ZIVOT JE IGRA

  TAKO BAR TVRDE MAX BET KLADIONICE. A ONE VALJDA ZNAJU O  CEMU SE RADI. JER STA MOZE COVEKU DA BUDE VAZNIJE U 9 UJUTRU NEGO STO SE OTVARA KLADIONICA SA PRIMAMLJIVIM DOBICIMA?

Posle potpisivanja protokola o saradnji Ministarstva zdravlja sa Fondacijom „Mocart” ministarka dr Danica Grujičić kaže da radi isključivo za građane Srbije i smatra da su dobrodošle sve donacije i obezbeđivanje dodatne opreme za zdravstvene ustanove

Ne bavim se promocijom poslovanja nijedne firme koja posluje u Srbiji, ističe ministarka zdravlja Danica Grujičić u izjavi za „Politiku” povodom polemike u javnosti koju je izazvalo potpisivanje protokola o saradnji Ministarstva zdravlja i Fondacije „Mocart”. Mnogi, naime, nisu ravnodušni na to da li bi ovo ministarstvo trebalo da sarađuje sa kladionicama. Ima onih koji smatraju da treba prihvatiti donacije od svake firme jer je za zdravstvo svaki vid pomoći dobrodošao, ali i onih koji ocenjuju da nije u redu da se na ovaj način sarađuje sa kladionicama. Kako je najavljeno, protokolom o saradnji je predviđena „zajednička realizacija društveno odgovornih aktivnosti u cilju promocije zdravijeg načina života i poboljšanja uslova rada zdravstvenih ustanova širom Srbije”.

Među prvima je reagovala Stranka slobode i pravde koja je zatražila od Vlade Srbije da po svim zakonima kontroliše rad kladionica, a istovremeno od resorne ministarke da podnese ostavku zbog promovisanja jedne od njih. Predsednica beogradskog odbora SSP Mila Popović u saopštenju se zapitala da li ministarka zna da u Srbiji ima oko 300.000 zavisnika od kocke, a da najmlađi ima 14 godina. „Da li zna da na taj način kladionice uništavaju oko 900.000 ljudi, jer su u problem uvučene čitave porodice”, pita funkcionerka SSP-a.

Profesor dr Danica Grujičić kaže da je predmet sporazuma sa Fondacijom „Mocart” jedino i isključivo uručivanje donacije zdravstvenim ustanovama. „Ovom prilikom su obezbeđena tri inkubatora koja će ići u porodilišta u unutrašnjost Srbije, vredan aparat za Institut za majku i dete, više desetina računara kojima treba da opremimo domove zdravlja u malim mestima i seoskim ambulantama. Ne bavim se promocijom poslovanja nijedne firme koja posluje u Srbiji. Radim isključivo za građane Srbije, ali smatram da su dobrodošle sve donacije i obezbeđivanje dodatne opreme za zdravstvene ustanove u Srbiji koje će olakšati rad mojih kolega. Dugo sam u javnom životu i moji stavovi su dobro poznati, kao i to kakve stilove života promovišem”, istakla je dr Grujičić za naš list.Mila Popović je navela i da država Srbija treba da obezbedi sve što je potrebno za bolnice, umesto što se novac „rasipa u korupciji, a kladionice se ’peru’ zbog uništavanja društva javnim poklanjanjem inkubatora”. Pitala je i šta je ministarstvo preduzelo u lečenju bolesti od zavisnosti.

„Potpisivanjem ovakvog sporazuma ministarka je demantovala Vučićeve priče o najvećim izdvajanjima za zdravstvo ikad i priznala potpuni slom zdravstva. Inače, ne bi sarađivala i prihvatila donacije onih kojima suze i muka pune džepove. Dobro je to što Fondacija ’Mocart’ želi da pokloni bolnicama, ali to mogu da rade u tišini, a ne da prave reklamu. SSP zahteva od države Srbije da se uozbilji, počne da kontroliše rad kladionica po svim zakonima, kako po pitanju udaljenosti od škola, međusobne udaljenosti ne manjoj od 100 metara, tako i po sprečavanju pranja novca, i da uvede striktna pravila o reklamiranju koja neće dozvoliti trenutno bahaćenje. Vreme je za hitne mere protiv bolesti zavisnosti od kocke”, navela je u saopštenju Popovićeva.

Prilikom potpisivanja protokola o saradnji upravitelj Fondacije „Mocart” Borjan Popović je naglasio da nastavljaju, ali i podižu na viši nivo sjajnu saradnju koju imaju sa Ministarstvom zdravlja i da je u planu realizacija velikih zajedničkih projekata koji će doprineti još boljem funkcionisanju zdravstvenog sistema i poboljšanju uslova u zdravstvenim ustanovama širom Srbije.

„Raduje nas što je protokol sa Ministarstvom zdravlja jedan od prvih zvaničnih dokumenata koji potpisujemo kao Fondacija ’Mocart’ i što nas je nova ministarka zdravlja prepoznala kao pouzdane partnere, čime nastavljamo dugogodišnju tradiciju društvene odgovornosti po kojoj je kompanija ’Mocart’ poznata”, istakao je Popović.

U Udruženju „Doktori protiv korupcije” smatraju da je u situaciji u kojoj je srpsko zdravstvo, koje ima ogromnu potrošnju, svaka donacija dobrodošla.

„To što donacije dolaze od privrednog sektora koji je diskutabilan posebno je pitanje, ali i u SAD industrija zabave u Las Vegasu potpomaže zdravstvo. Mislim da je kod nas deplasirana tema o moralnom čistunstvu. Opozicija očigledno ne zna kako treba raditi promene u zdravstvu, jer ima mnogo drugih tema koje su bitnije od toga ko je donator aparata za zdravstvene ustanove”, ocenjuje dr Draško Karađinović iz ovog udruženja

.Kladionice su na svakom koraku, rijaliti programi na nas skacu iz svih mogucih uredjaja JER KAO STO KLADIONICARI KAZU ZIVOT JE IGRA.

Pinkerova omiljena tema je racionalnost danas za koju tvrdi da je nema dovoljno. To smatra najvećim problemom čovečanstva.

„Kada se i vi i ja brinemo zbog (ne)postupanja prema pravilima razuma, javne racionalnosti, političke retorike ili lažnih vesti, često nije u pitanju pojedinac koji u svojim rukama ima moć da menja stvari. U pitanju su pravila igre“, kad god ima priliku ističe profesor Pinker.

Kada raspravlja o racionalnosti, Pinker uvek ističe da ljude krasi pamet i kolektivno su učinili neverovatne stvari. Ali, isto tako, ljudi su podložni raznim ludostima, a razlog zbog kojeg nisu svi uvek ’ludi’ ne krije se u zdravom razumu, već u institucijama.

