KONTROLA BESA

BES JE VELIKI SMRTNI GREH I TO NE BEZ RAZLOGA. KONTROLA BESA JE SKORO NEMOGUCA. NITI JE DOBRO'GUTATI' BES NITI JE DOBRO USMERAVATI NA NEKOG DRUGOG ILI CAK SEBE. ZLATNA SREDINA I OVDE JE NEOPHODNA, A KAKO JE POSTICI POKUSACU DA  NAPPISEM U OVOM BLOGU. 

Bes (ljutnja) spada u jednu od osnovnih emocija, pored sreće, tuge, straha i gađenja. Svaka od osnovnih emocija je kroz istoriju čovečanstva imala neku zaštitnu ulogu, pa je tako uloga besa povezana sa reakcijom simpatičkog nervnog sistema “bori se ili beži”. Konkretno, bes je povezan sa rekacijom “bori se” koja se javlja kada se osoba nađe u opasnosti i proceni da može da savlada tu opasnost.

Postoje različiti okidači za bes. Pre svega, bes se javlja kada osoba nije u mogućnosti da zadovolji svoje potrebe. Ljudi su bića usmerena ka cilju, oni uvek imaju želje i ciljeve koje tokom života teže da ostvare. Bes se javlja kada dođe do osujećenja njihovih ciljeva ili pojave različitih prepreka.

Osim toga, čovek je tokom odrastanja izložen različitim uticajima i iskustvima i na osnovu toga gradi svoj sistem vrednosti. Bes se zato javlja i kao reakcija na ono što osoba doživljava kao nepravdu ili kršenje moralnih standarda.nstinktivan način ispoljavanja besa je putem agresivnog ponašanja. Agresivno ponašanje može da se manifestuje fizičkim ili verbalnim putem.

• Fizička agresivnost je uglavnom prva asocijacija kada govorimo o agresivnosti. Ono podrazumeva fizičke napade na druge ljude (udaranje, šamaranje, guranje, davljenje i slično) ili uništavanje materijalnih stvari (bacanje ili lomljenje različitih predmeta).
• Verbalna agresivnost je takođe česta posledica besa i ona kao i fizičko nasilje može dovesti do veoma ozbiljnih posledica. Pod tim pojmom se podrazumevaju vređanje, psovanje, vikanje, omalovažavanje i slično.

Neki ljudi svoje agresivne tendencije ispoljavaju otvoreno, kroz svađu, vikanje, fizičke napade ili na bilo koji drugi očigledan i direktan način, dok neki ljudi agresiju ispoljavaju na pasivan način. Pasivna agresija podrazumeva da osoba ne pokazuje ljutnju otvoreno, već da je ispoljava na indirektne načine sa ciljem da povredi ili osujeti drugu osobu. Ovaj oblik agresivnog ponašanja se ispoljava kroz nespremnost da se otvoreno govori o problemima, pri čemu osoba svoje nezadovoljstvo ispoljava najčešće putem namernog izbegavanja odgovornosti u odnosu na osobu prema kojoj oseća bes.

Svako nekada iskusi osećanje besa i to je potpuno normalna reakcija. Problem kontrole besa se javlja kada učestalost ili intenzitet ovakve reakcije ugrožava interpersonalne odnose i efikasnost u radu, kada dovodi osobu u probleme sa zakonom i kada ugrožava njeno mentalno zdravlje.

Kada osoba reaguje besom često i intenzivno, govorimo o problemima kontrole besa. Ovaj problem spada u probleme kontrole impulsa. To znači da kada osoba naiđe na neku frustraciju, ona ne može sa njom da se izbori na konstruktivan način, već reaguje na nju osećanjem besa i agresivnim ponašanjem i to na nesrazmerno intenzivan način.

