MATRIX SE PRETVARA U CITULJU

 GROBLJA SVE VECA A NJIVE SVE MANJI.TEHNOLOGIJA JE KAO RELIGIJA PRODAJU SE NJIVE DA BI SE PRAVILA GROBLJA STO JE NAJSTRASNIJE IMA LOGIKE NJIVE NEMA KO DA OBRADJUJE,NI ONI KOJI MOGU ,A STARI I NE MOGU. PORAZNA STATISTIKA - 2021-GODINE UMRLO JE 100.000 LJUDI ,A RODILO SE 50.000. KAD SE TOME DODA  I OKO 50.000 MLADIH KOJI ODU IZ SRBIJE JASNO VAM JE DA NECE IMATI KO  I GDE DA PROIZVODI HRANU!

I tako procitah u vestima kako ljudi masovno prodaju  njive  da  bi se na njima gradila  groblja. Kako god ovo zvucalo ( a zvuci uzasno)  za sve ja opet krivim tehnologiju. Hleb bez motike je oduvek privlacio mlade ljude. Naravno danas jos vise. Zasto da se ore njiva kad sa kompjutera obavljas posao koji te hrani. Da, al odakle ta hrana? Ko proizvodi hranu ako su svi za kompjuterima? Resenje?

Tokom 20. vijeka mnogo se razmišljalo kako doći do obilja mesa na trpezama bez etičkih dilema koje se odnose na brige o eksploataciji radne snage, uništavanju okoliša i okrutnosti prema životinjama neizbježnih u mesnoj industriji. Zašto?

Još 1932. Winston Churchill je predvidio da će u narednih 50 godina ljudi "pobjeći od apsurda uzgajanja pileta kako bi jeli samo prsa ili krilca, već će se ovi dijelovi uzgajati odvojeno".

"Novu hranu će praktično biti nemoguće razlikovati od prirodne, a sve promjene će biti tako postepene da će biti neprimjetne", rekao je Churchill.

Ali, može li meso iz laboratorije zamijeniti pravo meso u svakodnevnoj ishrani?

Na tragu Churchillovog predviđanja i pored proizvoda biljnog porijekla koji imitiraju ukus mesa, kloniranje mesa takođe je jedna od alternativa klasičnom uzgoju životinja u mesnoj industriji.

Takozvani in vitro hamburger, uzgojen od matičnih stanica goveda, prvi je primjer onoga za šta njegov tvorac, holandski naučnik Mark Post, kaže da bi moglo pružiti odgovor na globalnu nestašicu hrane i pomoći u borbi protiv klimatskih promjena.

Prezentacija laboratorijskog burgera desila se 2013. godine u Londonu kada su dva volontera probala pečeni klonirani burger. Klonirani burger je rezultat višegodišnjeg istraživanja Marka Posta, vaskularnog biologa sa Univerziteta u Maastrichtu u Holandiji.

Kao i mnoga roba u masovnoj proizvodnji, pileći medaljoni su sumnjivog kvaliteta, jeftini, privlačni i jednostavni za konzumiranje. Ovaj mesni proizvod primarno se čak ni ne pravi od mesa, već uglavnom od ultraprocesuirane masnoće i raznih dijelova utrobe uključujući kožu, kosti i vezivno tkivo.

Intenzivna stočarska poljoprivreda, koja proizvodi pileće medaljone i većinu drugog mesa koje konzumiraju Amerikanci, artificijelno održava nisku cijenu mesa operišići na ekonomiji ogromnih razmjera uz prebacivanje troškova proizvodnje na ljude, životinje i planetu, piše The Guardian.

Posljedice postojeće mesne industrije su krčenje šuma, ispuštanje stotina miliona tona stakleničkih gasova svake godine, loših uslova rada u klanicama i okrutni tretman životinja na farmama.

Možda najveći izazivač ovakvim mesnim proizvodima je drugačija vrsta mesa - jestivo mesno tkivo uzgojeno in vitro iz životinjskih matičnih stanica, proces koji se naziva ćelijska poljoprivreda.

Prva svjetska fabrika mesa ‘bez ubijanja’ otvorena je u Izraelu u prvoj polovini 2021. kao dio revolucionarne proizvodnje hrane koja cilja na načine proizvodnje manje štetne po okoliš i borbu protiv globalnog problema gladi u svijetu.

Meso uzgojeno u laboratoriji, izraelske kompanije Future Meat Technologies, koristi životinjske ćelije za proizvodnju pilećih, ovčijih i svinjskih proizvoda. Planiraju da svom mesnom asortimanu dodaju i goveđe proizvode.

Fabrički pogon može da proizvede do 500 kilograma uzgojenih mesnih proizvoda dnevno, što je ekvivalent 5.000 hamburgera.

"Naš je cilj je da uzgojeno meso bude pristupačno za sve, a da pritom osiguramo da proizvodimo ukusnu hranu koja je i zdrava i održiva, pomažući u osiguravanju budućnosti nadolazećih generacija", kažu iz ove kompanije.

Očekuje se da će proizvodni proces kompanije generisati 80 posto manje emisija stakleničkih gasova i koristiti 99 posto manje zemlje kao i 96 posto manje slatke vode od tradicionalne proizvodnje mesa na farmama.

Švajcarska kompanija Nestle takođe je u zvaničnoj izjavi sredinom jula najavila da istražuje alternative koje nudi proizvodnja kultivisanog mesa u laboratorijama, prenosi Business Insider.

Nestle radi na istraživanju alternativnih mesnih proizvoda koji bi kombinovali uzgojeno kultivisano meso sa biljnim sastojcima – inovativnim tehnologijama i naučnim trendovima koji omogućavaju stvaranje umjetnog mesa, poput fermentacije ćelija ili 3D printanja.

"Ove nove tehnologije mogu dovesti do ekološki prihvatljivijih proizvoda", saopšteno je iz švajcarskog giganta u industriji hrane.

Uz sve očigledne prednosti i rješenja za rastuće probleme gladi i okoliša koje nudi revolucija u mesnoj industriji ostaje pitanje – koliko su ljudi spremni da jedu ovakvo meso?

Kako je za magazin The Conversation rekla Matti Wilks, gostujuća istraživačica sa Univerziteta Yale na odjeljenju psihologije, koja je istraživala spremnost ljudi da jedu kultivisano meso – ljudi su "oprezno optimistični". Međutim, navela je da je veliki broj i onih koji se protive ovoj ideji iz niza razloga kao što su "zabrinutost zbog nečeg novog, prirodnosti proizvoda i hrane" dok se drugima ovakvo meso čak "gadi i izaziva strah".

Zastita prirode je u redu, ali i meni pomisao na ovakvo meso izaziva i gadjenje i strah.

Singapur je izdao prvo odobrenje za prodaju takozvanog čistog mesa, koje nije proizvod klanja životinja.

Zahvaljujući ovoj odluci, američki startap Eat Just će moći da prodaje meso proizvedeno u laboratoriji.

Za sada će se prodavati kroketi, ali se još uvek ne zna kada će se pojaviti na tržištu.

Potražnja za nečim što bi zamenilo obično meso skače zbog potrošača koji su zabrinuti za zdravlje, dobrobit životinja i životnu sredinu.

Alternative tradicionalnom mesu bi u narednih deset godina mogle da prerastu u biznis vredan 140 milijardi američkih dolara i preuzmu 10 odsto svetskog tržišta mesa, predviđa britanska investiciona banka Barkliz (Barclays).

Vegetarijanske zamene za meso sve češće se mogu naći na policama supermarketa i u jelovnicima restorana.

Međutim, proizvod kompanije Eat Just je drugačiji po tome što nije na biljnoj bazi, nego se laboratorijski uzgaja od životinjskih ćelija.

Iz kompanije kažu da je ovo „prekretnica u globalnoj proizvodnji hrane" i nadaju se da će i druge zemlje slediti primer Singapura.

Tokom poslednjih deset godina, brojne startap kompanije su pokušale da na tržište plasiraju meso iz laboratorije, u nadi da će pridobiti ljude da se opredele za etičniji proizvod.

Dva najveća startapa su izraelski Future Meat Technologies i američki Memphis Meats Bila Gejtsa.

Oba pokušajavaju da na tržište plasiraju povoljne i ukusne proizvode od mesa proizvedenog u laboratoriji.

Singapurski startap Shiok Meats radi na laboratorijskoj varijanti mesa krabe.

Dok mnogi ističu da je ovakav način proizvodnje manje štetan po životnu sredinu nego tradicionalni uzgoj, pojedini naučnici kažu da bi ovakva proizvodnja mogla da se ispostavi još gorom po klimatske promene.

Direktor kompanije Eat Just opisao je ovaj potez kao „jednu od najznačajnijih prekretnica u industriji hrane", ali izazovi tek predstoje.

Pre svega, proizvodnja laboratorijskog mesa je skuplja nego proizvodnja poljoprivrednih proizvoda.

Podsećam, kompanija je inicijalno najavila da će prodavati pileće krokete po ceni od 50 američkih dolara za komad.

Cena je od tada spuštena, ali će laboratorijski kroketi i dalje koštati koliko i prvoklasna piletina.

Još jedan izazov za kompaniju biće da odgovori na različite reakcije potrošača.

Ipak, izvesno je da će ovaj proizvod privući konkurentske firme da otvore filijale u Singapuru, što može da podstakne i druge zemlje da odobre korišćenje ovakvog mesa. Uvereni smo da je ovo prvo od mnogih odobrenja koja će u budućnosti biti izdata kako u Singapuru, tako i u drugim zemljama širom sveta", kaže Džoš Tetrik, osnivač kompanije Eat Just, navodi se u saopštenju.

Za proizvodnju laboratorijskog mesa nisu korišćeni antibiotici, a piletina sadrži manji postotak mikrobioloških kultura nego obična piletina, objašnjavaju iz kompanije.

„Prvo odobrenje za komercijalnu upotrebu ovog visokokvalitetnog mesa, napravljenog direktno od životinjskih ćelija, omogućiće da se meso nađe na tržištu", zaključuju iz Eat Just.

A tu je i GMO hrana.

„Jedan od uslova da Srbija uđe u Svetsku trgovinsku organizaciju je dozvoljavanje uzgoja, prometa i konzumiranja modifikovane hrane u našoj zemlji. U skladu sa tim donet je Zakon o bezbednosti hrane prošle godine gde se, ipak, u nekim članovima tog zakona na neki način dozvoljava promet GMO“, ocenjuje Galetin.

Galetin smatra da genetski inženjering ne treba koristiti u proizvodnji hrane tako što će se ovi organizmi i u trećoj ili četvrtoj fazi naći u ishrani čoveka, ocenjujući da je to, kako kaže, igra protiv prirode. Ukazuje da je GMO proizvodnja uzela velikog maha u svetu posebno na, dodaje, američkom kontinentu, ističući da se takvi organizmi seju na oko 200 miliona hektara u svetu.

„To u osnovi nije humanistički pristup proizvodnje i bolje produktivnosti poljoprivrede već jedan stav koji je praktično označio pobedu onih kompanija koje trče za profitom i zaradom ne mareći upravo za taj etički i za princip bezbednosti hrane.“

Da li smo nesto shvatili iz ovog teksta? Ja jesam. Nas cuveni MATRIX se odigrava i dalje. Kako unistiti planetu se dogadja vec neko vreme. A kako unistiti  ljude nego unistavanjem planete. Povezanost. Unisti njive GMO semenom, unisti pcele,vodu i vazduh. Uzgred pcele drze nase zivote u rukama. Tako da njive ili se prodaju il bivaju unistene. Covek uplasen za svoj opstanak sve vise pribegava tehnologiji,  sto daje jos gore rezultate. Zacaran krug!Ljudi danas jedino veruju u tehnologiju, i zato je sa pravom nazivam religija. Nova religija je toliko zaposela ljude kao ni jedna do sada. Plasim se zbog toga!