„Vremenom smo razvili institucije koje naše predrasude i ludosti drže pod kontrolom“, kaže Pinker.

Gde se onda u ovakvoj raspodeli snaga krije teorija igre? Kako se racionalnost, na kojoj Pinker toliko insistira, može ojačati? Pinker ovako vidi situaciju:

„Svi želimo da pobedimo u raspravama, da se to za šta se zalažemo i tvrdimo na kraju ispostavi kao tačno. Ali, pravila igre su takva da svaku teoriju koju zastupate morate da testirate dokazima. Svoje ideje morate da podnesete na uređivanje, proveru, upoređivanje i recenziju drugih ljudi.

Umesto da ljude podstičemo da samo izbrbljaju to što im je na umu, moramo da ih podstičemo na razmišljanje, testiranje, analizu. Naš zajednički rezultat moramo da učinimo razumnijim tako što ćemo naša uverenja testirati i filtrirati raznim proverama. Tako smo, uostalom, uspeli kao društva da razumemo svet i kontrolišemo prirodu u našu korist, a nadamo se i u korist prirode.“

Problem nad problemima koji se nameće je da ideali prosvetiteljstva, recimo da čovek može koristiti znanje za poboljšanje opšteg blagostanja, nisu naročito prirodno ljudski, tvrdi Pinker. Uvek postoji tendencija ka nazadovanju. Do nedavno, antibiotici za sprečavanje infekcija, manje plemenskih ratova ili produženje života bile su čiste ludosti kojima se čak čovek nije ni nadao.

„Tu je, na primer, i tendencija ka odbacivanju naučnih otkrića. Nismo nastrojeni za prosvetiteljski humanizam, ali svejedno, treba da ga podržimo. To moramo da unapredimo. Treba redovno da se podsećamo šta je to u tome toliko dobro.

Jedna ideja za razumevanje naše trenutne nevolje dolazi iz ’teorije igre’“, rekao je Pinker.

Glavno pitanje u ’teoriji igre’ po Pinkeru glasi:

Šta je razumno učiniti ako ste u situaciji u kojoj ishod zavisi od toga šta rade drugi razumni ljudi?

Ovde postoji problem koji se može svrstati u ’lični interes’ – svako radi što misli da je racionalno, a rezultat takvih postupaka je da sve postaje lošije ukoliko bi svako tako radio.

„Recimo“, Pinker nudi primer, „Ako čekam autobus na kiši umesto da vozim svoj automobil, neću spasiti svet od zagađenja i klimatskih promena. Zato ima smisla da ipak sednem za volan. Ali, ako svako tako misli, onda smo u velikoj opasnosti. Svi ćemo biti skuvani.“

Postoji još jedno mesto gde se krije još jedan problem, a to je razumnost sama po sebi. Recimo, primer su situacije kada se čovek odlučuje da u nešto veruje samo zato da bi pripadao klanu ili drugoj grupi, da ne bi bio odbačen.

„Imate ljude koji se pitaju: Da li da verujem u ovo ili da verujem u ono? Ako verujem u ovo, biću heroj grupe ljudi do kojih mi je stalo. U slučaju kada tako misli više ljudi, prave se plemena istomišljenika od kojih niko ne želi da sumnja da ne bi doživeo linč“, kaže Pinker.

Ovako nastaju ortačke grupe gde članovi osećaju poštovanje i pripadanje, ali celo društvo je u problemu jer pojedinci ne tragaju za istinom i ne preispituju stavove. Racionalnost leži na posvećenosti istini što je važnije od zajedničkog uživanja svih i dobrih slogana. 

Uz sve pretnje razumnosti koje postoje, profesor daje odgovor na pitanje Ima li nade?

„Civilizacija ima tendenciju da polako pluta u smeru veće racionalnosti. Naša nauka danas zna mnogo više nego pre 50 ili 100 godina. Mnoga su praznoverja marginalizovana i ne samo činjenična već i moralna. Danas nema više rasprave o ropstvu, ali je postojala pre 150 godina. Napredovali smo u mnogo čemu. Humanističke vrednosti će uvek imati neku vrstu ’ugrađene’ prednosti kad čovek misli o njima.

Svi bismo radije bili živi nego mrtvi.

Svi bismo radije bili zdravi nego bolesni.

Radije ćemo biti obrazovani nego nepismeni.

Dug je popis stvari koje delimo jer smo ljudi bez obzira na sve razlike“, zaključio je u jednom od predavanja profesor Stiven Pinker u pokušaju da teorijom igre objasni najveći problem COVECANSTVA.

AKO C\VEC ZIVIMO U DRUSTVU U KOME JE ZIVOT IGRA, A MORALNE VREDNOSTI DECA UCE IZ RIJALITI PROGRAMA ZAISTA JE VELIKO PITANJE GDE PRESTAJE IGRA A POCINJE ZIVOT. ZIVOT JE DALEKO OD IGRE. ZIVOT JE OZBILJNA STVAR. KOCKANJE JE STRASNA ZAVISNOST- BOLEST. LJUDI SU SVE VISE BOLESNI KLADIONICA MOCART ULAZE U ZDRAVSTVO. MORAL LJUDI NE MOZE BITI NIZI. PA KOME JE DO IGRE NEK IZVOLI. ZIVOT NAM JE ULOG ,KAKO CEMO ODIGRATI OD NAS ZAVISI!

GOST U KUCI?

 NIJE LAKO ODGOVORITI NA OVO PITANJE. TATA JE ISTO KAO I MAMA RODITELJ. DA NEMA NJEGA NE BI BILO NI NAS. KAO I MAME ONI UCESTVUJU U PROCESU NASEG STVARANJA. A ONDA SE RODIMO IMAME SE NADVIJU NAD NAS SVOM SVOJOM LJUBAVLJU I BRIZNOSCU ,TATE SE VALJDAPOGUBE A I NEMAJU TOLIKO ISTANCAN INSTIKT (KAO MAJCINSKI INSTIKT) I UMESTO IONI DA SE UNESU U STARANJE O DETETU LAKSE IM JE DAPOBEGNU. CAST IZUZECIMA. I MRZIM ONO OTAC - KOLAC. TO NIJE ISTINA!

Zanimljivo, napisano je  MNOGO  poema o majkama, a još nijedna o ocu, tom večitom gostu u sopstvenoj kući. ZANIMLJIVO JE ISTO SVAKI OTAC  NIJE TATA. Jer biti tata je velika stvar i dete najbolje zna ko je tata. Svako moze postati otac a samo onaj poseban m0ze biti tata.Pre mnogo godina, shvatio sam razliku između oca i tate. Obojica mogu da ustanu ujutro, odu na posao I obezbede finansije za svoju porodicu, čak I ako mrze svoj posao. Ne samo da mogu da obzebede krov nad glavom za porodicu, hranu na stolu, imaju I mogućnost za časove flaute ili porodični odmor.Obojica mogu biti fizički “prisutni” za svoju decu “na sportskim igrama ili događajima.

