CETIRI VRSTE INTELIGENCIJE

 INTELIGENCIJA JE VRLO KOMPLEKSNA OBLAST NASEG MOZGA. I VEC SAM PISALA NIJE ISTO BITI PAMETAN I INTELIGENTAN. ZATO TREBA TACNO UTVRDITI STA JE INTELIGENCIJA I KOJE SU NJENE VRSTE KOJE NAS CINE ZAISTA PAMETNIJIM OD DRUGIH

.Definicija inteligencije je nastala od latinskih reči inter što znači “među” i legere u
prevodu “brati, skupljati”. Sklapanjem ova dva pojma i njegovim uopštavanjem dolazimo
do značenja - uviđati međuveze ili međuodnose u pojmovima sa kojima se susrećemo i
na osnovu kojih gradimo predstavu o svetu koji nas okružuje. Inteligencija predstavlja
jednu od najispoljenijih dimenzija ličnosti pomoću koje se mere individualne razlike.
Tokom istraživanja ovog pojma postojale su dileme da li je inteligencija sposobnost
rešavanja novih problema i snalaženje u novonastalim situacijama ili je to sposobnost
apstraktnog razmišljanja, razumevanja uzroka i posledica nekog problema, sposobnost
razlikovanja bitnog od nebitnog, sposobnost učenja i prilogođavanja nekom zadatom
cilju. Dok su neki inteligenciju videli i kao sposobnost lakog i brzog učenja i sticanja
novih sposobnosti. 

Kada se pomene inteligencija, svi prvo pomisle na dobru logiku, brzo računanje i generalno, talenat za matematiku. Ali, to je vrlo usko razmišljanje jer postoji više tipova inteligencije. Prema psiholozima, ukupno četiri.

1) Kvocijent inteligencije (IQ)

2) Emocionalni kvocijent (EQ)

3) Socijalni kvocijent (SQ)

i četvrti o kom se najmanje govori a koji je teško prevodiv na srpski jezik:

4) Kvocijent “nedaća” (AQ)

Kvocijent inteligencije (IQ) meri nivo razumevanja. On vam je potreban da biste rešavali matematičke zadatke, pamtili stvari i prisećali se naučenih lekcija (na primer u školi ili na fakultetu).

Emocionalni kvocijent (EQ)meri sposobnost da održite dobre odnose sa ljudima koji vas okružuju, da budete tačni, odgovorni, iskreni, da poštujete tuđe (ali i svoje) granice, da budete skromni, otvoreni i uviđavni prema drugima. On je visok kod osoba koje imaju razvijenu empatiju i osećaj za tuđe potrebe i emocije, koliko i za svoje.

Socijalni kvocijent (SQ) zapravo meri društvene veštine i sposobnost da izgradite prijateljstva i da ih kroz vreme održite i sačuvate.

Ako vaše dete ima visok EQ i SQ, veća je šansa da će postići veće i bolje stvari u životu, nego neko s višim IQ, ali ne tako visokim EQ i SQ. Pa opet, uprkos tome, većina škola fokusira se na poboljšanje nivoa IQ dok su EQ i SQ prilično zapostavljeni.

Osoba sa visokim IQ može vrlo lako biti zaposlena niže u hijerarhiji od osoba sa višim EQ i SQ, čak i ako imaju prosečan IQ.

EQ predstavlja karakter, dok je SQ harizma koju osoba nosi u sebi.

Ali, ne smemo da zaboravimo ni četvrti “novi” tip inteligencije:

Kvocijent nedaća (AQ) meri sposobnost osobe da se izbori i sa teškim situacijama u životu i da izađe iz nevolja bez gubljenja entuzijazma, zdravog razuma.

Kada se osoba suoči sa problemima, AQ koji određuje ko će odustati, ko će možda napustiti porodicu, a ko čak izvršiti samoubistvo jer ne može da se bori.

Zato, roditelji, molim vas – radite sa svojom decom na stvarima koje nisu samo razvoj akademskih veština. Trebalo bi da ih naučite da manuelni rad nije nikakva kazna niti balast, da vole sport i umetnost.

Dok tako naporno radite na razvoju njihovog IQ, ne zaboravite EQ, SQ i AQ. Vaš je zadatak da deca, osim matematike i dobre memorije, imaju i sposobnost da mnoge stvari rade nezavisno od svojih roditelja.

Ili, ukratko – ne spremajte put za svoju decu. Umesto toga, spremite decu za put.

Još jedna stavka koja je mučila psihologe bila je šta utiče na razvoj inteligencije.
Vremenom su razvijene teorije da je jednim delom zaslužan nasledni faktor, ali ne ono
što smo samo genetskim materijalom dobili od roditelja već i sve ono što su nam oni
tokom odrastanja pružali u intelektualnom smislu.I kao drugi deo, takođe veoma značajan, su faktori sredine u kojoj živimo i koji su kao
druga polovina uticaja veoma značajni pogotovo u periodima odrastanja kada sredina
ima veći uticaj na nas (škola, društvo...). Precizna procena koji je od ova dva faktora jači,
nije moguće odrediti.
Ali ono što se sigurno zna je da ova dva faktora deluju kumulativno i da bilo koji od njih
ne može da odigra presudnu ulogu u odnosu na drugi (ni najpovoljnija sredina ne može
od osobe sa deficitom inteligencije da stvori čoveka natprosečne inteligencije).
Inteligencija se mnogo brže razvija u prvim godinama života kada spoznajemo svet (i
njegove sastavne elemente). Razvoj inteligencije se završava sa stupanjem u zrelu dob
(18-25 godine života), a kasnije se samo obogaćuje obim znanja.
Kako merimo inteligenciju?
U procenjivanju inteligencije se uzima u obzir više sposobnosti, s obzirom na to da je
inteligencija veoma kompleksna psihološka funkcija. I oko ovog je, takođe, bilo rasprave
među psiholozima te se kalkulisalo oko raznih mogućnosti. Današnja psihologija priznaje
dva faktora. Gfaktor - opšta sposobnost ličnosti tj. generalni faktor i S faktor – faktor
specifičnih sposobnosti tj. specifični faktori. Na ovaj način se izbegava da se pomoću
jedne osobine i manjka svih ostalih odredi stepen inteligencije koji ne bi odražavao
realnu sliku. Shodno tome bitno je uključiti sve bitne faktore (kao što su svest, opažanje,
mišljenje, pamćenje) i tada govorimo o prosečnoj inteligenciji sa eventualnom posebnom
nadarenošću za neku određenu sposobnost.
Kliničko testiranje inteligencije predstavlja grubu procenu psihologa o intelektualnoj
razvijenosti pojedinca. Zasniva se na proceni raznih sposobnosti - bogatstvu rečnika,
razumevanju apstraktnih pojmova, sposobnosti razlikovanja bitnog od nebitnog, nivou
školskog i opšteg znanja u odnosu na edukaciju i sredinu iz koje potiče, sposobnost
rasuđivanja i drugo.
Inteligencija se meri i posredstvom testova koji je prilagođen godinama ispitanika, a
rezultati predstavljaju koeficijent inteligencije tj. IQ. Ovakve testove mogu sprovoditi
samo stručna lica.
Koeficijent inteligencije (količnik inteligencije, kvocijent inteligencije, IQ) je numerički
prikaz stepena razvijenosti inteligencije tj. predstavlja razliku između mentalnog i
kalendarskog uzrasta. Izračunava se po formuli: MENTALNI UZRAST KROZ KALENDARSKI UZRAST PUTA 100.Kod odraslih ljudi koeficijent inteligencije ne zavisi više toliko od uzrasta, već predstavlja
meru relativne razvijenosti inteligencije pojedinca unutar polja koje se ispituje i za koju je
test standardizovan. Za odrasle, vrednost IQ-a se predstavlja na Gausovoj krivoj sa
središnjom vrednošću (prosečnim IQ-om) od 100 i standardnom devijacijom od 15 ili 16.
U zavisnosti od rezultata testa i vrednosti IQ-a, visina inteligencije se može podeliti na:
• Visoko natprosečna inteligencija (potencijalni geniji, IQ viši od 140)
• Natprosečna inteligencija (IQ između 111-120)
• Prosečna inteligencija (IQ je između 90-110)
• Ispod prosečna inteligencija (IQ je između 70-89)
Vrednosti inteligencije ispod 70, u zavisnosti od uzroka deficita (tj. nastalim od rođenja ili
stečenim kasnije), predstavlja mentalnu retardaciju (oligofrenija, duševna-mentalna
zaostalost, slaboumnost), koja se dalje deli:
• Laka duševna zaostalost ili debilnost (IQ je između 50-69)
• Umerena duševna zaostalost ili lakša imbecilnost (IQ je između 35-49)
• Teška duševna zaostalost (IQ je između 20-34)
• Duboka duševna zaostalost ili idiotija (IQ je ispod 20)
Osobe koje imaju IQ 148 ili veći mogu postati članovi Mense, međunarodne organizacije
koja okuplja natprosečno inteligentne ljude. Ljudi sa ovim koeficijentom inteligencije
spadaju u 2% najinteligentnijih ljudi na svetu. 

Zabluda u kojoj živi veliki broj ljudi je mešanje načitanosti i obrazovanja sa inteligencijom. To što je neko završio fakultet ili pročitao na stotine knjiga ne znači nužno da je i inteligentan i da može dobro i brzo da se snađe u nepoznatoj situaciji. Postoje velike razlike između pameti dobijene obrazovanjem i čitanjem knjiga i urođene inteligencije i ogledaju se u sledećim karakteristikama:Albert Ajnštajn je znao da kaže da „svaka budala može da zna, ali poenta je da se nešto razume“. Jedno je naučiti napamet, recimo, hemijsku formulu za nešto i znati kako tim putem doći do određene reakcije, sasvim je drugo razumeti šta se zaista dogodilo.

Prepoznavanje određenih stvari uglavnom je površno i vezano za posmatranje i pamćenje. Međutim, razumevanje je nešto mnogo dublje, prirodna radoznalost koja nastoji da objasni razlog.

Inteligencija je ono što je podsticalo velike umove da dođu do genijalnih otkrića. Sledili su tragove, bili znatiželjni, razmišljali i povezivali. Istraživali su nove mogućnosti i bili hrabri da istraže ono što su mnogi smatrali nemogućim. I uspevali su.

Izolovano razmišljanje o određenim činjenicama je, moglo bi se reći, beskorisno trošenje vremena. Ali, spajanje tih činjenica da bi se stvorila veća slika odraz je inteligencije. Na primer, povećanje kiselosti okeana negativno utieče na stvaranje korala i formiranje njihovih kostura. To je široko sagledavanje ili spajanje više detalja u smislenu sliku određene situacije.

Dakle, znati sam detalj da su okeani sve kiseliji i nije nešto preterano korisno, ali sagledavanje posledica i razmišljanje kako to utiče na eko sistem je već nešto sasvim drugo.

Ljudi visoke inteligencije doživljavaju određeni detalj kao deo velike slagalice, pa traže drugi deo, zatim treći… sve dok ne dobiju kompletnu sliku. Oni razumeju odnos između nekih stvarima, tu povezanost.Ljudi koje inteligencija nije preterano obdarila, ali su obrazovani i načitani imaju naviku da ne brinu preterano o stvarima koje su van njihovog suženog polja mišljenja.

Mnogi ljudi su u stanju da kvalitetno raspravljati i brane svoje stavove, ali ponekad to nikuda ne vodi osim svađi i porastu negativne energije. Katkad je bolje zaćutati, više slušati, popustiti i razrešiti neku situaciju svojom voljom, ako nastavak rasprave nema smisla, a inteligentan čovek to oseti i znaće kako je najbolje da odreaguje.