 STA DA KAZEM NA KRAJU. KAO DA SU SVI DIGLI RUKE OD ZIVOTA. HRANU NAM PRAVE, PRAVE 'POBOLJSANU ' VERZIJU LJUDI ROBOTA I TAKO. STO ONDA PRICAMO O NJIVAMA I MLADIMA STO BEZE OD NJIH. DAJ DA PRICAMO O STARIMA KOJI NECE NA  ONA GROBLJA KOJA SE PRAVE VEC HOCE DA BUDU BESMRTNI.

 

KOGNITIVNO RATOVANJE

 POSLEDNJI RAT SE NECE ODVIJATI NA BOJNIM POLJIMA NEGO U NASIM GLAVAMA.ZATO PROCITAJTE PRETHODNE BLOGOVE I OTVORITE UM.  OVDE JE I PRICA O FOTONU ZA KOJI SAM 2014-TE MISLILA DA JE NOVO NAJJACE ORUZJE, A ONDA  POSLE SAMO 8 GODINA SOK.

NATO razmatra razvoj nove vrste oružja, kome nisu potrebni ni meci ni projektili, ali teoretski može poremetiti savršeno stabilno društvo.

Ovo “oružje”, nazvano “kognitivno ratovanje”, opisano je u članku koji su zajedno pripremili Univerzitet “Džons Hopkins” i Imperijal koledž London, a objavljen je na internet stranici NATO analiza (NATO Review) kao dio niza članaka o tome kako bi buduće tehnologije saveza mogle izgledati.

Prema autorima, “kognitivno ratovanje” će omogućiti efikasno potčinjavanje čitavog društva bez upotrebe sile ili prinude.

Može se ograničiti u vremenu i rasponu, na primjer, osujetiti odbranu neprijatelja u određenom regionu, ili može uticati na naciju decenijama, rekli su istraživači.

– U “kognitivnom ratovanju” ljudski um postaje bojno polje. Cilj je da se promjeni ne samo ono što ljudi misle, već i način na koji misle i postupaju. Uspješno vođen, oblikuje i utiče na individualna i grupna uvjerenja i ponašanja u korist taktičkih ili strateških ciljeva agresora. U svom ekstremnom obliku, ima potencijal da razbije i fragmentira čitavo društvo, tako da više nema kolektivnu volju da se odupre namjerama protivnika – kažu autori.

Ovo se postiže korišćenjem sajber, informacionih, psiholoških i društvenih inženjerskih sposobnosti.

Obilje pametnih telefona, društvenih medija i digitalnih izvora vijesti čini ovu strategiju relativno lakom za sprovesti – sve se to može koristiti za sijanje sumnje, za uvođenje oprečnih narativa, za polarizaciju javnog mnijenja, za radikalizaciju grupa i na kraju – za remećenje ili fragmentiranje društava.

– Moglo bi se pokrenuti nekoliko uzastopnih kampanja sa dugoročnim ciljem da se poremete čitava društva ili savezi, razvijanjem sumnji u upravljanje, podrivanjem demokratskih procesa, izazivanjem građanskih nemira ili podsticanjem separatističkih pokreta – kažu autori.

Što se tiče “lažnih vijesti” autori kažu da iako mogu da se koriste za pojačavanje bilo koje poruke nisu apsolutno neophodne za izvođenje kognitivnog rata.

– Pametna upotreba ugrađenih emocija u prenesenim porukama ili pažljivo procureli zvanični dokumenti odlično će obaviti posao u rasplamsavanju “strasti” na mreži – smatraju autori.

Istraživači su primijetili da mnogi faktori prisutni u savremenim društvima omogućavaju takvu taktiku kognitivnog ratovanja, osim obilja pametnih uređaja u našim životima.

Oni navode da ljudi danas moraju brzo reagovati na vijesti, kao rezultat toga reaguju emocionalno i iracionalno, a rijetko zalaze duboko u kontekst bilo koje vijesti.

– Osim toga, uprkos širenju društvenih medija i sveukupno povećanoj povezanosti, ljudi se okupljaju u grupe i završavaju izolovani u svojim “mjehurićima”. Zahvaljujući tome, njihovim reakcijama se može manipulisati i grupe iz ovih navedenih “mjehurića” mogu se postaviti jedna protiv druge – navodi se u istraživanju.

Nažalost po NATO, zemlje članice su odlični primjeri takvih društava, pa su članovi saveza previše izloženi upravo tim istim kognitivnim taktikama ratovanja.

FOTON JE TELEPORTOVAN,AMERIKANCI PRAVE NOSAC DRONOVA I LETECU TVRDJAVU KAO IZ FILMA" OSVETNICI".Kvantni fizicari su uspeli da prebace svetlo na daljinu od 25 kilometara  i tamo se ona "pretvorila" u kristalni oblikPrebacivanjem svetla u materiju naucnici su dokazali da  za teleportovanje nije vazan sastav cestica vec njeno stanje.Nije da razumem,ali otprilike je vrlo vazan taj put fotona do kristala.Amerikanci za to vreme prave "nosac dronova".Te male letilice (dronovi) lete u roju kao pcele,a mogu i da se penju po zidovima kao pauci. Kako su vrlo mali potrebna im je logistika za obnavljanje energije. Agencija za razvoj napredne tehnologije vec radi na projektu " Hidra" sa koje bi poletali i podvodni i leteci dronovi.Za megalomanske Americke ukuse  Hidre su male, pa je u najavi prava leteca tvrdjava sa istom funkcijom - logistika za male letilice.I ko do sada nije  shvatio da su dronovi ustvari oni "kul ratnici " iz serije Stargate KOJI SU PRAKTICNO NEUNISTIVI JER SU MALI SPRETNI I BRZI  NE MOZE NI DA SHVATI BUDUCNOST RATOVA..Nemojte da mislite da ne znam da su bespilotne letilice postojale jos za vreme Drugog Svetskog rata,ali nisu bile ovakve i nisu sluzile za bilo kakve napade nego za snimanje.A i Gugl sigurno nije kupio Titan Aerospejs fabriku za proizvodnju dronova da bi ratovao nego za program 'Ving"Tim programom bi bila moguca  dostava kupljene robe do vase kuce.Znaci ne bi trebali da se plasimo dronova. Ali ...
BUDUCNOST.Vratimo se na pocetak bloga. Sto bih ja rekla. Kakva buducnost, Ona je vec tu odavno. A  sve ove pripreme za letece tvrdjave i nosace dronova uz teleportovanje svetla ili vec cega samo je korak do rata. I ja nisam sigurna da ce taj rat biti jednak za sve. Napredne tehnologije kao sto su Amerikanci naoruzace svoje dronove,napajace ih sa svojih letecih tvrdjava,a nijedan radar nece moci da ih vidi.Rat protiv necega sto ne vidis je vrlo tezak i zna se na zalost ishod.A opet da li ce nebo postati toliko zatrpano letilicama da ce liciti na gradski saobracajni kolaps.Zamislite samo da nebom umesto pcela koje sve vise nestaju i ptica lete dronovi svih mogucih drzava.Haos.
PROSLOST.Verujem da su se te bespilotne letilice koristile u svrhu snimanja i ispitivanja. I bile su vece i uocljivije jer su jako nisko letele.Ne znam cime je upravljano njima ali verujem da je vlasnik morao biti u blizini. I ono sto ja uvek kazem. Ako vidis nesto nepoznato, a imas priliku lepo da ga vidis i da shvatis da ti ne predstavlja opasnost,onda i nemas povoda za ikakav strah. Medjutim ovi mali dronovi koji su visoko i koji ti se mogu pribliziti sa kakvim god oruzjem u sebi ,a ti nemas priliku ni da ga vidis,a kamoli da znas sta nosi - e to je vec vrlo veliki razlog za strah.
KONACNO MISLIM DA SU DRONOVI I OVI FOTONI SAMO UVOD U JOS NEKU NOVIJU VRSTU RATOVANJA KOJU NE MOZEMO NI DA NASLUTIMO. BAR SAM NASLULTILA,ALI OVO MESANJE U LJUDSKI MOZAK JE PRESLO SVE GRANICE,

Mislim da bi se ovo odigralo u veoma brzom okruženju koje se u velikoj meri oslanja na informacioni domen", kaže Maja Nuvens, viša naučna saradnica na Međunarodnom institutu za strateške studije (IISS), usredsređujući se na kinesko korišćenje podataka za sticanje vojne prednosti.

„Narodnooslobodilačka armija Kine izgradila je novu agenciju pod nazivom Strateške snage za podršku koja se bavi svemirom, elektronskim ratovanjem i sajber veštinama." Pa, skoro prva stvar koja bi se desila u bilo kakvim neprijateljstvima bili bi masovni sajber napadi sa obe strane.

Bilo bi pokušaja da se „zaslepe" drugi tako što bi se prekinule komunikacije, kao što su sateliti, ili čak presecali vitalni podmorski kablovi koji prenose podatke.

Pitala je Franca-Stefana Gadija, specijalistu za buduće ratovanje u IISS-u, šta bi ovo značilo za tebe i mene, ovde na terenu.

Da li bi naši telefoni odjednom prestali da rade, benzinske pumpe ostale bez derivata, a distribucija hrane dospela u stanje haosa.Po svoj prilici, da", kaže on.

„Zato što velike sile masovno ulažu ne samo u ofanzivne sajber sposobnosti već i u mogućnosti elektronskog ratovanja kojim mogu ometati satelite i srušiti komunikaciju.

„Dakle, ne samo vojska već i društva u celini biće glavna meta u budućem sukobu."

Najveća vojna opasnost ovde je neplanirana eskalacija.

Ako vaši sateliti ne komuniciraju i vaši planeri koji sede u podzemnim komandnim bunkerima ne mogu da budu sigurni šta se dešava, onda je izuzetno teško kalibrisati sledeći potez.

Maja Nuvens veruje da im to ostavlja izbor da odgovore na „minimalistički" ili „maksimalistički" način, što nosi inherentni rizik dalje eskalacije tenzija.

Jedan faktor koji će verovatno igrati glavnu ulogu u budućem ratovanju je veštačka inteligencija.

Ona može značajno ubrzati donošenje odluka i skratiti vreme odgovora zapovednicima, omogućavajući im da obrađuju informacije mnogo brže.

Ovde SAD imaju kvalitativnu prednost u odnosu na svoje potencijalne protivnike i Mišel Flurnoj veruje da se ovako mogu nadomestiti nedostaci u sferama u kojima je Zapad brojčano nadjačan ogromnom veličinom kineske Narodnooslobodilačke armije.

„Jedan od načina da se povrati neka kvantitativna masa i da se zakomplikuje protivničko planiranje odbrane ili planiranje napada je uparivanje ljudi i mašina", kaže ona.

„Dakle, ako imate jednu platformu sa posadom koja može da kontroliše sto bespilotnih platformi, onda počinjete da ponovo uspostavljate tu kvantitativnu ravnotežu.

Ali postoji jedna oblast u kojoj Zapad opasno zaostaje iza Rusije i Kine.

To su hipersonične rakete - super-nabijeni projektili koji mogu da lete između pet i dvadeset sedam puta većom brzinom od brzine zvuka i nose ili konvencionalnu ili nuklearnu bojevu glavu.

Rusija je objavila uspešne testove svoje hipersonične krstareće rakete Zircon, proglašavajući da može da pobedi bilo koju odbranu, bilo gde u svetu.Dong Feng 17 projektili opremljeni hipersoničnim kliznim vozilom, Peking, 2019.

Kineski Dong Feng 17, prvi put otkriven 2019. godine, nosi hipersonično klizno vozilo (HGV) koje može da manevriše kroz atmosferu sa gotovo nepredvidivom putanjom, što otežava presretanje.

Nedavni testovi američkih sistema, naprotiv, nisu dobro prošli.

Dolazak ovog oružja u kineski arsenal sada tera Vašington da dvaput razmisli o ulasku u rat da bi odbranio Tajvan ako Kina odluči da izvrši invaziju na njega.