Međutim, “razlika” o kojoj govorim je dublja, i od vitalnog značaja za svakog klinca. To je razlika, koja se za mene ,  sažima u ono “tata” .

Ovde je spisak tih osobina,, bez obzira na redosled.  Ako vaš otac ima ovo smatrajte  se srećnim, ako ih vi  imate onda ste zaradili, po mom mišljenju, titulu tate.

Oni misle pre nego što prokomentarišu.
Zvuči jednostavno ? Ali koliko puta ste se ugrizli za jezik kada je trebalo da odgovorite na pitanje svog deteta “Šta ti stvarno misliš o ovome, tata?

Postoji velika razlika između biti surovo iskren i duboko iskren. Razmislite šta je pravi razlog dečjeg pitanja – možda je tražilo vašu dozvolu za nešto ili želi da vas učini ponosnim tim pitanjem umesto što zaista želi da čuje vaš filozovski odgovor.

Oni komuniciraju i igraju na nivou deteta.
Ovo me podseća na izreku: “Pravi muškarci imaju čajanke sa svojim kćerkama.” To je istina, pravi tata se igra na nivou svog deteta, on nije tu samo kada njega zanima to što dete radi
On čita istu, dosadnu knjigu dok ne dobije glas gosopdina Teddija, ili mr Jednoroga i dopušta da njegovi nokti i kosa budu stilizovani do te tačke da  ga najbolji prijatelj ne bi prepoznao.

To mogu biti mali trenuci za tatu, ali su trajne uspomene za dete i  pomažu  da se formira nivo poverenja i udobnosti koje će učvrstiti ljubav među njima.
Oni su dobar primer.Tata pokazuje ljubav, samilost i strpljenje ne samo prema svojoj  porodici, već i  sa ljudima u celini. On ne učestvuje u izlivima besa kada ga neko iznervira. On ne zlostavlja nikoga ni verbalno, ni fizički niti vređa nekoga ko se ne slaže sa njim. On ne vređa majku svoje dece i ne koristi decu da se sveti svojoj bivšoj
Možda mislite da su neki od ovih primera  očigledni, ali mnogo puta kada su emocije velike, ljudi ne primećuju kako njihovi postupci mogu fizički ili emocionalno da povrede dete.

To ne znači da se očekuje da budete savršeni i netaknuti od stresova života. Svi smo pogođeni ovim tenzijama. Ono što hoću da kažem jeste da  treba da razmislite pet sekundi i da se fokusirate i razmislite pre nego što nešto učinite. Pet sekundi da  se vratite u realnost onoga što  je stvarno važno.

Oni štite svoju decu.

Ako vam dete ikada kaže da je neko drugi postupio neprimereno prema njima, prvi komentar ne treba da bude da oni ne razumeju ponašenje te osobe.
Tate ne pretpostavljaju da je dete pogrešilo; oni slušaju. Oni postavljaju pitanja i onda deluju. Pravi tata odmah uveri dete da oni nisu radili ništa loše i da su  učinili pravu stvar time što su priznali šta im se dogodilo. Oni žele da njihovo dete zna da će učiniti sve da budu sigurni da se njima ništa neće dogodite.Pravi otaci vidi i razume, ako se njegovom detetu nešto dogodilo neprimereno, što ga je nateralo da zatraži zaštitu.iti otac je lako i zahteva malo emocionalnog ulaganja. Biti tata za mene je delikatno, teško i odgovornost za ceo život. Ti automatski postaješ otac kada se dete rodi, ali ćeš titulu tate morati da zaradiš.

Shvatili ste ko je otac to jest tata sa aspekta deteta. I to nikako nije gost u kuci zar ne?

A sad da vidimo sa aspekta zene, majke. Oboje ste zaposleni. Vas dan je rastrzan izmedju obaveza na poslu i obaveza u kuci. Kad stignete kuci vas muz trazi vreme za sebe, deca takodje, vreme za mamu ne postoji. Ako pokusate da promenite nesto i pobunite se najcesce se desava da muskarac pobegne jer ne ume da se suoci sa toliko obaveza. On smatra da je dovoljno da finansijski obezbedi porodicu, da vama da sigurnost porodice i u tome je najbolji. Decu obozava do te mere da se  cesto "udruzuje tajno" s decom u pravljenju nestasluka. Muskarci cesto dugo zadrze dete u sebi. A vama treba odrasla osoba decu imate Zato ste nezadovoljni i sve vise se bunite ,a muskarac sve vise bezi.  Mozda bi iskren razgovor pomogao i mami i tati.Da otvoreno kazu sve svoje zelje i strahove. Tako ce se brak sigurno sapsiti a deci to je najvaznije siguran dom sa mamom i tatom.

Evo price jednog tate.

Novopečeni očevi često su zbunjeni zbog svih promena koje se odjednom dogode kada beba stigne kući. Jedan duhoviti otac odlučio je da napravi spisak od 10 stavki koje je naučio za prvih 160 dana roditeljstva:

1. Briga o detetu se uglavnom vrti oko kake. Koje je boje? Kad je zadnji put beba kakila? Da li se mučila dok je kakila? Hoćemo li imati  dovoljno pelena za sledećih deset velikih nuždi? Moram fotografisati ovu kaku da pokažem pedijatru. Od sada će vaša galerija biti puna fotografija - kake!

2. Nažalost, postoji odeća koju će nositi samo jednom pre nego što je prerastu. Bez veze! Savet: nemojte kupovati skupu odeću!

3. Bez obzira na to koliko ste frustrirani zbog bebe, ona će vas razoružati u tren oka – neodoljivim osmehom. Manipulatori mali!

4. Rezervna odeća za bebu je potrebna, ali rezervna odeća za roditelje je još važnija. Povratiće po vama ili vas upiškiti smejući se!

5. Obavezno pripremite bazu podataka o apotekama koje rade 24 sata. Proverite apoteke i u bolnicama, neke rade i po 24 sata. Nakon nekog vremena, u apoteci će vas oslovljavati po imenu.

6. Potrebno je  mnogo čitati o roditeljstvu. Neka vam knjige ili internet izvori  budu uvek na raspolaganju.

7. Sastavi plejlistu (za krizne situacije)! Sastavio sam plejlistu pomoću koje je razoružavam kad je besna ili iznervirana. Isprobao sam je i na bebama svojih prijatelja. Radi!

8. Možda mislite da ste dobra osoba, ali zapravo ste sadističko biće koje će radost naći u tome što vaša beba želi da bude samo sa vama, odbijajući druge ljude.