Osoba koja ima problema sa kontrolom besa i agresije, kada se nađe u situaciji frustracije biva zaslepljena svojim iracionalnim uverenjem da nešto “nije smelo da se desi” ili da neko “nije smeo nešto da uradi” i slično. Iz takvog, rigidnog načina gledanja na stvari, bez sagledavanja šireg konteksta i pokušaja konstruktivnog rešenja problema, sledi osećanje besa koje osoba pušta da “ovlada” njom i njenim ponašanjem.

Reagovanje besom kao navika

Kao i mnoga druga ponašanja i reakcije, bes i agresivno ponašanje kod ljudi kod kojih se javljaju učestalo, predstavljaju neku vrstu navike. Osoba koja nije znala na koji drugi način da reaguje na frustraciju, reagovala je agresijom i to se ustalilo kao obrazac ponašanja koji se stalno ponavlja, izazvan novim frustracijama.

Nemogućnost kontrole sopstvenog osećanja besa može dovesti do različtih destruktivnih posledica, koje se ne odnose samo na druge ljude, već i na sopstveni integritet.

Kada osoba često i intenzivno oseća bes, to dovodi do različitih bioloških i fizioloških promena u njenom organizmu, što su posledice koje su najviše ugrožavajuće po samu osobu. Promene kao što su povišen krvni pritisak, ubrzan rad srca, povišen nivo adrenalina i noradrenalina, predstavljaju stres za organizam i dugotrajna izloženost ovakvim promenama može dovesti do raznih hroničnih bolesti.

Osim toga, osobe koje ispoljavaju agresivno ponašanje, često dolaze u sukob sa zakonom, završavaju u zatvoru ili bivaju na drugi način sankcionisane.

Karakteristično za osobe sa čestim ispadima besa je i to da nakon gubitka kontrole osećaju druge negativne emocije, kao što su stid, razočaranost, potištenost, depresivnost, pa čak i još intenzivniji bes (ovog puta usmeren na sebe) zbog prethodnog gubitka kontrole.Često je uverenje da će odgovor na pitanje kako izbaciti bes iz sebe rešiti probleme. Međutim, suprotno tome, naučnici su pokazali da "izbacivanje" besa iz sebe, tako što osoba dopušta sebi da se ponaša na agresivan način prema drugima, ne dovodi do stvarnog olakšanja, već naprotiv, posledično dolazi do eskalacije besa i agresije.

Govoreći o kontroli vlastitog besa, važno je naglasiti da nije pitanje samo kako obuzdati bes, već je ključno da se uverenja osobe koja dovode do toga da ona u određenim situacijama oseti bes osveste i modifikuju.

Neke od strategija kontrole besa koje su se pokazale veoma korisnim i praktičnim, potiču iz Racionalno-emotivno-bihejvioralne terapije (REBT):

Najbolji način regulisanja sopstvenog besa je putem obraćanja pažnje na to šta dovodi do naše besne reakcije i razmišljanja o tome koliko je ta reakcija zaista adekvatna, kao i da li će nama doneti više koristi ili štete.

Ljudi kada su besni često preuveličavaju svoje doživljaje i dramatizuju situaciju. Na ovaj način oni boje i samo viđenje situacije. Prema tome, umesto da u situaciji frustracije osoba sebi kaže: “Ovo je strašno, nepodnošljivo, nije smelo da se desi”, bilo bi korisnije da kaže: “Uznemirava me što se ovo dogodilo, ali takve stvari se dešavaju, ja to mogu da podnesem i bes i agresija će mi samo doneti još štete i još gore posledice”.

Kod osoba koje često reaguju agresivno, korisno je upotrebiti “stop” tehniku u situacijama frustracije. Kada osoba oseti bes, koji prethodi agresivnom ispadu, ona može zastati za trenutak i reći sebi: “U redu, ovako sam reagovao već sto puta, znam kakve su posledice, hajde sada da pokušam da reagujem na neki drugi način”.

