PREVARANTI I SARLATANI

 AKO MISLITE DA ZIVITE TESKO I DA JE VAMA NAJTEZE NA SVETU NARAVNO DA SE VARATE. NISTE SVESNI DA JE TRENUTNO SVIMA TESKO JER ZIVIMO POSLEDNJE DANE OVE CIVILIZACIJE. NE BIH VISE PONAVLJALA KOLIKO NAM JE DRUSTVO TRULO ,POSRNULOG MORALA, KOLIKO NAM JE ZED GENERACIJA POD UTICAJEM VESTACKE INTELIGENCIJE I KOLIKO NAS JE POHLEPA ZA MATERIJALNIM UCINILA VRLO, VRLO ZLIM I SEBICNIM.

Iako je veliki Aristotel živeo u vreme direktne komunikacije i vešte retorike, i danas bi se vrlo lako snašao. Vrlo je moguće da bi razumeo i Google i društvene mreže i ’porukanje’ kao način na koje se komunicira. I gotovo je izvesno da bi Aristotel i danas lako razotkrio prevaranta i šarlatana jer bez obzira kako komuniciraju, pravila su ista.

Prevara (’pre vere’) je obmana.

Poverenje (’po, posle vere’) ili osećaj i utisak da nećete biti obmanjeni, stičete posle niza poteza druge strane koji su ispunili i opravdali vaša očekivanja.

Kako je to uspelo drugoj strani bilo je jasno i cenjenom Aristotelu.

Pravila retorike o kojima je govorio pre nove ere važe i danas i ne može im se pobeći. Kako bi Aristotel onda, a i sada razotkrio prevaranta? Koje trikove prevaranti koriste?

Aristotel je naveo tri argumenta koja se koriste u svakoj raspravi. Ako pratite ove tri tačke, biće vam jasno kako drugima uspešno uspeva da vas ubede u svoje ideje namere ili da vam prodaju proizvod i uslugu..

Retorika po Aristotelu ’sedi’ na tri stuba ubeđivanja ili tri pomenuta argumenta. Da bi prevarant bio dobar, on pre svega mora:

• Da vas uveri u svoj kredibilitet, svoju ličnost i karakter, reputaciju, mogućnost da možete na njega da se oslonite (’publika češće prihvata govor čoveka u koga ima poverenja, nego istinit govor’)
• Da vam ponudi priču koja se ’dopada vašem srcu’
• Da završi i zaokruži logičnim krajem, ubedi da je to što nudi smisleno i racionalno

Šta rade prevaranti i kako danas koriste ova tri Aristotelova stuba?

Najbolji primer su uticajni prevaranti sa društvenih mreža. Popularni influenseri znaju za Aristotelovu taktiku – kredibilitet zidaju brojem pratilaca. Zatim, tu su i recenzije koje prati velika većina i kojima veruje. Kako su došli do velikih brojeva ili pozitivnih ocena, to retko ko gleda i analizira. Običnom Google, FB ili IG potrošaču ovakve analize su ’viša matematika’ i za to nema vremena.

Ono što su verovatno i Aristotel i njegovi sledbenici koristili u ubeđivanju jeste preporuka poznate osobe. Ako neko koga poznajete veruje u nešto i to prepoznaje kao kvalitet, verovatno ćete i vi verovati. Danas se za to koriste @mention ili ’share’ opcije za preporuku drugima šta je dobro i šta valja.

Dakle, kada influenser nešto kaže, uradi, preporuči, to vidi veliki broj pratilaca i to se uzima kao primer ’valjanog’.

Aristotelu je bilo jasno koliko su emocije moćne. Ma koliki bio kredibilitet, dobro ispričana priča na koju slušaoci pri tom i emotivno reaguju, ključ je verovanja. Za to zna svaki dobar prevarant i sa vama kao potrošačem zida odnos koji pokreću emocije. Svaki dobar prevarant je dobar pripovedač, to je poznato još od pre nove ere.

Prevarant će vam sigirno ispričati priču kako je neko poput vas zaradio mnogo novca radeći baš to što vam preporučuje. Ili ćete biti izlečeni od bolesti ili mršaviji ili boljeg imuniteta ukoliko koristite preporučeni preparat.

Zašto ovo uspeva?

Malo ljudi proverava činjenice. Danas pogotovo. Danas se retko ko bavi dubljim istraživanjem. Malo je vremena, a na ceni su brzi odgovori i brza rešenja. Kako je to psiholog Ken Sterling rekao „Wikipedia i Youtube generacija, ili samo ljudska priroda, traži brze odgovore, a ako je to objavljeno na internetu ili je rekao neko poznat ili neko sa milion pratilaca, onda to mora da je istina“. Jednostavno je za primenu, ako ništa drugo.

Način na koji se danas komunicira, a koji Aristotelu nije bio poznat, ide na ruku prevarantima i šarlatanima. Sve što treba da urade je da obezbede mnogo pratilaca (što i nije veliki zahtev) i dirljivu priču. Ali, ostatku sveta će trebati ova starogrčka matrica sa tri stuba koja je očigledno preživela zub vremena. Naravno, samo u slučaju da ne žele da imaju posla sa prevarantima.

Što se tiče poverenja u digitalni svet, u aplikacije ili društvene mreže, psiholog Milutinović ističe neosetljivost koju primećuje poslednjih godina:

„Mislim da postajemo neosetljiviji. Značajno se izgubio pojam stida. Ako ste nečija očekivanja izneverili i zbog toga se postidite, recimo na društvenim mrežama, to gotovo da i ne postoji. Razlog je i brzina kojom digitalni mediji komuniciraju: Svaka vest traje tri dana i pitanje neizneverenog poverenja traje tri sata, zatrpavamo jedne informacije, ubrzo stižu nove. I dešava se da više nemamo vremena da analizirmo. A, kada ne analiziramo, onda smo površni. Kad je čovek površan, onda bira neki od najpovršnijih mogućih odgovora, pa kaže:

’Ljut sam, sad ću da vodim rat zato što me je neko povredio?’ A, možda je u pitanju bio, recimo, lapsus. Sve je prisutnije da roditelji pokušavaju da sačuvaju decu pod staklenim zvonom i nude im tako jedan koncept nerealno dobrog i finog sveta. A, stvarnost postaje sve agresivnija i kompetitivnija i traži ličnost, paranoidnu strukturu, koja je stalno budna i sve drži na oku, da prati šta se dešava, da percipira pretnje i pravi strategije kako da iz toga izađe.