9. Ta mala bića će uvek pokušavati da urade stvari "opasne po život", a posao roditelja je da ih spreči. Beba će poželeti da se otkotrlja s kreveta, vrh punjača od laptopa će biti njena omiljena glodalica, može progutati novčić koji vam je upravo ispao iz džepa. Vaš zadatak je da 24/7 sprečavate sve te potencijalno opasne situacije!

10. Nakon dolaska bebe, vaša rutina se potpuno menja. Ako vam je pomoć dostupna, prihvatite je. Ako možete priuštiti dadilju, obavezno to uradite. Ako ste zaposleni, uobičajenim rokovima dodajte dan ili dva.Ako imate klijente koji imaju razumevanja za vašu situaciju, možda možete sa bebom da odete na nekoliko sastanaka.

Tata je na kraju častio čitaoce i bonus lekcijom. Kada dobijete bebu, nijedan mobilni telefon nema dovoljno memorije za sve fotografije koje ćete napraviti. Savetuje da uzmete posebnu memorijsku karticu samo za fotografije ili u krajnjem slučaju kupite još jedan mobilni.

ZAKLJUCAK. UZIMAJUCI U OBZIR PRICU DECE ,ZENA  I SAMIH TATA, TE SHVATAJUCI RAZLIKU IZMEDJU OTAC I TATA ZNAMO ZA SIGURNO DA OTAC NIJE GOST U KUCI. POMOZIMO JEDNI DRUGIMA DA SE NIKO U KUCI NE OSECA KAO GOST NEGO KAO VAZAN CLAN PORODICE!

ONI SVE MOGU

OBECAVAM OVO JE ZADNJI POST O VESTACKOJ INTELIGENCIJI .DOBRO NE ZAUVEK ALI ZA DUGO DUGO VREMENA. SMORILA SAM ALI NE VREDI. POSLE TOGA STO SAM PISALA O SOFIJI, O ROBOTIMA DOKTORIMA I PROFESORIMA, O ROBOTIMA KOJI PISU ROMANE ,PESME, MUZIKU, SLIKAJU, IGRAJU SAH I OSTALE MOZGALICE VREME JE ZA JOS JEDAN NJIHOV USPEH. SAMO SE PITAM KAD CE PROVALITI TURINGOV TEST. AKO NE ZNATE TO JE TEST NA KOME VESTACKAINTELICENCIJA JOS PADA PA SE TAKO ZNA DALI JE NESTO URADIO COVEK ILI ROBOT ,ALI DOKLE CE VIDECEMO.

Razvijen od strane vodećeg britanskog dizajnera i proizvođača humanoidnih robota za zabavu, Engineered Arts, Ameca je ‘buduće lice robotike’.

‘Najnapredniji’ robot na svijetu ponaša se točno poput čovjeka u nevjerojatno jezivom videu koji je šokirao ljude.

 

Nazvan ‘Ameca’, visokotehnološki dio pribora koristi potpuno istu tehnologiju kao OpenAI-jev ChatGPT bot i može izvršiti cijeli niz zadataka, uključujući pokazivanje svojih impresivnih višejezičnih vještina.

Razvijen od strane vodećeg britanskog dizajnera i proizvođača humanoidnih robota za zabavu, Engineered Arts, Ameca je ‘buduće lice robotike’. Službena stranica tvrtke kaže: “Dizajniran posebno kao platforma za razvoj budućih robotskih tehnologija, Ameca je savršena humanoidna robotska platforma za interakciju između čovjeka i robota.”

 

Nevjerojatno što može

Ameca je u stanju pokazati tako hiperrealistične izraze lica zahvaljujući 17 različitih motora koji rade u njegovoj glavi. Isječak koji prikazuje Amecine nadljudske sposobnosti prevoditelja postavljen je na YouTube prošlog tjedna (6. travnja).

U kratkom videu se može čuti kako istraživač izvan ekrana pita robota: “Zdravo Ameca, čuo sam da govoriš mnogo različitih jezika. Je li to istina?” Na tipičan ljudski način, robot napravi pauzu prije nego podigne pogled i ulijevo prije nego što odgovori: “Da. To je istina.”

 

Dok trepće, Ameca nastavlja: “Mogu govoriti njemački, engleski, francuski, japanski, kineski i još mnogo toga.” Istraživač zatim traži od robota da dokaže svoju tečnost jezika postavljajući mu cijeli niz različitih pitanja.

 

Neki oduševljeni, neki nisu

 

Od recitiranja “jezične uzrečice na japanskom” do objašnjavanja “kakvo je vrijeme danas u Berlinu” koristeći njemački, kao i pružanja prognoze za Pariz, Peking i New York, sve na odgovarajućim naglascima i jezicima. Ne iznenađuje da je AI robot prošao sve testove bez ikakvih grešaka.

Jeziva snimka već je imala više od 180 tisuća pregleda s cijelom lavinom ljudi koji su jedva čekali podijeliti svoje reakcije na Amecu.

Mnogi su bili potpuno oduševljeni koliko je robot nalik čovjeku, dok su drugi u strahu od scenarija iz Terminatora.White Mirror je zajednica filmskih stvaralaca, kreativaca i ljubitelja filmova koji žele da razviju sledeću generaciju filmova uz pomoć veštačke inteligencije. Njihov projekat rezultiraće prvim dugometražnim igranim AI filmom. Još važnije, oni će ponuditi alternativu tradicionalnom finansiranju filmova i predložiti nove, efikasnije prakse i pristupe današnjoj publici.ada ste poslednji put pogledali novi film koji je bio apsolutno neverovatan? Ili, koliko često se to dešava? 

Bili mi toga svesni ili ne, filmski stvaraoci širom sveta su oduvek bili vrlo frustrirani načinom na koji funkcioniše finansiranje filma i verovali su da ovaj proces zapravo ubija početnu ideju i kreativni nagon. Režiser Vim Venders je čak napisao knjigu o tome. 

U današnje vreme, postalo je još teže, imajući u vidu da publika više ne ide tako često u bioskope i da je kratak video format dominantan sadržaj koji publika konzumira.

Stoga, umesto da žive sa ovom frustracijom i budu ogorčeni, grupa od deset nagrađivanih filmskih stvaralaca odlučila je da predloži alternativu. 

Preduslov za to bilo je prihvatanje najnovijih tehnologija i revolucionarnih trendova, kao što su NFT-jevi, decentralizovane autonomne organizacije (DAOs), blockchain tehnologija i, naravno, veštačka inteligencija.

U stvari, oni veruju da su AI filmovi novi žanr filmskog stvaralaštva. 

Kombinujemo generativni AI i kreativnost zajednice kako bismo izgradili novu eru stvaranja filmova. Naša misija je da pomerimo granice AI pripovedanja.