Ljudi koji su manje inteligentni, a koji su izuzetno obrazovani, mogu da imaju previše visoko mišljenje o sebi, kao da su „popili svu pamet ovoga sveta“ i kada raspravljaju, imaju snažnu potrebu da dokazuju da su u pravu.

Oni ne razmišljaju na način da se od svakoga može nešto naučiti, nezavisno od toga koliko je ko obrazovan i načitan ili nije. Oni ne mogu da razumeju da čovek može da bude veoma inteligentan, da široko sagledava stvari i zna sve i svašta iako možda školu nikada nije ni video.

Inteligentan čovek može da predvidi kako će njegovi postupci i reči uticati na drugog čoveka. To se može nazvati i empatijom, ali ta sposobnost je odraz inteligencije pojedinca i ne može da se nauči iz knjiga.

To je sposobnost poistovećivanja sa nekim i dobro shvatanje kako se taj čovek oseća, i zašto radi to što radi. Pa se na osnovu toga donose odluke koje su najbolje u određenoj situaciji. Ljudi koji tu sposobnost nemaju neće razumeti zašto njihove reči i postupci deluju na nekog na određeni način i izazivaju određene reakcije.

Kao što smo spomenuli, inteligentni ljudi nikada neće misliti da znaju sve i da su najpametniji na svetu.

Sokrat je govorio: „Najmudriji sam čovek jer znam da ništa ne znam“. Inteligenti pojedinci su svesni svojih granica, spremni su da priznaju da nešto ne znaju i da saslušaju druge kako bi nešto naučili od njih.

Punjenje glave mnoštvom informacija karakteristika je ljudi koji veruju da su veoma inteligentni, a zapravo su samo dobro obrazovani i načitani. Oni teško priznaju da je neko drugi u pravu, a da oni greše, upravo zato što su ograničeni u načinu razmišljanja. Prema definiciji inteligencija dolazi od latinske riječi intelligere te znači moć shvaćanja, razumjevanje ili poimanje te se odnosi na mislilačke ljudske sposobnosti. Inteligencija je uređena sposobnost koje je genetski predisponirana no može se i dodatno razviti. Kvocijent inteligencije pokazuje kako brzo možemo nešto shvatiti i prilagoditi svoje ponašanje određenoj situaciji. Visoki kvocijent inteligencije ne znači nužno da ćemo biti i pametni.

Pamet je sposobnost da koristimo inteligenciju, znanje i iskustvo zajedno kako bi se snašli i prilagodili određenim situacijama. Inteligencija je čista i kristalno tvrda sposobnost koja je uvijek ista. Koliko god puta rješavali neke IQ testove, rezultati su obično jako slični. No pamet se može razlikovati od situacije do situacije. Netko je izuzetno pametan kada je u okolini u kojoj je doma i u kojoj se dobro snalazi, npr laboratorij no kada tu osobu stavite u totalno drugačiju okolinu ispadaju totalne budale i njihova pamet kao da ne postoji.

Inteligencija će vam pomoći da i u totalno novoj situaciji shvatite neke ključne informacije i pojave, ali kako koristiti te spoznaje je stvar pameti.

Pamet je umješnost u korištenju inteligencije, kako svoje tako i tuđe. Inteligencija je sposobnost primijećivanja i absorpcije određene informacije. Sposobnost da koristite informaciju koju ste upravo dobili u kombinaciji s onim što već znate je pamet.

Pamet uvelike može ovisiti i predodžbama i obrazovanju, s tim da se pod obrazovanje ne misli nužno na ono školskog tipa i iz čitanja knjiga, nego i iz tzv životne škole. Ima ljudi koji pročitali ogromni broj knjiga a da ih ne čni pametnim, no čini ih načitanima.

Neki kažu da je glup onaj koji postavlja glupa pitanja, no što je to točno glupo pitanje? Da li su glupa pitanja ona koja traže odgovor koji potvrđuju našu glupost ili pamet? Da li su pametni odgovori oni kojima pobuđujemo aplauz i divljenje drugih ili oni koji čine ovaj svijet drugačijim, koja pokazuju iskrenu empatiju za patnju drugoga, za radost svih? Predrasude nekih ljudi koji se nalaze u situaciji u kojoj su iskustveno doma mogu uzrokovati da pitanja osoe koja je tek došla budu glupa. Kad god ste u novoj situaciji vaša pitanja izgledaju glupo onome tko je u toj situaciji iskusan. Kao što je vama glupo pitanje u situaciji koja je vama svakodnevnica. Ukratko nema glupih pitanja.

No postoji jednostavna definicija pameti: Kad naučiš ne postavljati glupa pitanja, tada si pametan.

To ne znači da ne smijete pitati, nego ako se nalazite u novo situciji, prvo dosta promatrajte i pustite vašoj inteligenciji da povezuje informacije koje vidite i čujete. Za početak ne upadajte sa pitanjima o temama o kojima ne znate ništa. Kada vaša inteligencija shvati dovoljno i dobije dovoljno informacija, tada će pamet smisliti pitanja koja će vam dati još informacija, ali ta pitanja neće biti naivna i glupa, nego na mjestu.

Pametan ne mora biti inteligentan, a inteligentan će se uvijek znati prikazati pametnim.

BILI PAMETNI ILI INTELIGENTNI SVAKAKO VAS JE ZAINTRIGIRAO OVAJ TEKST KAO I GOMILE RAZLICITIH TESTOVA ZA INTELIGENCIJU TO JEST NJEN KOEFICIJENT. NEMOJTE SE ZANOSITI TIM TESTOVIMA. DOVOLJNO JE DA OTVORITE UM I VIDITE SIRI KONTEKST VECINE SLIKA. TADA STE VEOMA PAMETNA I INTELIGENTNA OSOBA.

VREME ZA PREDVIDJANJA VEC POCINJE

DECEMBAR I JANUAR SU KAO NEKI MESECI KAD SE BAVIMO PREDVIDJANJIMA TO JEST DOGADJAJIMA KOJA CE SE DESITI U BUDUCNOSTI,  A STO NE BI MOGLI DA POCNEMO I OD SADA, 

Naučnici već dugo plaše ceo svet početkom druge demografske tranzicije. Ovaj teorijski model predviđa da će u bliskoj budućnosti ukupan natalitet na planeti pasti ispod nivoa prirodne reprodukcije stanovništva. Zapravo, u razvijenim zemljama to se desilo davno, a sada samo siromašne zemlje trećeg sveta obezbeđuju rast svetske populacije. A natalitet stalno raste samo u nekim zemljama tropske Afrike.

Istovremeno, sve više dolazi do izražaja još jedan trend – povećanje životnog veka stanovništva. Dakle, starosna ravnoteža uveliko varira. Prema projekcijama UN-a, do 2050. godine svaka šesta osoba na svetu biće starija od 65 godina. Kakav će to uticaj imati na svakodnevni život, koordinator ruskog Udruženja futurologa Konstantin Frumkin govori za Komsomolsku pravdu.

Posledice velike promene starosti biće globalne i uticaće na sve aspekte naših života, siguran je stručnjak. Pre svega, treba očekivati naglo povećanje nivoa automatizacije proizvodnje. Na kraju krajeva, čovečanstvu preti nedostatak radne snage: nedostajaće kvalifikovanih inženjera i jednostavnih čistača sa krpom.

– Krajem dvadesetog veka robotizacija je uglavnom namerno obustavljena. Tada su u svetsku ekonomiju uključene ogromne mase jeftine radne snage iz Kine i drugih azijskih zemalja. I potreba za robotima je nestala. Ali sada se i sama Kina suočava sa perspektivom demografske krize. A sa ekonomskim rastom, tamošnja radna snaga nije više tako jeftina, kaže Frumkin.

Promeniće se i sama struktura privrede. U narednim decenijama povećaće se udeo starijih potrošača, pa će se povećati i uloga medicine, ali i usluga za starije. Starački domovi mogu postati nove „zlatne žile“, ali će broj vrtića morati da se smanji. Dobra vest je da povećanjem ulaganja u zdravstvenu zaštitu mogu biti mogući pomaci u lečenju mnogih bolesti.

Neki naučnici predviđaju bum virtuelne stvarnosti za starije. Uz pomoć ovakvih usluga, ljudi koji pate od zdravstvenih problema moći će da vode "pun digitalni život" bez napuštanja sobe, putovanja, zabave i stručnih saveta.

Robo-unuci

Da biste razumeli kakva nas budućnost čeka, pogledajte samo Japan - najstariju zemlju na svetu. Ovde je više od četvrtine svih stanovnika prešlo granicu od 65 godina. Zemlja izlazećeg sunca nudi puni paket visokotehnoloških usluga za svoje penzionere. Tu su i robotske medicinske sestre koje ne samo da mogu da budu sagovornici, već su spremne i da zamene živu medicinsku sestru. „Komče gvožđa” su u stanju da prebace pacijenta iz kreveta u invalidska kolica, održe razgovor i po potrebi pozovu lekare.

A koncern Tojota je razvio dete robota za one starije koji nemaju rođake, ali ipak žele da čuvaju svoju „unuku“. Prisustvo „lutke“ može da ulepša usamljenost starijih, jer robot ima dobar rečnik za razgovor i čak može „prepoznati“ svoje najmilije.

Takvi roboti još nisu jeftini i ne mogu ih svi priuštiti. Istina, kako veruju mnogi futurolozi, u bliskoj budućnosti sve će biti obrnuto: visokotehnološke „spravice“ će postati deo siromašnih. Ali za bogate ljude biće dostupna zaista ekskluzivna usluga - komunikacija sa živom osobom. Bilo da je to medicinska sestra, doktor ili psiholog.

Novo vreme-novi heroji

- Kulturu čekaju velike promene - promeniće se njen centralni karakter. Ranije je, na primer, u centru književnosti ili bioskopa, gotovo uvek bio čovek u cvetu života, koji je bio okružen sporednim likovima – starcima, ženama, decom. U drugoj polovini 20. veka tinejdžeri i mladi stavljeni su u centar kulture – bilo je moderno pripadati ovoj starosnoj grupi, čak su i stari pokušavali da pokažu da su još „mladi i aktivni“. Omladinski modni stil osvojio je obožavatelje čak i među milijarderima. Ali u filmovima i knjigama budućnosti fokus će se pomeriti na starije ljude, podelio je Frumkin svoje prognoze.

Uopšte, spremite se da gledate filmove o ljubavi „Balzakovog doba” umesto studentskih komedija, a avanturističke drame o pletenju i putovanjima u drogerije kao da zamenjuju romane o eksperimentima sa alkoholom i drogom.

Manje telesnih zadovoljstava

Prema Konstantinu Frumkinu, u svetu koji stari, promeniće se pogled ljudi na čak i rodne odnose. Sada svi pokušavaju da iskoriste seksualnost, uključujući i oglašavanje proizvoda. Ali šta ako će velika većina potencijalnih poslovnih kupaca već biti malo zainteresovana za telesna zadovoljstva i sve više će razmišljati o duhovnoj intimnosti?

– Inače, prema poslednjim istraživanjima javnog mnjenja, i današnja omladina je primetno manje zainteresovana za seks nego generacija njihovih roditelja. Na primer, jedna od osam osoba u Velikoj Britaniji izgubi nevinost nakon 26 godina. Mislim da je to u velikoj meri posledica pristupa ogromnom spektru virtuelne zabave, kao što su društvene mreže i kompjuterske igrice, – kaže Frumkin.

Da li je čudo što su sa ovakvim uvodnim natalitetima u najprosperitetnijim zemljama sveta u slobodnom padu?

