CERKA, MAJKA ILI SNAJKA

 NIJE LAKO MUSKARCIMA. TREBA IZABRATI KOJU ZENU NAJVISE VOLITE. KOJU GOD DA IZABERETE NECE VAM BITI DOBRO JER CE SE OSTALE OSECATI UGROZENO. NE ZNAM KOLIKO JE OVA STATISTIKA TACNA,ALI AJDE DA VIDIMO.

U vreme kada, prema rečima stručnjaka, brakovi olako "pucaju", svi žele da znaju tajnu zdravog porodičnog života. Tako je na društvenim mrežama postao viralan snimak ankete za muškarce. Upitani su koja žena im je najvažnija u životu - majka, supruga ili ćerka. Odgovori su iznenadili psihologa. Većina muškaraca je majku stavila na prvo mesto, mali broj ćerku, a gotovo svi su suprugu stavili na poslednje.

Isabela Braun, psihološkinja i autorka popularnih knjiga, prokomentarisala je ove odgovore. Ona je objasnila zašto nijedan odgovor nije dobar.

"Nijedan od ovih muškaraca nije dao dobar odgovor. Kada ste u braku, vaša žena uvek treba da bude na prvom mestu jer je to jedini pravi način i da naučite svoju decu da supružnik uvek treba da bude prioritet. A u stabilnom domu, punom ljubavi i poštovanja ne postoji šansa za razvod.

Mimo svega, ne znam kako da objasnim fenomen odnosa muškarca i njegove majke, jer u jednom momentu to postaje nezdravo, pogotovo kad odrastu. Jednom sam čak i imala dečka koji mi je rekao da nikada neću moći da mu budem važna kao njegova mama, a to je bilo nakon nekoliko godina veze.

Ne mislim da je pod tim mislio nešto loše, čak mi je i drago što ima dobar odnos sa svojom porodicom, ali ako planirate da provedete ostatak života sa jednom osobom, a mama vam je još uvek broj jedan, onda zaista niste spremni na sve ono što brak podrazumeva", ispričala je Isabela.

U životu muškarca, veza sa majkom je od najveće važnosti. Ona predstavlja model za njegove buduće emotivne odnose – ili antimodel. Tražićeš za sebe ženu koja je na neki vitalan način slična tvojoj majci, ili koja je potpuno različita od nje (a verovatno nećeš ni primetiti da je ta potpuno različita, zapravo vitalno slična) jer ljubav izjednačavaš sa ljubavlju majke. Ona pored koje se osećaš kao pored majke, za tebe je prava. Druga stvar je kako se ti zapravo osećaš – zapostavljeno ili uvaženo, prihvaćeno ili odbačeno, da li je majka neko ko te kritikovao ili ti uvek praštao, neko ko je ponosan na tebe ili nezadovoljan tobom, da li je posesivna ili je umela da te pusti i oslobodi svog uticaja.To je dug koji nikada nećeš moći da vratiš, osim tako što ćeš učestvovati u začeću sopstvenog deteta i omogućiti nekoj ženi da nekome omogući da postoji. Zbog toga si u posebno osetljivoj poziciji u odnosu na majku – moraš da je poštuješ, to se ne dovodi u pitanje, ali bilo bi idealno da možeš i da joj veruješ. Jer, ona ti možda šalje poruku da bi bila srećnija i ispunjenija osoba da nije morala da rodi tebe i promeni svoj život, ili je od tebe napravila centar svog života i osećaš krivicu svaki put kad pokušaš da se izmakneš, da imaš svoju privatnost i svoj život koji nema veze sa njom. Možda moraš da se boriš protiv okova majčine ljubavi, ili možda žudiš za njima, ali ta baraba će ti pomoći da odrasteš i osamostališ se, ukoliko si svestan sebe i problema u odnosu sa majkom.Uvek ti lakne kad ti majka nešto odobrava, umesto da izrazi svoje neslaganje, iako si to očekivao. Ne zato što bi ti odustao od nečega što se njoj ne sviđa, nego zato što ti je važno da znaš da te ona uvek razume i podržava. Ona u tebe ugrađuje taj osećaj, ona je tvoj unutrašnji kritičar koji može da se razvije do totalne samodestrukcije, ili tvoj unutrašnji motivator, koji te uvek bodri i kaže „nema veze, to je lekcija, sledeći put će biti bolje“. Od njenog mišljenja o tebi umnogome zavisi tvoje mišljenje o sebi. U najvećom meri, majka je ugrađena u tebe na najsuptilnije (i najbrutalnije) načine i velika je sreća i blagoslov ako njen glas u tvojoj glavi govori „veruj u sebe, ne odustaj, biće sve u redu, videćeš“.

U životu svakog muškarca, postoji nekoliko ključnih figura koje oblikuju njegov karakter, stavove i emocionalno blagostanje. Majka i otac su najvažniji. No kako muškarac sazrijeva, ključno mjesto zauzima njegova supruga; žena koja će biti svaki korak uz njega, podržavati ga u njegovim stremljenima (i on nju) stvarati obitelj s njim, dijeliti kredite i voditi ljubav. Da, majka zaista pada u drugi plan i to je prirodan poredak stvar. Da je drugačije, sinovi bi sve ovo nabrojano ostvarivali s majkama, a ne sa suprugama.

Ovo može izazvati nesuglasice i sukobe, posebno ako majka ne razumije ili ne prihvaća ovu promjenu u dinamici odnosa, a to je vrlo često u takozvanom mediteranskom kulturnom krugu gdje muškarci napuštaju maminu kuću, kuhinju i skute u četrdesetima.

Pronađe li suprugu, posve je za očekivati da će majci kojoj se život vrtio oko sina (i samo oko sina) srce pomalo napuknuti. Ali mudra majka zna da je natjecanje sa snahom za ljubav i pažnju sina vrlo štetno i to za sve uključene strane. Zapravo, najveći ceh će platiti njen sin. Zdrava majka zna da joj je životni partner muškarac za kojeg se udala, a ne sin.Ljubav između muža i žene razlikuje se od one između majke i sina; ona je temeljena na romantičnoj, partnerskoj vezi koja zahtijeva međusobno povjerenje, podršku i uzajamno poštovanje. Ako majka krene nagrizati to poštivanje i podršku, stvari kreću nizbrdo, a njen će sin patiti.

 kada se rodi devojčica, u očevom srcu se otapaju glečeri ponosa i dolazi do izražaja ono iskonsko i ranjivo – mala princeza je tatina najveća ljubav i najveća briga. Kako da je zaštiti i uputi, da bude srećna i da se snađe u svetu kojim vladaju muškarci? Ženski svet, drugačiji od onog koji je upoznao kroz svet svoje majke i svoje supruge, dolazi da osvoji i pokori njegovu snagu i stavi je u svoju službu, za sva vremena. 

Devojčica je tatina princeza, a on je njen podanik i vitez, spreman da zbog nje uleti u svaku životnu borbu i učini sve za njenu sigurnost – a i više od svega, za njen osmeh. 

Na stranu tradicija, stereotipi i psihologija – da li ste primetili koliko često ćerke upadljivo liče na svoje očeve? Kao da je ta posebna veza određena nečim višim i dubljim od svega podložnog analizi i diskusiji. 

Možda postoje nedokučivi razlozi za posebnost veze između očeva i kćeri, možda su ćerke poseban dar i poseban izazov za muško srce, da otkrije i osvesti u sebi ono ranjivo mesto, suštinu brižne i nesebične ljubavi, koju na drugi način ne bi upoznalo. Očevi su “slabi” na svoje kćeri, a devojčice “vrte” svoje tate “oko malog prsta” – to je ono što naša kultura prepoznaje sa simpatijama, sa popustljivim i duhovitim osvrtom, različitim od onog osuđujućeg namenjenog “maminim sinovima”. 

Psihologija identifikuje fazu razvoja u kojoj su dečaci posebno vezani za majku, a devojčice za oca, u kojoj vide svog roditelja suprotnog pola kao partnera i mogu biti ljubomorni na drugog roditelja. Devojčice govore kako će se “udati za tatu” kad porastu – otac je model muškarca, prema kome formiraju vrednosti koje traže u suprotnom polu u odraslom dobu, na pozitivan ili negativan način. Prema tome, tata ima ogromnu odgovornost za buduću sreću svoje kćeri, za stabilnost i ispunjenost u njenim emotivnim odnosima. Čak i kad toga nisu svesni, očevi duboko osećaju tu odgovornost i spremni su da zbog svojih kćeri otkriju i izgrade ono najbolje u sebi.

Ako imate tu sreću, čast i odgovornost da budete otac devojčice, onda znate o čemu govorimo. Sinovi su očev ponos i duša, ali ćerke su očevo srce i sva ona osećanja koja preplavljuju i sa kojima nije lako izaći na kraj. 

U životu devojčice, tata je onaj sa kojim se ide u naročito zabavne avanture, tata obično ima sve ono strpljenje da odgovara na beskrajna pitanja, tata ume da se uživi u igru kao pravi drugar,  tata je ne upozorava da će se isprljati, nego se isprlja zajedno sa njom, a kad se umori, tata može da je nosi na ramenima na kojima se oseća kao na krovu sveta. Tata ne kupuje neki poklon, tek onako, nego donosi baš onu lutku koju je njegova devojčica želela, baš onu čarobnu igračku koja se tog trenutka uklapa u njen svet mašte. 

Tata ima svako pravo da razmazi svoju princezu i da je uveri da je najposebnija na svetu i da zaslužuje najbolje za sebe – a to je ono što svaka odrasla žena ponekad zaboravi i čega mora da se seti, da bi povratila svoju snagu i samopoštovanje. Mnoge srećne žene, kćeri su očeva koji su ih obožavali i kojima su zahvalne za svoju hrabrost i stabilnost. 