Ipak, upravo sada, na pragu 2022. godine, ruske snage koje se gomilaju na granici Ukrajine, dok svakako uključuju ofanzivne sposobnosti sajber i elektronskog ratovanja, uglavnom se sastoje od konvencionalnog hardvera, kao što su tenkovi, oklopna vozila i trupe - ista vrsta hardvera koji bi bio raspoređen ako bi Moskva odlučila da se vrati u baltičke države, na mapu Velika Britanija je donela odluku da smanji svoje konvencionalne snage u korist ulaganja u novu tehnologiju. Franc-Štefan Gadi, specijalista za buduće ratovanje, veruje da će ovo sigurno doneti koristi za dvadeset godina, ali pre toga će postojati zabrinjavajući jaz. „Mislim da ćemo imati veoma opasan period u narednih pet do deset godina kada će se desiti mnogo smanjenja broja zaposlenih.„U isto vreme, mnoge od ovih novih tehnoloških sposobnosti neće biti dovoljno zrele da zaista imaju operativni uticaj", kaže on. A ovih narednih pet do deset godina mogle bi da donesu neke od najopasnijih izazova bezbednosti Zapada. Pa da li je sve to propast? Prema mišljenju Mišel Flurnoj, koja je provela godine upravo u srcu američke odbrambene politike - nije. Ona veruje da su rešenje dve stvari - bliske konsultacije i saradnja sa saveznicima i ulaganje na pravim mestima.„Ako spojimo svoje umove i zaista investiramo u prave tehnologije, prave koncepte i razvijamo ih brzo i široko, trebalo bi da budemo u stanju da sprečimo rat velikih sila", kaže ona.„Trebalo bi da budemo u stanju da postignemo svoje ciljeve i da Indo-Pacifik, na primer, zadržimo slobodnim, otvorenim i prosperitetnim u budućnosti."

STA RECI NA KRAJU. RAT BILO KOJE VRSTE SLUZI SAMO DA POKORI NAROD NA OVAJ ILI ONAJ NACIN. VELIKE SILE ILI BILO KO SE IGRA RATA (NEBESKI KOMPJUTER)  SE ZABAVLJA.  I PROSTO POZELIM DA BUDUCI RAT BUDE KAO VELIKI RAT KOJI JE IMAO MNOGO MNOGO ZRTAVA ALI NIJE UNISTIO COVECANSTVO NA NACIN KOJI KOGNITI VNI RAT TO VEC CINI!

• 
  

OTVOREN UM

MALO PSIHOLOGIJE I FILOZOFIJE. PA AKO NE VOLITE OVE OBLASTI PRESKOCITE CITANJE OVOG BLOGA MADA REALNO KAO STO UVEK I CINIM, TEKST JE VRLO EDUKATIVAN

Odgovor leži u činjenici da se ljudi međusobno odnose različito u zavisnosti od svojih očekivanja, prošlih iskustava, vrijednosti i ličnih emocionalnih stanja. U tom smislu, fleksibilni ljudi bolje komuniciraju sa drugima i na zdraviji način.

Kognitivna krutost je karakteristika ljudi koji se ne usuđuju da promene mišljenje i nisu u stanju da prihvate nove alternativne ideje. Suprotno tome, postoje ljudi kritičkog, otvorenog uma i koji prepoznaju promjene. Prema psihologu Walteru Risu, snaga fleksibilnog razmišljanja leži u činjenici da vam, uprkos preprekama, budete fleksibilni prema životnim događajima bez prigovora.

Riso tvrdi da osoba sa kritičkim, poštenim i integralnim stavom ima otvoren i zdrav životni stil, stvara sebi manje stresa i više sreće. Ne samo da će živjeti bolje, već će doprineti i boljitku svoje zajednice



Kruti ljudi koji razmišljaju biraju samo ono što je u skladu sa njihovim mislima i ignorišu kontradiktorne informacije. Ne uzimaju u obzir nijanse, pa insistiraju na tome da ostanu na svojim mišljenjima, na onome što govore ili čine do krajnjih granica, čak i kada dokazi pokazuju da griješe. Dolaze da lažu, vređaju i preziru kako bi bili u pravu i ne bi podlegli neizvjesnosti koja bi proizašla iz greške.

Kruti i apsolutistički umovi promijene doživljavaju kao slabost i radije izbjegavaju sve što se ne slaže sa njihovim razmišljanjem, pa rizikuju da razviju određene poremećaje, poput depresije. Ovi ljudi donose zaključke bez dovoljno informacija i osjećaju se obaveznim da deluju, u izvesnom smislu, bez produbljivanja ili slušanja mišljenja svojih protivnika.

Oni su ljudi koji misle da ko nije na njihovoj strani ili ne misli kao oni, onda je protiv njih. Ovakav način razmišljanja podgrijeva strah od saznanja da griješe i shvatanja da se njihov život zasniva na lažnim vjerovanjima. Imaju i  krajnji strah od gubitka samopouzdanja.
Ljudi fleksibilnog uma se ističu jer svoj način razmišljanja menjaju postepeno i na prepoznatljiv način. Uravnoteženi su, pošteni i poštuju druge. Ne kolebaju se pred površnim i nesvesnim mislima koje obično vode ka spirali negativnosti i patnje.

Fleksibilni ljudi pokušavaju da se oslobode obaveza i iracionalnih automatizama koji se hrane nefleksibilnim zahtjevima prema sebi, drugima, svijetu uopšte. Oni odbacuju bilo koji oblik individualnog autoritarizma ili totalitarizma.

Neuronauka nam govori da možemo promeniti način razmišljanja stvarajući nove neuronske veze u mozgu jačajući ih svojim razmišljanjem. Iz tog razloga, stvarna promena načina razmišljanja leži u mozgu i neuronima koje koristimo da bismo razmišljali i ponašali se na određeni način.

Kao rezultat, fleksibilni umovi vide život sa različitih stanovišta, prihvatajući činjenicu da ponekad mogu pogriješiti, umjesto toga kruti umovi svoj obrazac razmišljanja vide kao jedan i jedini.

Mentalno otovreni ljudi lako mogu oprostiti i prihvatiti svoju odgovornost ili deo krivice u problemima, pa tako lako mogu vidjeti gdje postoje druge šanse.

Kvantni um – otvoren um nam omogućava da svet spoznamo iz jednog mnogo šireg ugla – iz energetskog ugla. Krenimo od početka i upoznajmo se na kratko sa energijom od koje smo sačinjeni i koja nas okružuje.

Sve ono materijalno što smatramo i doživljavamo kao našu stvarnost, sastoji se od atoma. Atomska unutrašnjost ima vrlo malo materije u sebi. U njima ima više energetskih i frekvencijskih obrazaca, koji su direktno povezani sa jakim energijama i obrascima sistema, kojima pripadaju. A svi mi kao i oni pripadamo jednom velikom sistemu našem kosmosu. I sam kosmos pripada većim sistemima gde vladaju neki drugi frekvencijski obrasci i zakoni.Ranije se smatralo da elektroni kruže oko atomskog jezgra, poput planeta u našem Sunčevom sistemu. Kasnija proučavanja i ispitivanja sa savremenim mikroskopima pokazala su da to baš i nije tako. Posmatrajući atom kroz jak elektronski mikroskop, može se primetiti, da elektron krećući se oko svog atomskog jezgra, u nekom trenutku nestane. Ne vidi se. Posle izvesnog vremena na nekom drugom mestu, u njegovoj zamišljenoj orbiti, elektron se iznenada pojavljuje i nesmetano nastavlja svoje kruženje. Gde je on u tom trenutku nestao, iz našeg vidnog polja i gde je bio u prostoru i vremenu dok ga nismo videli?

To savremena nauka još uvek ne zna da objasni. Još jedna zapanjujuća činjenica koju su naučnici otkrili je da: atom čini 99,999999% energije, a samo 0,000001% materije. Gledajući ovu srazmeru, očigledno je da se struktura atoma pre svega sastoji od energije. A u gotovo zanemarljivom procentu od materije.

Fascinantno je to što osoba koja posmatra gotovo beskonačno male čestice, može uticati na ponašanje energije i materije u njemu. Eksperimenti u kvantnoj fizici su pokazali da postojanje elektrona proizilazi iz beskonačno mnogo mogućnosti i/ili verovatnoće. To se dešava za nas u za sada nevidljivom energetskom polju. Tek kada se posmatrač fokusira na bilo kojoj potencijalnoj putanji elektrona, elektron se odnekud tu i pojavi.

Svaki atom koji posmatramo, pod jakim mikroskopom, pripada određenom predmetu ili biću. A ono pripada svojim primarnim, sekundarnim i ostalim sistemima. Svi ti energetski sistemi međusobno utiču jedni na druge, po svojim zakonitostima. Tako se formira stvarnost, kroz prostor i vreme, kojoj mi u ovom trenutku pripadamo i činimo je.

Pojavljivanje elektrona, na onom mestu gde se fokusiramo i očekujemo, može nam pokazati energetsku snagu naših misli, odnosno nas, odnosno sistema kojima pripadamo. Tako, u tom lancu međusobnih interakcija, svi zajedno bitišemo u velikom sistemu koji nazivamo kosmosom. Kada ove činjenice usvojimo možemo svet gledati iz jedne druge perspektive – perspektive energije. Na taj način naš um je otvoren ili kvantni um, spreman da usvaja nova saznanja.

Sa ovom spoznajom, naš um koji kanališe naše energije u naše misli, može biti u direktnoj korelaciji sa energijom i materijom, u ovom slučaju elektronom. Njihova međusobna povezanost i mogućnost interakcije nisu više sporne. Danas možemo biti svesni, važne činjenice da možemo svojom energijom misli menjTrebamo imati na umu da je sve oko nas sastavljeno od subatomskih čestica, istih onih od kojih je sastavljen naš kosmos. U kosmosu je sve sastavljeno od istih atoma. Osnovna razlika je u molekulima. Na primer, nema razlike između atoma vodonika u našem telu, u vodi u okeanu, kao ni u nekom molekulu koji je u kosmosu. Dokazano je da na mesecu Jupitera Evropi, postoje atomi vodonika sa istom frekvenciom kao i u vodi u okeanu na Zemlji.

Svi su oni isti, bez obzira kome pripadaju i u kom su sistemu. Ovo nam daje jedinstvenost pripadanja i mogućnost međusobnog delovanja. Sve ove čestice su energetski talasi koji vibriraju na sličnim, ali ipak različitim frekvencijama. Njihova frekvencija je u zavisnosti od energetskog balansa sistema kojem pripadaju. Subatomska čestica (kao i mi sami) istovremeno pripada u više desetina (možda i stotina) sistema. Ovi sistemi su u međusobnoj energetskoj interakciji. Želim još jednom da ponovim, tu gotovo čudesnu činjenicu da energija u atomu čini 99.999999% . A da je prisustvo materije 0,000001%. Taj odnos energije i materije je neverovatan u toj meri da je gotovo neprihvatljiv ljudskom umu.

Uzrok teškog prihvatanja ovih činjenica, da je sve energija, je u tome što smo do sada imali pogrešna uverenja. Ona potiču iz samog našeg shvatanja sveta i okoline, kao i svega onog što nam se dešava. Hiljadama godina, naša civilizacija svet je posmatrala na jedan način, a sada savremena nauka pre svega kvantna fizika i mehanika, obasjavaju nam stvarnost sasvim nekom drugom naučnom svetlošću.

Logično da ovakva nova naučna dostignuća mogu svesno i nesvesno, proizvoditi blokade i otpore u nama samima. Njih mogu blokirati uverenja koja su nam došla od naših  roditelja a dalje naših predaka. Transgeneracijski prenos materijalne i emotivne percepcije sveta traje više hiljada godina.

Nova naučna otkrića pokazuju nam i ukazuju na nov pogled i na naše nove mogućnosti u svetu kome pripadamo i u kome delujemo. Do sada smo menjali svet oko sebe na jedan način, ne sluteći da postoje i druge mnogo sofisticiranije i suštinski delotvornije metode delovanja. Njih trebamo proučavati i istraživati, spoznavati njihova pravila i dinamike, kako bi mogli ići dalje ka suštini.