Starenje stanovništva, međutim, ima jednu neprijatnu posledicu: po svemu sudeći, biće potrebno ići na posao do kraja. Ni bogate zemlje neće moći da se izbore sa situacijom kada će po zaposlenom biti 2-3 penzionera (a ima još dece, neradnih žena koje takođe treba obezbediti!).

Futurolog Frumkin sugeriše da će penzije u sadašnjem obliku biti ukinute pre kraja 21. veka. Međutim, verovatno je da će starije osobe zadržati određeni skup beneficija u naturi, kao što su besplatne obroke hrane ili prevoz. Inače, dugoročno gledano, to može pomoći stabilizaciji nataliteta. Ljudi će početi da imaju više dece, samo da bi dobili garanciju blagostanja u starosti.Za samo tri generacije, više od dvije trećine ljudskog roda moglo bi postati suvišno na tržištu rada.

Razvoj tehnologije dovest će do stvaranja naprednih robota, koji će biti sposobno nadomjestiti ljude na brojnim radnim mjestima.

Budući će roboti imati vrhunske optičke, toplinske i druge senzore i složene motoričke sustave.

S njima će moći obavljati većinu manualnih poslova za koje je danas zadužena ljudska radna snaga. 

Istraživanje čije su rezultate nedavno objavili stručnjaci s Oksfordskog sveučilišta zaključilo je da bi 47% današnjih poslova već do 2033. moglo biti prepušteno robotima i drugim automatiziranim uređajima.

Iz ovog proizlazi da će milijarde ljudi biti nezaposleno, bilo da će dobiti otkaz, bilo da nikad neće ni naći posao, jer će poslodavcima biti isplativije "angažirati" strojeve.

Održavanje strojeva koštat će kapitaliste mnogo manje od plaća i doprinosa za socijalno osiguranje koje potražuju radnici od krvi i mesa.

Ako dođe do toga, poduzetnici sigurno neće ovu uštedu usmjeriti u fondove za nezaposlene.

Kapitalisti i danas ostvaruju ogromne legalne i ilegalne profite, no umjesto da se odreknu dijela bogatstva u korist siromašnih, prebacuju ga u offshore zone, daleko izvan domašaja poreznih organa.

U poreznim oazama danas je pohranjeno između 21 i 32 tisuće milijardi dolara, a posredstvom svojih plaćenika – političara – bogataška elita svakodnevno pritišće parlamente da bi se izborili za još niže porezne stope.Prema procjeni znanstvenika, prije kraja ovog stoljeća čovjekoliki će roboti preuzeti gotovo sve tradicionalne poslove, uključujući poljoprivredu, građevinarstvo, tvorničku proizvodnju, brojne uslužne djelatnosti, gašenje požara, a  vjerojatno i dio policijskih i vojnih zadataka.

Bespilotne letjelice već danas daju naslutiti za što će vojna tehnologija uskoro biti sposobna, a film RoboCop još je prije 25 godina ukazao na budući profil policijskih agenata.

Čovjekoliki roboti – androidi – bit će konstruirani tako da po svemu podsjećaju na ljude, samo što će poslodavcima biti mnogo jeftiniji.

Bit će visoki 175-180 centimetara, imat će dvije ruke, dvije noge i glavu sa senzorima za vid, sluh i njuh, a u utrobi će skrivati računala višestruko moćnija od onih s kojima se danas služe vladine ustanove razvijenih zemalja.

Roboti će obrađivati zemlju, saditi i brati usjeve, vaditi rudu, hraniti perad i stoku, prati prozore, čistiti prostorije, ličiti zidove, krojiti odjeću, obrađivati sirovine, raditi na pokretnoj traci, montirati složene proizvode, upravljati vozilima i voditi ratove.

Ukratko, obavljat će sve poslove koji podrazumijevaju rutinu i ponavljanje, a ne zahtijevaju kreativnost i inovativnost.

U takvim okolnostima, poduzetnička klasa – kapitalisti – neće imati nikakve koristi od ljudskih radnika, koje danas zapošljavaju i plaćaju samo zato što bez njih ne mogu.

Velik dio svjetske populacije postat će višak, osim ako u međuvremenu planetarni vladari ne smisle način da obuzdaju daljnje razmnožavanje ljudske rase.

"Najhumaniji" način kontroliranja brojnosti čovječanstva je zakonsko ograničenje broja novorođene djece na jedno po obitelji.

Nažalost, primjer Kine pokazuje da takvo ograničenje u sprezi s tehnologijom ranog otkrivanja spola djeteta dovodi do pokolja ženskih fetusa.

U tradicionalnoj sredini kao što je Kina, žene izvode pobačaj otkriju li da nose curicu, tako da bi ono jedino dijete koje rode bilo muško.

Manje humani način depopulacije planeta jest izazivanje neplodnosti.

Globalna svjetska elita već provodi ovu nakanu putem GMO hrane i podmetanjem žive u cjepiva, što dovodi do neplodnosti i spontanih pobačaja.

Najagresivnija metoda smanjenja populacije jest direktno ubijanje uz pomoć biološkog ili nuklearnog oružja.

Američka vojska već je razvila biološko oružje četvrtog stupnja, koje ubija 98% onih koji budu njime zahvaćeni.

Nuklearno oružje nisu samo rakete s nuklearnim glavama, nego i nuklearne elektrane, koje je moguće sabotirati i uzrokovati katastrofu poput one koja je poharala ukrajinski Černobilj i okolno područje. U ovom mračnom scenariju, samo će intelektualno nadareni pojedinci imati mogućnost dobiti zaposlenje: oni koji budu dovoljno domišljati, snalažljivi i kreativni da kapitalistima mogu donijeti ono što ne mogu dobiti od robota.

Jedini kojima će nedodirljivi vladari dopustiti da žive bit će oni koji su u stanju razvijati nove računalne programe, unapređivati tehnologiju, stvarati umjetnička djela, pružati psihološku potporu i donositi strateške odluke.

Primjerice, liječnička profesija neće iščeznuti, ali će velik dio posla biti prepušten strojevima za dijagnostiku i operativne zahvate.

Liječnička će se uloga svesti na odlučivanje što će i kada poduzeti njegov robotski "pomoćnik".

Vojnici i policajci također će biti stratezi koji iz pozadine upravljaju vojskama strojeva opremljenih fantastično jakim računalnim programima i najubojitijim oružjem.

Da bi kirurzi, vojnici ili policajci mogli donositi odluke od kojih će njihovi nalogodavci – globalna elita – imati koristi, morat će biti visoko inteligentni i vrhunski obrazovani.

Tko ne bude zadovoljio te kriterije bit će građanin trećeg reda, ako mu uopće bude dopušteno da postoji.

Jedini način povećavanja svojih izgleda da ubuduće budete potrebni vladarima planeta jest ulaganje u svoje obrazovanje i obrazovanje svog potomstva.

Usvajajte znanja i vještine koje roboti neće posjedovati ni za 40 ili 50 godina.

Svakodnevno radite na kreativnosti, originalnosti, inovativnosti i komunikativnosti, a iste vrijednosti prenosite na djecu i unuke. Umjetna inteligencija, budemo li imali sreće, nikad neće posjedovati te kvalitete.

ETO NAMA RAZMISLJANJA. STO POZITIVNOG STO NEGATIVNOG. BUDUCNOST CE DOCI MNOGO PRE NEGO STO I MISLIMO I ZELIMO. ALI STA JE TU JE. CETVRTU INDUSTRIJSKU REVOLUCIJU NE MOZE NISTA ZAUSTAVITI. PA SRECNO NAM BILO!
   

ONO KAD SI ZIV SAHRANJEN

 POSLE BIZARNOG TRENDA JOS BIZARNIJI. KOLIKO SMO SPREMNI DA MISLIMO O SMRTI I TO NASOJ SOPSTVENOJ POSTOJE POSTOJE NA HILJADE TEKSTOVA. TESKO SE SUOCAVAMO SA NASOM SMRTNOSCU. OSIM LJUDI KOJI SU OTVORILI UM I ZNAJU DA POSLE OVOG POSTOJI I DRUGI ZIVOT U NEKOM DRUGOM PARALELNOM SVETU. NARAVNO VECINA  LJUDI SMATRA DA JE SMRT NESTO KONACNO. STO ONA NA NEKI NACIN I JESTE. JER NASE 'ODELO' ZA DUSU  ( NASE TELO).NESTAJE UMIRANJEM. PA EVIO PRICA O OVOM BAS BIZARNOM TRENDU.

Današnjica donosi brojne neobične trendove, od kojih su mnogi bizarni, morbidni i neprihvatljivi. Nedavno smo imali prilike da vidimo kako su žene počele da slave rođendane koji liče na sahrane, a sada iz sveta dolazi najnovija vest: možete da prisustvujete sopstvenoj sahrani. To znači da ukoliko želite, možete da budete živi zakopani, a za to treba da platite neverovatnih 57.800 evra!

Ovu uslugu nudi jedna ruska kompanija, a njen osnivač obećava kupcima da će na taj način okusiti svoje "psihičke sposobnosti", kao i da će naučiti da se izbore sa svojim strahovima ili anksioznošću. Pobedu nad tim im omogućava sopstvena sahrana, a u rezultat će se uveriti odmah nakon otkopavanja, piše Mondo.

Iako ova usluga deluje nezamislivo milionima ljudi širom sveta, koji se uzaludno pitaju ko može i želi ovako nešto sebi da priušti, ruska kompanija je naziva "pravim simbolom borbe za sebe i svoju srećnu budućnost". Osnivačica kompanije je ovaj poduhvat najavio na Instagramu, a usluga se nudi kroz dva paketa.

- Postoji mogućnost da će nakon ove procedure (klijent) otkriti nove talente, psihičke sposobnosti ili videti uspeh u poslu - rekla je osnivačica startapa Jekaterina Preobraženskaja za radio stanicu Govorit Moskva.

Ukoliko sami sebi želite da organizujete poslednji rastanak, možete da izaberete paket "onlajn sahrana" koji košta oko 15.000 evra, a za cilj ima "terapiju protiv stresa, strahova i anksioznosti". Drugi paket se zove "potpuno sahranjivanje" koje podrazumeva da se kupci zakopaju živi na sat vremena. Ovaj paket mora da sadrži "obavezno oživljavanje" koje bi, kako kompanija navodi, trebalo da "obnovi čovekovu želju za životom".

- Ova procedura će vam omogućiti da procenite svoj život i zavolite ga, razumete svoju misiju i otključate svoj potencijal - rekla je Preobraženskaja za Govorit Moskva.

 

Činjenica je postoji sve više naučnih dokaza o tome kako se ljudi ponašaju kada vide da im se bliži kraj: šta najčešće izgovaraju, kakvi su im snovi, a nedavno je otkriveno i da se smrt povezuje sa plavom bojom, a ne crnom kako se dugo verovalo.

Ipak, šta se dešava sa dušom 40 dana posle smrti, šta taj datum znači za dušu pokojnika i njegove najmilije? To je važan period koji se često javlja u biblijskoj istoriji: prorok Mojsije je postio 40 dana pre nego što je primio ploče Božjeg zakona, dok je izraelski narod lutao pustinjom 40 godina pre nego što je došao u obećanu zemlju.

Prema pravoslavnoj tradiciji, nakon smrti, duša osobe ne odlazi odmah u raj ili pakao. Tri dana posle smrti duša je pored tela. Tek trećeg dana anđeo čuvar uzima dušu osobe i pokazuje joj nebesko prebivalište. Ovo vreme neće dugo trajati, samo do devetog dana, kada se duša čoveka pojavi pred Bogom, a taj susret može biti težak za pokojnika.