To sve vidim kao jedan izuzetno psihološki iscrpljujući život koji će u jednom momentu, na evolutivnom nivou, morati da nađe balans da bi opstao“, aktuelnu stvarnost i ’digitalnu ličnost’ u njoj vidi psiholog.

iz ugla psihologa Snežane Milutinović sve pomenuto ne vodi nužno u patologiju, ali postaje masovno, pa tako i normalno.

i

___________No, svijet ionako živi na ivici katastrofe. Prije ili kasnije će se desiti. Živi se nadaju da će to biti kasnije, a mrtvima je ionako svejedno. To je staro Čehovljevo pravilo o pušci koja do kraja Svi toliko želimo i mislimo da smo posebni da je to stvorilo ubitačno dosadnu prosječnost.predstave mora opaliti.Gledaj svoja posla, pogni glavu, dobro je ako tebe zaobiđe

Uvlači se u dupe šefovima, uvlači se u dupe političarima, uvlači se u dupe svima kojima treba jer i oni se nekom uvlače, ćuti – to je mjera svih stvari, tako funkcioniše svijet Vidovnjaci su prevaranti, a mediji su prevaranti i šarlatani. Mislim, na kraju krajeva, oni su svi lažni.

 

Influenser po imenu Valerio objavio je na TikToku snimak zanimljivog eksperimenta.

On je hteo da istraži da li Google "prisluškuje" korisnike putem mikrofona na laptopu, telefonu ili dekstop računaru.

On je na početku snimka najavio da će govoriti o igračkama za pse, ali to nije izgovorio naglas - na internetu je istraživao temu, i nije naišao ni na jedan oglas ili link ka tome.

Isključio je sve prozore, a zatim sam sa sobom razgovarao o igračkama za pse, a zatim ponovo otvorio pretraživač i stranicu lista "Daily Mail".

Na njegovo iznenađenje, sa strane su mu se pojavili oglasi za igračke i hranu za pse - da stvar bude još zanimljivija, Valerio uopšte i nema psa.

Njegov snimak na TikToku pregledalo je gotovo šest miliona ljudi, a mnogi su komentarisali kako se i njima dešavaju slične situacije.

Mogu samo da potvrdim da se i meni desavalo da o necemu pricamo i reklama za to nesto "iskoci" na kompjuteru .

Na pocetku teksta sam isprozivala influensere da su prevaranti i sarlatani jer koriste neproverene informacije. Medjutim, upitajte se ipak ,kako da znamo sta su proverene informacije? Kako da razlikujemo prave od laznih?

KAO STO REKOH ZIVIMO U DOBA PREVERANATA I SARLATANA KOJIMA JE NOVA REALNOST OTVORILA SIROM VRATA PREKO PAMETNIH TELEFONA, KOMPJUTERA, TV-A, STAMPANIH I DRUGIH MEDIJA. I KOLIKO GOD MISLIMO DA SMO PAMETNI I DA MOZEMO DA 'PROVALIMO' NJIHOVE PREVARE GRDNO SE VARAMO. NJIHOVE PREVARE SVE MANJE LICE NA PREVARE ,ALI SVE SU VECE I OKRUTNIJE! I NE MOZEMO SE OD NJIH ZASTITI NIKAKO!

NOCI U BELOM SATENU

 OMILJENA PESMA IZ MLADOSTI . NEKOME JE OMILJENA NOC U CRNOM SATENU ILI LJUBICASTOM. DA LI STE NEKAD RAZMISLJALI O MATERIJALU VASE POSTELJINE. OD CEGA JE ,ZASTO VAM SE BASON SVIDJA? NE VERUJEM OVIH DANA MI PADOSE NA PAMET SECANJA O DAMASTU - MATERIJALU KOJE SE 70-TIH , 80-TIH GODINA PROSLOG VEKA NAJVISE KORISTIO ZA POSTELJINU ALI I ZA PRELEPE SUKNJE. I DA. NEKADA SE OD MATERIJALA ZA POSTELJINU SILE KOSULJE ,SUKNJE, HALJINE!

DAMAST je tekstilna tkanina izrađena naročitom vrstom prepletaja prediva. Najčešće se izrađuje od prirodnih materijala: lana, pamuka, svile, ređe i vune, ali se poslednjih godina za njegovu izradu koriste i veštački (veštačka svila i sl).Odlikuje se figuralnim ili ornamentnim dezenom, obično u istoj boji kao i osnova, ali koji se ističe sedefastim sjajem zbog atlasnog tkanja. Karakteristika damasta je da ima lice i naličje, koji se međusobno odnose kao pozitiv i negativ. Od davnina je poznata po kvalitetu, punoći i gustoći tkanja.

Danas se pamučni i laneni damast najčešće koriste za izradu stolnjaka i posteljine, dok se svileni koristi za svečanu žensku odeću i liturgijsku odoru.

Damast je prirodni materijal, koji je još od davnih vremena bio poznat kao dobar izbor za posteljinu. Reč je o čistom prirodnom pamuku, koji se ne koristi samo za pravljenje posteljine već i u druge svrhe. Damast je prepoznatljiv po svojoj punoći i gustini materijala.

Posteljina napravljena od damasta, kao i drugi materijali od damasta, često su protkani različitim geometrijskim oblicima, šarama i prugama, a prisutan je i karakteristični sedefasti sjaj u istoj boji kao i materijal.

Važno svojstvo posteljine od damasta jesto to što se materijal od koga je posteljina napravljena može održavati i mašinskim pranjem na visokoj temperaturi, pri čemu ne dolazi do promene svojstava. Posteljina ostaje ista i više desetina godina, što je još jedan od razloga zašto je ova posteljina čest izbor prilikom kupovine posteljine.

Zbog takvih svojstava materijala, posteljina od damasta je veoma zahvalna za peglanje, ukoliko je ono uopšte i potrebno. Jer, uz malo pažnje kod sušenja, damast posteljina ne mora uopšte da se pegla!

Inače, damast posteljina se odlično prilagođava promeni temperature i vlage, tako da i u hladnim i toplim periodima godine, vaša koža može slobodno i nesmetano da diše, čime se obezbeđuje miran san.

Damast posteljina se može naći u ponudi na našem tržištu, dostupna je u više boja i dezena, tako da možete uklopiti vašu posteljinu sa drugim elementima enterijera. U paketu obično dolazi: jorganska navlaka, čaršav i jastučnica.

Uvidevši da u Bezdanu postoje svilara i gajene svilene bube, umetnički tkač Janoš Šmit odlučuje da traži razboje širom Evrope kako bi mogao da pokrene posao sa svilom. Dobivši, u ono vreme, državnu potporu, sa obavezom da zaposli najmanje pet novih radnika, Šmit je napustio dotašnji rad sa kudeljom i lanom i prešao na tkanje svilenog damasta u Bezdanu.