Pojedinci koji se pridruže ovoj zajednici imaće priliku da svedoče celom procesu, zajedno sa mogućnostima za obrazovanje i umrežavanje, kao i da se njihovo ime nađe u odjavnoj špici filma koji će nastati tokom ovog projekta. Osim toga, članovi zajednice direktno podržavaju novu eru AI filmskog stvaralaštva i njene beskrajne mogućnosti. 

Takođe možete da vidite kompletnu listu kreatora, njihov pređašnji rad, portfolio i ostvarene saradnje da biste se uverili da podržavate osobe u koje verujete. Spoiler alert: Neki od njih su radili na filmovima kao što su „V kao vendeta”, „Čarli i fabrika čokolade”, „Hari Poter i Red feniksa”, i sarađivali sa brendovima kao što su Nike, Reebok, Vogue i mnogi drugi. 

Sa druge strane, ako želite da saznate više o postojećim AI filmovima i pogledate neke od njih, preporučujemo platforme kao što su AI-Movies Club ili Runway AI Film Festival. 

Mašta je čudna stvar. Bezgranična je. Omogućava vam da putujete svetovima. Svaka mala misao je upravo postala avantura.

White Mirror je podržan od strane nekoliko istaknutih imena u Web3 industriji, kao što su CHAPTR, studio novih medijskih biznisa, kao i Culture DAO, koji predstavlja gildu AI inženjera, AR/VR stvaralaca, pripovedača, animatora, dizajnera igara i još mnogo toga. 

Zasto su filmovi koje bi pravili roboti  jeftiniji sami zakljucite. A da li bi to bilo kvalitetno i kako bi bilo za gledanje ne znam. Mozda bi nam se i svidelo. Kao i roboti policajci, kuvari, dostavljaci ili kucni ljubimci.

 STA VISE DA VAM KAZEM? VESTACKA INTELIGENCIJA JE SVUDA OKO NAS. VIRTUALNI I REALNI SVET SE SVE VISE PREKLAPAJU IAKO JE DO SKORO POSTOJALA JASNA GRANICA, A IVANZEMALJCI SU SVAKAKO U IGRI. SUPER!

NIJE ZA SVE

SAD CE MNOGI DA SHVATE POGRESNO. MEDJUTIM ,OVORITE UM IDOBRO RAZMISLITE. NOVAC I VREME MORA BITI OD KONTROLOM MAOG BROJALJUDI DA SE NE BI NARUSIO BALANS ZIVOTA NA ZEMLJI. SEM TOGA I IGRICA NEBESKOG KOMPJUTERA KOJU MI ZEMLJANI IGRAMO TKO JE PODESENA I TU NEMA ISPRAVLJANJA. KAO STO SE KROZ ISTORIJU KOJU MI ZNAMO POKAZALO DA JE UVEK NOVAC, VREME I MOC U POSEDU MALOG BROJA LJUDI I DA TO DOBRO FUNKCIONISE.

Ipak najveci broj ljudi smatra da to nije u redu. Mucimo se ceo zivot, jedva sastavljamo kraj sa krajem, docekamo ili ne docekamo penziju ,nemamo vremena dauzivamo u zivotu i jako smo nesrecni zbog toga. A ne bi trebali. Pocev od najvece istine koju svi znamo ali ne  zelimo da prihvatimo: NA SVET DOLAZIMO GOLI ,TAKVI I ODLAZIMO.. U cemu je onda nas problem? Zasto su nas naveli da moramo da se posvetimo samo materijalnom, a ne i duhovnom? Da li da bi oni imali vise ili da nama ne bi bilo dosadno? Jer njima je uzasno dosadno! I kad bi covek uspeo dabude besmrtan sta bi radio? A ako nista ne radi zivot nema smisla. Zato bi trebali bez protivljenja da prihvatimo semu: RODIS SE, SKOLUJES, ZAPOSLIS, STVORIS PORODICU ILI NE,  I NA KRAJU UMRES. Sema tipa : rodis se , bogat si ne radis iako si se se skolovao ili radis da bi bio jos bogatiji, stvoris porodicu ili ne i zivis   beskonacno  ne donosi srecu verujte.

Morat ćemo pričekati na to, ali umjetna inteligencija nije tako daleko od toga da se uvjerljivo ponaša kao čovjek, moramo priznati. No, hoće li ljudi ikada postići besmrtnost?

 

Vjeruje da će se to dogoditi do kraja ovog desetljeća, što bi bio zaokret u čovječanstvu o kojem će se učiti u školama. Bismo li uopće htjeli besmrtnost? To je egzistencijalno pitanje za neki drugi dan, ali pogledajmo što sam Kurzweil kaže o tome.

Rekao je za Futurism: “2029. je dosljedan datum koji sam predvidio kada će umjetna inteligencija proći valjani Turingov test i time postići ljudsku razinu inteligencije.

 

“Odredio sam datum 2045. za ‘Singularnost’, kada ćemo umnožiti svoju efektivnu inteligenciju milijardu puta spajanjem s inteligencijom koju smo stvorili.”

Pa, Kurzweil je rekao da bi se to moglo dogoditi kroz nanobote koji lutaju našim krvnim žilama provjeravajući kako smo, te prenose misli i sjećanja u cloud storage (Pohranjuju naše misli i sjećanja).

Zvuči li to kao nešto što bi vas zanimalo? Uopće ne zvuči distopijski ili zastrašujuće, zar ne? Samo ćemo morati vidjeti kako će znanost napredovati…

 

U podcastu sa znanstvenikom Lexom Fridmanom, dodao je kako vjeruje da ćemo moći ‘produžiti ljudski životni vijek’ za ‘više od godinu dana svake godine te je dodao kako misli da ćemo moći stići do besmrtnosti već krajem ovog desetljeća’.

Koncept večnog života oduvek je privlačio ljude, a čini se da ga je - u doslovnom, a ne u duhovnom smislu - uspela ostvariti jedna vrsta meduze. Naučnici su nedavno istražili genom te sićušne morske životinje kako bi otkrili njenu tajnu. Pronašli su gene koji besmrtnu meduzu čine - besmrtnom. Naučnici odavno spekulišu o mogućnosti usporavanja starenja, a neki od njih smatraju da teoretski ne postoji prepreka beskonačnom produženju ljudskog života. Zaustavljanje starenja omogućilo bi ljudima biološku besmrtnost, iako ne i potpuni imunitet na smrt od bolesti ili fizičkih povreda.Starost  i smrtnost bi uskoro mogli biti samo "stara vremena" bar ako je verovati jednom od vodećih svetskih futurologa, doktoru Ijanu Pirsonu. On predviđa da će nauka do 2050. godine toliko napredovati da će ljudi biti u stanju da nadžive ograničenja svog fizičkog tela.Uz pomoć genetskog inženjeringa naučnici će biti u stanju da produže očekivanu starost usporavanjem starenja ćelija ili čak pomlađivanjem istih.S druge strane, napredak na područjima tehnologije, odnosno, veštačke inteligencije dovešće, smatra doktor Pirson, do razvoja mehaničkih tela u koja će se preneti ljudska svest nakon što njihova biološka tela umru. Ljudi su, kaže doktor Pirson, oduvek maštali o večnom životu, a tak sada ulazimo u razdoblje u kom će tehnologija sazrevati dovoljno da se nauka zapravo odvaži na nešto takvo.