Međutim, da li se duh pokojnika zadržava 40 dana posle smrti, kao što je to narodno verovanje? Ruski naučnik Petar Petrovič Garjajev je eksperimentisao laserom promenljivog vizuelnog spektra i svetlosti, koja je prodirala kroz vakumsku komoru, a počela je da se oblikuje po uzorku DNK koji je bio unutra. Ponovio je eksperiment sa DNK, ali svetlost je ponovo zadržala oblik.

Danas je to poznato kao DNK fantom efekat koji je ostao misterija. Spektrometar, za koji su naučnici mislili da je neispravan, registrovao je "fantome" tokom 40 dana.

"Ispostavilo se da je naš molekul DNK antena, jer sadrži atome metala koji služe kao neka vrsta prijemnika koji je usmeren prema kosmosu, odakle prima neke upravljačke kosmičke informacije. Postoji jednostavan eksperiment sa ikrom žabe, kada se stavi u komoru od 80 odsto nikla i gvožđa, gde postoje svi uslovi za normalan razvoj ćelije sa jednim izuzetkom - nema spoljašnjeg elektromagnetnog okruženja. U tom nenormalnom elektromagnetnom okruženju embrioni se pretvaraju u čudovišta i niko od njih i ne dođe do stadijuma žabe", otkrio je ruski naučnik.

Kako je objasnio, on smatra da DNK generiše radio talase i laserske zrake koji grade informacione holograme.DNK je dugačak 500 milijardi kilometara, a u njemu su upisani svi podaci o nama: od dlake, boje očiju, do emocija i bolesti.

Austrijski naučnici su 1997. dokazali da se foton može prenositi sa jednog mesta na drugo, uz očuvanje informacije.

"Oni su veoma jasno pokazali da foton može da se teleportuje, a naša DNK, naši hromozimi, rade na principu fotona. To znači da naše ćelije komuniciraju jedna sa drugom beskonačnom brzinom. Ukratko, koncept vremena tamo nestaje", tvrdi profesor Garjajev.

S druge strane, verovanja u narodu kažu da molitve voljenih pomažu duši da prođe kroz teška iskušenja koja traju od 9 do 40 dana nakon smrti zato što se smatra da će ovek tokom života možda odgovarati za grehe koje je počinio, ali se neće baš za sve pokajati. Da bi se odala počast dobrim delima koje je osoba počinila tokom svog života, organizuje se komemoracija, na kojoj se rođaci pokojnika mogu setiti dobrih dela čoveka, dok pronalaze reči utehe jedne za druge.Dr Majkl Njutn je psiholog, koji je specijalizovao hipnoterapiju. On je ubrzo otkrio da može da vrati ljude toliko unazad da se oni sete stvari koje se nisu dogodile u ovom životu, već između života!

On je svoje slučajeve opisao u knjizi „Putovanje i sudbina duše“. Iznenađujuće je da su svi subjekti rekli iste stvari. Predstavljamo vam sedam stvari koje nas očekuju posle smrti:


1) Život prolazi pred očima

Veoma čest fenomen kod ljudi koji umiru jeste da vide kako im čitav život prolazi pred očima. Mozak ubrzano prelistava sve uspomene pre nego što se duša odvoji od tela.


2) Možemo videti svoje telo

Mnogi ljudi vide svoje fizičko telo u trenutku kada se svest odvaja od fizičkog. Međutim, to nije nešto zbog čega se treba uplašiti jer je to sasvim prirodna stvar.


3) Svetlo

Ljudi uvek navode da vide svetlo kada umiru. Svetlo se pojavljuje u daljini i polako ih povlači ka sebi kao magnetom. Svetlo sa sobom uvek nosi osećaj ljubavi i mira. To je prelazna faza na putu ka spiritualnom svetu.
okom hipnozom.

 

4) Vidimo mrtve rođake

Čim uđemo u spiritualni svet kroz svetlo, pozdraviće nas naši voljeni. To ne moraju biti samo rođaci iz ovog života, već i iz ranijih života.

Važno je napomenuti da će duše izgledati onako kako su izgledale u fizičkom obliku kako bi stvorile osećaj bliskosti. Duše inače ne moraju da izgledaju onako kako su izgledale za života. Telo je samo telo. Duša je bezoblična, ali može da preuzme različite oblike u različite svrhe. Priča se da napredne duše koje su živele mnogo života ne pozdravlja niko jer one već razumeju šta je spiritualni svet i prošle su kroz to mnogo puta.


5) Anđeli čuvari/Spiritualni vodiči

Svako ima svog dodeljenog anđela čuvara ili spiritualnog vodiča. Kako god da ih zovemo, srešćemo se s njima u spiritualnom svetu i oni će nam omogućiti da se osećamo kao kod kuće. Međutim, ovo je takođe i vreme kada zabava prestaje. Nakon što iskusimo nebeske realme, dužnost zove. Vaš vodič je čitav život bio sa vama i želi da ga zajedno pregledate.


6) Pregled života

Sa svojim vodičem ćemo proći kroz sve što se desilo u našem životu. Možda ćemo videti neke stvari kojih se stidimo, ali to nije vreme za osudu. U pitanju je pregled i ono što duša treba da učini da bi se poboljšala. Tek nakon što pregledamo ceo život, možemo se dogovoriti sa vodičima da se vratimo na Zemlju i poradimo na određenim stvarima.
 
7) Ne želimo da se vratimo

Osetićemo tako snažnu količinu mira i ljubavi da nećemo hteti da se vratimo. Nećemo želeti da napustimo taj bezgranični, bezbedni svet bez bola i patnje.

Reinkarnacija nije obavezna. Možemo se dobrovoljno vratiti da pomognemo drugim dušama, možda ćemo se morati vratiti da bismo uravnotežili karmu, a možemo i odabrati da se vratimo kako bismo unapredili dušu i iskusili bogatstva života.

Nemojte zaboraviti da je ove stvari potvrdilo na hiljade ljudi.

Pored toga, postoje i ljudi koji su naveli mračne realme i demone poput onih u paklu. Iako dr Njutn nije zabeležio takve priče, mnogi ljudi sa iskustvom bliske smrti imali su veoma zastrašujuća iskustva koja su ih navela da žive bolje živote.

Glavno je da zapamtite da će sve biti u redu. Nema smrti, samo postoji prelaz. Ujedinićemo se sa onima koje volimo i iskusićemo magične realme. Očekuju nas mir, ljubav i vedrina.

DAKLE AKO PRESTANEMO VISE DA VOLIMO SVOJE TELO OD SEBE SAMIH (SVOJE DUSE) ONDA NAM SMRT NECE PREDSTAVLJATI TOLIKI PROBLEM I STVARATI NAM TOLIKI STRAH. BIZARNI TRENDOVI SU SVE PRISUTNIJI U NASEM DRUSTVU I TO JE VEC POSTALO VEOMA ZABRINJAVAJUCE. UZ PRICU O 'PROBI SAHRANE' POGLEDAJTE I MOJ BLOG O KRIOGENIZACIJI- OSTAVLJANJU SVOG TELA U TECNOM AZOTU DA BI 'OZIVELI' KAD PRONADJU LEK ZA BOLEST OD KOJE SMO UMRLI - VALJDA SE ODNOSI I NA STAROST! STRASNO!

 

MOZAK,SVETLOST,PROSVETLJENOST

 ZNAMO DA JE LJUDSKI MOZAK ZADUZEN ZA SVE NASE ZIVOTNE FUNKCIJE. NAJNOVIJA NAUCNA DOSTIGNUCA DIREKTNO POVEZUJU MOZAK I SVETLOST.PA DA VIDIMO

N.ekoliko nedavnih studija pokazale su da postoji određena povezanost sa našom razinom svijesti i svjetla koje donosi potpuno novo značenje pojmu ”prosvjetljenost”.Međutim, kao što ćete vidjeti, ove studije su pokazale neke nevjerovatne nalaze koji bi mogli imati više duboke, duhovne implikacije.

FENOMEN POSMATRAČA

Ova studija je provedena kako bi se saznalo viđe o onome što je poznato kao fenomen posmatrača jer se odnosi na radiologiju.Nešto što je bilo posmatrano prije je da kada su neke ćelije bile tretirane zračenjem, druge obližnje ćelije pokazale su znakove da su takođe pod uticajem zračenja.

Da bi se utvrdilo koliko je daleko fenomen dosegao, istraživači su zračili jednog štakora, a zatim stavili drugog štakora koji nije primio nikakvo zračenje.Kao što se ispostavilo, štakor koji nije bio emitiran uskoro je pokazivao znakove da je bio, dokazujući da taj fenomen posmatrača doseže izvan ćelija u jednom tijelu.

BIOPOTONI

Rezultat istraživanja bio je da naučnici vjeruju da neuroni u mozgu i ostatku tijela proizvode nešto što nazivaju biopotonima.To su fotoni koji su zapravo na vidljivom spektru, između ljubičaste i blizu infracrvene površine između 1300 i 200 nanometara.

To znači da postoje dobre šanse da naši mozgovi komuniciraju kroz svjetlost, kako u našim tijelima tako i u ostalima oko nas, a da to ne shvatamo.Ono što su naučnici otkrili jest da se u mozgovima štakora prenosi jedan biopoton po neuronu po minuti, ali u ljudskim umovima procjenjuje se da se preko jedne milijarde biopotona prenose svake sekunde.

SVJESNOST I SVJETLOi

Cnjenica da postoji veza s većom svjesnošću i veći broj biopotona koji se rpenose doveli su mnoge da se pitaju postoji li istina da su ljudi koji su postigli višu razinu svijesti doista ”prosvjetljeni” i da proizvode više svjetla od drugih ljudi.

Postoje neke drevne religije i tekstovi koji prikazuju prosvijetljene pojedince kao da imaju krug svjetlosti oko glave.Ti sakralni pojedinci su viđeni u drevnoj Grčkoj i Rimu i naukama katolicizma, budizma, hinduizma i islama.Rečeno je da rade na višoj razini svijesti od normalnih ljudi.

TIJELO I DUH

Nešto što naučnici ne razmatraju previše blisko jest implikacija da naš duh i svijest nisu posve sadržani u našim fizičkim tijelima.Uostalom, svjetlo koje se proizvodi može napustiti naše tijelo i biti pokupljena od strane drugih.To se dodatno objašnjava svantnim zagušenjem, fenomenom u kojem će dva zapletena protona reagovati na isti način čak i ako su daleko jedan od drugog.

Jedna stvar koja se vidi s kvantnim zapletenjem je da kada se posmatra jedan proton, to je u određenom stanju.Zatim, kada se posmatra drugi, on je takođe u istom stanju.Moguće je da je sam čin posmatranja ono što uzrokuje druge da preuzmu isto stanje jer biopotoni u našoj svijesti komuniciraju s njim bez našeg znanja.

Iako je nemoguće izvesti konkretne zaključke o ovome, već postoje doista uzbudljive stvari koje se događaju u naučnoj zajednici koja bi mogla imati neke vrlo duhovne implikacije o tome kako funkcioniše naša svijest, pa čak i ono što nas čini svjesnim.