Polazeći od činjenice (u kvantnoj fizici) da čestice atoma mogu postojati istovremeno na praktično beskonačno mesta, možemo doći do toga da naša stvarnost ima istovremeno beskonačan potencijal.
Ako možete da zamislite budući uspeh u vašem životu na osnovu vaših želja, ta vizija stvarnosti već postoji kao mogućnost u kvantnom polju. I čeka da bude promatrana, kako bi kod nje izazvali energetsku interakciju. Vaš kvantni um – otvoren um je sposoban da utiče na pojavu elektrona, onda teoretski može da utiče na pojavu bilo koje mogućnosti

Naše misli i osećanja nisu izuzetak. I misli i osećanja emituju elektromagnetne signale kroz našu vibraciju. Misli šalju električne signale u kvantno polje. Na taj način one će imati mogućnost da „magnetno privuku“ potencijalno željene situacije u našu stvarnost. Objedinjujući energije naših misli i osećanja, stvara se naša autentična vibracija. A ona dalje deluje na svaki atom našeg sistema kao i svih ostalih sistema kojima pripadamo. To nas može navesti da se zapitamo šta mi to svesno ili nesvesno prenosimo svojom vibracijom? I kako utičemo na svoj svakodnevni život i našu budućnost?

Praktično postoje beskonačne mogućnosti elektromagnetnih otisaka (bogatstva, uspeha, slobode, genijalnosti, zdravlja …) Oni već postoje kao matrica energetskih frekvencija u prostoru i vremenu. Promenom svojih uverenja, misli, emocija, ponašanja izazvaćemo kod sebe drugačiju ličnu frekvenciju koja će se podudarati sa ovim potencijalom u kvantnom informativnom polju. Bilo bi moguće sresti ili pronaći ovu „situaciju“ koja je u pozitivnoj interakciji sa nama a to bi to moglo dovesti do ispunjavanja naših želja i misli. Ovo nam govori da je ovo vrlo verovatna hipoteza po dosadašnjim znanjima fizike koje imamo.

Put ka rešenju

Da bi se ovo sve dogodilo morate biti svesni svih svojih verovanja i uverenja koje nosite u sebi, a ona vas u ovom slučaju blokiraju. Recimo svesno želite više novca, ali vaš podsvesni um se protivi. Iz detinjstva nosite informacije da su bogati ljudi loši i da je vrlo teško doći do novca na pošten način. Ova informacija vam pravi energetsku blokadu time što šalje informaciju u kvantno polje da vi ne želite novac kako bi ostali pošteni i dobri. Neophodno je osloboditi se takvih uverenja. One vam podsvesno šalju blokirajuće energije koje vas onemogućavaju da postignete ranije željeni cilj. Blokade možemo ukloniti i otpustiti na radionicama Sistemskih a pogotovo Meta konstelacija.

Za svaku ličnu promenu neophodna je doslednost.

Doslednost počinje kada dođe do energetskog balansa između vaših misli i emocija. Svi mi imamo iskustva da smo nešto želeli i pokušavali da uradimo ili postignemo a srce nam je govorilo nešto drugo. Kakvi su bili rezultati? Da li ste uspeli? Naravno da ne, sada vam je jasno i zbog čega. Niko u izrazitom energetskom disbalansu ne uspeva da postigne značajne i dugotrajne rezultate. To jednostavno nije moguće.

Talasi signala su mnogo snažniji i delotvorniji ako su koherentni (sinhroni, podudaraju se). Isto se dešava i sa vašim mislima i osećanjima. Kada se podudaraju onda imaju šansu da postignu cilj. U suprotnom mogu sebe slabiti ili čak apsolutno poništiti.

Tek pošto imate jasne i usredsređene misli na neki cilj i pratite ih svojim pozitivnim osećanjima tada emitujete snažniji elektromagnetni signal. Taj signal vas međusobno privlači ka mogućoj stvarnosti koja se poklapa sa onom koju želite. Ne zaboravite važnost podudarnosti misli i emocija jer jedna energija ide iz mozga a druga iz srca. Ako se ne poklapaju, reakcija kvantnog polja ne reaguje adekvatno, onako kako ste mislili i nadali se.

Kvantni um – otvoren um stičemo kada saznamo i prihvatimo svet oko sebe na novi način, onko kako ga vidi i proučava kvantna fizika. Zahvaljujući tome možemo raditi dalje na sebi, na svom ličnom rastu i razvoju. Ono što je neophodno da uradimo na sebi su dve stvari. Jedna je da postignemo doslednost svojih misli i emocija a druga njihovu koherentnost tj. podudarnost.

Meditacija je koristan alat za postizanje kvantnog uma. Ona nam može pomoći u razumevanju i prihvatanju sveta oko nas. Naša nastojanja i želje za promenom može podržati najčešće do određenih granica. U nekom trenutku rada na sebi, možemo doći do blokada i/ili nedoumica. Energija i mogućnosti meditacije u tom slučaju nisu dovoljne za naš dalji napredak.

Koristeći svoj kvantni um, kroz meditaciju možemo otkriti neke naše blokade koje nas sputavaju da dođemo do željenog cilja. Njihov broj i poreklo su vrlo relativni i individualni. U nastojanjima da ih otklonimo možemo doći u ćorsokak.

Meta konstelacije često nas odvedu do neslućenih dubina kosmosa i naše povezanosti sa nepoznatim situacijama i osobama. Takođe nas mogu odvesti do naših dubina misli i emocija. Tako nam ukazuju na složenost svakog ljudskog bića i njihovo funkcionisanje kroz poželjnu harmoniju između nas i naših delova, kao što su duša, duh, telo i sudbina. Ova tehnika nas vodi i do svih onih sistema izvan nas kojima pripadamo. Ali takođe i bića i pojava u kosmosu sa kojima smo u direktnoj energetskoj korelaciji.

Pomoću Meta konstelacija kroz prostor i vreme možemo stići do bilo kog našeg predhodnog života. Pronaći našeg „parnjaka“ u nekom od paralelnih svemira ili pak u svemiru sa antimaterijom, koji u tom našem trenutku blokirajuće deluje na nas. Ovde se ne radi smo o detekciji, nego i o mogućnosti energetskog delovanja i deblokade, koja nas sprečava u našim promenama koje nas vode ka željenom cilju. Posedujući kvantni um – otvoren um, stičemo prednost da svesno ili podsvesno ne blokiramo energije i efekte Meta konstelacija.

Nije uvek lako doći do željenog cilja ili do poželjnog rešenja problema, ali vremenom mogu se shvatiti prednosti toga. Zato ja nastavljam nekim svojim putem u radu i proučavanju ovih tehnika učeći gotovo svakodnevno. Moja želja i nada je da ću svoja dosadašnja znanja i iskustva preneti i na druge, kako bi i oni imali šansu da nastave da se bave ovim blagorodnim i jedinstvenim tehnikama koristeći njihove alate u rešavanju problem

Granice ne postoje. One su u nama,

Ono što pomaže u otvaranju vlastitog uma u percepciji svijeta je edukacija. Edukacijom širimo svoje horizonte na mentalnoj razini i utječe na  ponašanje.

Putovanja. Putovanja vas obogaćuju, a ponekad čak i mijenjaju percepciju o vama samima, vašim vrijednostima i onome što smo naučeni da jesmo.Prihvaćanje izazova. Svako iskustvo nas obogaćuje, a svaki izazov nosi svoje uspone i padove. Prihvaćanjem izazova pomičete svoje granice, a sa svakim uspjehom potvrđujete svoju vrijednosti i vaše samopouzdanje raste.

Družiti se s ljudima koji nisu slični nama. Vrlo često se zna dogoditi da se ljudi zatvore u krug ljudi sličnih interesa ili se bave sličnim poslom, međutim pravo bogatstvo leži u svjetovima koji su nepoznati, a ne poznati.

Ako želite saznati više o načinima na koje možete mijenjati svoju percepciju i biti otvoreniji novim iskustvima, iskoristite naše popuste za rane prijave na našu INNLP edukaciju koja počinje u studenom.

UM JE KAO PADOBRAN - FUNKCIONISE SAMO AKO JE OTVOREN. AJNSTAJN. STVARNOST JE SVAKOM DRUGACIJA U ZAVISNOSTI KOLIKO NAM JE UM OTVOREN! RAZMISLITE O TOME!

 

SLUCAJNOST?

NARAVNO DA JE SVE NA SVETU POVEZANO I DA SLUCAJNOSTI NE POSTOJE. PA AKO BAS NISTE UBEDJENI U TO PROCITAJTE OVAJ TEKST.

Slučajnosti ne postoje. Ova rečenica sama po sebi je paradoks. Ali, baš kao i same slučajnosti, značenje ove rečenici zavisi od uverenja i perspektive osobe koja je čita. Kada se stvari dogode neočekivano ili postoji vrlo mala verovatnoća da se dese, ljudi će to često ili nazvati “slučajnošću” ili reći da nema šanse da se tako nešto desilo sasvim slučajno. Na primer, razmišljate o prijatelju kojeg niste videli godinama, kada vas, odjednom, baš on ili ona nazovu ili pošalje poruku. Možda ste upoznali svog životnog partnera u pravo vreme, na najneočekivanijem mestu? Ili ste baš jutros pitali prijatelja da li veruje u slučajnosti ili ne i onda upravo naleteli na ovaj tekst? Slučajnost ili sudbina? Veće ili manje, značajnije ili nebitne, "slučajnosti" se svima redovno dešavaju. Ali pitanje je, pogotovo kada pričamo o ljubavi, partnerima i “onom pravom” da li zaista slučajnosti postoje ili je to sudbina?Započnimo samom definicijom slučajnosti. U rečnicima, slučajnost je najčešće definisana kao dva ili više događaja koji se spajaju na iznenađujući, neočekivan način, bez očiglednog objašnjenja za njihov uzrok. U samoj definiciji stoji nagoveštaj da bi moglo da postoji objašnjenje za to. Ova mogućnost objašnjenja stvara priliku da se kaže „slučajnosti ne postoje.“ Ako se uzrok može jasno definisati, onda to više nije slučajnost. Mnogi, međutim, veruju da sudbina ili misterija, univerzum ili Bog, jednom rečju, viša sila izaziva slučajnosti. Njihova vera u nešto veće, samim time, pruža im uzrok slučajnosti, odnosno njeno objašnjenje. Stoga, uzrok se zna, a ni u tom slučaju, nema slučajnosti, već je sve deo većeg plana. Da li ste zbunjeni? Ne brinite, nastavite da čitate.Statistički i logički orijentisani ljudi veruju da se slučajnosti mogu objasniti “Zakonom velikih brojeva”, koji nalaže da će se unutar velikog broja ljudi, verovatno kad-tad dogoditi bilo kakav “čudan” događaj. Iz ove tačke gledišta, vi nemate nikakve veze sa stvaranjem slučajnosti, jer se stvari događaju samo zato što živimo u nasumičnom univerzumu, gde postoji matematička verovatnoća da se desi bilo šta. Ovo je samo drugačiji način da se kaže da su slučajnosti uglavnom zaista slučajne. Budući da statističari „znaju“ da ih zakon slučajnosti i nasumičnosti objašnjava, slučajnosti nisu ništa drugo nego čudni događaji koje možemo očekivati i koje pamtimo samo jer nas iznenađuju. Nisu slučajnosti, već samo slučajni, odnosno nasumični događaji. Oni koji veruju da bilo koja viša, misteriozna sila stoji iza “slučajnosti”, veruju da te “slučajnosti” sadrže poruke za njih lično. Oni mogu pomisliti nešto poput: “To je bilo suđeno da se desi “ ili “Sve ima svoj razlog”. Da li ste nešto primetili u oba slučaja? Bilo da verujete da je u pitanju nasumičan sled slučajnih događaja ili nešto više od toga, oba objašnjenja toga da li slučajnosti postoje, preuzimaju svu odgovornost za slučajnosti! Obe pespektive sugerišu da ste nemoćni pred neobjašnjivim ili objašnjivim silama. A, gde ste tu vi? Gde su tu vaši postupci, vaše (ne)akcije i reakcije? Da li zaista verujete da ne igrate baš nikakvu ulogu u svom životu? Sigurno da ne. Upravo u tome leži intriga iza pitanja: Da li slučajnosti postoje ili je to sudbina? Tera nas na razmišljanje

Svakodnevna dešavanja i susreti retko kada su “slučajnost”. Zašto? Iako bez sumnje postoje aspekti našeg života koji su izvan naše kontrole, neobjašnjivi i nepredvidivi, naše stvarnosti su u velikoj meri rezultat naših nesvesnih želja i energija, koje se manifestuju u fizičkom obliku našim rečima, postupcima i odlukama. Svi smo mi kreatori sopstvenog života, pre svega. Smatrajte se ogledalom na nogama - vaš život je savršen, konstantan odraz vaših najvažnijih, ključnih misli i potreba. Bilo bi previše drastično i pojednostavljeno reći da su bukvalno svaka osoba i događaj u našem životu, samo rezultat naših misli i energija. Ima, naravno, i drugih, sporednih razloga koje treba imati na umu, jer dok mi stvaramo našu sopstvenu stvarnost, svojom perspektivom i svojim reakcijama, drugi takođe stvaraju svoju, te se one prepliću. Postoji bezbroj mogućnosti, ali ne možete poreći da na neki način ne potiču iz vas i da ne utičete na njih. Svet neprestano reaguje na frekvenciju koju vi odašiljete, orkestrirajući događaje i iskustva koja se zatim pojavljuju u vašoj stvarnosti.