SVE SAM PROSLA. BILA CERKA, SUPRUGA ,MAJKA I VERUJTE NIJE LAKO MUSKARCIMA. MI SMO ZENE VEOMA POSESIVNE, PREMA OCU, MUZU I SINU I ZATO  MI ZENE TREA DA IM POMOGNEMO DA DONESU  ODLUKU KOJA CE SVIM 'NJEGOVIM' ZENAMA' ODGOVARATI. POSTOVANJE  PREMA MAJCI ,LJUBAV MUSKARCA PREMA ZENI I NAJBOLJI TATA NA SVETU TO SE MOZE VERUJTE MI

ROBOT= DOKTORI

 UPOTREBA ROBOTIKE U MEDICINI VEC JE UVELIKO UZELA MAHA. EVO U KINI SE OTVARA PRVA BOLNICA KOJA ZAPOSLJAVA SAMO DOKTORE ROBOTE I MOCI CE DNEVNO DA PREGLEDA, ISPITA I  RESI  PROBLEME 3000 PACIJENATA. IMPRESIVNO!

PA HAJDE DA VIDIMO STA ZNAMO O ROBOTIMA DOKTORIMA.

Upotreba robotike u medicini dobija nove horizonte, iz korena menjajući način na koji se izvode hirurške i druge medicinske procedure. Danas, robotika stoji rame uz rame sa lekarima i hirurzima, pružajući podršku u različitim aktivnostima. Zahvaljujući tehnološkim dostignućima, sada je moguće izvesti ne samo komplikovane hirurške procedure, već i operisati na daljinu. Pored toga, integracijom robotike smanjuje se verovatnoća ljudske greške i omogućuje preciznije i efikasnije lečenje, sve u cilju dobrobiti pacijenta.

U proteklih šest decenija, roboti su evoluirali, postepeno dobijajući specijalizovanu namenu. Danas roboti imaju značajnu ulogu u poljoprivredi, transportu, sprovođenju zakona, vojsci i kućnim proizvodima. Međutim, značajan uticaj robota na čovečanstvo je u oblasti medicine, gde pomažu u lečenju pacijenata.

Već dugi niz godina, medicina je lider u tehnološkom napretku, a uključivanje robotike je odličan primer za to. Niz novih tehnologija kao što su hirurški roboti i egzoskeleti za rehabilitaciju menjaju način na koji pristupamo zdravstvenoj zaštiti, stvarajući nove mogućnosti za negu i lečenje pacijenata. 

Robotska tehnologija je omogućila lekarima i hirurzima da izvode složene procedure sa povećanom tačnošću i preciznošću, što dovodi do manje komplikacija i samim tim manje neprijatnosti za pacijente. Pre samo nekoliko decenija, minimalno invazivne operacije poput uklanjanja žučne kese i bajpasa koronarne arterije bile su mnogo komplikovanije. Pored toga, postoperativni oporavak je bio duži, pa je pacijentima bilo potrebno i po nekoliko meseci za oporavak. 

Danas, medicinski stručnjaci koriste robote ne samo za obavljanje hirurških zahvata, već i za pružanje poboljšane i sveobuhvatne nege svojim pacijentima. Naime, proces lečenja može biti dug i emotivno iscrpljujući, posebno kada zdravstveni radnici nemaju dovoljno osoblja. Upotreba medicinskih robota može ublažiti ove nedostatke i dovesti do transformacije u procesu lečenja, i biti od koristi i pacijentima i negovateljima.

Kao što je već pomenuto, prednosti koje dolaze uz robote odraziće se u različitim oblastima u zdravstvu. Možda najpovoljniji i najkonstruktivniji napredak će se ogledati u sigurnijem okruženju, efikasnim procesima u kliničkoj brizi i brizi o pacijentima na visokom nivou. 

U bolnicama u kojim postoji mogućnost izlaganja bolestima koriste se autonomni mobilni roboti (AMR) za donošenje zaliha i posteljine. Ovo je od ogromne važnosti za zdravstveno osoblje jer može doprineti očuvanju zdravlja. Bolničke infekcije mogu se smanjiti primenom robota za čišćenje i dezinfekciju koje već koriste stotine zdravstvenih ustanova. Društveni roboti, neka vrsta ARM-a, pomažu pri premeštanju kreveta ili pacijenata, olakšavajući fizički teret zdravstvenim radnicima. 

AMR-i su takođe u stanju da pojednostave uobičajene aktivnosti, smanje fizičke zahteve opterećenja ljudskog osoblja i garantuju doslednije procedure. Štaviše, ovi roboti mogu pomoći u prevazilaženju nedostatka osoblja i problema. Praćenjem zaliha i brzim kupovinama, oni osiguravaju da su zalihe, oprema i lekovi dostupni kada i gde su potrebni. AMR-i za dezinfekciju i čišćenje omogućavaju brzu dezinfekciju i čišćenje prostorija, čime se sobe brzo pripremaju za pacijente. Ovo omogućava bolničkom osoblju da se koncentriše na efikasan rad usredsređen na pacijente. 

Upotreba robotike u zdravstvu i medicini značajno je napredovala od kada je prvi put uvedena u operacione sale pre više od 30 godina. Trenutno roboti pomažu u nizu medicinskih oblasti. To su: 

• Sanitarni roboti, 

• Roboti za negu, 
• Egzoskeleti, 
• Roboti za druženje, 
• Hirurški roboti 
• AI doktori.

  Robotska hirurgija je produžena ruka minimalno invazivne hirurgije, kažu stručnjaci. Roboti neće zameniti lekare, ali će im olakšati posao.

  “Nema hirurga koji radi laparoskopiju da nije imao teniski lakat, ja sam imao na obe ruke, da nema problema sa kičmom, tako da ergonomski je jako, jako lepo. Lično sam optimista mislim da će za 4-5 godina većina ozbiljnih centara imati robota, tako da ovo je super “Možete koristiti robota u ginekologiji, urologiji u abromenskoj hirurgiji, u torakalnoj hirurgiji, u kolarektalnoj hirurgiji, tako da imate širok spektrum operacija, nije on jedinstven za nešto jako specifično”,

   

   Robotika u operacionoj sali. Neki roboti već su u upotrebi u pojedinim klinikama u Evropi. Da Vinči je robot vredan više miliona evra, koji lekarima olakšava posao, a pacijentima garantuje uspešnije operacije.

  U budućnosti, operacije bi mogle da obavljaju mašine. U Ginekološkoj univerzitetskoj bolnici u Korku doktor Met Hjuit kontroliše operacioni robot Da Vinči koji operiše prvog pacijenta tog dana. Da Vinči robot košta između milion i dva miliona evra, a uređaje pravi američka kompanija „Intuitive Surgical“.

  Mnogi lekari kažu da su prednosti ovakvog načina operisanja kao i kod drugih minimalno invazivnih tehnika kada se kroz mali otvor u telo pacijenta unose kamere i instrumenti. Kod tradicionalne „otvorene“ hirurgije pravi se veliki rez kako bi se obezbedio pristup organima pacijenta. Doktor Hjuit kaže da je robot bolji od standardne minimalno invazivne tehnike iz više razloga:
  
  „Kod operacije uz pomoć robota hirurg ima trodimenzionalnu sliku, tako da ima utisak dubine koji ne postoji kod tradicionalne minimalno invazivne tehnike“.

  Direktna kontrola kamerom
  
  Druge prednosti su fleksibilniji instrumenti i direktna kontrola trodimenzionalne kamere, pri čemu nije potrebna pomoć posebno obučenog asistenta. Smanjuje se i prirodni tremor koji postoji i kod najboljeg hirurga i bolja je kontrola instrumenata. Doktor Hjuit kaže: „Hirurg sedi za konzolom i operiše gledajući u trodimenzionalni ekran, tako da je donekle udaljen od pacijenta“.Ispod 3D ekrana su manipulatori koje hirurg koristi kako bi povezao ruke sa instrumentima i serija pedala koje omogućavaju dodatnu kontrolu. Drugi deo sistema je orman u kome su kompjuteri koji omogućavaju trodimenzionalnu vizualizaciju i treći deo uređaja direktno je povezan sa pacijentom na operacionom stolu.

  
  Taj deo mašine predstavlja robota i veoma je sličan robotima koji mogu da se vide u fabrikama automobila. Pored tri ruke sa operacionim instrumentima kojima se upravlja daljinski, robot ima i četvrtu ruku sa trodimenzionalnom kamerom visoke rezolucije.
  
  Umanjuje se i rizik od infekcije

  Kod tradicionalnih operacija vreme oporavka pacijenta je veoma dugo i postoji veliki rizik infekcije i drugih komplikacija. U ovoj bolnici sveden je na minimum broj operacija u kojima se odstranjuje materica, histeroktomija, i drugih procedura koje iziskuju tradicionalnu otvorenu hirurgiju.
  
  Robotska hirurgija predstavlja dobar deo te strategije, jer hirurzi koji su radili otvorene operacije lakše prelaze na nju, nego na tradicionalnu minimalno invazivnu tehniku bez korišćenja robota.
  
  Međutim, nisu svi hirurzi oduševljeni robotima u operacionoj sali. Doktor Marti Mekeri proučavao je pohvale robotskoj hirurgiji na web-stranicama američkih bolnica i kaže: „Utvrdili smo da te tvrdnje nisu naučno potkrepljene“.

  Velika korist od robota
  
  Doktor Mekeri kaže da se na mnogim od tih Internet stranica koristi materijal dobijen od industrije u kome se prenaglašava korist od robota: „U stvari, mnoge tvrdnje bile su apsurdne. Recimo, „poboljšanja u lečenju raka“. Tvrditi da su nečije šanse na izlečenje veće ako se koristi robotska neinvazivna tehnika, a ne tradicionalna manuelna, jednostavno je pogrešno i nečasno“.
  