USPRKOS SVOM PROSVETLJENU KOME JE COVEK KADAR ON IPAK:

 

 21 vek, napredna civilizacija, četvrta tehnološka revolucija. Hoće na putuju u svemir da nastane Mesec i druge planete, supersonično naoružanje, sve na dugme i klik. Trilioni se na to troše. Ulaže se u tehnologije koje do sada nisu i nikada ne mogu dati valjane rezultate jer su bazirane na pogrešnim doktrinama. Npr, cepanje atoma, veštačka sunca. Samo razaranje i haos umemo da stvorimo. Pored izobolja na planeti prelazi se na GMO i sve veštačko, do mesa na 3 D printerima. Možda je nekome ovo smešno ili još jedna u nizu "teorija zavere" ali pod lažnim izgovorima a pravim agendama ovo je budućnost. Uništili smo pola dosadašnjeg ekosistema, pojedinci koje niko nije izabrao i delegirao definišu novu stvarnost. Niti jedna zemlja nije suverena, što je naprednija to je više dužna. Sasvim nam je normalno da se novac štampa bez pokrića i relevantan nam je za definisanje vrednosti dobara. Suludo, iako znamo da je ovo vrhunska zloupotreba. Otud i ratovi, bolesti, krize. Strah od istih je ravan njima samima. Evoluiraćemo, taj proces nezaustavljivo teče u neka glavata bića bez mnogo mozga, sa zakržljalim telima i velikim kažiprstom.za kliktanke miša. Gle, pa to podseća na izvanzemljake. Pored toga u svetu od gladi umre 11 dece u minuti (oko 16000 dnevno), dok miloni dece umiru od raznih bolesti, iako se na drugim krajevima sveta baca hrane u milijardama. A proizvodi se dovoljno da se više puta nahrani ceo svet. Samo u Americi je 2019 (dakle pre kurone, do danas kažu i 50% više) bilo 600.000 beskućnika, Evropa 4 milona, neki izvori kažu i više. A najnoviji napredak civilzacijske tekovine nalaže da se ne kupate ako baš ne morate, da ne palite svetlo i nosite 6 džempera. Human, iliti hjuman kako je čovek sam sebe nazvao je vrhunac licemerja u kosmosu. Najveću zver, sebe, poistovetio je sa pojmom human. Najveća sreća je to ne dočekati živ.

NARAVNO PAOLO KOELJO I NJEGOVE MUDROSTI;

 

“Ne davite se tako što ćete upasti u reku, već tako što ćete ostati potopljeni u njoj.”

Sledeći put kada se nađete u teškoj situaciji, zastanite na trenutak. Odvojite nekoliko minuta i zapišite sve različite mogućnosti koje imate o tome kako da se nosite sa tom izazovnom situacijom. Umesto očajanja, potražite rešenje.

“Morate da rizikujete. U potpunosti ćemo razumeti čudo života samo kada dozvolimo da se desi neočekivano.”

Mnoge knjige Paula Koelja govore o hrabrim ljudima koji su napravili skok i krenuli na putovanje da slede svoje snove. Na ovom putu suočavaju se sa situacijama koje im menjaju život i koje ih uče dubokim lekcijama o tome kako da žive, vole i budu svoji.

“Čini se da svako ima jasnu ideju o tome kako drugi ljudi treba da vode svoje živote, ali niko nema ideju o svom.”

Sledeći put kada budete u iskušenju da osuđujete nekoga, odlučite da učite od njih. Umesto da kritikujete, zapitajte se šta je jedina stvar koju možete naučiti od ove osobe da biste i sami živeli srećniji, ispunjeniji život.

“Kada volimo, uvek težimo da postanemo bolji nego što jesmo. Kada težimo da postanemo bolji nego što jesmo, postaje bolje i sve oko nas.”

Kada volite život, ljudeoko sebe i dar koji ste dobili svojim životom, uvek ćete privlačiti obilje i ljubav. Sve što je dobro u životu počinje ljubavlju i zahvalnošću, a najlakši način da iskoristite tu magičnu moć jeste da prigrlite svu lepotu kojom ste već okruženi.

Gde god ti je srce, tamo ćeš naći svoje blago. Nikada nećete moći da pobegnete iz svog srca. Zato je bolje slušati šta ima da kaže.”

Moći ćete da živite životom koji volite samo ako se ne plašite da sledite svoje srce. Ponekad vas srce može odvesti na neobične destinacije, ali tu ćete biti ispunjeni.Kada neko ode, to je zato što će neko drugi da stigne.”

Kada se jedna vrata zatvore, druga moraju da se otvore. Ako želite da vam se u životu dogodi nešto lepo, divno i magično, onda je važno da ostavite prostor za to. Neke ljubavi odlaze, kako bi došle bolje, sudbonosne; neki poslovi se otkazuju kako bismo prihvatili ambicioznije projekte; neki planovi se prekidaju, kako bi krenuli putem koji je bolji za nas… Nikada ne očajavajte, sve ima svoje “zašto i zato”, samo kroz malo “optimističnije” naočare pogledajte svet oko sebe i vas u njemu…

EVO  JOS MALO MUDROSTI;

 

 

1. Zausti da nešto kažeš jedino ako će to što ćeš reći biti lepše od tišine.

2. Armija ovaca koju predvodi lav pobediće armiju lavova koje vodi ovca.

3. Jedna greška može da donese dvostruku nesreću.

4. Veruj onome što vidiš, i ostavi po strani ono što čuješ.

5. Zapitaj iskustvo pre nego teoriju.

6. Sa slatkorečivošću i malo ljubaznosti možete slona voditi dlakom.

7. Vetrovi duvaju suprotnog od onog što brodovi žele.

8. Ako ste nakovanj, budite strpljivi, ako ste čekić, udarite jako.

9. Ko traži besprekornog prijatelja ostaje sam.

10. Sunce koje sija sve vreme pravi pustinju.

11. Gajite zeleno drvo u svom srcu, i možda će se jednog dana pojaviti ptica koja peva.

12. Pobeda ponosa čini nas dobrim. Prevazilaženje besa čini nas radnosnim. Prevazilaženje pasije čini nas uspešnim. Prevazilaženje pohlepe čini nas srećnim.

13. Niko nije dovoljno dobar da upravlja drugima koji ne mogu da upravljaju sobom.

14. Ako se plašite – onda nemojte (to) da uradite; ako radite – nemojte se plašiti!

15. Pobeda pokazuje za šta ste sposobni; odbrana pokazuje koliko zaista vredite.

16. Ne otvarajte vrata koja nećete moći da zatvorite.

17. Muškarci koji ne opraštaju ženama njihove male greške nikada neće uživati u njihovim velikim vrlinama.

18. Ako otkrijete svoje tajne vetru, ne treba da krivite vetar što ih je otkrio drveću.

19. Ako ne možete da dobijete sve, ne napuštajte to malo.

20. Mudar razume namig, budala ćušku.

STA ZAKLJUCUJEMO IZ CELE PRICE O NASEM MOZGU I UMU? DA JE OTVOREN UM ZAPRAVO SVETAO UM ILI SVETLOST. ILI  DA SU SAMO LJUDI OTVORENOG UMA PROSVETLJENI.  MNOGO JE VAZNO KORISTITI UM I VISE NEGO STO MISLIMO DA MOZEMO JER MI TO ZAISTA I MOZEMO. TREBA DOBRO SAGLEDATI SUSTINU SVEGA STO SE OKO NAS NALAZI,JEDINO TAKO MOZEMO UCINITI NAS ZIVOT BOLJIM I SVETLIJIM.

 

RODICU TI SINA

OVDE NIJE BAS REC O JEDNOM SINU I NE RADJA SAMO NJEMU. OVDE JE REC O NEVIDJENOJ LJUDSKOJ GLUPOSTI. DA JE JEDINA NA SVETU PA DA SE I NE OSVRNEM NA NJENE GLUPE IZJAVE, NAZALOST IMA IH JOS TAKVIH. MORATE PRVO DA PROCITATE STA JE DOTICNA 'BUDUCA MAJKA' REKLA.

Bivša učiteljica Ejmi Kups (33) iz Severne Karoline nedavno je šokirala javnost kada je otkrila da je ostala u drugom stanju sa bivšim učenikom. Inače, Ejmi je dobila otkaz zato što je počela da objavljuje svoje slike i snimke na "OnlyFans-u".

Ona detalje o svojoj trudnoći objavljuje na društvenim mrežama, a pre nekoliko dana je otkrila da joj je želja da "masovno rađa decu strancima".

- Muškraci su mi tražili da im rađam decu zato što sam lepa. Onda sam pomislila zašto ne bih to uradila. Svet bi bio mnogo lepše mesto kada bi ljudi bili lepši - rekla je Ejmi i dodala da joj je cilj da rodi 25 dece.Kako kaže, nada se da će bar roditi blizance, a pomoću veštačke oplodnje čak i četvorke. Onaj ko plati najviše u tom trenuku dobiće moji dete. Nisam sigurna koliko bih zaradila, ali ne radi se o finansijskom aspektu, samo želim da učinim da svet bude bolje mesto - ističe ona.

Ejmi čvrsto veruje da nije važno kako otac izgleda, jer su njeni geni i lepota jači od svakog muškarca.

- Ako sam mu ja majka, garantujem da će dete biti lepo. Imaće moje lepe oči, kosu, snažne crte lica i ono najvažnije, inteligenciju. Želim da svoje gene podelim sa svetom - naglašava bivša učiteljica.

Ona je takođe sebe nazvala "rasturačicom brakova", jer često ima afere s oženjenim muškarcima, ali i ženama. Ejmi je istakla da sada, zbog trudnoće, miruje kada je ljubavni život u pitanju i da jedva čeka da postane majka.

- Porodica od oca mog deteta ne zna da sam trudna s njim, jer je on još mlad i život je pred njim. Ja to apsolutno razumem, ali ako bude hteo da upozna svoje dete, ja ću uvek biti tu - zaključila je ona.

Evo prica o jos jednoj neobicnoj mami.

 Samo pre godinu dana, Kristina je bila mama jednog deteta. Sada ih ima 20, a na putu je još jedno. Sva su njena biološka deca, ističe ona. Kristina Ozturk (23) je Ruskinja koja je u braku sa gruzijskim milionerom Galipom Ozturkom(56). Galip je vlasnik hotela u primorskom gradu Batumi, a u ovom trenutku njih dvoje imaju 20 dece, od kojih je Kristina jedno rodila prirodnim putem. Ostalu decu dobili su surogat majčinstvom koji je u Gruziji legalan, a Kristina kaže da se nada da će imati nekoliko desetina više dece, takođe uz pomoć surogat majki.Kristina, inače poreklom Ruskinja iz Moskve, ističe da sve potencijalne surogat majke prolaze kroz savetovanje i da je sve pravno gledano potpuno čisto pre nego što će zatrudneti sa decom koja genetski potiču od Kristine i Galipa.

Dobro ima razlike u ovoj prici jer jedna zeli da ih sve rodi sama ,a druga zeli da svima bude majka.  

Kako god bilo ne mislim da su ove prave idobre majke. Nesto tu debelo ne stima. Jer jedno je ljubav prema deca, a drugo prema sebi . Bilo da se radi o narcisodnisti iz prve price, bilo o toksicnoj majci iz druge price koja hoce da zapanji svet "brigom" o mnogo dece.

I mislim da ceo ovaj tekst i te kako ima veze sa tekstom od pre neki dan u kome sam pisala kako roditelji unistavaju svoje devojcice.

Treca se prica potpuno uklapa iako je ova mama to postala na silu (pod uticajem roditelja svakako..

Žena po imenu Mariam Nabatanzi dobila je nadimak Mama Uganda. Do svoje 40. godine rodila je 44 dece.

Naime, Mariam je pet puta dobila trojke, četiri puta blizance i pet puta četvorke. Šestoro dece je preminulo, a suprug ju je napustio i ostavio da sama brine o 38 dece, odnevši svu njihovu ušteđevinu sa sobom.