Stoga, kada vam se dogodi nešto čudno, te se zapitate da li je to slučajnost ili možda sudbina, zapitajte se - da li je zaista toliko čudno da ste privukli ovu stvar, osobu ili iskustvo u svoj život? Ili se to možda odlično podudara s vašim mislima, rečima, delima i energijom, koje u datom trenutku ili periodu emitujete? Koincidencije postoje. Slučajnosti su stvarne. Isto tako i ne moraju biti. Perspektiva! Razumete li sada zašto je sam pojam toga da li slučajnosti postoje paradoks? Osporavanje toga da slučajnosti postoje ili ne postoje, primorava nas da shvatimo njenu dvosmislenost i istražimo našu potencijalnu umešanost u iste. Možete izabrati slučajnu perspektivu i odbaciti većinu slučajnosti, kao da nisu vredne dalje pažnje ili imate izbor da istražite njihove moguće lične implikacije koje one imaju za vas i pretvoriti život u avanturu otkrića, kako o sebi tako i o svetu oko vas. Dok istražujete, možete otkriti mnogo toga što možda ne znate o samima sebi. Izbor je na vama.

Ako ste ikada čuli za Murphyjev zakon, onda vjerojatno možete shvatiti i sinkronicitet. Ako jedna stvar pođe krivo, postoje velike šanse da će i druge stvari poći krivo. Sinkronicitet također može ići protiv vas.

No, ako očekujete da će se dogoditi loše stvari i vjerujete u Murphyjev zakon, onda ste u sinkronicitetu sa svojom unutarnjom negativnošću.

Naletjeli ste na nekoga negdje? Mislite da je to slučajnost, sreća ili vjerojatnost? Pravi odgovor na tu ‘slučajnost’ je znanost slučajnog susreta. Štoviše, to nije slučajnost, zapravo postoji razlog zašto se nešto dogodilo. Uvijek postoji razlog i povezanost da susretnete nekoga i iskusite nešto. Slučajnost je samo iluzija.

Naša prošlost, sadašnjost i budućnost su potpuno povezane. Iako ne razumijemo uvijek zašto se nešto događa, uvijek postoji razlog koji postane očit nakon nekog vremena.

‘Sinkronicitet je stalno prisutna stvarnost za one koji imaju oči da ga vide.’ Carl Jung

Možete početi primjećivati sinkronicitete sa ljudima, brojevima, događajima itd.

Prihvatite sinkronicitet u njegovom pravom obliku, kao dio duhovne i univerzalne inteligencije koja nas stalno pokušava nešto naučiti, doprijeti do nas i pružiti nam ljubav, potporu i vodstvo.

Prema zakonima Univerzuma ništa nam se ne dešava slučajno i za sve ono što nam se desi postoji neki razlog. U nastavku pročitajte pet zakona Univerzuma koje bi bilo dobro da znamo kako bi sebi olakšli život. Zahvalnost; Biti zahvalan na onome što imamo je jako važno. Osim što treba biti zahvalan na stvarima koje imamo trebamo znati zahvaliti se ljudima koji nam pmognu i koji nam učine nešto dobro. Ne treba vam mnogo da kažete neku lijepu riječ, a drugima bi to moglo značiti.Koliko daš, toliko ćeš i dobiti; Budite velikodušni i bićete nagrađeni. Što više vi budete davali drugima, više ćete dobiti nazad. Ako nekome pružite nesebičnu pomoć radite to zbog drugih, a ne zato što očekujete da vam se usluga vrati. Isto tako ponašajte se prema drugima onako kako želite da se oni ponašaju prema vama. 3. Naučite pustiti stvari; Riješite se nepotrebnih stvari, loših ljudi i svega onoga što vas zadržava u prošlosti i što vas spriječava da idete naprijed. Držite se svojih ciljeva; Ne čekajte da se čuda dese trudite se da ostvarite svoje ciljeve i budite istrajni. Tražite novu inspiraciju i nešto što će vas motivisati da istrajete u svojim planovima. 

 Sanjajte više; Sanjajte, maštajte i stvarajte sebi nove ideje i ciljeve. 

Vizualizujte ono što želite i ostvarite ono o čemu sanjate. Vazno je da želite pozitivne stvari kako se Univerzum ne bi okrenuo protiv vas. Sjetite se one izreke: Pazi šta želiš, možda ti se ostvari.

NEKAKO MI SE CINI DA JE OVAJ TEKST NASTAVAK PROSLOG BLOGA. VEROVATNO I JESTE JER OBICNO NEKOLIKO DANA IMAM ISTU MISAO U GLAVI. DAKLE SVE JE U NASOJ PERCEPCIJI I NISTA NAM SE SLUCAJNO NE DOGADJA. PA DAKLE NA NAMA JE DA MISLIMO POZITIVNO I DA NAM SE TAKO DOGADJAJU DOBRE STVARI!

MOC MOLITVE, PROKLETSTVO PSOVKE

KAD MISLITE I GOVORITE POZITIVNO VASE CELIJE NEMAJU POTREBU DA SE BORE PROTIV NEGATIVNE ENERGIJE I NE MENJAJU SE. AKO STE STALNO NEGATIVNI I STALNO GOVORITE NESTO LOSE LJUDIMA OKO VAS VASE CELIJE SE BORE, ALI NE USPEVAJU DA SE IZBORE SA TOLIKOM NEGATIVNOM ENERGIJOM I MENJAJU SE. TAKO NASTAJE KANCER. MOLITVE U SVAKOM SMISLU RECI POMAZU IAKO OVDE REC MOLITVA POISTOVECUJEM SA POZITIVNOM ENERGIJOM. PSOVKE SU VEC NESTO SASVIM DRUGO! MADA!

 Svima se ponekad desi da u nastupu besa opsuju. Iako neprijatne za okolinu, psovke nam često služe kao ventil. Mogu li zaista da nas oslobode stresa i da li je istina da se u Srbiji najviše psuje?

U Srbiji se najčešće psuju majka, otac, hleb, bog, sunce. Po tome smo slični romanskim narodima, dok na primer Skandinavci preferiraju psovke u vezi sa religijom.

Nemci važe za umerene, ali domišljatije, jer imaju telefonske psovaonice, u kojima se uz određenu nakandu možete osloboditi frustracija, pod uslovom da psovke zaista imaju tu moć.

„Psovke jesu jedan impulsivan, brz način da se oslobodimo neprijatnih emocija, najčešće su to neka fizička ili psihička bol, dakle ukoliko nas neko naljuti ili zaista osećamo bol, psovke jesu jedan kratak munjeviti način da se ta tenzija koja postoji, nekako psihička tenzija oslobodi“, objašnjava psihoterapeutkinja Bojana Todorović.

Od kada su opscene reči prisutne u jeziku još niko nije utvrdio. Ono što se zna jeste da ni sama reč psovka nije pristojna, jer doslovno znači nazivati nekog psom. Kada je reč o pisanim tragovima, najdalje što smo uspeli da nađemo jeste 16. vek. U komediji Dundo Maroje, Marin Držić se služi psovkama. Vukov rečnik iz 1818. godine takođe sadrži sve psovke koje vam sada padaju na pamet.

„Utisak je da se nije mnogo promenilo toga ona ključna opscena leksika koja se tiče seksualnih radnji. Mi danas imamo 'dođavola, prokletstvo' za koje možemo da sa sigurnošću pretpostavimo da su bile više psovke nego danas, jer je domen religioznosti prestao da bude značajan ili može čestom upotrebom da izgubi moć da proizvodi snažne emocije kao inflacija u ekonomiji“, ističe dr Jovan Čudomirović sa Filološkog fakulteta. Na jugoslovenskom filmu, prvi put se opsovalo 1964. u ostvarenju Marš na Drinu. Kao efektno rešenje, prema rečima glumca Ljube Tadića, ova scena izabrana je za završnu. Da psovke umeju da privuku pažnju i zadrže fokus, znaju i drugi umetnici.

„Ima puno muzike bez psovke i ima ove druge, meni se čini da su mnogo efektnije i nekako udarnije ove u kojima se koriste adekvatne reči, tj. psovke, recimo grupa 'KUD Idijoti' je tokom 90-ih godina napravila antiratnu pesmu, kompletan tekst 'je...em ti rat da ti je...em' i mislim da više gneva i stava nije moglo da se iznese. Dovoljne su bile te dve reči“, navodi muzički kritičar Petar Janjatović.

Ali treba znati gde je granica psovki, iako ju je često teško povući.

„Mislim da za romantične pesme psovke nisu potrebne, psovka je najčešće agresija i najčešće je iskazivanje vrlo jasnog stava koji ima veze i sa politikom i suživotom... Ljubav je nešto sasvim drugo“, smatra Janjatović.

Jasno je da psovke nisu pristojne, ali umeju da budu korisne. Naročito u situacijama kada smo pod stresom. Međutim, mana je što one samo na trenutak mogu da odagnaju stres.

Ipak, to ne sprečava mnoge da psovkama obogate jezik, a u tome prednjače Englezi, za koje se procenjuje da u svom fondu imaju 7.500 psovki. Mađari su smislili oko 5.000, dok se u Srbiji služe sa 4.000 psovki.

Da li ste se ikada zapitali zašto je jedna od prvih reči koju naučite ili vas nauče na nekom stranom jeziku upravo psovka? Pored osnovnih fraza: dobar dan, doviđenja, hvala, izvinite, nekako uvek se nađu i one druge, bezobrazne reči. Nešto kao prvi dodir sa folklorom zemlje u kojoj se nalazite. Čak i ako neko ne želi da vas ovome nauči, obično mi sami kada učimo neki jezik tražimo od profesora da nam kaže neku sočnu psovku.

Zašto to radimo i da li možemo da govorimo, a da ne koristimo psovke?

Ne znam za vas ali ja ne volim da psujem, ili ako to radim, radim vrlo retko. Jedino kada nešto moram da izbacim iz sebe. A najviše mrzim kada neko psuje dok vozi auto, jer naravno za našu grešku u vožnji uvek je neko drugi kriv, nikako mi sami.

Mnogi su ubeđeni da vulgarnost loše utiče na osobe, pogotovu na mlade i decu. Niko nam nije do sada objasnio kako obično slušanje jedne reči može da nas iskvari.