Damast je stigao u Evropu kažu negde još u 15. veku. „Blago iz Damaska", kako su ga tada zvali, bilo je toliko popularno kada se pojavilo u Evropi da je poreklo dalo ime tkanini. Prvi su Italijani počeli da tkaju damast na orijentalan način, a potom su ih sledili Francuzi i Nemci, pa Česi i Mađari. Zanimljiv je podatak da je Žakar još 1801. godine konstruisao razboj koji je za tkanje šara koristio niz bušenih kartica. Njegov izum je i danas poznat kao Žakarov razboj. Mehanički razboj nije naišao na dobar prijem kad se pojavio, jer su se neki tkači uplašili da će previše uprostiti proces tkanja (a to bi ih ostavilo bez posla). Žakara umalo nije ubio jedan ljutiti zanatlija, a mnogi njegovi razboji su bili uništeni.

U Evropi danas, pored bezdanskih razboja, jedini preostali drveni žakar razboj postoji u francuskom gradu Lionu, postojbini čuvenog Žozefa Mari Žakara, konstruktora razboja na kartice. Francuzi svoj razboj čuvaju kao muzejski eksponat, a u Bezdanu se trude da pokažu da mogu da rade i posle gotovo 150 godina.

Žakarov razboj s početka devetnaestog veka bio je ʼprapretečaʼ računara. Te kartice su sredinom dvadesetog veka evoluirale u IBM-ove papirne bušene kartice koje su u ranoj fazi elektronskih računara korišćene i za čuvanje podataka i za programiranje.

Razboji u Bezdanu prvobitno su bili kod privatnika, po dva, ili tri. Mnoge kuće su se bavile tkanjem svilenog damasta. Kažu da je u Bezdanu u devetnaestom veku bilo na stotine razboja. Posle Drugog svetskog rata bezdanski privatni tkači ‒ zanatlije udružili su se i 1. novembra 1951. godine osnovali tkačku zadrugu „Dunav", u Ulici žrtava fašizma u Bezdanu, gde se ta tkačnica i danas nalazi. Zakonom o društvenim preduzećima (1951) zadruga prerasta u društveno preduzeće, zatim akcionarsko društvo i na kraju ponovo postaje privatna firma, što je do danas.

Sirovinski sastav materijala je 49% pamuk i 51% rejon svila. Osnova je beljeni, češljani, gazirani, mercerizovani pamuk, svilastog sjaja velike čistoće, koji mora da poseduje najmanje 760 uvojaka. Taj pamuk mora biti osnov da bi se dobio pravi kvalitet. Potku čini viskozna svila, takođe prirodna svila, koja se pravi od surogata viskoze i kasnije boji kvalitetnim bojama; u spoju osnove i potke dobija se čuveni svileni bezdanski damast, koji traje zaista dugo. U nekim sretnim vremenima bezdanska tkačnica je pamuk kupovala od firme „Jumkoˮ, a viskozu od „Viskoze" u Loznici. Danas se i pamuk i viskozna svila uvoze iz Italije.

Tkanje je izuzetno težak zanat, zahteva izvanredan osećaj za sinhronizovane pokrete, jer su sve vreme u pogonu obe ruke i noge. Levom rukom brdom razboja nabija se gustina niti, desnom rukom trzajem pokreće čunak. Desnom nogom na šamli otvara se zev. Levom nogom se diže i spušta šamla koja ubacuje karticu dezena. Opisane pokrete treba uraditi dvadeset osam puta da bi se otkao jedan centimetar damasta. Trenutno, na 18 razboja, zaposleni tkači mogu mesečno da otkaju tek oko hiljadu kvadratnih metara damasta. Taj zanat se u Bezdanu održao pre svega zahvaljujući starim majstorima, koji su na razmeđu vekova ručno žakar tkanje učili u umetničkoj školi tkanja u Pečuju. Danas je obuka novih radnika moguća samo u ovoj tkačnici pod budnim okom starijih i iskusnijih tkača.

Damast je izuzetno trajna i kvalitetna tkanina. Može se prati na 95 stepeni, a ukoliko se kupac pridržava i pravila da damast pegla poluvlažan na 150 stepeni, tkačnica daje garanciju na više od 2.000 pranja, bez narušavanja kvaliteta i boje.

SATEN

 

Saten je tkanina, koja je dobija satenskim tkanjem.Najčešće je okarakterisana kao glatka i sjajna, obično sa glatkom prednjom i grubom zadnjom stranom tkanine. Saten je materijal koji je jako krhk, često dolazi do oštečenja satena. Saten je jedan od tri osnovna vida tekstilnog podtkanja, u koja se ubrajaju keper i obično podtkanje.

Saten je najčešće korišćen za izradu odeće, baletanki, posteljina, jastučnica, donjeg veša, spavaćica i kravata.

Satensko tkanje je okarakterisano sa četiri ili više ostavljenih horizontalnih niti na razboju ispod vertikalnih, odnosno četiri vertikalne niti preko jedne horizontalne. Ovakav način rada doprinosi sjajnoj i glatkoj karakteristici ovog materijala. Ova tehnika se najčešće koristi sa vlaknima svile, poliestera i najlona. Po nekim definicijama ovog načina tkanja, saten je materijal napravljen isključivo koristeći svilu.

Mnogima će pri pomisli na saten prvo na pamet pasti svila. To nije pogrešno, ali nije sasvim ni ispravno. Svila može biti saten, ali saten ne mora biti svila. Što je onda, zapravo, saten?

Saten je rezultat tkanja niti u atlas vezu. Kod takvog je načina tkanja razmjerno malen broj veznih točaka, odnosno razmjerno su veliki dijelovi tkanine bez prepletanja niti čime se dobivaju glatke i sjajne površine.

Satenske tkanine su vrlo popularne, kako za domaćinstvo tako i za hotelsku uporabu, zbog svoje finoće, svilenkastog dodira i sjajne površine. Razvijanjem tekstilnih tehnologija i obrade vlakana, saten postaje i cjenovno pristupačniji. Danas su nam na raspolaganju različite varijacije pamučnog satena, koji se dobiva iz 100% najfinijeg pamuka:

• Glatki ili 'glat' saten – bez ikakvih utkanih uzoraka
• Reljefni ili 'žakard' saten – izveden na žakardnom stroju (Jacquard loom) s utkanim različitim motivima (pruge, kocke, kugle, ruže, čipka – obično jednobojno, no može biti i u više boja konca). Učestali naziv za ovaj saten je i damast, što je opet dijelom točno a dijelom pogrešno – no to je priča za neki drugi put.