Žena je sada samohrana majka. Njen tužan životni put počinje onog trenutka kada su je roditelji udali, odnosno prodali sa samo 12 godina. Sa 13 godina je već ostala u drugom stanju i rodila prvo dete.Nakon što je počela rađati blizance, trojke i četvorke, Mariem je shvatila da nije kao prosečne žene. Tim povodom odlučila je posetiti lekara. Lekari joj saopštavaju da ima abnormalno velike jajnike koji su doveli do stanja, poznatog kao hiperovulacija. Takođe joj je rečeno da sredstva za kontracepciju, u njenom slučaju ne funkcionišu, te da joj mogu naneti ozbiljne zdravstvene probleme.Mariem danas ima 43. godine i kaže da je prestala rađati decu pre tri godine , te da su joj doktori “prerezali maternicu iznutra”.

Strasno! 

Ovo je pak za verovali ili ne.

VALENTINA JE RODILA ČAK 69 DECE: Preživela je 27 porođaja, bila glavna priča u selu. To nije kraj, njen muž je imao 87 dece!

I ovo takodje.

 

Katarina Mostovi iz Indijanapolisa rodila je 17 beba za 29 sati i samim tim oborila svetski rekord za rađanje beba. Bilo je ovo neverovatno iskustvo, kako za nju, tako i za ceo lekarski tim. Ovakvo čudo još niko nije video.

- Bebe su stalno dolazile i dolazile! Mislim da ću imati noćne more o ovom danu, duži vremenski period - rekao je lekar koji ju je porodio dr Džek Morov.

Katarina Mostovi i njen suprug su se odlučili za veštačku oplodnju kao na klinici na Rodosu, kao poslednju nadu da postanu roditelji.

Proces oplodnje je, bez sumnje, bio uspešan, jer je ona rodila sedamnaest identičnih dečaka.

Njihova imena su Džejms, Džekson, Džerod, Džervis, Džeson, Džeremi, Džes, Džerom, Džimi, Joakim, Džonatan, Džon, Džozef, Džulijan, Džimbo i Det Porkinus. 

ZAPRAVO POENTA CELE PRICE JE SAMO JEDNA RECENICA. DECA SE RADJAJU ZBOG LJUBAVI PREMA DECI I POTOMSTVU. TA LJUBAV TREBA BITI OGRANICENA NA NEKOLIKO DECE. DECA SE NE RADJAJU ZBOG GINISOVE KNJIGE REKORDA ILI DA BI VAM NEKO REKAO KAKO STE SUPER MAJKA JER SU VAM ZENE RODILE 21 DETE SA VASIM GENIMA ILI DA ZELITE DA RODITE 25 DECE KOJA CE BITI LEPA KAO VI.  DAKLE ZLATNO PRAVILO RODITELJSTVA BI BILO: RADJAJTE ONOLIKO DECE KOLIKO MOZETE DA ZADOVOLJITE  KOMPLETNO I EMOCIONALNO I MATERIJALNO .

GENERACIJA ZLATNIH 60.70.80-TIH

 VISE PUTA SAM POMISLILA KAKO JE ZAISTA POSTOJALO ZLATNO DOBA TOLIKO DRUGACIJE OD DANASNJEG. I PISALA SAM O TOME U RAZNIM OBLASTIMA . MEDJUTIM ,PORED OPUSTENIJEG TO JE BIO DALEKO ZDRAVIJI ZIVOT. KAKVA OGROMNA RAZLIKA IZMEDJU VITKIH I RASPOLOZENIH LJUDI I DECE I DANASNIH GOJAZNIH I NAMRSTENIH LICA, MOZDA IMAM ODGOVOR.

– Generacija koja je išla u školu i vraćala se iz škole pešice.

– Generacija koja je sama pisala domaće zadatke kako bi što pre izašli na ulicu da se igramo.

– Generacija u kojoj su se dečaci igrali klikerima, a devojčice igrale lastiš. – Generacija koja je sve slobodno vreme provodila na ulici.

– Generacija koja je igrala skrivača kad bi se smračilo

– Generacija koja je pravila kolače od blata i gacala po barama.

– Generacija koja je skupljala figurice iz kinder jaja.

– Generacija koja je volela lizalice sa zviždaljkom i pravila grimase kad bi došlo do kiselog praha u sredini lizalice.

– Generacija koja je vlastitim rukama pravila lančiće od papira.

– Generacija walkmana, vhs kaseta, disketa…

– Generacija koja je sakupljala sličice i imala leksikone i spomenare.

– Generacija koja je gledala tatu kako popravlja televizor ili mu pomagala dok namešta antenu.

– Generacija koja je imala roditelje, a ne starce.

– Generacija koja se prije spavanja tiho smejala, kako roditelji ne bi znali da smo još uvek budni.

– Generacija koja je pila iz iste flaše i davala griz svoje školske užine.

– Generacija koja je iz igre, kući dolazila s prvim mrakom.

– Generacija koja je kod prijatelja dolazila nenajavljenja i po 10-tak u grupi.

– Generacija koja se bez mobitela sastajala svaki dan na tačno određenom mestu.

– Generacija kojoj su autortet bili roditelji, kako vlastiti tako i od prijatelja. – Generacija koja je svakog pozdravljala u prolazu, ustajala se u autobusu i pomagala starijima.

– Generacija koja se pela na drvo i krišom brala voćke koje su rasle u komšiluku.

–Generacija kojoj su bitna osećanja, a ne novac ili kola.

–Generacija koja je naučila da se snalazi u svako doba i u bilo kojim uslovima kroz svoju snagu

–Generacija kojom se više ne može manipulisati..

–Generacija koja je učena da voli svoju zemlju..

–Generacija koja čita knjige, pored lampe ispod ćebeta..

–Generacija koja prođe i nažalost nikad se neće vratiti!

Generacija koja nije imala izobilje slatkiša već "životinjsko carstvo" čokoladice i bila srećna;

Koja je išla u školu i vraćala se kilometrima peške bez mame, bake ili deke;

Generacija koja je sama pisala domaće zadatke kako bi što pre izašla napolje da se igra s'drugarima;

U kojoj su se dečaci igrali s' klikerima, a devojčice lastiš i školice;

Koja je svo slobodno vreme provodila na ulici u druženju i igri;

Koja je skupljala figurice iz kinder jaja;

Koja je vlastitim rukama pravila lančiće od papira;

Generacija vhs kaseta;

Koja je uživala u jednostavnim stvarima;

Generacija školske uniforme pLave bije...(svi su bili isti);

Generacija koja je imala čiste emicoje i volela bez interesa;

Generacija živih svirki, jedva čekala subitu i nedelju, jer zna da ce joj srce udarati ko' ludo uz neku sentiš pesmu dok(Ona) pleše sa dugokosim mladićem;

Koja je sakupljala sličice i imala leksikone i spomenare;

Generacija koja je kad je otac pogleda zna šta on misli;

Koja je pred punoletstvo imala samo simpatije a ne i svoje dete;

Koja je odrastala uz roditelje i radila barabar neke poslove iako mali;

Generacija koja se pre spavanja tiho smejala, kako roditelji ne bi znali da su još uvek budni;

Koja je pila iz iste flaše i davala griz svoje školske užine;

Koja je iz igre, kući dolazila s prvim mrakom;

Generacija koja je kod drugara dolazila nenajavljenja i po 10-tak u grupi;

Koja se bez mobilnog tel. sastajala svaki dan na tačno određenom mestu;

Kojoj su autortet bili roditelji, kako vlastiti tako i od drugara;

Kojoj je komšiluk bio jedna kuća a danas se ne poznaju;

Generacija koja je svakog pozdravljala u prolazu, ustajala starijim u autobusu i pomagala im;

Koja se pela na drvo i krišom brala voćke koje su rasle u komšiluku;

Kojoj su bila bitna osećanja, a ne prestiž u bilo čemu. I ono što je imala cenila je;

Generacija koja je naučila da se snalazi u raznim sutuacijama zahvaljujući vaspitanju svojih roditelja;

Generacija koja je znala za stid, a danas ne znaju šta je to;

Generacija kojom se nije moglo manipulisati;

Koja je učena da voli svoju zemlju;

Generacija koja prođe i nažalost nikada se takva neće ponoviti...!!!

GENERACIJA KOJA NIJE IMALA "NIŠTA" A IMALA SVE...!!!!

Fotografija plaže iz sedamdesetih godina prošlog veka, objavljena na Fejsbuk grupi „Nostalgija“ bio je mnogima povod da se prisete „lepših vremena“. Mnogima je zapala za oko linija tadašnjih kupača,

Gotovo svi na toj fotografiji deluju vitko – kako žene, tako i muškarci.

– Nekad su svi jeli sve i bili mršavi. Danas većina jede zdravo, a svi debeli. Može li iko to da  razume? – jedan je od komentara ispod fotografije.

– Na slici kao manekeni, a danas vepar do vepra, pametnom dosta – navodi se u drugom.

I svi postavljaju isto pitanje – zašto je to tako?

Doktorka medicine i klinički nutricionista, Olga Ličina, svojevremeno je ispričala šta je uslovilo da se životne navike promene i da li je tačno da se danas mnogo više ljudi bori sa kilogramima.

– Batut nema najažurnije podatke, ali prema istraživanju Svetske zdravstvene organizacije svaki peti čovek se bori sa gojaznošću, a svaka treća osoba ima problema sa prekomernom težinom. Primetan je trend rasta broja ljudi koji se bore sa viškom kilograma. Razlog zbog kojeg nema gojaznih ljudi na fotografiji je dostupnost hrane, jer sedamdesetih nije bilo tako veliki broj lanaca brze hrane. Danas vam je na svakom koraku dostupna neka vrsta hrane – od restorana, preko pekara, pa do brze hrane – objašnjava nutricionistkinja.

Ona navodi da je poražavajuće što sve više dece pati od gojaznosti.

– Problem počinje već u trudnoći, a nastavlja se po rođenju deteta. Istraživanja su pokazala da majke koje ne doje decu najčešće pate od gojaznosti. Takođe, treba voditi računa kojim redom se uvodi hrana deci i izgebavati da se u najranijem dobu dodaju šećer i so – dodaje dr Olga Ličina.

Jedna od tema koju su pokrenuli u komentarima na Tviteru je da li je promovisanje plus-sajz manekenki i oblina, ujedno dalo legitimitet da se veći broj kilograma smatra zdravim.

– Prihvatanje sebe po strani, mi ne možemo svi da izgledamo isto, zbog različite građe i konstitucije tela. Ali ako kilogrami dovode do zdravstvenih smetnji, onda je to problem. Postoji i druga krajnost, osobe koje preterano idu u teretanu i koriste praškaste proteine koji mogu delovati kao trenutno dobro rešenje, ali pitanje je šta će biti sa bubrezima i jetrom u budućnosti

Dobra stvar je što je u poslednjih desetak godina sve veći broj ljudi zainteresovan za zdraviji način ishrane i što traže alternativu za nezdrave navike, zaključuje dr Olga Ličina.

 

Pripadnik sam te generacije i jako mi je zao sto moja deca to nisu mogla osetiti.Pokusala sam da im pricam i pokazujem slike (znate fotografije na papiru ,a ne na mobilnom telefonu),ali ih to nije zanimalo. A onda sam shvatila da ne treba da im zameram.Pa nisu oni stvorili ovo hladno i otudjeno doba nego MI !

I STA BI SAD HTELI  OD NJIH? VISE EMOCIJA , VISE POSTOVANJA, VISE PREPOZNAVANJA PRAVIH VREDNOSTI? E PA NE MOZE. NEMA VISE-UNISTENO. I MNOGO MI JE ZAO ZBOG TOGA.ALI IZGLEDA TEHNOLOGIJA I ZDRAV I SRECAN ZIVOT NE IDU ZAJEDNO!