U svrhe poboljšanja interpersonalnih odnosa, korisno je praktikovati veštine asertivnog ponašanja. Asertivno ponašanje predstavlja alternativu kako agresivnom, tako i pasivnom ponašanju. Ono podrazumeva da osoba umesto besnog ispada ili povlačenja, jasno i direktno izrazi svoja osećanja i potrebe, ali pritom poštujući prava i osećanja drugih: “Povredio me je način na koji razgovaraš sa mnom i voleo bih da mi se sledeći put obratiš na lepši način”.

Još jedan način izlaženja na kraj sa besom je humor. Humor je odlika mentalnog zdravlja i u ovom slučaju, on može osobi pomoći da sagleda situaciju iz drugačije perspektive i relativizuje svoja rigidna uverenja.

Naravno, ukoliko postoje konstantni izvori stresa i frustracije u životu osobe, veća je verovatnoća da će ona često doživljavati bes. Tada je korisno zaista naći način da se izbegnu okidači i kada je potrebno i moguće, da se nađu alternative.

Za sve prethodne tehnike je važno biti uporan i strpljiv. S obzirom na to da je navika učestali i gotovo automatski obrazac ponašanja, potrebno je uložiti napor i volju kako bi se ona iskorenila.

Deca agresivnih roditelja su i sama češće agresivna.
Deca agresivnih roditelja imaju manje empatije.
Deca agresivnih roditelja se lošije prilagođavaju.
Nađena je jaka korelacija između agresije roditelja i delinkvencije njihove dece.
Agresija roditelja utiče na decu i kada ona porastu - povećava depresiju i nasilje u porodici.

Šta je bes?

1. Bes ili ljutnja –  osećanje koje doživljavamo kada procenimo da se neko neopravdano ponaša na način koji ugrožava neku našu vrednost/pravilo.
2. Ljutnja, na komunikacionom planu, predstavlja zahtev za promenom ponašanja druge osobe/situacije ili samog sebe.
3. Ponašanje koje proističe iz osećanja ljutnje je agresivno ponašanje

Bes nije:

1. refleks
2. automatska reakcija
3. izazvan ponašanjem drugih ili nepovoljnim situacijama

   Šta su ciljevi  besa i agresivnog ponašanja?

4. očuvanje lične vrednosti
5. očuvanje osnovnih potreba
6. očuvanje osnovnih ubeđenja

Pojedini ljudi ispoljavaju svoj bes na prepoznatljiv način – svađom sa supružnikom ili vikanjem na kolege – drugi prikrivaju svoja negativna osećanja. Međutim, i kamufliran bes može da se ispolji na indirektan način i to u formi konstantnog prigovaranja, ogovoranja, neprijatnih i sarkastičnih opaski, ignorisanja ili prekidanja komunikacije sa pojedinim ljudima, bez ikakvog objašnjenja. Prekomerno uživanje u piću ili u hrani, takođe je čest oblik ublažavanja osećanja i borbe protiv prigušenog besa.

Svako od nas ima svoj način ispoljavanja besa. Ove šeme ponašanja uče se u najranijem detinjstvu, ili posmatranjem reakcija roditelja na bes, ili kroz samodobrambenu reakciju na način na koji su nas tretirali. Bolje razumevanje načina na koji se borite s besom – ili se ne borite – pomoći će vam da izmenite bilo koju destruktivnu ulogu koju imate u emotivnim i poslovnim odnosima. Konstruktivno ispoljavanje besa znači da ostajete pri svojim ubeđenjima, ali to morate da uradite na svesnom nivou, planski i poštujući dostojanstvo drugih ljudi. Oni, koji izražavaju svoj bes na zdrav način su sigurne osobe koje autoritativno iznose svoje argumente, bez uvreda i omalovažavanja suprotne strane, što je, razumljivo, pravi način da se izbegne odbrambeni stav suprotne strane. Takođe, one se ne plaše konflikata, jer znaju da su sukobi mišljenja sastavni deo svakog odnosa. Njihovo ponašanje omogućava da različitosti i sukobi budu razrešeni na razuman, konstruktivan način.