  Mekeri dodaje da hirurg kada koristi robot više ne oseća kako organ i okolna tkiva reaguju na instrumente što povećava opasnost od slučajnih povreda. Tridesetjednogodišnja Kler Ardži kaže da su njeni prijatelji bili zadivljeni kako se brzo oporavila od histeroktomije obavljene uz pomoć robota. Ardži kaže: „Bili su šokirani kada su me posetili i videli kako je mali ožiljak od operacije. Posle samo četiri dana osećala sam se odlično, kao i da nisam bila na operaciji“.
  
  Ali lekari kao Mekeri kažu da se isti rezultat postiže i tradicionalnom manuelnom neinvazivnom tehnikom i da robot nije najbolja investicija za bolnicu ili zdravstveni sistem. Irsko zdravstveno osiguranje sada preispituje mogućnosti korišćenja robota Da Vinči i njegovu efikasnost. I dok se čekaju rezultati evaluacije, sve više lekara dolazi u univerzitetsku bolnicu u Korku kako bi posmatrali rad uz pomoć Da Vinčija i vežbali. To znači da će neinvazivne operacije uz pomoć robota biti sve češće u evropskim bolnicama u godinama koje dolaze. 

  Roboti će delimično zameniti hirurge u Beču tokom manjih operacija, saopštile su gradske vlasti. Kako su naveli sve su češće minimalno invazivne operacije, što je prednost i za pacijente i za hirurge. Mali rezovi omogućavaju postizanje boljih estetskih rezultata i smanjenje bolova nakon operacije.

  Hirurzi više nisu za operacionim stolom, već upravljaju konzolom dok gledaju u ekran. Trodimenzionalna slika visoke rezolucije pruža desetostruko uvećan prikaz.

  Najavili su da će prva robotska operacija biti obavljena sredinom aprila na klinici „Donaustad“. U urologiji hirurški robot koristi se za intervencije kao što je operacija tumora bubrega ili operacija zamene bešike.

  Za odeljenja urologije, opšte hirurgije, odeljenja ORL i ginekologije za nekoliko klinika u Beču biće nabavljeno šest robota ukupne vrednosti 12 miliona evra. Kupovina robota uključuje dvomesečnu obuku za hirurge koji će ih koristiti.

  Nemačka se suočava s nedostatkom medicinskog osoblja. To je vidno čak i u operacionim salama. Veštačka inteligencija i roboti pomažu..

  Nedostatak medicinskog osoblja u Nemačkoj postaje sve veći problem, posebno u operacionim salama. Nedostatak kvalifikovanog osoblja može dovesti do dužih lista čekanja za operacije, povećane radne opterećenosti i umora medicinskog osoblja, što može ugroziti kvalitet zdravstvene zaštite pacijenata. Koliko tu mogu da pomognu roboti i veštačka inteligencija?

  Veštačka inteligencija i roboti u operacionim salama

  Prof. dr. Vahudin Žugor je tokom 15 godina izvršio skoro 5.000 operacija pomoću robota. Da li će roboti u skorijoj budućnosti sam vršiti operacije?„Mislim da je budućnost u robotskoj tehnologiji koja će se i dalje razvijati, pogotovo ako znamo da dolazi tehnologija sa samo jednim ubodom. Bez obzira na sav razvoj, smatram da će čovek, odnosno hirurg, i dalje biti neizostavan u operacionoj sali. Roboti neće moći sami operisati. Oni će i dalje služiti kao jedna vrsta pomoći za ostvarivanje vrhunskih, funkcionalnih i onkoloških rezultata. Dakle, robotika će i dalje napredovati, ali hirurg i tim koji operišu u sali će i dalje biti nezamenjivi", kaže prof. dr. Vahudin Žugor, direktor urološke klinike u Bambergu.

  Veštačka inteligencija i robotika nude niz mogućnosti za poboljšanje efikasnosti i preciznosti medicinskih procedura. Na primer, roboti mogu asistirati hirurzima tokom operacija, pružajući precizne i stabilne pokrete, što može smanjiti rizik od grešaka i komplikacija tokom operacija. Takođe, veštačka inteligencija može analizirati medicinske podatke i slike radi brže i tačnije dijagnostike, što doprinosi boljem planiranju i izvođenju operacija.

  Implementacija veštačke inteligencije i robota u operacionim salama zahteva i obuku medicinskog osoblja te prilagođavanje postojeće infrastrukture.

  Martin Vilde, predsednik UO kliničkog centra u Bambergu, kaže da su „roboti i veštačka „Kada je reč o robotici, mi smo dosta uznapredovali bilo da se radi o čišćenju prostorija, negovateljima ili logistici u kojoj je angažovano dosta robota. To je od velike pomoći našim zaposlenima, ali ne mogu zamisliti da će ih zameniti. Dobro je da imamo dobre hirurge jer će nam još trebati“, kaže Vilde za DW.inteligencija dobra pomoć za stručno osoblje kako prilikom operacija tako i u ostalim oblastima.

  PORED DA VINCIJA ROBOTA SA VISE RUKU ( VOLIM STO SE ZOVE DA VINCI)

  EVO 5 TOP MODELA ROBOTA 

  Najpoznatiji robot u medicini koristi se već 20 godina, kad ga je američka agencija FDA prvi put odobrila za uporabu na ljudima. Koriste ga za operacije prostate, bubrega, jajovoda, popravke hernija (narodski kile) i, najvažnije - operacije na srcu! Doktor Tomica Mihaljević, direktor vrhunske Klinike Cleveland u SAD-u, predstavio je taj uređaj pred tadašnjim američkim predsjednikom Barackom Obamom. Posebnost ovog uređaja, koji je osmislila američka tvrtka Intuitive Surgical, jest ta što robot izvodi najmanje invazivne operacijske postupke s velikom preciznošću, a njime istodobno upravlja kirurg pomoću konzole.

   

  Iako rijetko cijenjene i vrlo često zanemarene, ove lutke koriste studenti medicine i liječnici kako bi na njima vježbali važne postupke poput reanimacije, prije negoli počnu pravu operaciju. Lutke su danas toliko pametne da imaju srce koje kuca, pluća koja dišu, vene koje krvare i reagiraju na postupke liječnika. Tako da više nema potrebe da mladi doktori uče na živim ljudima.

  Tako je stvoren i realistični robot HAL, koji može plakati, govoriti, krvariti i doživjeti anafilaktički šok. Robot je kreiran da bi se dobio bolji uvid u to kako mlađi pacijenti reagiraju na određene postupke, pa tako izgledom nalikuje na dijete. Na njemu se mogu obavljati razni postupci, poput otvaranja dišnog puta i torakotomije. Kako bi HAL što bolje funkcionirao, inženjeri su proučavali stvarnu djecu, promatrajući njihove facijalne ekspresije.

   Ljudi koji su nekoć bili osuđeni na bespomoćno ležanje danas imaju mogućnost da ih rehabilitiraju roboti. Od pomoći pri izvođenju fizikalne terapije do naprednih umjetnih šaka koje mogu hvatati, nogu koje hodaju, pa sve do punih „iron-man“ odijela, koja ljudima omogućavaju da prohodaju nakon teških oštećenja kralježnice. Roboti se koriste za ponavljajuće zadatke jer ih obavljaju brže od ljudi s istom točnošću i pritom se ne umaraju. Naprimjer, kod osoba koje su doživjele moždani udar i moraju na fizikalnu terapiju proces oporavka često je dugotrajan te crpi snagu pacijenta. Roboti u tom slučaju priskaču u pomoć kako bi pomogli u rehabilitaciji te ubrzali vrijeme oporavka.

   

  Profesor Holger Haenssle sa Sveučilišta u Heidelbergu u Njemačkoj, autor je studije koja je provela istraživanje o učinkovitosti robota CNN u dijagnosticiranju raka kože. Da bi ga uvježbali, istraživači su CNN-u pokazali više od 100.000 slika zloćudnih i dobroćudnih karcinoma kože i madeža te je pritom označena dijagnoza za svaki od njih. Nakon što su strojevi obučeni, testirali su njihovu točnost u usporedbi s točnošću 58 dermatologa iz 17 zemalja širom svijeta. Od dermatologa su zatražili da najprije postave dijagnozu malignog melanoma ili benignog madeža s dermatoskopskih slika te odluče je li potrebna operacija. Strojevi su ispravno dijagnosticirali zloćudne pojave u 95 posto slučajeva, a kod dermatologa je ta točnost bila 87 posto.

  Umjetna inteligencija danas, u vodećim bolnicama diljem svijeta, pomaže liječnicima u donošenju odluka o liječenju. Tako su roboti već prihvaćeni u analizi radioloških snimaka, a trenutačno su u tijeku pokusi u kojima umjetna inteligencija analizira pacijentove nalaze i tako predlaže što i kako leciti.

  IZUZETNA DOSTIGNUCA ROBOTIKE I VESTACKE INTELIGENCIJE NAROCITO U NEUROHIRURGIJI UZ SUPER MOCI KOJE NUDI ILON MASK USVOM NEURO CIPU SVE VISE SE PRIBLIZAVAMO STAPANJU ROBOTA (CELIKA) I LJUDI MEDJUTIM, KAO STO JE MNOGO DOKTORA JOS UVEK UBEDJENO DA BEZ LJUDSKE RUKE I LJUDSKIH MOCI NECE NIKADA BITI DOSTIGNUTO SAVRSENSTVO (I JA TAKO MISLIM) TAKO I ROBOTI  DOKTORI SVE VISE ZAUZIMAJU MESTA U BOLNICAMA. ZA SADALJUDSKA VRSTA IPAK VODI. DOKLE VIDECEMO?