KONTROLA BESA

BES JE VELIKI SMRTNI GREH I TO NE BEZ RAZLOGA. KONTROLA BESA JE SKORO NEMOGUCA. NITI JE DOBRO'GUTATI' BES NITI JE DOBRO USMERAVATI NA NEKOG DRUGOG ILI CAK SEBE. ZLATNA SREDINA I OVDE JE NEOPHODNA, A KAKO JE POSTICI POKUSACU DA  NAPPISEM U OVOM BLOGU. 

Bes (ljutnja) spada u jednu od osnovnih emocija, pored sreće, tuge, straha i gađenja. Svaka od osnovnih emocija je kroz istoriju čovečanstva imala neku zaštitnu ulogu, pa je tako uloga besa povezana sa reakcijom simpatičkog nervnog sistema “bori se ili beži”. Konkretno, bes je povezan sa rekacijom “bori se” koja se javlja kada se osoba nađe u opasnosti i proceni da može da savlada tu opasnost.

Postoje različiti okidači za bes. Pre svega, bes se javlja kada osoba nije u mogućnosti da zadovolji svoje potrebe. Ljudi su bića usmerena ka cilju, oni uvek imaju želje i ciljeve koje tokom života teže da ostvare. Bes se javlja kada dođe do osujećenja njihovih ciljeva ili pojave različitih prepreka.

Osim toga, čovek je tokom odrastanja izložen različitim uticajima i iskustvima i na osnovu toga gradi svoj sistem vrednosti. Bes se zato javlja i kao reakcija na ono što osoba doživljava kao nepravdu ili kršenje moralnih standarda.nstinktivan način ispoljavanja besa je putem agresivnog ponašanja. Agresivno ponašanje može da se manifestuje fizičkim ili verbalnim putem.

• Fizička agresivnost je uglavnom prva asocijacija kada govorimo o agresivnosti. Ono podrazumeva fizičke napade na druge ljude (udaranje, šamaranje, guranje, davljenje i slično) ili uništavanje materijalnih stvari (bacanje ili lomljenje različitih predmeta).
• Verbalna agresivnost je takođe česta posledica besa i ona kao i fizičko nasilje može dovesti do veoma ozbiljnih posledica. Pod tim pojmom se podrazumevaju vređanje, psovanje, vikanje, omalovažavanje i slično.

Neki ljudi svoje agresivne tendencije ispoljavaju otvoreno, kroz svađu, vikanje, fizičke napade ili na bilo koji drugi očigledan i direktan način, dok neki ljudi agresiju ispoljavaju na pasivan način. Pasivna agresija podrazumeva da osoba ne pokazuje ljutnju otvoreno, već da je ispoljava na indirektne načine sa ciljem da povredi ili osujeti drugu osobu. Ovaj oblik agresivnog ponašanja se ispoljava kroz nespremnost da se otvoreno govori o problemima, pri čemu osoba svoje nezadovoljstvo ispoljava najčešće putem namernog izbegavanja odgovornosti u odnosu na osobu prema kojoj oseća bes.

Svako nekada iskusi osećanje besa i to je potpuno normalna reakcija. Problem kontrole besa se javlja kada učestalost ili intenzitet ovakve reakcije ugrožava interpersonalne odnose i efikasnost u radu, kada dovodi osobu u probleme sa zakonom i kada ugrožava njeno mentalno zdravlje.

Kada osoba reaguje besom često i intenzivno, govorimo o problemima kontrole besa. Ovaj problem spada u probleme kontrole impulsa. To znači da kada osoba naiđe na neku frustraciju, ona ne može sa njom da se izbori na konstruktivan način, već reaguje na nju osećanjem besa i agresivnim ponašanjem i to na nesrazmerno intenzivan način.

Osoba koja ima problema sa kontrolom besa i agresije, kada se nađe u situaciji frustracije biva zaslepljena svojim iracionalnim uverenjem da nešto “nije smelo da se desi” ili da neko “nije smeo nešto da uradi” i slično. Iz takvog, rigidnog načina gledanja na stvari, bez sagledavanja šireg konteksta i pokušaja konstruktivnog rešenja problema, sledi osećanje besa koje osoba pušta da “ovlada” njom i njenim ponašanjem.

Reagovanje besom kao navika

Kao i mnoga druga ponašanja i reakcije, bes i agresivno ponašanje kod ljudi kod kojih se javljaju učestalo, predstavljaju neku vrstu navike. Osoba koja nije znala na koji drugi način da reaguje na frustraciju, reagovala je agresijom i to se ustalilo kao obrazac ponašanja koji se stalno ponavlja, izazvan novim frustracijama.

Nemogućnost kontrole sopstvenog osećanja besa može dovesti do različtih destruktivnih posledica, koje se ne odnose samo na druge ljude, već i na sopstveni integritet.

Kada osoba često i intenzivno oseća bes, to dovodi do različitih bioloških i fizioloških promena u njenom organizmu, što su posledice koje su najviše ugrožavajuće po samu osobu. Promene kao što su povišen krvni pritisak, ubrzan rad srca, povišen nivo adrenalina i noradrenalina, predstavljaju stres za organizam i dugotrajna izloženost ovakvim promenama može dovesti do raznih hroničnih bolesti.

Osim toga, osobe koje ispoljavaju agresivno ponašanje, često dolaze u sukob sa zakonom, završavaju u zatvoru ili bivaju na drugi način sankcionisane.

Karakteristično za osobe sa čestim ispadima besa je i to da nakon gubitka kontrole osećaju druge negativne emocije, kao što su stid, razočaranost, potištenost, depresivnost, pa čak i još intenzivniji bes (ovog puta usmeren na sebe) zbog prethodnog gubitka kontrole.Često je uverenje da će odgovor na pitanje kako izbaciti bes iz sebe rešiti probleme. Međutim, suprotno tome, naučnici su pokazali da "izbacivanje" besa iz sebe, tako što osoba dopušta sebi da se ponaša na agresivan način prema drugima, ne dovodi do stvarnog olakšanja, već naprotiv, posledično dolazi do eskalacije besa i agresije.

Govoreći o kontroli vlastitog besa, važno je naglasiti da nije pitanje samo kako obuzdati bes, već je ključno da se uverenja osobe koja dovode do toga da ona u određenim situacijama oseti bes osveste i modifikuju.

Neke od strategija kontrole besa koje su se pokazale veoma korisnim i praktičnim, potiču iz Racionalno-emotivno-bihejvioralne terapije (REBT):

Najbolji način regulisanja sopstvenog besa je putem obraćanja pažnje na to šta dovodi do naše besne reakcije i razmišljanja o tome koliko je ta reakcija zaista adekvatna, kao i da li će nama doneti više koristi ili štete.

Ljudi kada su besni često preuveličavaju svoje doživljaje i dramatizuju situaciju. Na ovaj način oni boje i samo viđenje situacije. Prema tome, umesto da u situaciji frustracije osoba sebi kaže: “Ovo je strašno, nepodnošljivo, nije smelo da se desi”, bilo bi korisnije da kaže: “Uznemirava me što se ovo dogodilo, ali takve stvari se dešavaju, ja to mogu da podnesem i bes i agresija će mi samo doneti još štete i još gore posledice”.

Kod osoba koje često reaguju agresivno, korisno je upotrebiti “stop” tehniku u situacijama frustracije. Kada osoba oseti bes, koji prethodi agresivnom ispadu, ona može zastati za trenutak i reći sebi: “U redu, ovako sam reagovao već sto puta, znam kakve su posledice, hajde sada da pokušam da reagujem na neki drugi način”.

U svrhe poboljšanja interpersonalnih odnosa, korisno je praktikovati veštine asertivnog ponašanja. Asertivno ponašanje predstavlja alternativu kako agresivnom, tako i pasivnom ponašanju. Ono podrazumeva da osoba umesto besnog ispada ili povlačenja, jasno i direktno izrazi svoja osećanja i potrebe, ali pritom poštujući prava i osećanja drugih: “Povredio me je način na koji razgovaraš sa mnom i voleo bih da mi se sledeći put obratiš na lepši način”.

Još jedan način izlaženja na kraj sa besom je humor. Humor je odlika mentalnog zdravlja i u ovom slučaju, on može osobi pomoći da sagleda situaciju iz drugačije perspektive i relativizuje svoja rigidna uverenja.

Naravno, ukoliko postoje konstantni izvori stresa i frustracije u životu osobe, veća je verovatnoća da će ona često doživljavati bes. Tada je korisno zaista naći način da se izbegnu okidači i kada je potrebno i moguće, da se nađu alternative.

Za sve prethodne tehnike je važno biti uporan i strpljiv. S obzirom na to da je navika učestali i gotovo automatski obrazac ponašanja, potrebno je uložiti napor i volju kako bi se ona iskorenila.

Deca agresivnih roditelja su i sama češće agresivna.
Deca agresivnih roditelja imaju manje empatije.
Deca agresivnih roditelja se lošije prilagođavaju.
Nađena je jaka korelacija između agresije roditelja i delinkvencije njihove dece.
Agresija roditelja utiče na decu i kada ona porastu - povećava depresiju i nasilje u porodici.

Šta je bes?

1. Bes ili ljutnja –  osećanje koje doživljavamo kada procenimo da se neko neopravdano ponaša na način koji ugrožava neku našu vrednost/pravilo.
2. Ljutnja, na komunikacionom planu, predstavlja zahtev za promenom ponašanja druge osobe/situacije ili samog sebe.
3. Ponašanje koje proističe iz osećanja ljutnje je agresivno ponašanje

Bes nije:

1. refleks
2. automatska reakcija
3. izazvan ponašanjem drugih ili nepovoljnim situacijama

   Šta su ciljevi  besa i agresivnog ponašanja?

4. očuvanje lične vrednosti
5. očuvanje osnovnih potreba
6. očuvanje osnovnih ubeđenja

Pojedini ljudi ispoljavaju svoj bes na prepoznatljiv način – svađom sa supružnikom ili vikanjem na kolege – drugi prikrivaju svoja negativna osećanja. Međutim, i kamufliran bes može da se ispolji na indirektan način i to u formi konstantnog prigovaranja, ogovoranja, neprijatnih i sarkastičnih opaski, ignorisanja ili prekidanja komunikacije sa pojedinim ljudima, bez ikakvog objašnjenja. Prekomerno uživanje u piću ili u hrani, takođe je čest oblik ublažavanja osećanja i borbe protiv prigušenog besa.

Svako od nas ima svoj način ispoljavanja besa. Ove šeme ponašanja uče se u najranijem detinjstvu, ili posmatranjem reakcija roditelja na bes, ili kroz samodobrambenu reakciju na način na koji su nas tretirali. Bolje razumevanje načina na koji se borite s besom – ili se ne borite – pomoći će vam da izmenite bilo koju destruktivnu ulogu koju imate u emotivnim i poslovnim odnosima. Konstruktivno ispoljavanje besa znači da ostajete pri svojim ubeđenjima, ali to morate da uradite na svesnom nivou, planski i poštujući dostojanstvo drugih ljudi. Oni, koji izražavaju svoj bes na zdrav način su sigurne osobe koje autoritativno iznose svoje argumente, bez uvreda i omalovažavanja suprotne strane, što je, razumljivo, pravi način da se izbegne odbrambeni stav suprotne strane. Takođe, one se ne plaše konflikata, jer znaju da su sukobi mišljenja sastavni deo svakog odnosa. Njihovo ponašanje omogućava da različitosti i sukobi budu razrešeni na razuman, konstruktivan način.