Bes postaje problem kada ga osećamo intenzivno, ponavljano i dugo i kada ga ispoljavamo na neprikladan način. Veoma često ili intenzivno osećanje besa dovodi do ekstremnih fizičkih napora. Tokom produženih i učestalih epizoda besa, određeni delovi nervnog sistema postaju jako aktivirani, što dovodi do povišenog krvnog pritiska i pojačanog lupanja srca tokom dužeg perioda. Ovaj telesni stres može izazvati mnogobrojne zdravstvene smetnje, poput hipertenzije, bolesti srca, sniženja efikasnosti  imunog sistema. Sa zdravstvene tačke gledišta, to su dovoljni razlozi za učenje načina kontrolisanja besa. Sledeći dobar razlog za menadžment besa su negativne psledice do kojih besno ponašanje može da dovede. U ekstremnim slučajevima, bes vodi fizičkom nasilju koje koje često prate mnoge posledice loše po agresivnu osobu i njenu okolinu (zatvor, fizičke povrede i osveta su samo neki od problema do kojih agresivno ponašanje može da dovede). Emocionalne posledice izliva besa su, u nekim slučajevima, i značajnije od svega drugog. Osoba nesposobna da kontroliše sopstvene “napade besa” često biva uvučena u začarani krug sastavljen od miksa različitih nezdravih emocija. Nakon izliva besa,  ljudi neretko osećaju potištenost, depresivnost, stid, krivicu ili još veći bes povodom činjenice da su „izgubili kontrolu“.

Čak i kada bes ne uključuje fizičko, već samo verbalno nasilje, mogu se doživeti gotovo sve gorenavedene posledice. U najboljem slučaju, osoba koja ima problem sa izražavanjem besa će postati vrlo neomiljena u svojoj okolini, što će često pojačati njenu besnu reakciju, praćenu drugim nezdravim emocijama.

Izlivi besa su vrsta navike – ne samo da bes nije nasleđen, već naučen, nego je i veoma predvidiv, jer predstavlja vrstu navike. Osoba koja besno reaguje u određenim situacijama, postaje predvidiva okolini, koja uči koje situacije okidaju agresivne reakcije kod ove osobe. Navike su, po definiciji, ponašanja koje se iznova i iznova ponavljaju bez razmišljanja. Ljudi koji dolaze na kurs «menadžment besa» često koriste svoje agresivno ponašanje za rešavanje problema. To uglavnom rade bez razmišljanja o negativnim posledicama koje takvo ponašanje može imati po njih i po druge ljude.

Odvikavanje:

1. osvešćivanje besa – da biste porazili svoju naviku, morate je prvo postati svesni. Morate postati svesni situacija, okolnosti i ponašanja koje okidaju vaš besan odgovor. Ovo uključuje i razumevanje negativnih posledica  agresivnog ponašanja
2. strategije za kontrolu besa – da biste prevazišli bes, potrebno je da razvijete veštine za to. Ove veštine ili strategije se mogu koristiti da zaustave eskalaciju besa pre nego što izgubite kontrolu i doživite negativne posledice. Efektivan komplet strategija uključuje i preventivne mere i strategije savladavanja besa na licu mesta.
3. postavljanje ciljeva – svakom ko želi savladati bes, cilje je isti – savladavanje besa. Ciljevi su lični utoliko što pojedini ljudi žele da savladaju bes u određenim situacijama u kojima su izlivi besa za njih najpogubniji.
4. metar za bes –  jedna od osnovnih strategija samopomoći i prvi korak za samostalno uviđanje intenziteta besa, te samim tim i prvi korak u savladavanju besnih reakcija. Strategija koja pomaže da izmerimo količinu besa i efikasnije postavimo ciljeve za promenu. Metar za bes služi za osvešćivanje besnog načina reagovanja i učenje kako da ga kontrolišemo.