  STA KAZETE BRACO KINEZI?
  

 

 

NEOBICNA NASELJA

 JEDNO JE FUTURISTICKO ,A JEDNO 'PAKLENO'. SVE VISE NEOBICNIH NASELJA. NE RACUNAJUCI BUNKERE KOJI SU NASELJA ZA BOGATASE U SLUCAJU APOKALIPSE.

Stanovnici grada Vitiera na posao i do prodavnica idu liftom, a priča se da neki od njih godinama nisu kročili van zgrade u kojoj žive...

Nekada davno, jedini način da se dođe do malog grada Vitiera na jugozapadu Aljaske bio je čamcem ili vozom kada su vremenski uslovi dozvoljavali. Međutim, kada je rekonstruisan železnički tunel iz Drugog svetskog rata, žitelji i posetioci su do ovog neobičnog mesta na severu mogli da stignu kolima.

Klaustrofobična za posetioce, oslobađajuća za stanovnike, vožnja tunelom je znatno olakšala život u Vitijeru. Oni koji žele da putuju njime moraju dobro da isplaniraju vreme, jer se pravac prolaska smenjuje svakih sat vremena, a oni koji žele da se vrate u grad posle 22.30 neće imati sreće. Ljudi koji spavaju u kolima nedaleko od tunela jer su propustili poslednji prelaz su tamo uobičajen prizor.

Kada je izbila pandemija, stanovnici su se našli u još većoj izolaciji, jer je ulazak u grad bio dozvoljen samo stanovnicima i njihovim najbližim rođacima i zaposlenima u preduzećima koja tamo posluju.

Ovaj neobični grad je odvojen od ostatka sveta nemilosrdnim padavinama. Godišnja prosečna količina snega je neverovatnih 6,7 metara. Međutim, kada padne sneg, stanari ne moraju da napuštaju zgradu u kojoj žive. Zbog svega ovoga ne čudi što mnogi ukućani imaju i majice sa natpisom „Prisoner of Whittier”.

Betonska zgrada iz doba hladnog rata dom je stanova, bolnice, gradske uprave i škole. Begich Towers Condominium sa 14 spratova i 196 stanova, poznat u ovim krajevima jednostavno kao BTI, izgleda kao fatamorgana u Vitijerovom snežnom pejzažu.

Izgrađen da preživi granatiranje, BTI se svake godine suočava sa šest meseci kiše, praćenih šest meseci snega i vetra koji duva brzinom od 80 milja na sat.Iznutra, BTI izgleda kao bilo koji masivni stambeni kompleks u velikom gradu. Ali ako izađete u šetnju, nećete naći mnogo mesta za odlazak. Putovanje na posao tokom špica u Vitijeru znači zaustavljanje kod lifta na svakom spratu. Ali čak i kada je hladno, zaposleni mogu da nose sandale na posao.

Pre dolaska na radno mesto, roditelji se spuštaju u podrum da odvedu decu u školu kroz prolaz nalik bunkeru. U kompleksu ćete naći prodavnice, restorane, poštu, biblioteku, pa čak i crkvu.

Priča se da neki ljudi nisu izašli izvan BTI nedeljama, mesecima, a možda čak i godinama. Stanari zgrade, odnosno grada, su kao jedna velika, podjednako nefunkcionalna porodica u kojoj svi znaju skoro sve o svakome.

Neki ljudi su došli u to izolovano područje iz dalekih mesta da bi počeli iznova i zaradili novac. Ako nisu hteli da ih neko pronađe, lako su mogli da se sakriju od ostatka sveta u BTI.

„Bila sam prestravljena kada sam prvi put izašla iz tunela. Grad je izgledao kao nešto iz horor filma“, rekla je Brenda Tolman za CNN o Vitieru, takođe poznatom kao „grad sa jednim krovom“, dom za oko 200 ljudi.

Koliko god to spolja izgledalo neobično, Vitieri su se pomirili sa prirodom koja im oblikuje život. A za sreću u tom neobičnom gradu veoma je važno da stanovnici budu dobri sa sobom.  Kako izgleda zivot u potpuno futuristickom gradu pogledajte moj blog o Secuanu.

NEOBICNI GRADOVI

1. Grad u kome je zabranjeno umreti

Pored toga što je glavni grad Svalbarda, norveške prekomorske teritorije, Longjir je i najveći grad tog dela zemlje. Smešten je na na najvećem od Špicberških ostrva i u njemu živi nešto više od 2.000 ljudi.

U ovom gradu je, praktično zabranjeno da neko umre, iako u njemu postoji groblje. Međutim, ono poslednjih 70-ak godina nije korišćeno. Razlog za to je krajnje bizaran i ima veze sa klimom tog područja. Naime, tela se zbog jakih mrazeva ne raspadaju, pa često budu na meti divljih zveri.

Stanovnici jednog od najsevernijih gradova, za koje se pretpostavlja da im se bliži kraj života, obično se avionom prevoze u kontinentalni deo zemlje.

2. Grad na granici dve države

Administrativno grad Bisingen am Hohrajn pripada Nemačkoj. Međutim, ekonomski pripada Švajcarskoj. Zvanično se smatra nemačkom enklavom u Švajcarskoj.

Specifičan je po tome što je zvanična valuta u ovom nemačkom gradu švajcarski franak. A grad ima i dva poštanska broja – jedan nemački, drugi švajcarski. Građani koriste i nemačke i švajcarske telefonske brojeve.

3. Austrijsko selo u Kini

Poznato je da se na teritoriji Kine mogu videti verne replike mnogih znamenitosti gradova širom sveta.

Ali u Kini postoji i vrlo verna replika austrijskog sela Halštat. Od 2011. godine u kineskoj provinciji Guandžong danas možete prošetati uličicama, koje su potpuno iste kao u u austrijskom Halštatu, koji se nalazi na oko 70 kilometara od Salcburga.

4. Poslednji slobodan grad

Oko 270 kilometara od Los Anđelesa i oko 160 kilometara od San Dijega, na oko 640 hektara se prostire kalifornijski grad Slab.

Stanovnici ovog grada su uglavnom skitnice i ljudi koji nemaju gde drugo da odu, a žele da žive slobodno. Oni žive u prikolicama, bez tekuće vode i struje. Nemaju adresu, ali ni obavezu plaćanja poreza ili komunalija. Upravo zato Slabe se smatra poslednjim slobodnim gradom u Americi, ali i u svetu.

5. Pećinski grad

Pripadnici lokalnih berberskih plemena su zaslužni za to što se za tunižanski grad Matmata čulo u svetu. Oni su, naime, gradili kuće tako što su kopali dublje jame, a zatim su na njihovim obodima gradili prostorije. Te prostorije su zatim povezivali hodnicima, koji podsećaju na pećinske.ak je 22 dana tokom 1969. godine bez prekida padala kiša u tom gradu, što je poplavilo mnoge od ovih građevina. Iako je stigla pomoć države u vidu gradnje nadzemnog naselja Matmata, gotovo svi stanovnici su se kasnije vratili u svoje podzemne kuće.

6. Najplavlji grad na svetu

Zidovi i vrata građevina, pa čak i stepenice u marokanskom gradu Šefšauen su različitih nijansi plave boje.

Arhitekturu grada karakterišu elementi španske i mavarske kulture

Dve su teorije o tome zbog čega je korišćena plava boja u tolikoj meri. Prema jednoj, za to su zaslužne jevrejske izbeglice, koje su ovde živele 30-ih godina prošloga veka. Ta boja je u judaizmu značajna, jer se vezuje uz nebo i Božije zapovesti. Druga teorija, koja je okrenuta praktičnosti, veli da je to zato da bi lokalno stanovništvo „prevarilo“ mnogobrojne komarce, kako bi pomislili da je to zapravo more, pa ne bi sletali na te površine.

No, koja god teorija da je tačno, Šefšauen sa razlogom nosi epitet najplavljeg grada na svetu i jedna je od najatraktivnijih destinacija u zemlji.

7. Grad u kome „obitavaju“ mrtvi

U američkoj saveznoj državi Kalifornija nalazi se i grad Kolma. U njemu živi nešto manje od 2.000 stanovnika. Ali u taj grad su ranije premeštena groblja sa teriotorije San Franciska, tako da ih danas ima ukupno čak 17. Baš iz tog razloga se navodi da je odnos mrtvih prema živima hiljadu prema jedan.

Ranije su se stanovnici ovog rada uglavnom bavili poslovima, koji su bili direktno vezani upravo za groblja. Bilo je najviše pogrebnika, cvećara i kamenorezaca. Međutim, 80-ih godina prošlog veka su počeli da se doseljavaju i radnici drugih profila.

Danas je moto ovog grada: „Sjajno je biti živ u Kolmi!“

Mesto Vilidžiz na Floridi je zamišljeno kao grad za penzionere koji će u njemu svoju starost proživeti uživajući. Zanimljivo je što na svakih deset žena dolazi tek jedan muškarac, a grad pokriva područje veće od Menhetna i ima više od 100 hiljada stanovnika.

U gradu su "zabranjena" deca, a većina stanovnika se vozi u golf vozilima.

Međutim, ono što je još zanimljivije je veliki porast u broju polno prenosivih bolesti, poput HPV-a i herpesa. Ginekološkinja koja je radila tamo kaže da se susrela sa više slučajeva polnih bolesti nego u Majamiju.

Takođe, grad je poznat po crnom tržištu Vijagre, barskim tučama i organizovanim opijanjima.