  Kod kupnje i odabira satena svakako trebate obraditi pažnju na dva vrlo važna faktora:

• Sastav - mogu se koristiti različiti materijali. Uglavnom se radi o pamuku ali često dolazi i u kombinaciji s ostalim materijalima, najčešće s poliesterom (tzv. polycotton kombinacije s raznim omjerima). Najcjenjeniji su sateni od prirodnih vlakana (svila i pamuk) koji su i skuplji s obzirom na to da im je proizvodnja složenija i duža za razliku od kraće proizvodnje sintetička vlakna
• Konstrukcija – tu je važan faktor gustoće (a time i čvrstoće) tkanja. Gustoća tkanja usko je vezana s kvalitetom tj. finoćom niti. Naime ako su niti tanje (i duže) i sama će gustoća tkanja biti većaAko si želite priuštiti iznimno ugodan doživljaj spavanja, saten je pravi izbor. Zbog svih svojih pozitivnih karakteristika, kod odabira posteljine satenske zauzimaju prvo mjesto - vrlo su ugodne za spavanje u toplijim periodima ali i zimi.

  Američki dermatolozi slažu se s činjenicom da čak i „bjuti slip“ može da izazove stvaranje bora.

  Navodno se na strani na kojoj najčešće spavamo stvaraju vertikalne bore na licu, pa je pametno spavati na leđima i nabaviti glatke jastučnice od svile ili satena. 

  PAMUK

  Pamuk je prirodni materijal, prozračan, otporan na deterdžente za skidanje eventualnih fleka. Omekšava dodatno sa svakim pranjem, istovremeno ostajući izdržljiv. Na etiketi ponekad možete videti i kvalitet pamuka. Egipatski je najbolji zbog veoma dugih niti i verovatno, najskuplji. Poseduje glatku završnu obradu, veliku izdržljivost i otpornost na habanje. Ako kupujete svečani stolnjak , peškir ili luksuzni set prostirki za kupatilo, proverite – i oni mogu biti napravljeni od ove vrste pamuka.

  Rame uz rame sa egipatskim je pima pamuk, takođe dugog vlakna, luksuzan ali nešto jeftiniji.

  Aplend pamuk ima kraća vlakna i obično je on u proizvodima na kojima nalazite etiketu 100% pamuk. Aplend je manje mek, ali je trajan.

  Flanel je pamuk specijalne obrade, koji pruža osećaj mekog i toplog materijala. Kod njega su vlakna iseckana i ogoljena kako bi bila deblja.

  Žersej pamuk je rastegljiv i veoma praktičan, ali vremenom gubi formu i haba se. Žersej posteljina je manje izdržljiva od drugih pamučnih.

  Osim pamučnih, u prodaji se nalaze i posteljine u kombinaciji pamuka i drugih materijala. U
  poslednje vreme veoma je popularno dodavanje vlakana bambusa, tačnije bambusovog rajona, koji se dobija od celuloze bambusa. Bambus je prirodan, ekološki prihvatljiv, izdržljiv, mekši od lana, ne gužva se, prozračan je i pogodan za osobe koje pate od alergija.

  Pamuk je već vekovima najzastupljeniji materijal na svetu. Pamuk biljka dolazi iz porodice Gossypium, karakteristične po pufnastim vlaknima koja su gotovo u potpunosti od celuloze i stoga pogodna za različite vidove prerade. Rastao je još pre nekoliko hiljada godina širom sveta, a najviše u mestima sa suvom klimom poput Meksika i Perua.

  Danas postoje četiri “pitome” vrste pamuka koje se komercijalno uzgajaju. Najčešće korišćene su Gossypium hirsutum i Gossypium barbadense, obe vrste poreklom sa američkog kontinenta.

  Nama je dobro poznat i izuzetno cenjeni egipatski pamuk koji se vekovima pravi u Egiptu i zbog svoje mekoće veoma je popularan pri izradi peškira, posteljine i drugih pamučnih proizvoda za kuću. Egipatski pamuk potiče upravo od Gossypium barbadense biljke.

  Biljka pamuk ima dugu i bogatu, a opravdano možemo reći i burnu istoriju koja se proteže hiljadama godina unazad.

  Prvi zapisi o pamuku potiču iz drevne Indije, Meksika i Perua, gde su ga ljudi koristili za izradu tkanina i odeće. Brzo se proširio po svetu, a egipatski je postao poznat po visokom kvalitetu već oko 2500. godine pre nove ere.

  Tokom vekova, trgovina pamukom je postala važna privredna grana. Za vreme Kolonijalnog perioda, u Americi on postaje jedna od glavnih sirovina, a proizvodnja je doživela veliki procvat tokom Industrijske revolucije, sa razvojem mašina za preradu i tkanje.

  U 19. veku, igrao je važnu ulogu u trgovinskim konfliktima, posebno u Američkom građanskom ratu. Nakon ukidanja ropstva, ostao je jedna od najvažnijih grana ekonomije na jugu SAD zajedno sa duvanom.

  Uzgoj pamuka je danas zastupljen širom sveta, a glavni proizvođači su Kina, Indija i Sjedinjene Američke Države. Koristi za proizvodnju odeće, posteljine, peškira i brojnih drugih proizvoda. Iako prisutan u svakodnevnom savremenom životu, istorija pamuka podseća nas na njegovu duboku povezanost sa ljudskom kulturom i ekonomijom tokom vekova.

  Glavna podela pamuka može se izvesti kroz razlikovanje organskog pamuka od onog koji je proizveden na tradicionalne načine.

  O organskom pamuku će biti nešto više reči u nastavku teksta, ali prvo, hajde da se pozabavimo podelom pamuka prema tipovima tkanina koje se od njega proizvode. Neki od tipova su katun, kreton, perkal, etamin, zefir, muslin, panama, batist, rips, klot, baršun… 

  KOJI GOD JE VAS IZBOR MATERIJALA ZA POSTELJINU SVAKAKO JE NASTAO IZ NEKOG RAZLOGA. I SVAKO OD NAS JE DRUGACIJI PA JE ZATO I IZBOR  POSTELJINE TOTALNO LICNA STVAR. IPAK AKO IMATE MOGUCNOSTI IZABERITE NEKI OD OVA TR I MATERIJALA. POTPUNO SA RAZLOGOM SU NAJBOLJI.
  

TECI TECI IBAR VODO

 NE  ZNAM KAKO DA PISEM OVAJ BLOG. OVA VEST JE VISE ZA VEROVALI ILI NE. I NIJE NESTAO POTOCIC NEGO OZBILJNA REKA.

