsporije životinje na Zemlji. Kada su životinje po prvi put dokumentovane u naučnim tekstovima iz 18. veka, oni su oštro opisani kao "najniži oblik postojanja". Ali zbog svoje sporosti nisu umrli. Lenjivci uglavnom zavise od lišća, a njihovom stomaku od četiri dela je ponekad porebno i mesec dana da svari jedan obrok. Lišće nije dovoljno hranljivo, tako da lenjivci moraju da sačuvaju što više energije - što znači manje kretanja. I još nešto, njihovo sporo kretanje im pomaže da ostanu neprimećeni od strane grabljivica koje se oslanjaju na vid kako bi lovile.enjivci i alge zavise jedni od drugih. Studije su pokazale da se ponekad alge prenesu sa majke na njenu bebu, a prenos je obostrano važan i za životinje i za biljke. Dugo krzno lenjivca koje lako apsorbuje vodu čini ugodan domo za alge, dok sa druge strane lenjivci dobijaju zelenkasto krzno koje im pomaže pri kamufliranju. Takođe, lenjivci jedu alge, što im omogućava potreban izvor hranljivij materija. U proseku lenjivci žive oko 20 godina, dok neke vrste žive i duže u zatočeništvu. Najstariji lenjivac na svetu - ženka dvoprstog Hofmanovog lenjivca po imenu Mis Si - umrla je prošle godine sa 43 godine. Ona je provela čitav život u zoološkom vrtu Adelaide u Australiji.

 Zbog strukture lica lenjivci često izgledaju nasmejano, iako su pod stresom i uplašeni. Što postaje sve veći problem zbog njihove komercijalne upotrebe u turističke svrhe.Veoma usporeno kretanje, svega 30 cm po minutu, je jedno od glavnih karakteristika lenjivaca. Oni imaju spor metabolizam i u stanju su da vare jedan obrok i po mesec dana. Sporo kretanje je vid uštede energije.

Lenjivci najveći deo svog života provode u krošnjama, ali jednom nedeljno se spuštaju na tlo radi obavaljanja fizioloških potreba. Ovaj oblik ponašanja je potpuna enigima i naučnici još uvek nisu ustanovli zašto lenjivci izlažu sebe tolikoj opasnosti od predatora zarad vršenja nužde.

IMAM IGRACKU LENJIVCA SA PREKRASNIM OSMEHOM. SAD SAM TUZNA JER JE TO SAMO GRIMASA ZAPRAVO. LENJOST IMA KAO I SVE NA OVOM SVETU -  SVOJA LICA I NALICJA  I NAJPRE NEKI KISELI OSMEH. ZATO 'LEJZI' KAO STVAR KOJA NAM IZMAMLJUJE OSMEH OSTAJE NA OVOJ LISTI LENJIVACA KAO BROJ JEDAN! UVEK ISKREN I UVEK TU ZA NAS!