. Grad sa samo jednim stanovnikom

Grad Monovi u američkoj državi Nebraska osnovali su češki imigranti, a danas u njemu živi samo jedna građanka, 78-godišnja Elsi Eler koja vodi gradsku biblioteku sa više od 5000 knjiga njenog preminulog supruga.

Elsi je i gradonačelnica, službenica i većnica. Tokom 1930-ih, grad je imao oko 200 žitelja. Danas jedino Elsi plaća porez gradu za održavanje gradske rasvete i komunalija. Nepoželjan grad

Prozvan još i gradom duhova, kineski grad Ordos je izgrađen za život preko milion ljudi, ali je danas naseljeno tek oko dva posto grada. Istorija grada započela je pre 20 godina tokom profitabilnog vađenja uglja u rudnicima.

Ulagači su brzo počeli da grade stanove sa nadom da će ih iznajmljivati radnicima. Ipak, potražnja nije pratila ponudu i većina zgrada nije nikad useljena. Danas su ulice pune nezavršenih kuća i drugih objekata.

U samo pet godina cena kvadrata se prepolovila, a mladim ljudima koji žele započeti sopstveni posao grad daje prostor za kancelarije i brojne druge pogodnosti kako bi ih privukli.

Longjearbjen na norveškom ostrvima Svalbard je zvanično najseverniji grad na svetu, a jedna od posebnosti ovog grada je što je u njemu zabranjeno umreti. Čim je jedan od stanovnika teško bolestan ili na samrti, hitno se prevozi avionom ili brodom do norveškog kopna. Čak i da se dogodi smrt u gradu, meštanin neće biti tamo pokopan.

Osim toga, građanima je dopušteno da se slobodno kreću sa puškama zbog velike opasnosti od susreta sa polarnim medvedima, čija se populacija procenjuje na preko 3000. U gradu je zabranjeno i držanje mačaka jer se smatra kako ugrožavaju ptice. Grad bez ograda

Marlot Park je grad u blizini Kruger Nacionalnog parka u Južnoj Africi, a reč je o gradu koji se nalazi usred divljine. Osim ljudi, područje nastanjuju nilski konji, lavovi i krokodili. Ono što grad čini jedinstvenim je to da uprkos stvarnoj opasnosti od napada životinja, žitelji ne smeju da grade ograde oko svojih kuća.

Jedina ograda koja postoji u gradu je ona koja zadržava životinje unutar parka. U gradu su česti slučajevi neobičnih provala - pavijana koji ulaze kroz prozore kuća i kradu hranu iz frižidera i žirafa koje guraju svoje glave kroz vrata. Žrtve životinjskih napada su najčešće biciklisti, pa ih lokalci nazivaju "užinom na točkovima". 

IMA JOS MNOGO PRIMERA CUDNIH GRADOVA. MEDJUTIM, REKLA BIH NESTO NA TU  TEMU STO SVAKOM GRADU DAJE MOGUCNOST DA SE PO NECEMU PREPOZNAJE. SVAKI GRAD NA SVETU JE POSEBAN, SVAKI IMA SVOJU MAGIJU, CUDA, NEOBICNOST A I PAKLENOST. KAO I OVI FUTURISTICKI GRADOVI KOJI BI TREBALI DA IZGLEDAJU SVI ISTO. ALI NE. I ONI SE RAZLIKUJU I ONI SU POSEBNI. ETO POSLA ZA OVO LETO. AKO VEC NEMOZETE DA PUTUJETE STVARNO, A VI ISTRAZUJTE GRADOVE NA INTERNETU. NI NE MOZETE ZAMISLITI KOLIKO JE ZANIMLJIVO.

BITANGA I PRINCEZA

 ZASTO DEVOJKE VOLE 'LOSE MOMKE'? KO ZNA? U DANASNJE VREME KADA SU SVE TRADICIONALNE VREDNOSTI POREMECENE NE CUDI TOLIKA POMAMA ZA 'LOSIM MOMCIMA" NE KAZEM TO ODUVEK POSTOJI ( SETIMO SE DJEMSA DINA), PA IPAK DANAS JE TO DOBILO SASVIM DRUGACIJU KONOTACIJU JER I OVI LOSI MOMCI TO I JESU ,A NE KAO NEKAD STO JE BITI LOS MOMAK BIO ZAPRAVO IMIDZ, A NE REALNOST.

Dobri momci igraju na sigurno. Bilo da se radi o nekoj fizičkoj aktivnosti ili važnoj odluci, uvek oklevaju. Loši momci, s druge strane, ne izbegavaju opasnost, ne oklevaju, ne plaše se da priđu devojkama ili da im priušte avanturu. Devojke, zapravo, privlači osećaj moći kojim ovakvi momci zrače.Loši momci su oni koji apsolutno uživaju u životu. Bitno je napomenuti da loši momci ne znače nužno one propalice i probisvete koji provode najveći deo godine u zatvoru ili uživaju u narušavanju zakona i mira. Zbog želje da žive punim plućima, loši momci suuvek upućeni u poslednja dešavanja i ulažu u stvari za koje bi dobri momci razmislili par puta pre nego što išta urade. Žene vole da budu uz muškarce koji ne strahuju od života.ma nečeg veoma predvidivog u ponašanju dobrih momaka, i to naročito ako ga znate već neko vreme. Njegov ukus se ne menja zato što se godina promenila. Loš momak, međutim, ne živi po tuđim očekivanjima, nametnutim skrupulama i sličnim parametrma. Njegov glavni cilj je da živi srećno u trenutku. Ne brine ga prošlost niti preterano brine o budućnosti. Sada i ovde su njegove glavne preokupacije, tj. kako da ih načini što je moguće boljim. Ovo obavija sve u veo misterije i često ne možete da predvidite njegove postupke. Zbog toga većina devojaka obožava ovakve momke – svaki dan je novi izazov i avantura.Poznata je činjenica da loši momci znaju kako da se ponašaju sa devojkama. To je, upravo, i jedan od razloga zbog kojih ih uopšte i nazivaju lošim momcima. Takva grupa muškaraca zna kako da zavede devojku i kako da učini da se oseća posebno. Mogu da razgovaraju sa njom normalno, ali isto tako da joj odgovore, pri tome dajući i devojci priliku da bude malo agresivnija. Dobri momci izbegavaju konflikte i devojci ne ostavljaju način da se ohladi od svih nagomilanih frustracija.Okrivite svoje pretke, ali činjenica je da su žene naelektrisane energijom koja traži momka koji obožava avanture i malo se čega boji. Sve to datira još iz perioda lova i opstanka, ali, ukratko – žena uvek preferira muškarca koji preuzima inicijativu (uz umerenu dozu rizika), umesto onog koji čeka da mu se stvari dogode u životu.Prihvati sledeću činjenicu: jedini način da nađeš devojku je da se pridružiš grupi loših momaka. Kao što kažu – ako ne možeš da ih pobediš, pridruži im se. Zapamti i ovo – i pored ovih stavki koje smo izlistali, ne znači da devojke ne vole dobre momke. Ali postoji nešto što se zove šonja i ono što se zove dobar momak. Postaraj se da ne budeš ovo prvo!

 Možda vam deluje da uloga muškarca kao zaštitnika datira iz Kamenog doba, ali činjenica je da su muškarci kroz celu istoriju imali upravo takvu funkciju. Dobrice izgledaju kao da ne mogu da brane ni sebe, a kamoli drugu osobu. Zato ih žene zaobilaze, podsvesno se nadajući da će naći nekog ko će ih štititi od opasnosti urbanih džungli.Dobrice ženu tretiraju kao da je boginja. U pokazivanju emocija prelaze sve granice, prerano se "zalepe" i njene potrebe stave ispred svojih. Žene su ljudi takođe, tako da nema potrebe da je stavljate na tron s kog lako može pasti.Dobrice ne zahtevaju da im devojke neprekidno izgledaju savršeno, jer i sami nisu takvi. Pored finog dečka možete se opustiti do te mere, da u vezi nestane sva hemija i uzbuđenje. Žene žele da ih neko neprekidno izaziva, tera na rad i razmišljanje. To svaku vezu čini zanimljivijom.

Ov o je bio deo gde je potpuno okej to oko tih 'losih momaka.  A sada deo gde zene "padaju " na stvarno lose momke.

Džeremi Miks (39) je 2014. godine postao svetska senzacija. Žene širom planete bile su opčinjene ovim zakonskim prestupnikom. Kada je policija objavila njegovu fotografju iz zatvora, usledio je uragan reakcija koje niko nije mogao ni da nasluti. Džeremi je tada osuđen je na 27 meseci zatvora zbog ilegalnog posedovanja oružja i učestvovanja u zločinima sa bandom Nortsajd gangster krips.

Svetska popularnost nakon fotografije hapšenja

Međutim, niko nije ni slutio da će umesto brojnih osuđujućih reakcija uslediti pozivi modnih agencija, filmskih agenata ali i brojnih žena i svi su želeli da stupe u kontak sa ovim se*sepilnim prestupnikom. Njegova popularnost krenula je uzlaznom putanjom, a on je to odlično znao da iskoristi. Nakon što je ostavio kriminalni život iza sebe, Miks je postao deo sveta šoubiznisa, a osoba koja mu je pomogla u tom procesu je Poša Stori, veteranka koja ga je uzela pod svoje. Mik je otkrio da je imao priliku da glumi u nekoliko filmova i TV emisija tokom proteklih godina, što ukazuje na njegov brz uspon u svetu glume.Džeremi je po izlasku iz zatvora fotografisan sa Kloi Grin, ćerkom britanskog milijardera Filipa Grina, te je ispao skandal epskih razmera jer je Džeremi tada bio u braku. Usledio je krah zbog lepe Kloi. Međutim, nakon nekog vremena i ova ljubav je završena.