Nažalost, svedoci smo ekološke katastrofe koja je pogodila naš region, a koja je duboko rastužila sve ljubitelje prirode, ribolovce i nadamo se, sve građane Tutina, Novog Pazara i Rožaja. Reka Ibar, jedna od najznačajnijih reka u ovom delu Balkana, presušila je. Ova tragedija je rezultat kombinacije velikih suša, visokih temperatura i, nažalost, ljudskog nemara prema prirodnim resursima.

Fotografije i video zapisi koje je dobila redakcija "Sandžak danas", prikazuju zastrašujuće prizore presušenog rečnog korita u mestu Dračenovac, na granici Crne Gore sa Srbijom, kao i nizvodno u blizini Ribarića, tačnije do "Miljine Glave". Ono što je posebno bolno jeste činjenica da su mnoge ribe, koje su bile simbol života u ovoj reci, nastradale usled ove prirodne i ljudske katastrofe.Ovo što se dešava sa rekom Ibar je prava tragedija. Ova reka je bila žila kucavica za mnoge od nas, a sada gledamo kako se gasi život u njoj. Ne možemo više zatvarati oči pred ovim problemima. Svi smo odgovorni - i pojedinci i institucije. Vreme je da preduzmemo konkretne korake kako bismo zaštitili ono što je ostalo od naših prirodnih resursa".

Posebno je tragično što su većinom stradali salmonidi: mladica, pastrmka i lipljan, što je prava žalost. Takođe su nastradali klen i krkuša, što dodatno pogoršava ovu ekološku katastrofu.

Ova situacija nije samo upozorenje na to koliko smo krhki u odnosu na prirodne sile, već i poziv na buđenje savesti svih nas. Prekomerna potrošnja vode i nedostatak adekvatnih mera za očuvanje reke doveli su do ovakvog stanja. Reka Ibar, koja je nekada bila puna života, danas je samo bleda sena onoga što je nekada bila, Ova situacija zahteva hitnu reakciju nadležnih organa, ali i angažman svih građana kako bi se sprečilo dalje propadanje našeg prirodnog okruženja. Nije samo reka Ibar u pitanju, već i svi mi koji smo ovisni o njenim resursima i lepotama.Ibar je u delu toka presušio usled velikih vrućina i suše. Jul je bio trinaesti mesec za redom tokom kog su izmerene najviše prosečne temperature na svetu. Planeta je ove godine mesecima više od 1.5 stepeni Celzijusa toplija u odnosu na predinsustrijski period. U eri „globalnog ključanja“, kako je naziva generalni sekretar UN-a, Evropa je kontinent koji se najbrže zagreva, a Balkan njegov zagrevanjem najugroženiji deo.pak, po oceni članova Sportsko-ribolovnog kluba „Ibar“ Rožaje, Ibar je presušio i zbog nemara čoveka prema reci i prekomerne potrošnje vode.

Podsetimo, na nemar i prekomernu potrošnju upozorava i inicijativa Pravo na vodu, koja je objavila dopunjenu mapu nestašica pijaće vode u Srbiji.

„Situacija je alarmantna – presušuju jezera, izvori, i reke, ostavljajući stanovništvo bez vode za piće, poljoprivredu, i osnovne potrebe. Gubici vode na sistemima su ogromni, a glavni problem nije u neracionalnoj potrošnji stanovništva, već u zastareloj infrastrukturi, slabim institucijama i galopirajućim klimatskim promenama. Ove restrikcije su simptom dubljih, sistemskih problema koji zahtevaju hitne akcije!“, navodi se u saopštenju Prava na vodu.

EVO NESTO O RECI IBAR DOK JE POSTOJALA, A NADAM SE DA CE OPET DA SE NAPUNI NJENO KORITO!

 

Ibar je reka u istočnom delu Crne Gore i jugozapadnom delu Srbije, ukupne dužine 272 km. Ibar je desna pritoka Zapadne Morave. Izvire na severnoj strani planine Hajla, a u Zapadnu Moravu se uliva kod Kraljeva. Površina sliva iznosi 13.059 km². Pripada Crnomorskom slivu. Prosečan protok na ušću iznosi 110 m³/s što pokazuje da reka nije plovna. Važnije pritoke Ibra su: Raška i Studenica sa leve, a Gokčanica, Sitnica, Jošanica i Ribnica sa desne strane. Veća naselja kroz koja Ibar protiče su: Rožaje, Ribariće, Zubin Potok, Kosovska Mitrovica, Zvečan, Leposavić, Lešak, Raška, Baljevac, Ušće, Bogutovac, Mataruška Banja i Kraljevo.

Na reci Ibar nalazi se 10 hidroelektrana. Pregrađivanjem reke nastalo je jezero Gazivode. Ibar je poznat po mnogim brzacima i bukovima. Ibarsku dolinu odlikuju i druga prirodna bogatstva, kao što su rudnici kamenog uglja (rudnici Ušće i Jarando), magnezita (rudnik Bela Stena), kopaonički rudnici olova, cinka i srebra.IBARSKA DOLINA
Geografski, Ibarska dolina ili ibarska klisura* je jedini prirodni
put koji spaja kosovsku niziju i celo Kosovo i Metohiju sa
Centralnom Srbijom. Zato je od veoma vaznog strateškog i
saobraćajnog znacaja.barska klisura je jedna veoma interesantna živopisna sredina, kroz koju prolazi reka
Ibar. Obdarena je prorodnim potencijalima, ali je, paradoksalno, slabo nastanjena.
Prepoznatljiva je po serpentinitima koje ovde čine jedan od najvećih takvih masiva u
Evropi. Duž klisure prolaze železnička i drumska magistrala, koje su, kao i sama
klisura, po reci Ibar, dobile ime.bar je reka koja izvire jakim vrelom
ispod planine Hajla, 10 km uzvodno
od Rožaja ukupne dužine 276 km.
Teče istočno do Kosovske Mitrovice
Na 24 km uzvodno od Kosovske
Mitrovice na Ibru je izgrađena brana
visine 110 m, koja je napravila
veštačko jezero Gazivode. U
Kosovskoj Mitrovici se u Ibar uliva
reka Sitnica, i odatle se Ibar okreće
na sever. Odatle Ibar ide uglavnom
uskim klisurama sa izuzetkom nešto
širih kotlina u okolini Zvečana,
Leposavića, Raške i Baljevca. Tu je
Ibar iskopao prirodni put između
Kosovske nizije i ostatka Srbije.
Ibar se kod Kraljeva uliva u Zapadnu
Moravu i njena je najveća pritoka.
Pregrađivanjem reke Ibar u njenom gornjem toku na granici Važnije pritoke Ibra su: Raška /na kojoj se nalazi grad Novi Pazar/ i Studenica sa
leve, a Sitnica i Jošanica sa desne strane.
Veća naselja kroz koja Ibar protiče su: Rožaje, Ribariće, Zubin Potok, Kosovska
Mitrovica, Zvečan, Leposavić, Raška, Baljevac, Ušće, Bogutovac,
Mataruška Banja i Kraljevo.Istorijski, Ibarska dolina ili ibarska klisura je najznačajnije područje Srbije,
obzirom da je ovde rođena srpska država. Tačnije, u blizini prve srpske prestonice,
tadašnjem Rasa, u Petrovoj crkvi, Srbi su, po legendi, primili pravoslavnu veru, i tu
su stolovali prvi srpski kraljevi i carevi. Otuda veliki broj materijalnih dokaza u vidu
utvrdjenja, crkava, manastira.., ali i danas narodnih svetkovina. Jedna od njih je
“DANI JORGOVANA”