Neobična emocionalna moć koju imaju psovke i lingvistički tabui u celom svetu i u svim kulturama, govori da ovakva vrsta reči deluje na najdublje sfere našeg mozga. Reči, osim bukvalnog značenja imaju i konotaciju, jedan emocionalni kolorit potpuno različit od osnovnog značenja termina. Ekstremni primer tabu reči i sinonima: sranje/govno i izmet, kurac i penis, pička i vagina i da ne nastavljam… Psovka izaziva u nama drugačiju reakciju od one koju bi izazvali njeni sinonimi upravo zbog toga što se konotacija i denotacija iste reči kriju u različitim delovima našeg mozga. Uz pomoć amigdale, naše emocije i senzacije povezujemo sa sećanjima i memorijom. Amigdala će pokazati pojačanu metaboličku aktivnost bilo da je ono što čujemo i vidimo prijatno, ili neprijatno i ružno kao psovka, na primer. Reakcija nije samo emotivna nego je i nevoljna, refleksna. Kada pročltamo ili čujemo neku reč automatski preispitujemo naše pamćenje i reagujemo na njeno značenje, uključujući i konotacije. Zahvaljujući automatizmu lingvističke percepcije, tabu reč skreće našu pažnju, pali se lampica, aktivira se amigdala i tera nas da mislimo o negativnim ili ružnim konotacijama.

Istorijske korene psovki, naročito u engleskom jeziku, nalazimo u religiji (damn, hell, god, christ, blasphemy,…). U današnje vreme niko se više ne “skandalizuje” na ovu vrstu bogohuljenja. Za gubitak pogrdnog i pejorativnog u ovim rečima zaslužna je modernizacija i sekularizacija zapadne kulture. Osim ovih, religijskih, imamo i druge izvore. Na primer, ljudske tečnosti i sekreti: shit , piss, fart, snot, spit, sperm… Negativnu konotaciju im valjda daje činjenica da su ove supstance pune mikroorganizama, pa kao takvi i uzroci raznoraznih boleština.

Ima mnogo psovki vezanih za životnje, nacije, religije. Još jedna grupa taboo reči je ona vezana za seks. I polne organe. Čak i danas, kada se o seksu priča i diskutuje mnogo opuštenije i slobodnije nego što je to bilo u prošlosti, argument je i dalje vrlo tabu. Šezdesete su donele i seksualnu revoluciju koja je za posledicu imala raskrinkavanje i razbijanje raznoraznih predrasuda i tabua, ali i gomilu seksualno prenosivih bolesti, vanbračne i nepriznate dece, silovanja, seksualnog nasilja, perverzija.

Mislim da svi narodi imaju specifičan način mišljenja i poseban organ koriste da bi mislili. Mnogi misle da nemački jezik zvuči veoma grubo, neromantično, da je to jezik nekih naredbi i optužbi, a zapravo Nemci u govoru puno koriste reč BITTE; Francuzi za koje svi misle da imaju veoma romantičan jezik, seksi, sa čuvenim pariskim “r” najviše u govoru koriste reč JA, a Italijani mnogo psuju, skoro kao mi. Ako je ovo merilo, onda mi mislimo nekim polnim organom, jer kod nas već duže vreme psovka kao takva predstavlja glavni deo srpske rečenice. Ja ne znam kada ste poslednji put čuli rečenicu bez nekih glupih poštapalica i reči poput jebote tebra. Čini mi se da svaka treća izgovorena rečenica ima ove reči. Psovka nije samo tu da bi se izbacila nekakva negativna energija, bes, već ona jasno oslikava način mišljenja i jezgro je savremene srpske sintakse.

Pa dobro, ponekad možete da opsujete, čisto da vidite kako je to. Ali ne treba preterivati!

Reči na koje se najčešće sipa drvlje i kamenje. Međutim, u pitanju je deo jezika kao i svaki drugi, i svaka psovka je nastala iz potrebe istog. Njihovi korisnici se smatraju nekulturnima i agresivnima, dok se ljudi koji isto to kažu samo na licemerni, zavijeni način proglašavaju intelektualcima (ali to je već druga priča). Na kraju krajeva, svaka reč je samo skup slova, ono što se misli izrečenim je već druga stvar. Psovkama se pristupa kao zlu, a one same po sebi ništa ne predstavljaju - zlo je u ljudima, a niko ga tu ne traži.

Šta da se jezik drukčije razvio? Na primer, da se hleb naziva kurac, i obrnuto, da se kurac naziva hleb. Onda bi nam bilo sasvim normalno da neko kaže "Odseci mi krišku kurca", ali bi se zato smatralo nepristojnim kada bi neko rekao "Popušiš mi hleb". Samo skup slova, ništa više...budući da se i u Dušanovom zakoniku iz 1349. godine u dva člana spominje psovanje i propisuju se oštre kazne za onoga koji psuje, više je nego jasno da su "ružne reči" ustaljene u našem jeziku odvajkada.

 

Ipak, današnje psovke ne mogu ni da se porede sa uvredama koje su koristili naši preci. Pre svega, razlikuje se konotacija - dok su psovke nekad bile ozbiljne i koristile se samo kada nekoga baš želite da uvredite, danas su postale stvar svakodnevnog govora i, u mnogo slučajeva, uzrečica.

 

Visoko obrazovani ljudi sa širokim vokabularom i mnogo reči na raspolaganju, bili su bolji u smišljanju psovki od onih koji su bili verbalno „slabiji“, pokazalo je istraživanje iz 2015. godine.

Od učesnika u istraživanju tražilo se da navedu što više reči koje počinju na slovo F, A ili S u jednom minutu. Zatim su imali još jedan minut da smisle psovke koje počinju sa ta tri slova. Studija je otkrila da su oni koji su imali najviše reči na F, A i S takođe izrekli i najviše psovki.isoko obrazovani ljudi sa širokim vokabularom i mnogo reči na raspolaganju, bili su bolji u smišljanju psovki od onih koji su bili verbalno „slabiji“, pokazalo je istraživanje iz 2015. godine.

Od učesnika u istraživanju tražilo se da navedu što više reči koje počinju na slovo F, A ili S u jednom minutu. Zatim su imali još jedan minut da smisle psovke koje počinju sa ta tri slova. Studija je otkrila da su oni koji su imali najviše reči na F, A i S takođe izrekli i najviše psovki.

To je znak inteligencije “do stepena u kojem je jezik u korelaciji sa inteligencijom”, rekao je Džej, koji je autor ove studije. „Ljudi koji imaju bogat rečnik isto tako dobro smišljaju i psovke.“

Nauka je takođe pronašla vezu između psovki i iskrenosti. Ljudi koji su psovali manje su lagali na međuljudskom nivou i imali su sveukupno viši nivo integriteta, otkrila je serija od tri studije objavljene 2017. godine.

„Kada iskreno izrazite svoje emocije moćnim rečima, to znači da ste iskreniji“, rekao je DŽej, koji nije bio uključen u ovestudije.

Iako je viša stopa upotrebe vulgarnih reči bila povezana sa više poštenja, autori studije upozorili su da „rezultate istraživanja ne treba tumačiti tako da znače da što više neka osoba koristi psovke, to je manja verovatnoća da će se upustiti u ozbiljnija neetična ili nemoralna ponašanja.“tudije su pokazale da su ljudi na biciklima koji su psovali dok su nailazili na teže prepreke, imali više snage da prepreke savladaju od onih koji su koristili „neutralne“ reči.

Istraživanje je takođe otkrilo da su ljudi koji su psovali dok su držali ruku u ledenoj vodi mnogo duže izdržali i mnogo manje osećali bol nego oni koji nisu psovali.

„Glavna poruka je da vam psovke pomažu da se nosite sa bolom“, rekao je vodeći autor i psiholog Ričard Stivens.

Stivens je rekao da to deluje ovako: Psovanje proizvodi odgovor na stres koji pokreće drevni odbrambeni refleks tela. Skok adrenalina povećava puls i disanje, pripremajući mišiće za borbu ili let.

Istovremeno, postoji još jedna fiziološka reakcija koja se naziva analgetički odgovor, što čini telo otpornijim na bol.

“To bi imalo evolucionog smisla jer ćete biti bolji borac i bolji trkač ako vas ne usporavaju zabrinutosti zbog bola”, rekao je Stivens.

“Dakle, čini se da psovanjem u sebi izazivate emocionalni odgovor, koji pokreće blagi stresni odgovor, koji sa sobom nosi smanjenje bola izazvano stresom”, dodao je on.

Međutim, obratite pažnju, jer psovanje gubi moć nad bolom kada se previše koristi, još jedan je od zaključaka istraživanja.

To je znak inteligencije “do stepena u kojem je jezik u korelaciji sa inteligencijom”, rekao je Džej, koji je autor ove studije. „Ljudi koji imaju bogat rečnik isto tako dobro smišljaju i psovke.“

Smatra se da se centar za psovanje nalazi u desnoj strani mozga, koja je i centar kreativnosti i emocija.

„Znamo da pacijenti koji imaju moždane udare na desnoj strani postaju manje emocionalni, manje sposobni da razumeju i pričaju viceve ​​i obično prestanu da psuju čak i ako su ranije mnogo psovali“, kaže Ema Birn, autorka knjige „Psovanje je dobro za vas“.straživanje o psovkama datira još iz viktorijanskog doba, kada su lekari otkrili da neki pacijenti koji su izgubili sposobnost govora mogu i dalje da psuju.

„Neverovatno su tečno psovali. Ukori iz detinjstva, psovke – reči sa snažnim emocionalnim sadržajem naučene rano imaju tendenciju da se sačuvaju u mozgu čak i kad se ostatak našeg jezika u potpunosti izgubi“

Zašto psujemo? Možda zato što psovke pružaju evolucijsku prednost koja nas može zaštititi od fizičke povrede, rekao je Džej.

Psovke su ipak psovke, iako su odraz naseg besa ili misljenja o nekome kome ih upucujemo .  I da. Slabije su od kletvi, ali su isto ispunjene negativnom energijom. 

Profesor Slezin uspeo je izmeriti moć molitve te je ustanovio da monah koji moli potpuno isključuje moždanu koru što je zabeleženo još jedino kod dece do tri meseca koja su sigurna u blizini svoje majke. Kako ljudi rastu, osećaj sigurnosti se sve više smanjuje, a povećava se moždana aktivnost. Aktivnost se smanjuje jedino tokom dubokog sna i molitve, a to dobro utiče na ljude.

 

‘Molitva je snažan lek te ne samo da reguliše sve procese u ljudskom organizmu, nego i obnavlja uništenu strukturu svesti’, tvrdi Valeri Slezin, direktor Laboratorije za neuropsihofiziologiju na Institutu za istraživanje i razvoj psihoneurologije u St Petersburgu.

 

Većina bolesti uzrokovana je tako negativnim situacijama i umno potenciranim problemima koji se tokom molitve povlače ili čak potpuno nestaju. Naučnici su dokazali da se nakon Liturgije i drugih verskih obreda normalizuje krvni pritisak i druge vrednosti izmerene u krvi. Navodno je dokazano i da zvuk zvona ubija viruse, a sveta voda menja svoja svojstva izlečenja zavisno o stepenu verovanja vernika što je zapravo samo dodatak na teoriju o ‘pamćenju vode’.

 

To da je molitva u stanju da iscijeli, odavno je poznato. Ali nije bilo odgovora na pitanje: kako se to dešava? Njega su otkrili petersburški naučnici.

Otkriće se desilo, kao i uvijek, sasvim slučajno. Naučnici Sankt Peterburškog neuropsihijatrijskog instituta izučavali su funkcionalno stanje mozga.

U to vrijeme bila su poznata tri takva stanja: budnost i dva vida sna: brzi san - kada čovjek vidi san, i spori san - bez snova. ​Ali u biologiji vlada zakon simetrije, što znači da ako postoje dva vida sna, onda moraju postojati i dva vida budnog stanja.

 Tokom istraživanja, sveštenik učesnik eksperimenta čitao je stihove i rešavao matematičke zadatke, ritmovi biotokova su postali češći. Potom su ga zamolili da se moli.

​Kada je počeo da se moli, vidjeli su niz faza prelaza od brzih ka sporim ritmovima. Na kraju se kod njega pojavio ritam od 3 herca. Tri herca znači da se kod odrasle osobe zdravog uma i pameti skoro potpuno obustavlja rad kore velikog mozga.

Primanje informacija ide direktno, zaobilazeći misaone procese i analizu. To je moguće samo kod odraslih kad spavaju i dvomjesečnih beba. To jest, sa stanovišta neurofiziologije, molilac se bukvalno pretvara u bebu. Tokom molitve, nedavno su otkrili danski psiholozi, djelovi mozga odgovorni za komunikaciju, naglo se aktiviraju. U normalnom stanju, ove oblasti prefrontalnog korteksa, aktivnije rade kada čovjek očekuje od svog sagovornika neku reakciju na sve ranije rečeno. To znači da u toku molitve naša svijest čeka odgovor od toga kome se moli.