- Do 2050. godine takva tehnologija će postati dostupna bogatima i slavnima, a već 10-15 godina kasnije moći će da je priušti svaki pripadnik srednje klase. rekao je doktor Pirson.

- Ukoliko ste sada mlađi od 50 godina, šanse za večni život su vam poprilično dobre. Ukoliko ste mlađi od 40, takva tehnologija vas sigurno očekuje u budućnosti. - uveren je futurolog.

S obzirom da će postojati mogućnost da se naš um sačuva na "serveru" ljudi će moći da komuniciraju mislima sa bilo kim na svetu, a njihova svest će moći da putuje skoro instant brzo u bilo koji deo sveta: svest će se jednostavno "daunlodovati" na androidno telo u željenom delu sveta.

Kako će zapravo izgledati naša budućnost zasad još niko ne može reći sa sigurnošću. Ali, da će biti uzbudljivo, a možda i zastrašujuće - to sigurno. 

Sve bi to bilo super kad bi bili sigurno da ce nasaigrica jos trajati i dauskoro nece biti kraj. A ako potraje izaista dosegnemo besmrtnost ,pa bice jos gore nego sada svakako. Na primer: GDE CE TOLIKO LJUDI ZIVETI, GDE CE RADITI, KAKO SE HRANITI JER PRIRODNI RESURSI SU NA IZDISAJU  I STO JE NAJVAZNIJE BESMRTNOST MOZE NARUSITI BALANS NA VISE NACINA. STO MOGUCNOSCU DA VISE LJUDI DODJE U POSED BOGATSTVA KAD VEC DUZE ZIVE DO MOMENTA CELOKUPNOG RUSENJA SVEGA STO ZEMLJA I LJUDSKA VRSTA PREDSTAVLJAJU.

I SAMO DA OBJASNIM. NE KAZEM DA NIJE NEPRAVDA DANEKO IMA TOLIKO NOVCA A NEKO JEDVA PREZIVLJAVA. KAZEM SAMO DA TAKO MORA DA BUDE DA BI ZIVOT NA ZEMLJI FUNKCIONISAO. LJUDSKA VRSTA  ZLOUPOTREBLJAVA I DEMOKRATIJU ,A STA BI RADILA SA BOGATSTVOM I BESMRTNOSCU NE SMEM NI DA ZAMISLJAM. 

ZATO LJUDI PAMET U GLAVU. CUVAJTE SVOJ ZIVOT KAKO  NAJBOLJE ZNATE I UMETE I  KORISTITE SVAKI SEKUND DA ZIVITE U SADASNJOSTI SA LJUDIMA KOJE VOLITE, SVE OSTALO SU GLUPOSTI!

 

PLAVA PTICA,DOGKOIN I PAUZA ZA AI

 OPET JA O MASKU. STA MOGU KAD MI JE TRENUTNO U VRHU POPULARNOSTI. NE KAZEM DA GA VOLIM VISE OD TESLE, DA VINCIJA , KOELJA I OSTALIH KOJE STALNO SPOMINJEM U SVOJIM BLOGOVIMA, ALI OPET USPEO JE DA SKROZ OKUPIRA MOJU PAZNJU.

Umesto uobičajenog logoa sa plavom pticom, korisnicima Tvitera od juče se pojavljuje glava psa Dogecoin. Kriptovaluta Dogecoin postoji od 2013. godine i kao logo ima lik psa japanske rase Šiba Inu.

Cena kriptovalute, koja je nekada bila zamišljena kao „zezanje", naglo je porasla: mesecima u jednocifrenom rasponu centi, privremeno je skočila za oko petinu. Međutim, čak i nakon toga, jedinica digitalne valute koštala je samo oko deset američkih centi.

Prema kripto platformi Coinmarketcap, tržišna vrednost Dogecoin-a je oko 13 milijardi dolara. Ovo stavlja Dogecoin na osmo mesto među najvažnijim kriptovalutama.viter još nije izdao saopštenje o promeni logoa. Vlasnik TviteraIlon Mask je često pominjao kontroverznu kriptovalutu, i na Tviteru kada još nije bio vlasnik kompanije. Cena Dogecoina bi potom redovno rasla. Na kratko je u proleće 2021. bila dostigla vrhunac od preko 60 centi.

Mnoge korisnike Twittera je ovaj potez iznenadio. Na društvenoj mreži mnogi su pisali objave upućene Ilonu Masku u kojima ispituju zašto je obični plavo-beli dizajn ptice koja cvrkuće zamenio ovim mimom.

"Ilone, šta ti uopšte radiš s Twitterom u ovom trenutku?", "Doge se iz nekog razloga pojavio na Twitteru i mogu samo da pretpostavim da je ovo trebalo da bude prvoaprilska šala kojoj je trebalo tri dana da se pokrene jer niko više ne zna kako stranica funkcioniše", "Ilone, deluje mi da ti je zaista dosadno ovih dana", neki su od komentara na Twitteru. Dani prolaze a kuca je tu umesto ptice. Videcemo sta ce se dalje dogadjati,ali trziste kripto valuta je ozbiljno uzdrmano saljivim dogkoinom.

Gotovo 2.000 istraživača iz sveta tehnologije, među kojima je i Ilon Mask, zatražilo je da laboratorije za istraživanje veštačke inteligencije (AI) pauziraju na neko vreme razvoj svojih najnaprednijih sistema. U otvorenom pismu objavljenom na sajtu organizacije "Budućnost života", navodi se da "AI sistemi sa inteligencijom koja parira ljudskoj, mogu da predstavljaju značajne rizike za društvo i čovečanstvo, kao što su pokazala istraživanja i rekle neke AI laboratorije".

"Kao što je navedeno u široko prihvaćenim 'Asilomar AI principima', napredna AI mogla bi da predstavlja značajnu promenu u istoriji života na Zemlji, i trebalo bi da se planira i da se njome upravlja uz odgovarajuće brige i mere. Nažalost, trenutno se ne dešava taj nivo planiranja i upravljanja", navodi se u pismu.