 

Alarmantne vesti stižu iz Valjeva jer je usled dugotrajne suše i loših hidroloških uslova i reka Gradac na svom biološkom minimumu.

- Reka Gradac je dugo odolevao vrelom letu, ali sada je suša uzela svoj danas. Prizori nezapamćeno niskog vodostaja koji se poslednjih dana mogu videti su zaista zastrašujući - kažu za RINU meštani.

Korito reke je već dugo na pojedinim mestima sa niskim vodostajem, ali je ovih dana presušilo i glavno vrelo Gradca.

Inače, reka Gradac važi za najčistiju reku u Srbiju.

Osim u Valjevu, prava ekološka katastrofa je i kod Tutina gde je presušila reka Ibar.

Za to vreme u Sahari

 

OVO JE UPOZORENJE. REKE MOGU NESTAJATI JEDNA ZA DRUGOM. AKO I NE NESTANU ZBOG SUSE ONDA MOGU DA POSTANU IZUZETNO ZAGADJNE. ZASTO MISLIMO DA JE FLASIRANA VODA BOLJA ZA NAS? ZAR NIJE BOLJA VODA IZ NASIH REKA? ILI SU VEC TLIKO ZAGADJENE? I JA SAM NEKAD U NEDOUMICI DA LI DA DECI DAJEM FLASIRANU VODU ILI CESMOVACU? A TO NE BI TREBALO TAKO DA BUDE ZAR NE? STA JE NAJOSNOVNIJE COVEKU ZA ZIVOT POTREBNO? ZDRAVA VODA IZDRAVA HRANA. VODA NAM LAGANO NESTAJE A SA NJOM I RIBA I MNOGE BILJNE I ZIVOTINJSKE VRSTE. MADA ISKRENO I RIBA JE ;ZAGADJENA' OBZIROM U KAKVIM REKAMA ZIVE. STRASNO STA COVEK SAM SEBI URADI! SAMI UNISTAVAMO  VODU I SUME! NAJVECE BLAGO.

KOKA KOLA

 STA UOPSTE RECI O KOKA KOLI? SVI JE VOLIMO ,SAMO STO SE NEKI PRETVARAJU DA CUVAJU ZDRAVLJE KO DA GA BAS KOKA KOLA MOZE UNISTITI. KOKA KOLA U MENI IZAZIVA NEKI OSECAJ RADOSTI I OPUSTENOSTI. NE MOGU DA PRESTANEM DA JE PIJEM, PA AKO CE ME BAS ONA UBITI -NEKA. BOLJE NEGO PARIZER ZAR NE?

Kad smo već kod Koka Kole,ne znam da li znate za onaj eksperiment,kad su stavili parče džigerice u čašu Koka Kole i do jutra se džigerica sva raspala, bukvalno je nestala,a negde do podneva Koka Kola je napravila i rupu na čaši i progorela onaj aluminijumski astal i kako je kapala na pod tako su počele rupe u podu da se prave.

Do sutra popodne je probila zemljinu koru i krenula ka središtu Zemlje i ovi naučnici ku'će-šta'će doveli neko debelo dete koje je ekspert za gazirane sokove i dugačku slamku da mali posrče pre nego što Koka Kola dopre do magme u zemljinoj kori i izazove erupcije i kataklizmu...

I sve super, sprečen Smak sveta.

Mali debeli sad nema zube, jetru i pankreas,nije više tako ni debeo al i dalje ljušti 3 flaše Kole dnevno i smeje se k'o lud na brašno...

Da li ste znali da portfolio Coca-Cola proizvoda čine i neki od prepoznatljivih brendova poput Plazma keksa i Rosa vode? Za više od 50 godina, koliko posluje na našim prostorima, Coca-Cola je različitim akvizicijama učvrstila svoju poziciju u FMCG (Fast Moving Consumer Goods) industriji na tržištu Srbije.

Pogledajte da li možete da ostvarite neke prihode, na osnovu kompanije koja proizvodi vaše omiljene proizvode.

Globalno prisustvo

Coca Cola je kompanija sa dugom tradicijom. Proizvod koji je svetu dao najpoznatiji ukus rođen je u Atlanti 1886. Godine, kada je lokalni farmaceut Džon Stit Pemberton, proizveo sirup za Coca-Colu koji je potom odneo u lokalnu apoteku. Napitak je proglašen „odličnim“, te je Coca-Cola počela odmah da se prodaje.

Coca-Cola potom postaje sve popularnije piće, a potražnja za njom ubrzo prelazi granice Sjedinjenih Američkih Država. Danas je kompanija prisutna u više od 200 zemalja širom sveta, sa više od 200 prepoznatljivih brendova u svom portfoliju.

Coca-Cola na Balkanu

Coca-Cola ima dugu tradiciju poslovanja i na Balkanu. Iako je pod imenom Coca-Cola HBC zvanično prisutna na tržištu od 1997. godine, priča o Coca-Coli ima dužu istoriju. Naime, prva punionica Coca-Cola napitaka otvorena u Zemunu davne 1968. godine, bila je jedna od prvih na prostoru bivše Jugoslavije. Vremenom je kompanija sve više rasla, te se nije zadržala samo na gaziranim pićima po kojima je poznata širom sveta, već je postala vlasnik nekih od najpoznatijih srpskih brendova poput Rose. Potom je Coca-Cola dodatno diverzifikovala svoje poslovanje kupovinom Bambija za 260 miliona evra, te je u svoj portfolio uvrstila omiljeni konditorski brend u Srbiji – Plazma keks kao i ostale prepoznatljive brendove kompanije Bambi. Stiče se utisak da je teško zamisliti svakodnevnicu bez omiljenih Coca-Cola proizvoda.