Naučnici su otkrili da otkriveno "četvrto " stanje mozga - molitveno, kako su ga nazvali, takođe je neophodno, kao i sva ostala. Jer odsustvo čak i jednog od njih narušava harmoničan razvoj čoveka, dovodi do bolesti i degradacije psihe.

 

 

Engleski fiziolozi, preko molitve su rehabilitovali zavisnike od heroina. Kod njih nije bilo lomova, a narkozavisnost je brže prolazila. Uz to, po istraživačima, mnogo više koristi tokom liječenja donosila je krataka, ali često ponavljajuća molitva. Ne tako davno jordanski kardiolozi su zaključili da je najkorisnija jutarnja molitva. Posle dugog sna, tokom kojeg se usporava cirkulacija, obraćanje Svevišnjem pomaže da se probudi i mozak i tijelo, i glavno da se uključe u organizam svi fizički procesi.Pas ili mačka će vas ogrebati, ugristi kad su uplašeni ili ljuti. Psovanje nam omogućava da svoje emocije izrazimo simbolično, a da to ne radimo zubima i noktima. Drugim rečima, mogu nekome da pokažem srednji prst ili da ga opsujem preko ulice, a da ne moram da mu se približavam“, kaže profesor.

Psovanje tada postaje udaljeni oblik agresije. Daje vam priliku da izrazite svoja osećanja, a da izbegnete posledice, uglavnom, kaže Džej.

O snazi molitve sprovedena su mnogobrojna istraživanja, i rezultati u velikoj većini slučajeva potvrđuju snagu molitve (negativnih je rezultata zabeleženo tek nekoliko).

Evo samo nekih od mnogobrojnih naučnih dokaza koji pouzdano dokazuju moć molitve, kako ih donosi časopis “Book”:

■ U Yankelovichevu istraživanju provedenom 1997., 99% porodičnih lekara izjavilo je kako su primetili da duhovnost i molitva unapređuju medicinsko lečenje.“

■ Profesor psihijatrije i prirodnih nauka, Harold G. Koeing, 1998. godine je objavio istraživanje sprovedeno na 4 000 starijih ispitanika, koje je pokazalo da ispitanici koji svakodnevno mole imaju 40% manji rizik od hipertenzije nego oni koji nemaju tu ‘naviku’.

■ Dr. Elisabeth Targ, psihijatar na Kalifornijskom medicinskom centru u San Franciscu radila je istraživanje na četrdeset osoba obolelih od side te ustanovila da je ona polovina ispitanika za koje su molili molitelji s Aljaske i iz Puerto Rica bila puno ređe hospitalizirana od druge polovine za koju se nije molilo.

■ Prema novom istraživanju dr. Janie Wilson, molitva može smanjiti stres. Osobe koje redovno mole manje su pod stresom, te imaju niži krvni pritisak.

■ Godine 1997. sprovedeno je istraživanje kojim se htelo ustanoviti kako svakodnevna molitva utiče na osobu koja se moli za nekog. Ustanovilo se da ta molitva koristi kako onima za koje se moli, tako i onima koji mole. Učinak mGospode Isuse Hriste, sine Božji, pomiluj me grešnog" - reči su Isusove molitve. Ovo je najkraća molitva koja postoji, ali monasi i sveštena lica tvrde da je toliko moćna da sa iskrenom verom može da pomera planine!

Obratite se iskreno Bogu i on će vas sigurno čuti. Ako se pitate kada treba da se molite za boljitak, ne postoji precizno određeno vreme. Uradite to onda kada vam najviše prija, a naročito kad osećate da vam je molitva potrebna.

Probajte i videćete - dobićete novu energiju, volju, bićete spokojniji, a i problemi će se polako sigurno rešiti.

olitve zavisio je od ‘stupnja’ vere pojedinaca.

■ Dr. Leonard Condren je 2009. istraživao kako će 150 pacijenata podneti koronarnu angioplastiku, ako se za njih neko moli. Ustanovio je da osobe za koje se neko molio imaju manje komplikacija od ostalih pacijenata.

Kada molitva pročisti sve ono negativno što se nakupilo kod vas, nestaće i razlozi zbog čega mislite da vas je neko urekao ili prokleo.

ZNACI RAZMISLITE STA JE DOBRO ZA VAS

 POZITIVNA ILI NEGATIVNA ENERGIJA

 I STA  CE VAS UCINITI ZDRAVIMA I SRECNIMA!

.

---

LAV TAHOR

LAV TAHOR - SEKTA  KOJA IMA SLICNOSTI SA AMISIMA ALI KOJA IMA MNOGO VISE 'ZAKONA' KOJI SU DIREKTNO USMERENI NA POTCINJAVANJE COVEKA NECEMU. AMISI POKUSAVAJU DA OPSTANU  I OSTANU U SKLADU SA PRIRODOM STO JE SUPER ALI ZBOG ZATVORENE ZAJEDNICE U KOJOJ ZIVE DOSLI SU I DO VRLO LOSIH PRAVILA KAD SU U PITANJU BRAK I RADJANJE. LAV TAHOR JE TOME DODAO I KRIMINAL SVIH VRSTA.  ZASTO ODECA SVIH JEVREJA (NE SAMO AMISA I LAV TAHORA) MORA DA BUDE UGLAVNOM CRNE BOJE?

Petnaestogodišnji Mendi Levi nikad nije video plišanu životinju, gledao televiziju ili držao mobilni telefon u ruci. Rođen u ekstremno fundamentalističkoj jevrejskoj sekti Lev Tahor, Mendi je vaspitan da ne veruje strancima i ubeđen da socijalne službe žele da odvedu jevrejsku decu od svojih porodica i podignu ih kao pagane.

Ali, njegov svet se preokrenuo u septembru 2018, kad je vođa sekte Nahman Helbrans, čiji je pokojni otac Šlomo Helbrans osnovao grupu, naredio Mendiju da se oženi njegovom 12-godišnjom rođakom.Znao sam da je to pogrešno. Nakon večernje službe u petak, Nahman nas je okupio da proglasi veridbu – ispričao je sada 18-godišnji Mendi u ispovesti za “Njujork post”.

Lice njegove mlade rođake, nesuđene buduće neveste, bilo je prekriveno, kako nalaže tradicija Lev Tahora za žene, koje nose duge, crne odore.

- Plakala je naglas, a ja nisam želeo da to uradim. Konačno, oko 7 ujutro, pristali smo – verbalno ne emotivno. Rabin je umočio komad hleba u boršč, pružio mi ga i rekao: “Mazel tov, sad ste vereni” – navodi Mendi.

Tinejdžer je smatrao da ne može da kaže “ne”.

- Plašio sam se, bio bih izopšten. Plašio bih se sa bi me zatvorili i pretukli – rekao je Mendi.

Lev Tahor je osnovan u Izraelu tokom osamdesetih godina prošlog veka, sa namerom praktikovanja judaizma kakav je bio pre 5.000 godina. Daleko od toga da je Mendi bio jedini član sekte koji je tvrdio da je bio primoravan na brak u mladom dobu.

Prošlog novembra je njujorška porota osudila Helbransa i kolidera Majera Rosnera zbog zavere da prevezu maloletnika sa namerom da se upusti u krivičnu seksualnu aktivnost. Još se čeka na izricanje kazne. Ministarstvo pravde navodi da je Helbrans organizovao da se njegova 13-godišnja nećaka iz Vudridža u Njujorku uda za 19-godišnjaka i da se upuste u seksualne odnose "zarad razmnožavanja".

Mlade majke Lev Tahora, prema Ministarstvu, primorane su da se porađaju u privatnim kućama kako bi sakrile svoje godine.

Jedan izvor koji je radio sa tri sledbenika Lev Tahora rekao je “Njujork postu” da grupa ima “zamršenu interpretaciju judaizma” i da veruju da kad devojčica ili dečak dostignu doba od 12 ili 13 godina imaju obavezu da se venčaju.

- Ništa u vezi ovog kulta nije jedinstveno ili kreativno. Ali, postalo je arhaičnije i problematičnije kad je Nahman preuzeo vođstvo. On je potpuni sociopata – rekao je izvor, dodajući da se bave i iznudama. Govore ljudima, na primer, ako žele da razgovaraju sa svojom decom uoči Jom Kipura, moraju da doniraju novac - rekao je izvor.

Sve je počelo sa svega šest članova, uključujući Mendijevu baku i dedu, koji su bili sledbenici Šloma Helbransa, koji je iz Izraela došao u Sjedinjene Američke Države 1990. Četiri godine kasnije Šlomo je osuđen i odslužio je dve godine zatvora zbog kidnapovanja 13-godišnjeg dečaka. Pobegao je u Kanadu i pregrupisao sektu u planinama severno od Montreala, gde je Mendi rođen 2003.

- Ustajali bi ujutro i slušali religiozne lekcije do 8 uveče. Mama bi ispunila formular koji bi svakog dana donosili u školu i davali rabinu. Ako ste se molili i ponašali pristojno, obeležila bi kvačicom. Ako ste uradili nešto pogrešno, stavila bi “X”. Ako je na formularu “X”, učitelji bi vas udarili. Uživali su u tome. Ako bih se smejao tokom časova, udarili bi me u lice. Onda bi vas možda naterali da stanete ispred čitavog razreda sa cuclom u ustima. Ponižavali su nas – priča Mendi.

- Reki su da ćemo zbog činjenja pogrešnih stvari otići u pakao. A grehovi bi se uklanjali kad vas udare - kaže on.

 

Međutim, jedno pismo vlasti Kvebeka, upućeno 2014. zbog manjka sekularnog obrazovanja u sekti, dovelo je do toga da sada uvećana grupa od 300 članova noću preseli u Ontario.

- Bio sam veoma uzbuđen. To je bio prvi put da sam video autoput i domaće životinje. Rezervisali smo dva sprata hotela u Torontu. Televizori su bili isključeni, kablovi odneti – naveo je Mendi.

Grupa je ponovo preselila nakon godinu dana, ovaj puta u Gvatemalu, verujući da će tamo biti slobodniji. Putovali su avionom, sa decom prvi put obučenom moderno u pokušaju da se uklope.

- Rečeno nam je da nikome ne pričamo ništa o udaranju. Počeo sam da ostvarujem uvid u spoljni svet – rekao je Mendi, dodajući da mu je naloženo da svoje duge, ukovrdžane zulufe sakrije pod kapu.

U Gvatemali su zauzeli šatore na placu bez drveća koji je sekta kupila.

- Bilo je užasno. Bilo je trudnih 14-godišnjakinja koje su šetale okolo i naoružanih čuvara. Ubio sam nekoliko zmija kamenom – rekao je Mendi.

Život u Gvatemali je bio težak za njega, posebno nakon smrti oca od bolesti 2016. To je toliko čuvano u tajnosti da Mendi i ne zna tačan uzrok njegove smrti, ali smatra da je za to odgovorna averzija sekte na bolnice. Od očeve smrti su Mendi i njegovih devet od 10 braće i sestara, sem novorođene bebe, morali da žive sa drugim porodicama u kampu.

- Rekli su da moja majka ne bi mogla danas disciplinuje na religiozni način – navodi Mendi.

A onda je pozvan na sastanak sa liderima sekte, zajedno sa svojim rođakom.

- Rekli su mi: “Ne moraš da je oženiš ovde. Prvo ćemo tebe poslati u Kanadu, a potom i nju. Tamo ćete živeti lepo” – seća se tinejdžer.

 

Predali su mu putna dokumenta koja je navodno potpisala njegova majka a koja mu daju dozvolu da putuje sam.

- Toliko su to brzo uradili da su me zaveli kao osobu ženskog pola – rekao je Mendi, dodajući da je noć proveo u “praznoj kući bez prozora okruženoj čuvarima” kako ne bi mogao da pobegne.