 

1_________________________________________________________10

 

Metar za bes možemo prikazati skalom sa deset podeoka. Broj 1 predstavlja situaciju u kojoj uopšte ne bismo osetili bes, a broj 10 predstavlja tačku pucanja, situaciju u kojoj bismo uvek osetili bes. Između je prazan prostor na kom svako ponaosob  određuje događjaje povodom kojih bi ispoljio bes u različitom stepenu. Povodom čega osećate manji, a povodom čega veći intenzitet besa? Skalirajte situacije koje su okidači za vaše besne odgovore i već ćete se naći na putu osvešćivanja i moći da pravite dalje planoveza kontrolu besa.

Napomena: tačka 10 na metru besa označava situaciju u kojoj osoba doživljala najneprijatnije lične posledice od izliva besa (na primer, biva uhapšena, ili se nađe u još goroj situaciji)

Napomena 2: situacije u kojima se osećamo besno variraju. Ono što bi jednu osobu podstaklo da reaguje besom, drugoj ne bi predstavljalo nikakav problem. Od izuzetne važnosti je da metar za bes personalizujete i odredite situacije u kojima Vi lično reagujete besom.

Isplativost besa:

Neprikladno ispoljavanje besa može imati neke koristi, u suprotnom ga ljudi ne bi ni ispoljavali . Uvek se ponašamo na način koji nam donosi neku vrstu koristi. Pitanje je samo da li smo sposobni da relano procenimo koje su i koristi i štete od određenih ponašanja i da izračunamo stvarnu isplativost i realne gubitke koje nam  to ponašanje donosi.

Razmislite koje su koristi od nezdravog ispoljavanja besa? Evo nekih mogućnosti, koje možete dopuniti koristima iz ličnog iskustva:

–         sposobnost da manipulišemo i kontrolišemo druge ljude (korist li šteta? Na vama je da odlučite, posmatranjem isplativosti u ostvarivanju kratkoročnih i dugoričnih ciljeva)

–         oslobađanje telesne tenzije koja nastaje kada se iznerviramo (korist ili šteta? Trenutačno ispoljavanje besa kad kod ga osetimo može prerasti u naviku stalnog reagovanja na istovetan način. Na vama je da procenite da li vam to odgovara?)

–         __________________________________________________________________

Međutim, dugoročno gledano, nezdravo ispoljavanje besa nije od koristi ni po vas ni po druge. Vi stvarate neprijatelje, pod rizikom ste od oboljevanja od raznih bolesti i dobijanja kazni, a drugi ljudi ostaju uplašeni, često menjaju stav prema vama, i joše češće se povlače i okreću vam leđa.

Vežba: izlivi besa su vaše trenutno izabrano ponašanje. Ukoliko želite da ga promenite,  nudimo vam strategije promene.  Pokušajmo da zajedno pronađemo alternativu besnom ponašanju koja bi dovela do ostvarenja vaših ciljeva, i umanjila negativne posledice koje bes donosi. Sledeći formular služi za računanje dobiti i štete od besnog i alternativnog (smirenijeg, asertivnijeg, odlučnijeg, i takođe cilju usmerenog) načina ponašanja. Ukoliko ga popunite na iskren i realističan način, računica će biti čista i potvrditi da se bes ne isplati!.pravljanje besom u dvanaest tačaka. Čuveni psiholog profesor na Harvardu Redford Viliams je tvorac ove recepture za upravljanje besom u dvanaest koraka:

Korak 1 – Sačinite svoj dnevnik neprijateljstava ili stvari koje vas ugrožavaju. Taj dnevnik će vam pomoći da nadgledate sve okidače vašeg besa kao i frekvenciju i nivo vaše ljutite reakcije. Kada znate šta vas ljuti bićete u boljoj poziciji da razvijete strategije za efikasno preusmeravanje besa u konstruktivnu reakciju.

Korak 2 – Priznajte da imate problem u kontroli besa. Poznato je da ne možete promeniti ništa što ne priznajete za problem. Važno je zato identifikovati i priznati problem besa i tako ukloniti prvu prepreku ka uspehu.