Poslovanje Coca-Cola sistema, uključujući i kompaniju Bambi, generisalo je 445 miliona evra dodatne vrednosti u 2023. godini, što iznosi 0,65% BDP-a Republike Srbije.

Kao što možete da vidite sami, Coca-Cola ima značajan uticaj na svakog od nas, čak i na one koji ne piju njihov poznati napitak. Zašto ne biste pokušali da iskoristite ovu situaciju i trgujete cenom akcija Coca-Cole? Prijavljivanjem na KapitalRS, dobićete besplatan vodič o tome kako da trgujete cenama akcija i pristup 100% BESPLATNOM demo alatu za trgovinu. Registrujte se odmah i dobićete besplatan vodič za trgovanje!

Uprkos trendovima savremenog doba, Coca-Cola ostaje lider

Trendovi u ishrani savremenog doba i rastuća svest o očuvanju zdravlja dovode do povećanja potražnje za zdravijim proizvodima. Kako bi održala lidersku poziciju, Coca-Cola konstantno radi na inovacijama i unapređivanju svojih proizvoda, te u portfolio brendova uvode i zdravije zamene za svoje proizvode koje imaju manji procenat šećera. Primera radi, Coca Cola završava 2023. godinu sa prihodom od preko 10 milijardi dolara, što je premašilo prognozu Wall Strita koji su predviđali 9,9 milijardi dolara. Pad prodaje u Americi kompenzovao je rast na drugim tržištima poput Nemačke i Meksika.

Podaci iz drugog kvartalnog izveštaja, koji je objavljen 23. jula, pokazuju nastavak rasta u industriji koja pruža mnoge prilike za širenje. EPS (zarada po akciji) Coca-Cole za drugi kvartal, koji je trajao do 30. Juna 2024. godine, iznosio je 0,56 dolara, što je pad od 5,08% u poređenju sa prethodnom godinom.

Sa druge strane, EPS Coca-Cole za dvanaest meseci zaključno sa 30. Junom 2024. godine, iznosio je 2,46 dolara, što je povećanje od 1,65% u poređenju sa prethodnom godinom.

SVE O KOKA KOLI

 Svake sekunde na svetu se popije 10.000 nekog bezalkoholnog pića kompanije Koka Kola. Uključujući dijetalnu Koka Kolu, Fantu i Sprajt.

• Datum stvaranja Koka Kole se smatra 8.05.1886. godine kada je apotekar Džon Pemberton probao da napravi lek za glavobolju. Džon je pomešao, kao glavne sastojke, ekstrakte iz dve biljke, južno američke Koke i afričke Kole. Ovaj lek je prodavan po 5 centi. Ubrzo, lek je postao izuzetno popularan zbog efekata kokaina i kofeina koje je sadržao, i prepisivao se za glavobolju, malaksalost, slabost, stomačne tegobe…
• Početkom 20. veka (1903) veka Koka Kola je morala da izbaci kokain iz sastojaka, ali su zato pojačali prisustvo kofeina koji je takođe stimulator, ali nije zabranjen. Koka Kola sadrži 19,6 mg kofeina u 200 ml tečnosti (jedna čaša). Od tada Koka Kola ima sličnu recepturu koju i dalje čuva u tajnosti, ali se shodno savremenim trendovima menjaju zaslađivači, čisto da Koka Kola ne bi zavisila od cene šećera na tržištu.
• Od 57 milijardi posluženih pića svakog dana (osim vode), nešto više od tri odsto (1.9 milijardi) su pića sa licencom Koka Kola. To je najrasprostranjniji proizvodi na svetu.
• Postoje samo dve zemlje u kojima se Koka Kola ne prodaje, a to su Kuba i Severna Koreja.
• Koka Kola ima neverovatnih 20 brendova i svaki od njih vredi barem jednu milijardu godišnje.
• Meksikanci su najveći konzumenti ovog pića s prosečno popijenih 665 koka-kola (2,5 dcl) godišnje, dok začudo, Amerikanci „zaostaju“ sa 399, Britanci sa 202, Kinezi sa 32 i Indijci sa 9. Kada se sabere, to je ukupno 642 pića godišnje, a opet manje od količine koju popiju samo Meksikanci.
• Jedan od glavnih zaštitnih znakova Koka Kole je simpatični starac s bradom koji nosi poklone. Prvi put u kampanjama kompanije Koka Kole pojavio se 1931. godine.
• Koka Kola je postala druga najprepoznatljivija reč na svetu, odmah posle „ok“.
• Da svaku kap Koka Kole koja je ikada proizvedena stavite u flaše od 2,5 dcl i polegnete ih uzduž jednu uz drugu, činile bi „lanac“ toliko dug da bi do Meseca i nazad mogle „ići“ više od dve hiljade puta.
• Koka Kola je 1985. godine postala prvo bezalkoholno piće koje se našlo u svemiru.Koka Kola je jedan od najpoznatijih svetskih brendova, a u svojoj dugoj istoriji krije mnoge činjenice koje verovatno niste znali.
  
  Zemlje bez Koka Kole
  
  Samo dve zemlje na svetu ne prodaju ovaj popularan gaziran napitak. To su, naravno, Kuba i Severna Koreja.
  
  Da li ste znali?
  
  Dok će limenka Koka Kole potonuti u vodi, limenka dijet Kole će plutati.
  
  Nekad je sadržavala kokain
  
  Kada je nastala 1885. godine, Koka Kola je ime dobila zbog svoja dva sastojka: orašastih plodova (kola) i lišća koke (koka). Tako je bilo neizbežno da Koka Kola sadrži mali udeo kokaina, koji je iz pića ipak potpuno izbačen 1929. godine.
  
  Logo prepoznaje 94% svetske populacije
  
  Koka Kola je drugi najpoznatiji izraz na svetu. Samo je “OK” ispred njega.
  
  Više od 10.000 bočica svake sekunde
  
  Svake sekunde na svetu se popije 10.450 bočica nekog bezalkoholnog pića iz Koka Kola kompanije. Uključujući dijet Kolu, Fantu i Sprajt.
  
  Deda Mraz - zaštitni znak
  
  Jedan od glavnih zaštitnih znakova kompanije je simpatični starac sa bradom koji nosi poklone. Prvi put u kampanjama Koka Kole pojavio se 1931. godine.
  
  Koka Kola na Fejsbuku
  
  Službena Fejsbuk stranica trenutno ima više od 87 miliona fanova i u stalnom je rastu.
  