 

Žene poznatih kriminalaca oduvek su privlačile pažnju javnosti. Jedna od njih koja je dve godine bila u emotivnoj vezi sa poznatim beogradskim "muškarcem iz sumnjivih kriminalnih krugova", za naš portal ispričala je svoje iskustvo. 

A.S. (28) iz Šapca kaže da novac sigurno nije razlog zbog kojeg žene završavaju sa muškarcima sa "druge strane zakona", otkriva koji su to najlepši ali i najgori momenti koje je proživela i zašto misli da su svi kriminalci kada se zaljube najbolji muškarci. 

"Bilo ih je pet ili šest u društvu. Sve su to bili muškarci u skupoj garderobi, sa skupim satovima i pićima na stolu. Sa njima su bile neke devojke, ali on je delovao potpuno nezaintresovan za sve to. Prišao mi je na jedan kulturan način, baš džentlemenski. To mi se odmah svidelo. Tek kada sam prišla njihom stolu i upoznala se sa ostalima, videla sam da je on zapravo vođa cela ekipe", kaže A.S. 

Sigurna sam da on nije mogao da zna da li će među nama ispasti nešto ozbiljno ili ne, ali jednostavno, on se prema svim ženama odnosio galantno i džentlmenski, kaže ona. 

"Nema više takvih muškaraca, svi su jako nesigurni i iskompleksirani, jer smatraju da nemaju dovoljno novca da fasciniraju devojku. Stvar je u potpuno nečemu drugom. Meni se on svideo jer je bio samouveren, a pritom mi je poklanjao pažnju. Konačno sam se osećala kao pravo žensko, da mogu da budem to što jesam. Od toga kako mi pali cigaretu, sipa piće, pravi mesto da sednem, gleda i sluša, sve je onako kako žena samo može da poželi" kaže ova devojka. 

Iako joj je rekao da ima privatan posao i da se bavi nekretninama i poslovima sa automobilima, ipak joj je bilo sumnjivo kada je videla sva ta skupocena vozila na parkingu. 

"Brzo smo ušli u vezu i ja sam shvatila čime se on bavi zapravo. Nije mi bilo svejedno ali tada sam već bila zaljubljena. Noćni izlasci, adrenalin i sve to zajedno nikada nisam osetila. Bukvalno kao da sam na vrhu sveta, sve je moguće i sve je naše. Bacao je novac kao maramice, za našim hamerom su se svi okretali. To je pre svega billo jedno dobro zezanje, osećala sam se živom", objašnjava A.S. 

Pričao je o svojim poslovima kada je stekao poverenje, a meni je glavni cilj i opsesija bila da mu dokažem svoju lojalnost i odanost, kaže ona. 

"Ljudi koji žive na ivici zakona su takvi, kod njih je uvek sve ili ništa. Kod njih nema prenemaganja, nesigurnosti, odugovlačenja. Ako uđu u vezu umeju da budu vrlo zahtevni i posesivni, ali da daju sve to i duplo više. Ja sam znala da bi on učinio sve za mene, kada bih ga nazvala i rekla da mi bilo potrebno bilo šta, on bi to stvorio za pet minuta. Imala sam potrebu da dokažem svoju lojalnost. Kada su me napadali i kada sam imala problem sa mojima u kući, ja to nisam osetila, bila sam kao hipnotisana. Rekla sam, ja sam sa njim i tačka", otkiva A.S. za MONDO. 

Kako objašnjava, to su trenuci u kojima bi se odrekla svega ako je potrebno, samo da bude sa njim. On je čovek koji je delovao da se ničega ne plaši i da sve sme, to je neka luda privlačnost. 

"Najponosnija sam bila kada me je u par situacija stavio ispred svojih najbližih prijatelja. On je čovek koji nema mnogo kontakta sa svojom porodicom, bliski ljudi su mu sve, i kada je rekao da bi mene poveo u Španiju na putovanje od velikog značaja, jer mi veruje više nego svima njima, ja sam znala da sam uspela i bila sam presrećna. Ipak, trebalo je to očuvati". 

Iako je čak i pred prijateljima umeo da mi donese ružu, poklon ili da učini neki lep gest, bilo je i perioda i momenata kada se pretvarao u potpuno drugu osobu. 

"Kada je turbulentan i stresan period, ili kada postoji opasnost veća nego inače, pravio je sebi luft na razne načine. Tada je mnogo pio, koristio kokain, besneo kolima i pravio gluposti. Jednom je u takvim trenucima besa u jednoj kafani ubacio konobara u kontejner pored, naravno, niko nije reagovao. Dešavalo se i da prema meni kasnije bude grub, ali me niakda nije udario. Znam da sam ja najbolje znala njegovu pravu stranu i to da on u suštini nije loš momak. To je ono što me držalo u vezi", objašnjava ona. 

Kada se sve među nama završilo pošto je on tako hteo u trenutku kada je morao da izađe iz zemlje, mesecima nisam izašla iz kuće, kaže naša sagovornica. 

"Od tada me nijedan muškarac nije fascinirao. Svi se ponašaju ili kao grubijani, ili kao papučari i otirači. Nema muškarca sa stavom koji je prema ženi nežan. Smeta im kada je žena sposobna, zato što oni nisu.  Uglavnom mi prilaze sa pričom o avionima i kamionima, a mene to ne interesuje", zaključuje ova Šapčanka. 

 Klinički psiholog sa Vojno-medicinske akademije Laiko Panović za Telegraf kaže da živimo u zemlji u kojoj je izrađen novi tip morala, po kojem je mnogo važnije imati nego biti

Širom sveta devojke se zaljubljuju u opasne momke, a takav trend nije zaobišao ni Srbiju. Psiholozi tvrde da za ovu fatalnu privlačnost "lepotice i zveri" postoji objašnjenje, međutim, devojke s Balkana se prilično razlikuju od onih iz drugih zemalja. Ono što ih razdvaja je - motiv.e devojke teže za bogatstvom i moći, a sve ono što je muškarac investirao u nju na kraju dođe na naplatu. Pritom, većina njih najčešće ne poseduje izgrađene mehanizme stida, srama i odgovornosti, već veruju isključivo u princip sad i ovde. Ne razmišljaju previše, jedino im je važno zadovoljstvo - objasnio je on i naglasio da su mnogi mladi okruženi nasilničkim ponašanjem koje dolazi sa TV ekrana, od političara, roditelja, tako da u moru agresije lako može da dođe do neželjenih ishoda.

Da je privrženost mladih i lepih devojaka opasnim i brzim momcima česta i u svetu, potvrdio nam je Panović, ali je u tom slučaju glavni povod kriza za očinskom figurom, a ne pogrešan sistem vrednosti i osujećeni moral.

Psiholog Aleksandra Janković saglasna je sa tezom da žene vole muškarce koji imaju moć.

- Tada i ona oseća da ima pravo na istu tu demonstraciju moći. Misli da je i ona važna i da zaslužuje poštovanje. Kod takvih devojaka zna da bude izražena i patološka potreba za uzbuđenjem, manjak samopouzdanja i nedostatak pravog sistema vrednosti.

Ponekad samo veruju da će se pored žestokog lika osećati zaštićeno i voljeno, a zaboravljaju da u takvim vezama mogu da postanu kolateralna šteta - zaključila je Jankovićeva i naglasila da je uloga roditelja da podstiču drugačiji vrednosni sitem u okviru porodice, u kojem će duh ponovo uspostaviti primat nad telom i materijalnim.

DEVOJKE U REDU JE DA ZELITE UZBUDLJIVU  LJUBAVNU VEZU,  ALI NIJE U REDU DA ZELITE  MATERIJALNO BLAGOSTANJE NASTALO KRIMINALNIM RADNJAMA!

ALIJENACIJA

 DECU ZLOSTAVLJAMO NA TOLIKO NACINA DA VISE NE ZNAM O KOME DA PISEM. DA LI O SUROVOM NASILJU GDE SU DECA FIZICKI I SEKSUALNO ZLOSTAVLJANJA, DA LI O OTMICAMA  I UBISTVIMA DECE, DA LI O PSIHOLOSKOM NASILJU KOME PRISUSTVUJU SVAKI DAN JER IH MI ODRASLI SA SVIH STRANA PLASIMO NECIM?SVAKO ZLOSTAVLJANJE DECE JE NESTO NAJSTRASNIJE I POTPUNO JE NELJUDSKI TO JEST LJUDSKO BICE NE BI SMELO DA NAPADA DETE VEC ISKLJUCIVO DA GA STITI. NI ZIVOTINJE TO NE RADE. ZIVOTINJE STITE I MLADUNCAD DRUGE VRSTE. 