Majku je tada video poslednji put.

- Plakala je, nije znala šta će mi uraditi. Ali nismo se zagrlili. Nije nam bilo dozvoljeno da grlimo svoje majke – kaže Mendi.

Potom su ga odveli u hotel i dali mu telefon, pokazujući mu kako da se javi, kako bi ga pozvali u “hitnom slučaju”. Vođa sekte ga je prijavio u hotelsku sobu.

- Pre nego što su me napustili rekao mi je da ne mogu da izađem iz sobe. Siguran sam da je mislio da nikad i neću. Plašio sam se da će me možda ubiti – rekao je Mendi.

Ali, kad se našao sam, prvi put sa telefonom u ruci, 15-godišnji Mendi je počeo da ispituje aparat.

- Bio je nekih kontakta programiranih unutra. Pritisnuo sam jedan, nije bilo odgovora. Pritiskom na drugi broj javio se muškarac. Rekao mi je da je nekad donirao novac Lev Tahoru. Bio je u drugoj zemlji. Rekao sam mu ko sam ja, u kakvoj sam situaciji i da treba da izađem odatle – navodi tinejdžer, koji veruje da je telefon sadržao stare kontakte koji su trebali da se izbrišu.

 

Muškarac ga je zapitao gde se nalazi, ali Mendi nije znao. Čovek je obećao da će naći pomoć i nekoliko minuta kasnije pozvao je tinejdžera.

- Želeo je da me pokupi ali mu je trebala moja adresa. Nisam je imao, rekao mi je da odem na recepciju. Bio sam veoma uplašen. Srce mi je lupalo. Polako sam otvorio vrata da vidim ima li ikog u hodniku. Plašio sam se da će neko iz Lev Tahora biti tamo – priča Mendi.

Stalno se osvrćući za sobom spustio se stepenicama dole i predao telefon recepcionaru, koji je dao adresu čoveku sa druge strane telefona.

- Nedugo potom pojavio se taksi i ja sam uskočio unutra – kaže Mendi.

Taksista ga je odvezao do kuće muškarca s kojim je pričao telefonom. Mendi je ostao u njegovoj kući nekoliko meseci i kaže da mu je trebalo vremena da se prilagodi.

- Plašio sam se da jedem njegovu hranu. Bila je košer ali sam mislio da nije dovoljno košer, isprali su mi mozak. Plašio sam se i da izađem van – navodi Mendi.

Konačno je organizovano preko kanadske ambasade da ga pošalju za Kvebek.

- Da nije bilo ortodoksne zajednice nikad ne bio dobio pomoć da odem. Hasidska zajednica nema ništa sa Lev Tahorom – ističe Mendi, koji sada završava srednju školu u Kvebeku i živi u hraniteljskoj prodici koja pripada najpoznatijoj hasidskoj sekti Habad.

Radi kao di-džej, fotografiše i svira klavijaturu. Voli da jede picu i bio je na sastancima sa sekularnim jevrejskim devojčicama. Na “Instagramu” redovno objavljuje motivacione video snimke koji podstiču na pozitivnost. Takođe je odsekao svoje zulufe, a u sinagogu odlazi dobrovoljno.

- Idem zbog zabave. Imam tamo prijatelje i živim sekularnim životom otvorenog uma – ističe Mendi.

Šta se dogodilo njegovoj nesuđenoj nevesti – nije mu poznato.

- Nismo bili u kontaktu uopšte – rekao je Mendi za svoju porodicu, uključujući majku.

 

- Lev Tahor mi je jednom rekao da mogu da pričam sa njom ako pošaljem 200 dolara. To je bio sav novac koji sam imao i poslao sam im. Ali, rekli su mi potom da ne mogu da pričam sa svojom mamom – kaže Mendi.

Devetoro njegovih braće i sestara ostalo je u Gvatemali sa sektom, dok je njegov stariji brat uspeo da pobegne u Izrael. Nedavno su se sreli u Gvatemali da svedoče pred sudom o tome šta se dešava u Lev Tahoru, kako je naveo Mendi. On je u videu objavljenom na "Jutjubu" krajem prošle godine izneo svoju mučnu priču o životu u sekti.

- Zdravo, zovem se Mendi Levi, ja sam pobegao iz Lev Tahora. To je kult zasnovan na tri stvari - bes, tuga i bol - rekao je na početku videa.

Za svoju budućnost on sada planira da upiše koledž i da se možda usmeri ka psihologiji.

- Prošao sam kroz svašta. Mislim da mogu da pomognem ljudima – rekao je Mendi.

Veliku pažnju javnosti danima izaziva grupa Jevreja, za koje se pretpostavlja da su članovi ortodoksnog Lev Tahora, a koji su u decembru prošle godine stigli u BiH, te od tada borave u par stambenih objekata u Istočnom Sarajevu. O kulturološkim spcefičnostima ove grupe za N1 je govorio nerezidentni rabin jevrejske opštine u Sarajevu Eliezer Papo.

“To je jedna mala, sasvim nebitna minorna grupa. 40-ak do 50 familija, sveukupno najviše do 1.000 članova na cijelom svijetu. Nema nikakvog razloga za brigu. Ovi ljudi jednostavno traže mjesto gdje im se niko nće petljati u unutrašnje stvari, a vjerovatno su stekli dojam da je BiH malo odumrla država”, rekao je za N1 Eliezer Papo, nastavljajući:

“U svim zemljama u kojima su imali problema, problemi su vezani za socijalne službe te zemlje i unutrašnje uređenje zajednice. Ne postoje konflikti između te zajednice i okolnog stanovništva. To je zajednica koju spoljašni svijet apsolutno ne zanima, sve što rade rade sami sebi.

 

 Države se upliću i kažu – samom sebi možeš i dvoje odraslih mogu ako pristaju na nasilje, ali kao roditelj nemaš pravo da maltretiraš svoju djecu dugim molitvama, striktnim zahtjevima o oblacenju devojcica i tako dalje.

Rekao je i da su oni mnogo sličniji muslimanima nego drugim vjerskim grupama. “I dok kod jevrejskih ultraortodoksa žene pokrivaju glavu, a pokrivanje se može riješiti perikom, maramom ili šeširom, ove žene to rade čadorom, baš kao što to žene čine u Iranu. Kod svih ostalih Jevreja na svijetu pokrivanje glave je obavezno za udate žene, ali to ovdje nije slučaj”, kazao je rabin Papo i dodao da Lev Tahor inače znači čisto srce. To je prebačeno ime njihove ješive, njihove rabinske akademije. Odnosno njihovog učilišta. To je sintagma koja se pojavljuje u 51. Psalmu, 12.stih. Tu se kaže: “Čisto srce stvori mi Gospode i duh prav obnovi mi u utrobi mojoj”, pojasnio je Papo. Navodi i da je to jedna vrlo savremena grupa, antimodernističkih tendencija. Osnovao ju je Šelomon Helbranc, dijete sekularnih roditelja, i sredinom 70-ih jekako kaže rabin Papo, došao “tobe” pa potom postao turbo religiozan, pa superturbo religiozan. “Znači usvojio je sačmar ideologiju. To je jedna od ultraortodoksna grupa koja se protivi postojanju države Izrael, iz ideoloških, vjerskih, metafizičkih razloga. Smatraju da će jevrejsko trpljenje da dovede do božanskog smilovanja koje će uroditi božanskom intervencijom da riješi jevrejski narodsavremenih taguta i on će da uspostavi pravedno carstvo na zemlji i usred njega će da postavi Hram. Pred zalivski rat je cijela grupa iz Izreala preselila u Ameriku. Međutim, u Izraelu javnost smatra da je ideologija iskorištena da se pobjegne u Ameriku, jer su vođe grupa bile u kontaktu sa islamističkim organizacijama koje se u Izraelu smatraju terorističkim“, kazao je Papo, te istakao da u Americi je spor između njih i društva nastao nakon što je maloljetni dječak u Izraelu stupio u tu sektu, koja mu je bez znanja roditelja omogućila da dobije pasoš i pobjegne u Ameriku.“Ako ih se pusti –  pustilo ih se, ako ne oni će da odu. Kao što su iz Izraela otišli u Ameriku, iz Amerike u Kanadu, iz Kanade u Gvatemalu, mislim da je ova grupa i došla iz Gvatemale“, naglasio je Papo te napomenuo da se tu ne radi ni o kakvim podrumima i sadomazo scenama. “Oni su jednostavno strogi, oni tuku svoju djecu, zatvaraju u špajzove itd. U Americi kažu to tako ne može na djeci i sada bježe u zemlje gdje se socijalne službe manje petljaju”, kazao je Papo te dodao kako su strašno siromašni i da sve svoje vrijeme posvećuju Tori. “Izdržavaju se od pomoći, dobrovoljnih priloga srodnih i većih grupa čiji članovi ipak rade. Njihov vođa se nedavno utopio tokom ritualnog kupanja u Meksiku, pa su oni trenutno prilično obezglavljeni” , kazao je Papo, dodajući: “Ako npr. imate trosoban stan. Jedna spavaća soba je za roditelje, druga spavaća soba je za žensku djecu, a muška djeca kao sardine spavaju u dnevnom boravku. To za američko društvo nije prihvatljivo i ta djeca trebaju, kako smatraju, biti predata na usvajanje. To je jedan poseban način života i vjerujem u njihovo pravo da tako žive i pridržavam pravo svakoj državi sa pozitivnim pravom da se upetlja u slučaju da stvarno potoje neki problemi zlostavljanja, psihičkog, fizičkog itd”, zaključio je Papo.
27-og januara je bio Dan podsecanja na HOLOKAUST ,a svi znamo koliko su zrtava imali  Jevreji i saosecamo sa njima.  Cionizam je prvenstveno jevrejski nacionalistički pokret. To je još i termin koji se koristi za oslobađajući pokret, koji u najširem smislu predstavlja borbu Jevreja za samostalnost i suverenost Jevrejske domovine. Pokret je dobio ime po brdu Cion koje se nalazi u istočnom Jerusalemu i simbolizira Državu Izrael.  Vrlo je neobicna pricao Jevrejima.  Iz krajnosti u krajnost. Sekte ne samo jevrejske su veoma opasne po vakog coveka. to je verovatno i odgovor na moje pitanje,zasto oblacenje u crno - pa crno je nesto mracno ,nesto sto ima veze sa tim da svako od nas ima svetlu i mracnu stranu, a ima veze bar za dosta stanovnika planete sa samom smrcu.   Hazari su ovde za novo zlo koje je veće od Jevreja koji su – po učenju vladike Nikolaja Velimirovića – najveće zlo na planeti Zemlji. Da su svojevremeno Hazari „produžili vek“ Vizantiji to nema smisla ni pominjati palanačkim umovima. Od kada se pojavila godine 2008. knjiga Dejana Lučića o Hazarima – sa spiskovima Hazara među Srbima – to ne prestaje. Jer Hazari su zlo budući da su svojevremeno na istorijskom „konkursu religija“ izabrali judaizam kao veru. Sudeći po odzivu na elektronskim „portalima“ stvar ipak nije sasvim budalasta. Treba pronaći nove neprijatelje, a to su Hazari ili neki novi „jevreji“ koji nisu semitskog porekla. Jesu sve to notorne bedastoće – ništa ovi palanački mislioci o Hazarima i ne znaju – ali u leksikonu mržnje i ovo mu dođe zgodno za upotrebu. Antisemitizam njima nije dovoljan i sada su pronašli Hazare – mržnja se nečim mora hraniti.
Prica o decku Leviju koji se spasao iz sekte podseti me na farmerke Levi Strauss koje su nama tinejdzerima davnih  godina predstavljale zivotnu zelju.
MNOGO BI SE MOGLO PISATI O JEVREJIMA. MNOGO ZANIMLJIV NAROD. ALI SEKTE NIKOM NISU DOBRA DONELE. ZATO SVAKO  IMA PRAVA DA VERUJE U STA GOD MISLI DA TREBA, ALI NIKO NEMA PRAVA DA POD OKRILJEM RELIGIJE POTCINJAVA I CINI ZLO DRUGIM LJUDIMA.