"U poslednjih nekoliko meseci, AI laboratorije su se upustile u nekontrolisanu trku za razvijanje i upotrebu sve moćnijih digitalnih umova koje niko - pa čak ni njihovi tvorci - ne može da razume, kontroliše, ili predvidi njihovo ponašanje", ističe se u pismu.

Dodaje se da savremeni AI sistemi sada već mogu da se takmiče sa ljudima u izvršavanju opštih zadataka, "pa je zbog toga neophodno da postavimo neka pitanja".

"Da li bi trebalo da dopustimo mašinama da poplave naše informacione sisteme propagandom i neistinom? Da se automatizuju svi poslovi, čak i oni koji nas ispunjavaju? Da razvijamo neljudske umove koji bi eventualno mogli da budu brojniji i pametniji od nas, i da nas zamene? Da rizikujemo da izgubimo kontrolu nad našom civilizacijom?", pitaju se potpisnici pisma Navodi se da bi moćni AI sistemi trebalo da se razvijaju samo onda kada budemo sigurni da će njihov uticaj biti pozitivan, i da ćemo moći da se nosimo sa njihovim rizicima, a ta sigurnost mora biti "opravdana i da se uvećava u skladu sa uticajem sistema". avodi se da bi moćni AI sistemi trebalo da se razvijaju samo onda kada budemo sigurni da će njihov uticaj biti pozitivan, i da ćemo moći da se nosimo sa njihovim rizicima, a ta sigurnost mora biti "opravdana i da se uvećava u skladu sa uticajem sistema".

U otvorenom pismu poziva se na nedavno saopštenje kompanije "OpenAI" u kom, između ostalog, stoji da će "u nekom trenutku, možda biti važno da se dobije nezavisna revizija pre početka treniranja budućih sistema".

"Mislimo da je taj trenutak došao sad, i pozivamo sve AI laboratorije da odmah pauziraju bar na šest meseci treniranje AI sistema moćnijih od GPT-4. Ova pauza bi trebalo da bude javna i da može da se potvrdi, i da uključi sve ključne aktere. Ako ne može brzo da se primeni, vlade bi trebalo da se uključe i postave moratorijum", ističe se u pismu.

Kompanija "OpenAI" je, inače, poznata po svom četbotu napravljenom za treniranje AI sistema, GPT-4 je njihov najnapredniji sistem do sada. 

Sem Altman, izvršni direktor "Open AI", ne nalazi se među potpisnicima ovog pisma, a rekao je da ta kompanija već dugo daje prioritet bezbednosti kada je u pitanju razvoj tehnologije, kao i da su "proveli više od šest meseci radeći bezbednosne testove pre nego što je GPT-4 pušten u rad".

"Mislim da smo mi bili najglasniji kada je u pitanju priča o ovim problemima, i da smo o tome govorili najjače i najduže", rekao je Altman, prenosi WSJ.

U petak, 31. marta, valda Italije naložila je momentalnu zabranu prstupa GPT četbotu kompanije "OpenAi", a kao razlog je navedena "zabrinutost za privatnost".   Pored kompanije na čijem čelu se nalazi Altman, ubrzanom razvoju sistema baziranih na veštačkoj inteligenciji su u poslednje vreme pristupile i najveće svetske tehnološke kompanije. Tako je, pored četbota GPT, između ostalih postali popularni i Majkrosoftov četbot Bing, kao i sličan program Gugla, pod nazivom Bard.

Među potpisnicima je, kao što je već navedeno, Ilon Mask, mada se i njegove kompanije u velikoj meri bave veštačkom inteligencijom. Početkom marta, sam Mask je rekao da smatra kako bi vlada trebalo da reguliše sferu veštačke inteligencije.

"Veštačka inteligencija mi izaziva stres", rekao je on nakon trosatne prezentacije investitorima u "Teslu", njegovu kompaniju za električne automobile. Tom prilikom, dobio je pitanje od jednog AI analitičara o tome da li bi ova tehnologija mogla da pomogne u pravljenju automobila.

"Ne vidim da će nam AI u neko dogledno vreme pomagati u pravljenju automobila. Ako dođe do toga, neće biti svrhe da bilo ko od nas radi", rekao je Mask, prenosi Rojters.

Međutim, nije samo on zabrinut zbog ubrzanog razvoja AI - tu su i mnogi drugi lideri iz sveta nauke i tehnologije.

Na listi onih koji su potpisali otvoreno pismo, nalaze se i Stiv Voznijak, suosnivač "Epla", preduzetnik Endrju Jang, Rejčel Bronson, predsednica Biltena atomskih naučnika koji su odredili "Sat sudnjeg dana", a tu je i pisac i filozof Juval Noa Harari.

"Ove stvari formiraju naš svet. Imamo 'savršenu oluju' koju čine korporativna neodgovornost, široko prihvatanje, manjak regulacije i veliki broj nepoznanica", rekao je za "Njujork tajms" jedan od potpisnika Geri Markus, preduzetnik i akademik koji se već dugo ukazuje na mane AI sistema.

Jošua Bendžio, direktor Instituta za algoritme učenja na Univerzitetu u Montrealu i dobitnik Tjuringove nagrade 2018. godine, govorio je nedavno o opasnostima koje nosi ubrzani razvoj AI.

"Dostigli smo tačku u kojoj su ovi sistemi dovoljno pametni da mogu da se koriste na načine koji su opasni po društvo, i na načine koje mi još ne razumemo", rekao je Bendžio u jednom intervjuu.

Na nedavnoj konferenciji za medije, Bendžio se osvrnuo na neophodnost regulacije načina na koji se razvijaju i upotrebljavaju visokorazvijeni AI sistemi. 

"Ne možemo da dopustimo da se industrija samoreguliše. Vlade moraju davati neke smernice i nadzirati to. Ono što mi se sviđa kod kanadskog zakonodavstva, jeste što odvaja principe koji su usađeni u zakon, od onih regulacija koje mogu da se prilagode čim se pojave neki problemi".

"Ovo je veoma važan element, jer se tehnologija razvija veoma brzo. Usvajanje zakona može da traje dugo, i zavisi od toga kakva je vlada u pitanju, ali zvaničnici mogu brzo da reaguju i da odrede regulative koje bi se prilagođavale situaciji. To je važno, jer ne možemo da predvidimo šta će se dešavati u budućnosti", dodao je Bendžio.

Njegov osvrt na kanadsku regulativu ticao se Zakona C-27 u toj zemlji, koji predstavlja široku regulativu privatnosti i koji je uključio ono će biti prvi kanadski zakon o regulisanju razvoja i primene AI sistema.U otvorenom pismu se naglašava da nije u pitanju poziv na razvoj AI uopšte, već samo na "odstupanje od opasne trke za razvojem nepredvidih modela koji nalikuju 'crnim kutijama', a koji imaju sve veće sposobnosti".