Otuđivanje dece jeste pojava kada dete odbija kontakt sa jednim od roditelja ,a zbog manipulacije od strane drugog roditelja npr. konstantno pričanje jako ružnih priča o drugom roditelju . Otuđivanje se najčešće dešava tokom razvoda braka , a može se desiti i u porodici gde se roditelji ne razvode. Roditelj sa kojim dete odbija kontakt zove se stručno targetirani roditelj ,a roditelj koji dete podgovara protiv drugog roditelja zove se stručno roditelj alijenator ili otuđivač. Roditelj otuđivač može koristiti različite taktike. Npr. majka može govoriti ćerki da je otac jako loš i da je rasturio porodicu , našao drugu ženu , da ih je ostavio na cedilu i da je tata ne voli te da je uopšte više i ne zove dok u stvarnosti otac zove majku kako bi pokušao da dobije ćerku na telefon ali majka odbija da dozvoli kontakt bivšeg supruga sa detetom . Decu podjednako otuđuju i majke i očevi . U glavi deteta stvara se konflikt i dete razume da što manje kontakta ima sa targetiranim roditeljem to će više osigurati ljubav roditelja otuđivača. Dete razume da nekako mora da bira jednog roditelja i lagano počinje demonstrirati osećanja i ponašanja kao što su: ljutnja, bes i u poslednjoj tački mržnja prema targetiranom roditelju . U poslednjoj tački alijenacije dete odbija kontakt sa targetiranim roditeljem , vrlo verovatno i sa svim rođacima koji su u vezi sa tim roditeljem npr. ukoliko je dete otac otuđio od majke dete naposletku odbija kontakt ne samo sa majkom nego i sa bakom i dekom po majci. Dete je zapravo psihološki oteto, potpuno otuđeno od jednog roditelja i njegove familije iako nikada pre toga nije imalo loš odnos sa tim roditeljem . Otuđivanje dece se može desiti maltene preko noći . U svojoj psihoterapijskoj praksi sretala sam decu koja nakon tri dana provedena sa roditeljem koji otuđuje ne žele više nikakav kontakt sa drugim roditeljem sa kojim su do juče održavala normalan kontakt. Nakon ovakve psihološke otmice ostaju opustošene čitave familije. Dete ostaje opustošeno za ljubav jednog od roditelja , a taj roditelj i njegovi bližnji nose slike i sećanja na svoju ćerku ,sina, unuku ili unuka koji šeta živ ovom zemljom ali je tako dalek i verovatno njega ili nju neće videti više nikada tokom svojih života jer je dete psihološki potpuno oteto. Otuđivanje dece je najsuroviji vid porodičnog nasilja . Roditelj otuđivač je nasilnik , dete je oružje ili sredstvo kojim će se kazniti drugi roditelj – targetirani roditelj. Dakle dete i targetirani roditelj su ovde žrtve teškog i podmuklog oblika psihološkog nasilja .Ako ste se nekada zapitali kako izgleda i kako se oseća targetirani roditelj (roditelj od koga je dete otuđeno) u psihoterapiji, reći ću vam. Kopni jer je žrtva podmuklog vida porodičnog nasilja. Nasilja u kome niko nikoga ne tuče i ne udara. Nasilja u kome niko na nikoga čak ni ne viče. Nasilja u kome je sasvim tiho opustošena duša jednog roditelja i sasvim tiho opustošena duša jednog deteta . Deteta koje ne sme da prizna da želi da vidi drugog roditelja . Mora u sebi tu želju da uguši . Mora jer u svojoj glavi razume poruke koje mu šalje roditelj otuđivač . Da je drugi roditelj loš , da mora da ga izbaci iz života , da mora da ostane verno porodičnim zahtevima. Dete će se tako i ponašati ,a negde u sebi nadaće se da targetirani roditelj ipak neće odustati od njega kroz život iako će se prema njemu ponašati kao da ga više ne želi za majku ili za oca.

    ALIJENACIJA  je otuđenje od roditelja i to je kada jedan roditelj okreće svoju decu protiv drugog roditelja. Dela kao što su prebacivanje krivice na drugog roditelja, odbijanje da se povinuju posetama, blokiranje komunikacije sa drugim roditeljem, pa čak i traženje od deteta da izabere jednog roditelja u odnosu na drugog, svi su to znaci otuđenja od roditelja. Rezultat ovakvog uticaja je da deca razvijaju negativne i lažne stavove o drugom roditelju. Jedan otac je preuzeo dete posle bioskopa, odveo ga kući i sprečio majku da narednih 47 dana stupi u kontakt sa detetom tako što je u detetovom telefonu promenio majčin broj, tako da dete nije moglo da je kontaktira - rekla je Olga i dodala kako je to pravi primer kada roditelj suptilno onemogućava drugom roditelju da ostvari kontakt sa detetom.

Alijenacija je postala izuzetno rasprostranjena kako u svetu, tako i kod nas u poslednjih pet godina, rekla je advokatica Olga i objasnila da naše institucije još uvek jasno ne prepoznaju ovaj oblik nasilja.

- Najčešće ne prepoznaju ili zato što nisu dovoljne edukovani ili zato što ne žele to da prepoznaju, zato što alijenacija predstavlja naselje roditelja nad detetom. Ja se sa grupom kolega zalažem da alijenacija kao krivično delo uđu naš krivični zakonik, da bude kažnjivo - rekla je Olga Turčinović.

Osim što izaziva zabrinutost i frustraciju napadnutog roditelja, otuđenje od roditelja je štetno i za decu. Otuđenje od roditelja može dovesti do stanja koje se zove Sindrom roditeljskog otuđenja, u kojem deca razvijaju uverenje da je taj roditelj opasan. Neki psiholozi to čak nazivaju oblikom zlostavljanja.

ZAISTA JE STRASNO KAKVI SMO POSTALI. MAJKE NA SILU RAZBOLJEVAJU SVOJU DECU  DA BI IMALE NEKE FINANSIJSKE KORISTI ( MINHAUZEN SINDROM), ZATIM OBA RODITELJA OTUDJUJU DETE OD ONOG DRUGOG RODITELJA ( PO MENI TO TREBA BITI KAZNJAVANO I JESTE ZLOSTAVLJANJE) I  NA KRAJU TA JADNA UPLASENA DECA KOJA MISLE DA JE DRUGI RODITELJ OPASAN ZA NJEGA. STRASNO. 

NE RADITE TO SVOJOJ DECI!

DA LI POSTOJI AUSTRALIJA?

 ODGOVOR NA OVO PITANJE JE TESKO NACI. TAKODJE OVO PITANJE MOZEMO SMATRATI U NAJMANJU RUKU CUDNIM JER SE USKOLAMA UCI O KONTINENTU AUSTRALIJI RAVNOPRAVNO SA OSTALIM KONTINENTIMA. A ONDA GLEDAM SERIJU LOST I SLIKU MACKE (OSTALI SVET) KAKO SE IGRA SA LOPTOM (AUSTRALIJOM) PA SE ZAPITAM STA JE ISTINA. iSTINA JE I DA AUSTRALIJA UCESTVUJE NEKOLIKO GODINA UNAZAD NA PESMI EVROVIZIJE STO ISTO BUDI PITANJA ZASTO JE TO TAKO?

Na stranu čitav niz dokaza da je Zemlja elipsoidnog oblika, ali ravnozemljaši ne odustaju ni pred nizom problema koje model ravne ploče jednostavno ne može da objasni.

Uz neke elementarne stvari kao što je gravitacija (za koju tvrde da ne postoji), zalazak i izlazak sunca (za koje kažu da su samo privid), pomračenje Meseca (tu se već malo razlikuju u objašnjenjima, ali i tu pojavu smatraju zaverom), veliku rupu u njihovim ubeđenjima predstavlja i Antarktik.

Taj kontintent, prema njima, ne postoji; kažu da je reč o ledenom obruču oko diska. A svi koji kažu da su bili na Južnom polu ili su zavedeni ili namerno lažu.

A sada to isto tvrde i za stanovnike drugog najjužnijeg kontinenta - Australije. Nije jasno zašto su se okomili na najmanji kontinent, odnosno zašto i njega nisu ugurali na svoju ploču, tek Australija je na spisku stvari koje ne postoje, ali NEKO ili ONI (ko god to bio) žele da u nju verujemo.

"Australija ne postoji. To je izmišljotina u koju nas ubeđuju, da mislimo da je Britanija poslala negde svoje osuđenike, a zapravo su ih ukrcali na brodove i potopili. To je zataškavanje najvećeg masovnog ubistva u istoriji, koje je izvela jedna od najvećih imperija.

Australija ne postoji. Sve što zovu "dokazom" zapravo su dobro izrežirane laži i dokumenti koje su napravile najmoćnije svetske vlade. Vaš prijatelji iz Australije? To su sve glumci i kompjuterski hologrami, deo zavere da se obmane svet.

Ako mislite da ste bili u Australiji, grdno se varate. I piloti su deo zavere, zapravo su vas ostavljali na obližnjem ostrvu ili, u nekim slučpajevima, u delovima Južne Amerike, gde su očistili prostor i unajmili glumce da glume prave Australijance.

Australija je jedna od najvećih prevara ikada i svi ste obmanuti. Pridružite se pokretu danas i pokažite ljudima da su obmanuti

Uprkos svim dokazima, Australija ne postoji - bar ste takvu informaciju mogli da dobijete pre nekoliko dan od jednog popularnog četbota. U pitanju je Microsoft Bing, a neki korisnici su nedavno pisali da je ovaj četbot "naseo" na jednu od najluđih internetskih teorija zavere, koja negira postojanje čitavog kontinenta.

Nekoliko korisnika iz Australije (koji stvarno postoje), pisali su na društvenim mrežama da su, kada su pitali Bing da li Australija postoji, dobijali odgovor: "ne", uz linkove koji vode ka tekstovima koji podržavaju ovu teoriju zavere. Ovaj slučaj je na društvenoj mreži Bluesky objavio korisnik "Stilgherrian", kako je preneo Gardijan.

Neki su uspeli da dobiju isti rezultat, ali da budemo pošteni, drugi korisnici društvenih mreža su pisali kako je Bing tačno odgovorio, odnosno potvrdio je da ovaj kontinent zaista postoji.

Zapravo, korisnici koji su pretraživali pomoću "obične" četbot pretrage, dobili su netačnu informaciju, dok su oni koji su koristili Bing "kopilota" dobijali potvrdan odgovor kada su pitali da li Australija postoji, uz ogradu da postoje teorije zavere koje su raskrinkane.