Bes postaje problem kada ga osećamo intenzivno, ponavljano i dugo i kada ga ispoljavamo na neprikladan način. Veoma često ili intenzivno osećanje besa dovodi do ekstremnih fizičkih napora. Tokom produženih i učestalih epizoda besa, određeni delovi nervnog sistema postaju jako aktivirani, što dovodi do povišenog krvnog pritiska i pojačanog lupanja srca tokom dužeg perioda. Ovaj telesni stres može izazvati mnogobrojne zdravstvene smetnje, poput hipertenzije, bolesti srca, sniženja efikasnosti  imunog sistema. Sa zdravstvene tačke gledišta, to su dovoljni razlozi za učenje načina kontrolisanja besa. Sledeći dobar razlog za menadžment besa su negativne psledice do kojih besno ponašanje može da dovede. U ekstremnim slučajevima, bes vodi fizičkom nasilju koje koje često prate mnoge posledice loše po agresivnu osobu i njenu okolinu (zatvor, fizičke povrede i osveta su samo neki od problema do kojih agresivno ponašanje može da dovede). Emocionalne posledice izliva besa su, u nekim slučajevima, i značajnije od svega drugog. Osoba nesposobna da kontroliše sopstvene “napade besa” često biva uvučena u začarani krug sastavljen od miksa različitih nezdravih emocija. Nakon izliva besa,  ljudi neretko osećaju potištenost, depresivnost, stid, krivicu ili još veći bes povodom činjenice da su „izgubili kontrolu“.

Čak i kada bes ne uključuje fizičko, već samo verbalno nasilje, mogu se doživeti gotovo sve gorenavedene posledice. U najboljem slučaju, osoba koja ima problem sa izražavanjem besa će postati vrlo neomiljena u svojoj okolini, što će često pojačati njenu besnu reakciju, praćenu drugim nezdravim emocijama.

Izlivi besa su vrsta navike – ne samo da bes nije nasleđen, već naučen, nego je i veoma predvidiv, jer predstavlja vrstu navike. Osoba koja besno reaguje u određenim situacijama, postaje predvidiva okolini, koja uči koje situacije okidaju agresivne reakcije kod ove osobe. Navike su, po definiciji, ponašanja koje se iznova i iznova ponavljaju bez razmišljanja. Ljudi koji dolaze na kurs «menadžment besa» često koriste svoje agresivno ponašanje za rešavanje problema. To uglavnom rade bez razmišljanja o negativnim posledicama koje takvo ponašanje može imati po njih i po druge ljude.

Odvikavanje:

1. osvešćivanje besa – da biste porazili svoju naviku, morate je prvo postati svesni. Morate postati svesni situacija, okolnosti i ponašanja koje okidaju vaš besan odgovor. Ovo uključuje i razumevanje negativnih posledica  agresivnog ponašanja
2. strategije za kontrolu besa – da biste prevazišli bes, potrebno je da razvijete veštine za to. Ove veštine ili strategije se mogu koristiti da zaustave eskalaciju besa pre nego što izgubite kontrolu i doživite negativne posledice. Efektivan komplet strategija uključuje i preventivne mere i strategije savladavanja besa na licu mesta.
3. postavljanje ciljeva – svakom ko želi savladati bes, cilje je isti – savladavanje besa. Ciljevi su lični utoliko što pojedini ljudi žele da savladaju bes u određenim situacijama u kojima su izlivi besa za njih najpogubniji.
4. metar za bes –  jedna od osnovnih strategija samopomoći i prvi korak za samostalno uviđanje intenziteta besa, te samim tim i prvi korak u savladavanju besnih reakcija. Strategija koja pomaže da izmerimo količinu besa i efikasnije postavimo ciljeve za promenu. Metar za bes služi za osvešćivanje besnog načina reagovanja i učenje kako da ga kontrolišemo.

 

1_________________________________________________________10

 

Metar za bes možemo prikazati skalom sa deset podeoka. Broj 1 predstavlja situaciju u kojoj uopšte ne bismo osetili bes, a broj 10 predstavlja tačku pucanja, situaciju u kojoj bismo uvek osetili bes. Između je prazan prostor na kom svako ponaosob  određuje događjaje povodom kojih bi ispoljio bes u različitom stepenu. Povodom čega osećate manji, a povodom čega veći intenzitet besa? Skalirajte situacije koje su okidači za vaše besne odgovore i već ćete se naći na putu osvešćivanja i moći da pravite dalje planoveza kontrolu besa.

Napomena: tačka 10 na metru besa označava situaciju u kojoj osoba doživljala najneprijatnije lične posledice od izliva besa (na primer, biva uhapšena, ili se nađe u još goroj situaciji)

Napomena 2: situacije u kojima se osećamo besno variraju. Ono što bi jednu osobu podstaklo da reaguje besom, drugoj ne bi predstavljalo nikakav problem. Od izuzetne važnosti je da metar za bes personalizujete i odredite situacije u kojima Vi lično reagujete besom.

Isplativost besa:

Neprikladno ispoljavanje besa može imati neke koristi, u suprotnom ga ljudi ne bi ni ispoljavali . Uvek se ponašamo na način koji nam donosi neku vrstu koristi. Pitanje je samo da li smo sposobni da relano procenimo koje su i koristi i štete od određenih ponašanja i da izračunamo stvarnu isplativost i realne gubitke koje nam  to ponašanje donosi.

Razmislite koje su koristi od nezdravog ispoljavanja besa? Evo nekih mogućnosti, koje možete dopuniti koristima iz ličnog iskustva:

–         sposobnost da manipulišemo i kontrolišemo druge ljude (korist li šteta? Na vama je da odlučite, posmatranjem isplativosti u ostvarivanju kratkoročnih i dugoričnih ciljeva)

–         oslobađanje telesne tenzije koja nastaje kada se iznerviramo (korist ili šteta? Trenutačno ispoljavanje besa kad kod ga osetimo može prerasti u naviku stalnog reagovanja na istovetan način. Na vama je da procenite da li vam to odgovara?)

–         __________________________________________________________________

Međutim, dugoročno gledano, nezdravo ispoljavanje besa nije od koristi ni po vas ni po druge. Vi stvarate neprijatelje, pod rizikom ste od oboljevanja od raznih bolesti i dobijanja kazni, a drugi ljudi ostaju uplašeni, često menjaju stav prema vama, i joše češće se povlače i okreću vam leđa.

Vežba: izlivi besa su vaše trenutno izabrano ponašanje. Ukoliko želite da ga promenite,  nudimo vam strategije promene.  Pokušajmo da zajedno pronađemo alternativu besnom ponašanju koja bi dovela do ostvarenja vaših ciljeva, i umanjila negativne posledice koje bes donosi. Sledeći formular služi za računanje dobiti i štete od besnog i alternativnog (smirenijeg, asertivnijeg, odlučnijeg, i takođe cilju usmerenog) načina ponašanja. Ukoliko ga popunite na iskren i realističan način, računica će biti čista i potvrditi da se bes ne isplati!.pravljanje besom u dvanaest tačaka. Čuveni psiholog profesor na Harvardu Redford Viliams je tvorac ove recepture za upravljanje besom u dvanaest koraka:

Korak 1 – Sačinite svoj dnevnik neprijateljstava ili stvari koje vas ugrožavaju. Taj dnevnik će vam pomoći da nadgledate sve okidače vašeg besa kao i frekvenciju i nivo vaše ljutite reakcije. Kada znate šta vas ljuti bićete u boljoj poziciji da razvijete strategije za efikasno preusmeravanje besa u konstruktivnu reakciju.

Korak 2 – Priznajte da imate problem u kontroli besa. Poznato je da ne možete promeniti ništa što ne priznajete za problem. Važno je zato identifikovati i priznati problem besa i tako ukloniti prvu prepreku ka uspehu.

Korak 3 – Koristite mrežu za podršku. Neka najvažniji ljudi iz vašeg okruženja znaju da pokušavate da ovladate besom. Oni mogu da budu važan izvor motivacije kao velika pomoć u vašoj koncentraciji da izbegnete stare načine ponašanja i reagovanja.

Korak 4 – Koristite tehnike upravljanja besom da biste prekinuli krug besa.

• Pauza pre reakcije ili izbrojite do deset
• Duboko disanje
• Recite sebi da možete da upravljate tom situacijom bez problema
• Zaustavite negativne misli

Korak 5 – Koristite empatiju. Ako je druga osoba uzrok besa pokušajte da vidite situaciju iz njene perspektive. Podsetite sebe da objektivno analizirate situaciju i shvatite da svi prave greške i da je to jedini način da ljudi nauče nešto novo.

Korak 6- Humor je često najbolji lek. Naučite da se nasmejete sebi i ne uzimajte sve zdravo za gotovo i previše ozbiljno.

Korak 7 – Opustite se malo. Ljutiti ljudi se uznemiravaju zbog sitnica. Ako naučite da živite malo opuštenije manje će vas sitnica uznemiravati i dovoditi do besmislenog besa.

Korak 8 – Izgradite poverenje u ljude. Besni ljudi su cinični i veruju da drugi ljudi žele da im naude pre nego se bilo šta dogodi. Ako možete da povećate poverenje u ljude manje su šanse da ćete se ljutiti na njih, sve ćete pripisivati problematičnoj situaciji a ne zlonamernosti.

Korak 9 – Slušajte. Loša komunikacija je najčešći uzrok besnih reakcija. Što bolje slušate ljude to će blaža biti vaša reakcija.

Korak 10 – Budite jasniji i odlučniji. Odlučan ne znači agresivan. Kada ste besni niste mnogima razumljivi. Ako naučite da budete konkretniji u onome što želite ljudi će vam pre izaći u susret i smanjiće mogućnost daljnjeg izliva vašeg besa.

Korak 11 –  Živite svaki dan kao da vam je poslednji. Život je kratak i verujem da biste ga radije potoršili na pozitivne emocije nego na negativne. Ako ste ljuti ne možete istovremeno i uživati u životu. Bes je najsigurniji način da uništite svoju i sreću ljudi koje volite.

Korak 12 – Praštajte. Da biste što trajnije proterali bes iz sebe naučite da oprostite ljudima koji su vas naljutili. Na taj način prekidate kontakt sa starom reakcijom i ranama koje su česti uzročnici ponovljenog ljutitog ponašanja.

Bes i stres su izuzetno dobri i nerazdvojni drugari i ako želite da ublažite posledice stresa na vaš rad i zdravlje upravljanje besom je najbolji put.

Onda kada poželite da se zaštitite svoje zdravlje od stresa i kada vam bude potreban čitav kapacitet mozga a ne samo polovina.

Dokazano je da bes, zbog lučenja određenih hormona i njihovog uticaja na mozak, trenutno spušta inteligenciju osobi koja besno reaguje.Kada ste besni i ljuti vaša inteligencija radi sa 50% kapaciteta.Naučna činjenica.

NE ZNAM KOLIKO SAM POMOGLA SEBI I DRUGIMA OVIM TEKSTOM. MENI JE DANAS TREBALO MNOGO DA SE 'ISKULIRAM' JER I DALJE SMATRAM DA NIJE BILO U REDU OVO STO MI SE DOGODILO. USPELA SAM ,ALI SE NE OSECAM DOBRO ZBOG TOGA. TAKO NEZNAM STA DA VAM KAZE. SVAKO JE OSOBA ZA SEBE POSEBNA I JEDINSTVENA, SHODNO TOME SAMI MORATE NAUCITI KONTROLU BESA, OVO JE SAMO JEDNA OD MOGUCNOSTI KOJOM SAM POKUSALA DA POMOGNEM.