Korak 3 – Koristite mrežu za podršku. Neka najvažniji ljudi iz vašeg okruženja znaju da pokušavate da ovladate besom. Oni mogu da budu važan izvor motivacije kao velika pomoć u vašoj koncentraciji da izbegnete stare načine ponašanja i reagovanja.

Korak 4 – Koristite tehnike upravljanja besom da biste prekinuli krug besa.

• Pauza pre reakcije ili izbrojite do deset
• Duboko disanje
• Recite sebi da možete da upravljate tom situacijom bez problema
• Zaustavite negativne misli

Korak 5 – Koristite empatiju. Ako je druga osoba uzrok besa pokušajte da vidite situaciju iz njene perspektive. Podsetite sebe da objektivno analizirate situaciju i shvatite da svi prave greške i da je to jedini način da ljudi nauče nešto novo.

Korak 6- Humor je često najbolji lek. Naučite da se nasmejete sebi i ne uzimajte sve zdravo za gotovo i previše ozbiljno.

Korak 7 – Opustite se malo. Ljutiti ljudi se uznemiravaju zbog sitnica. Ako naučite da živite malo opuštenije manje će vas sitnica uznemiravati i dovoditi do besmislenog besa.

Korak 8 – Izgradite poverenje u ljude. Besni ljudi su cinični i veruju da drugi ljudi žele da im naude pre nego se bilo šta dogodi. Ako možete da povećate poverenje u ljude manje su šanse da ćete se ljutiti na njih, sve ćete pripisivati problematičnoj situaciji a ne zlonamernosti.

Korak 9 – Slušajte. Loša komunikacija je najčešći uzrok besnih reakcija. Što bolje slušate ljude to će blaža biti vaša reakcija.

Korak 10 – Budite jasniji i odlučniji. Odlučan ne znači agresivan. Kada ste besni niste mnogima razumljivi. Ako naučite da budete konkretniji u onome što želite ljudi će vam pre izaći u susret i smanjiće mogućnost daljnjeg izliva vašeg besa.

Korak 11 –  Živite svaki dan kao da vam je poslednji. Život je kratak i verujem da biste ga radije potoršili na pozitivne emocije nego na negativne. Ako ste ljuti ne možete istovremeno i uživati u životu. Bes je najsigurniji način da uništite svoju i sreću ljudi koje volite.

Korak 12 – Praštajte. Da biste što trajnije proterali bes iz sebe naučite da oprostite ljudima koji su vas naljutili. Na taj način prekidate kontakt sa starom reakcijom i ranama koje su česti uzročnici ponovljenog ljutitog ponašanja.

Bes i stres su izuzetno dobri i nerazdvojni drugari i ako želite da ublažite posledice stresa na vaš rad i zdravlje upravljanje besom je najbolji put.

Onda kada poželite da se zaštitite svoje zdravlje od stresa i kada vam bude potreban čitav kapacitet mozga a ne samo polovina.

Dokazano je da bes, zbog lučenja određenih hormona i njihovog uticaja na mozak, trenutno spušta inteligenciju osobi koja besno reaguje.Kada ste besni i ljuti vaša inteligencija radi sa 50% kapaciteta.Naučna činjenica.

NE ZNAM KOLIKO SAM POMOGLA SEBI I DRUGIMA OVIM TEKSTOM. MENI JE DANAS TREBALO MNOGO DA SE 'ISKULIRAM' JER I DALJE SMATRAM DA NIJE BILO U REDU OVO STO MI SE DOGODILO. USPELA SAM ,ALI SE NE OSECAM DOBRO ZBOG TOGA. TAKO NEZNAM STA DA VAM KAZE. SVAKO JE OSOBA ZA SEBE POSEBNA I JEDINSTVENA, SHODNO TOME SAMI MORATE NAUCITI KONTROLU BESA, OVO JE SAMO JEDNA OD MOGUCNOSTI KOJOM SAM POKUSALA DA POMOGNEM.