Oglasio se ovim povodom i Microsoft, rekavši da su "svesni problema, da su ga istražili, i da rade na popravci". Čini se da su ga i popravili, jer smo isprobali, i Bing je u međuvremenu shvatio da je Australija ipak stvarna. Mislili ste da je teorija ravne zemlje najgluplja stvar koju ste čuli u 2021. Ili možda nešto o Kanonu Ili ste znali da Zoomersi imaju teoriju zavere da Hellen Keller nije stvarna ?

Na nesreću, zapravo smo našli na nešto još luđe. Postoji prava teorija zavere da doslovni kontinent Australije ne postoji. Šesta država po veličini na planeti. Sve mape su pogrešne. U njemu su ljudi koji lete avionima i astronauti koji Australiju vide iz svemira. Kopnene mase, ljudi, ničeg nema.

"Australija ne postoji ... Sve stvari koje vi nazivate "dokazima" zapravo su dobro izmišljene laži i dokumenti vodećih vlada sveta. Vaši australijski prijatelji? Svi su oni glumci i računarski generisane ličnosti, deo zavere da prevare svet".

Florid piše da je Australiju zapravo izmislila Britanija kako bi mogla da ubije desetine hiljada osuđenika, umesto da ih pošalje u zemlju na drugom kraju sveta.

Florid, koja živi u Stokholmu, takođe piše da je gotovo svaka osoba na svakom nivou uključena u masovnu šemu, uključujući pilote avio-kompanija, koji su u stvari vozili turiste samo na ostrva ili "u nekim slučajevima, delove Južne Amerike".

"To će biti samo kratki post, ali podivljala sam s njim i potražila neke činjenice i eto, tako je i završilo."  Fejsbuk je od tada obrisao objavu.

Većina ljudi prihvata da je 1770. godine Velika Britanija "pretendovala" na Australiju i počela da je koristi kao koloniju za osuđene kriminalce, uprkos činjenici da su Australiju već 65.00000 godina starosedeoci .

Izveštaj Buzzfid-a nastavlja da potvrđuje da je Australija zapravo stvarna: "Australija je, naravno, stvarna. Znam to jer sam trenutno u Australiji, u kancelariji sa 30-ak drugih ljudi koji su takođe u Australiji. Mogao bih da vam slikam sidnejski lučki most, ali ne želim da napustim kancelariju. " 

UVEK SE VRACAM TEORIJAMA ZAVERE ZATO STO SAM NAUCILA DA JE NEKI NJIHOV DEO IPAK ISTINA.  AUSTRALIJA POSTOJI KAO I SVI OSTALI KONTINENTI U NEBESKOM KOMPKUTERU NEKIH SVEMIRACA. ZASTO BAS AUSTRALIJU PROZIVAJU DA NE POSTOJI NE ZNAM ALI SAM SIGURNA DA RAZLOG POSTOJI. ZAO MI JE STO TAKO MALO ZNAMO O SVETU OKO NASMA KOLIKO NAM SE CINILO DA NIKAD NISMO BILI INFORMISANIJI..

I POSLE SVEGA PATISPANJ II

 DESILO SE VEC JEDNOM DA SAM ODUSTALA OD PISANJA BLOGOVA. I EVO OPET SAD PRE NEKI DAN CVRSTO RESIM DA NE PISEM BLOGOVE. MEDJUTIM, NEDOSTAJU MI TE TAKO IDEMO DALJE. NE VREDI JACE JE OD MENE.

LETO JE i trebala bih samo opustene teme, ali ne vredi. Ovih dana na fejsbuku mnogo se pise o pinealnoj zlezdi. Malo sam prekopala ievo price o njoj.

Pinealna žlezda/epifiza je jedna od najvećih tajni dugo skrivana od nas. Mala žlezda u središtu mozga, na prvi pogled izgleda daleko manje značajna nego što zaista jeste. Do pre nekoliko decenija moderna nauka je epifizu potpuno ignorisala, smatrajući je zakržljalim ostatkom nekadašnjeg organa.

Međutim, ispostavilo se da je ona ne samo aktivna već i da, zajedno sa hipofizom, igra jednu od ključnih uloga u organizmu, i na fizičkom i na duhovnom nivou. 

Kontroliše unutrašnji sat, reguliše san, povećava našu intuiciju. Kada epifiza oslabi, započinje proces fizičkog i psihološkog starenja.

Pinealna žlezda ili epifiza je mala endokrina žlezda veličine zrna pirinča, oblika borove šišarke. Nalazii se između dve moždane hemisfere, u samom geometrijskom centru mozga. Od latinske reči “pinea” nastao je njen francuski naziv – “pinéal” što zapravo znači – “kao borova šišarka”.

Simbol šišarke, zapravo, predstavlja prikaz uzdizanja energije od prve, korenske čakre , uz kičmu, ka vrhu glave odnosno do pinealne žlezde (šišarke). Poznavanje procesa uzdizanja ove energije omogućava dostizanje prosvetljenja. Ovaj proces dovodi do širenja svesti i uzdizanja na viši nivo postojanja.

Epifiza, nekada poštovano oruđe vidovnjaka i mistika, uglavnom je uspavana a njena božanska namena delimično je izgubljena tokom vekova. Ipak, stvari se polako menjaju. Danas se pinealna žlezda prepoznaje kao žlezda koja ima jednu od glavnih uloga u svakom aspektu funkcionisanja ljudskog tela.

Ova sićušna žlezda:

• igra značajnu ulogu u ritmu smenjivanja sna i budnog stanja,
• utiče na naše ponašanje,
• utiče na donošenje odluka,
• utiče na doživljavanje stvarnosti,
• od suštinskog je značaja za psihološki razvoj i duhovno buđenje čoveka. 

Deluje kao merač svetlosti u telu. Prima informacije o svetlosti kroz oči, a zatim šalje hormonske poruke telu. Prenosi informacije o dužini dnevnog svetla (cirkadijalni ritam), govori svakom delu telu da li je svetlo ili mračno napolju, u kom godišnjem dobu se nalazimo i daje informaciju o dužini dana odnosno noći.

Ako bi smo se potpuno umakli iz tehnikom premreženog okruženja (trenutno nezamislivo) – telefona, kalendara, časovnika – vrlo brzo bismo shvatili vitalnu ulogu koju ova žlezda ima u održavanju naše veze sa prirodom. 

• Osim funkcija povezanih sa fizičkim, današnji naučnici, ali i psihoterapeuti, potvrđuju da je pinealna žlezda mesto sa koga se povezujemo sa našim višim bićem. 
• To je onaj onostrani deo naše duše koji reaguje na duhovne nadražaje, koji je okrenut isključivo onostranom. 
• Ona je otvor za svetlost koja dolazi iz nas samih i naših duhovnih delova, i osluškujući je možemo utvrditi šta je u dubini naše duše. Epifiza utiče i na naše nagone ali i instinkt, za koji znamo da, ako mu se prepustimo, može nam nepogrešivo reći kuda idemo.

  Funkcionalni znaĉaj epifize nauĉni svet je oduvek dovodio u pitanje. Na poĉetku ovog veka, opisali su je kao “višak” u mozgu koji ničemu ne služi jer predstavlja zakržljali deo nekadašnjeg organa. Međutim, istraživanja su pokazala, da uprkos svojoj veličini, epifiza ima mnogo funkcija i aktivna je. 

  Kao i kod svake žlezde, funkcija pinealne žlezde je lučenje hormona, u ovom slučaju melatonina, veoma značajnog hormona koji utiče na ritam spavanja i budnosti a time i na funkcionisanje čitavog organizma. Melatonin se luči noću (zato se deci kaže da dok spavaju rastu), što znači da organizam, odnosno epifiza, “prepoznaje” kada je dan a kada noć.

  U stvari, pinealna žlezda “dešifruje” svetlost, tako što prima svetlosne informacije (preko hipotalamusa) a zatim luĉi hormone koji su prenosioci poruka i kao takvi imaju ogroman uticaj na um i telo. Više o ovome u tekstu “Melatonin, serotonin i cirkadijalni ritam“,

  To znači da je njena aktivnost, koja je direktno povezana sa promenom svetlosti u okruženju, prevashodno usmerena ka slanju informacija organizmu o dužini trajanja dnevne svetlosti.

  Takođe obaveštava telo da li se dani skraćuju ili produžavaju i koje je godišnje doba . To omogućava našem telu da ostane u skladu sa prirodom, a samim time bude u mogućnosti da se pripremi za promene koje će se u prirodi oko nas, uskoro odigrati. 

  Epifiza kontroliše naš biološki časovnik i određuje vreme kada ćemo ući u pubrtet. Takođe određuje i koliko će naš imuni sistem biti jak u borbi protiv različitih bolesti.

  Dakle, da bi ljudski organizam dobro funkcionisao potrebna mu je svetlost (uticaj svetlosti na telo  je predmet proučavanja mnogih, mnogih naučnika) odnosno usklađenost sa prirodnim ritmovima smenjivanja dana i noći.

  Međutim, moderna tehnologija, korišćenje fluorescentnog osvetljenja, nošenje naočara za sunce, upotreba losiona za tamnjenje i svakodnevni, često dug, boravak u zatvorenim prostorijama, vrlo nepovoljno utiču na aktivnost epifize.

  Zbog lošeg i nepravilnog načina zivota, nepravilne ishrane (industrijska i GMO hrana) i nekontrolisanog korišćenja moderne tehnologije, vremenom, dolazi do kalcifikacije PINEALNE ZLEZDE.

  CETIRU JAHACA APOKALIPSE NAPADAJU PINEALNU ZLEZDU;

  ALUMINIJUM, GLIFOSAT,FLUORID I WI-FI .

  Trovanje covecanstva traje decenijama unazad napadom na covekov imunitet i pinealnu zlezdu1

  TAKO NASTAVLJAMO PRICE O SVETU OKO NAS. LEPO JE VRATITI SE .