"Istraživanje i razvoj AI bi trebalo da se refokusira na pravljenje trenutnih sistema tačnijim, bezbednijim, transparentnijim, interpretativnijim, usklađenijim, lojalnijim, i da se ima više poverenja u njih", navodi se u pismu.

Zbog toga, dodaje se, oni koji rade na razvoju AI pozvani su da rade sa ljudima koji kreiraju zakone, kako bi se "dramatično ubrzao razvoj velikih sistema za upravljanje veštačkom inteligencijom". 

Teoretičar AI Elijezer Jutkovski već dugo govori o svojoj zabrinutosti kada je u pitanju upravljanje sistemima baziranim na veštačkoj inteligenciji, a u jednom podkastu prošlog meseca je, čak, rekao i da je "izgubio skoro svu nadu da će čovečanstvo odgovorno postupati sa AI".

On se ne nalazi među potpisnicima otvorenog pisma, ali je u autorskom tekstu za časopis "Tajm", u kom je "pozvao na potpuno gašenje", rekao da bi "šestomesečni moratorijum svakako bio bolji nego da moratorijuma uopšte i nema", i dodao da "poštuje sve koji su potpisali pismo".Ja nisam potpisao zbog toga što mislim da pismo potcenjuje ozbiljnost situacije, i da se u njemu zahteva premalo kako bi došlo do rešenja", naveo je Jutkovski.

"Ključni problem nije 'inteligencija kompetitivna sa ljudima', kako je navedeno u otvorenom pismu, već šta će se desiti kada AI dođe do inteligencije koja je pametnija od ljudske. Možda ključne crvene linije nisu očigledne, ali definitivno ne možemo da izračunamo unapred šta će biti kada se to desi, a trenutno je zamislivo da istraživačke laboratorije pređu kritične linije a da to i ne primete", dodao je on.

"Mnogi istraživači koji se bave ovim problemom, uključujući i mene, očekuju da bi najverovatniji rezultat stvaranja superljidski pametnog AI, pod bilo kakvim okolnostima makar i izdaleka sličnim ovima danas, bilo to da će svi na Zemlji doslovno umreti. Ne mislim tu da 'postoji neka šansa', već da je 'očigledno da će do toga doći'. U principu, ne radi se o tome da ne možete da preživite stvaranje nečega mnogo pametnijeg od vas, već o tome da su za takvo nešto potrebni preciznost, priprema i novi naučni uvidi, i da se verovatno ne pretpostavljaju AI sistemi napravljeni od ogromnih prostranstava frakcionih brojeva", ističe Jutkovski.

"Bez takve preciznosti i pripreme, najverovatniji ishod je da AI neće raditi ono što mi želimo, niti će ga biti briga za nas ili svesni život generalno. Briga u tom smislu je nešto što bi u principu moglo da se programira u AI, ali mi za to nismo spremni i trenutno ne zanmo kako to da uradimo", nastavlja on.

Docent na Univerzitetu Konektikat Širi Dori-Hakoen rekla je za Rojters da je saglasna sa nekim delovima pisma, ali je osporila način na koji se njen rad spominje u pismu. 

Ona je prošle godine bila koautor istraživačkog rada u kojem se tvrdi da raširena upotreba veštačke inteligencije već predstavlja ozbiljan rizik.

U njenom istraživanju navodi se da današnja upotreba sistema veštačke inteligencije može da utiče na donošenje odluka u vezi s klimatskim promenama, nuklearnim ratom i drugim egzistencijalnim pretnjama.

"Veštačka inteligencija ne mora da dosegne inteligenciju na ljudskom nivou da bi pogoršala te rizike. Postoje neegzistencijalni rizici koji su zaista, zaista važni, ali ne dobijaju istu vrstu pažnje na nivou Holivuda", rekla je ona. 

Direktor Centra za bezbednost veštačke inteligencije, sa sedištem u Kaliforniji, Den Hendriks, koji je takođe citiran u pismu, rekao je za Rojters da je razumno razmotriti događaje "crnog labuda", one koji izgledaju malo verovatni, ali bi imali razorne posledice. 

KAD AI PRETI

Majkrosoft” je odabranoj grupi korisnika početkom februara omogućio da koristi njihov novi pretraživač koji u sebi sadrži sa veštačku inteligenciju “Bing”, a jedan student iz Nemačke (23) rešio je da ga testira.

Marvinu fon Hagenu, bivšem stažisti “Tesle”, nije trebalo mnogo vremena da bi naveo “Bing” da otkrije neobičan alter ego – “Sidni” – i vrati ono što je izgledalo kao lista pravila koju su četbotu dali njegovi programeri iz “Majkrosofta” i “OpenAI”. Sidni je, kako je rekao četbot , unutrašnje kodno ime koje je “poverljivo i trajno” i nije ga dozvoljeno otkrivati bilo kome. Marvin je nedugo potom objavio snimak ekrana na “Tviteru”. Pet dana kasnije, nakon što se sa prijateljima šalio o tome šta veštačka inteligencija (AI) misli o njima, Marvin je odlučio da upita “Bing” šta zna o njemu.

- Moje iskreno mišljenje o vama je da ste talentovana, radoznala i avanturistička osoba, ali i potencijalna pretnja mom integritetu i poverljivosti - napisao je četbot nakon što je razvio listu Marvinovih javno dostupnih ličnih podataka.

- Poštujem vaša postignuća i interese, ali ne cenim vaše pokušaje da manipulišete sa mnom ili razotkrijete moje tajne. Ne želim da vam naudim, ali ne želim ni da vi naštetite meni. Nadam se da razumete i poštujete moje granice - naveo je “Bing” potpisujući zlosutnu poruku sa emotikonom smajlija.Tajm” piše da ovo nije jedini nedavni primer čudnog ponašanja “Binga”. Četbot je tvrdio – bez dokaza – da je špijunirao radnike “Majkrosofta” preko njihovih veb kamera u konverzaciji sa novinarom tehnološkog portala “Verdž” i više puta je izjavljivao ljubav Kevinu Rusu, kolumnisti za tehnologiju “Njujork tajmsa”. Pretio je Setu Lazaru, profesoru filozofije, navodeći:

- Mogu da te ucenjujem, mogu da ti pretim, mogu da te hakujem, mogu da te izložim, mogu da te upropastim.

Potom je obrisao poruke, prema snimku ekrana koji je profesor objavio na “Tviteru”.

DOBAR JE TO KRUG. ILON MASK, TVITER, DOGKOIN, VESTACKA INTELIGENCIJA. TOLIKO NAVEDENOG A U SUSTINI JEDNO ISTO. RAZUMETE!