  Martin Luter King pozvao je na bojkot Koka Kole
  
  Dan pre smrti, Martin Luter King Jr. pozvao je ljude da ne kupuju Koka Kolu u Memfisu, jer su crni radnici bili mnogo manje plaćeni nego belci u postrojenjima Koka Kole.
  
  Kola kao lek
  
  Godine 1985. Koka Kola je bila prodavana kao lek za koji se smatralo da leči glavobolje, impotenciju i ostale tegobe. Koka Kola najpoznatije je piće, a iza reči “OK“ i druga najpoznatija reč na svetu. Izumeo ju je 1886. godine farmaceut dr Džon Pemberton, a njen recept je jedna od najvećih svetskih tajni. Postoji čak i urbana legenda da dva jedina živa stručnjaka koja znaju recept - nikada ne putuju istim avionom... Formula napitka je bila kreacija dr Džona Stita Pembertona, prvobitno je osmišljena u formi tonika za razne bolesti, a sadržavala je i alkohol i kokain.

  Doktor Pemberton je inspiraciju za svoj napitak pronašao u francusko-korzikanskom vinu od koke – Vinu Marijani, ali njegov recept je dodatno uključivao afrički orah - kolu, kao izvor kofeina, kao i oko 3,5 grama kokaina iz lista koke. On, naravno, nije imao pojma da će njegov proizvod, koji se prodavao u apoteci pod nazivom „Eagle Drug and Chemical House”, u Kolumbusu, Džordžija, SAD, prerasti u gigantsku kompaniju i industriju, koja će preplaviti čitav svijet.

  Pukovnik Konfederacije Džon Pemberton, ranjen u Američkom građanskom ratu i zavisnik od morfijuma, diplomirao je medicinu i započeo potragu za pronalaženjem zamjene za problematičnu drogu.

  Koka-kola nije bila Pembertonov prvi recept. On je 1885. predstavio „Francusku vinsku koku”, alkoholno piće koje je prodavao kao tonik za nerve i lijek za glavobolju.

  Ubrzo pošto je predstavio svoj proizvod, međutim, usvojen je zakon o zabrani alkohola i Pemberton je morao da razvije bezalkoholnu verziju. Tako je smislio preteču Koka-kole.

  Špansko piće pod nazivom „Kola koka“ predstavljeno je na takmičenju u Filadelfiji 1885. godine, godinu dana prije zvaničnog rođenja Koka-kole.

  Pemberton Chemical Company, kasnije preimenovana u Coca-Cola, osnovana je da bi reklamirala i prodavala novi proizvod. Kada je prvi put prodata, Koka-kola je bila u obliku sirupa i sok je sa gaziranom vodom pravljen na licu mjesta - flaširanje u Hačinsonove boce je došlo kasnije.

  Koka-kola je reklamirana kao „Piće za umjerenost“, što je privuklo mnoge ljude, jer je Pokret za umjerenost uživao široku podršku u to vrijeme. Prva prodaja bezalkoholne Koka-kole odigrala se u „DŽejkobovoj farmaciji” u Atlanti, DŽordžija, 8. maja 1886, gdje se prvobitno prodavala za pet centi po čaši.

  Fontane sa soda-vodom u apotekama bile su popularne u Sjedinjenim Državama u to vrijeme, zbog vjerovanja da je gazirana voda dobra za zdravlje. Pembertonovo novo piće je plasirano i prodavano kao patentirani lijek, pri čemu je doktor tvrdio da liječi mnoge bolesti, uključujući zavisnost od morfijuma, loše varenje, nervne poremećaje, glavobolje i impotenciju.

  Pemberton je umro 1888. godine, prije nego što je mogao da vidi kako njegova kreacija zaista raste.

  Poslije njegove smrti, Ejza G. Čendler je preuzeo kontrolu nad kompanijom i vodio je do 1916. godine. Nakon Čendlera, kompanija je prodata grupi investitora uključujući Ernesta Vudrafa, koji je svog sina Roberta doveo na čelo kompanije, koju je ovaj poslije vodio dugi niz godina. Pod njegovim vođstvom kompanija je počela da flašira Koka-kolu, kokain je 1903. uklonjen kao sastojak, a Monsanto je počeo da dostavlja kofein koji se koristio u napitku.

  Kasnije godine donijele su i druge promjene, uključujući uvođenje limenki 1955. godine i kupovinu drugih brendova pića kao što su Dasani, Sprite i Fanta.

  Jedna stvar kod Koka-kole je ostala konstantna - kompanija je decenijama poznata po svom reklamiranju i marketingu.

  Koka-Kola sada posluje u više od 200 zemalja i proizvodi gotovo 450 brendova. Koka-Kola sistem je uspješno primijenio jednostavnu formulu na globalnom nivou: pružiti trenutak osvježenja za vrlo malo novca - milijardu puta dnevno.

  Recept za Koka-kolu se i danas čuva u strogoj tajnosti. Poznati sastojci su gazirana voda, fruktozno-glukozni sirup ili šećer, kofein, fosforna kiselina, karamel boja i prirodne arome (biljni ekstrakti) čija je tačna formula - tajna. Pretpostavlja se da u arome spadaju ekstrakt vanile i eterična ulja pomorandže i cimeta.

  DA SE VRATIMO NA TO KAKO KOKA KOLA DONOSI OSECAJ RADOSTI. MOZDA TAJ KOKAIN I NIJE SKROZ UKLONJEN?
  

SIROMASTVO JE DUSEVNA BOLEST

 I NE KAZU TO SAMO MARFI I VIKIPEDIJA KOJA STAVLJA SIROMASTVO  KAO RAVNOPRAVNI UZROK NASTANKA SHIZOFRENIJE UZ OSTALE. TAKO DA CEMO SE BAVITI MALO SIROMASTVOM KOJE NAM OD DANAS POKAZUJE JOS JEDAN PARAMETAR -NENORMALNO NISKE HRANE ZA NEJESTIVU HRANU KOJA JE JESTIVA SIROMASNIMA. NE ZNAM KAKO OVO ZVUCI. KAO NESTO STO JE NEMOGUCE. NE NAPROTIV  U SRBIJI JE TO ISTINA. PASTETU OD 37 DINARA I PARIZER CIJI KILOGRAM KOSTA 150 DINARA NEMOGUCE JE JESTI ,A OPET SIROMASNI KUPUJU I JEDU STVARAJUCI SEBI ILUZIJU DA SU UNELI NEKU HRANU  . HRANU KOJA BISE TREBALA PRAVITI OD MESA. ALI NI M OD MESA NEMA UNJOJ! KRENIMO REDOM.

Oko 28.000 dece palo je ispod granice apsolutnog siromaštva u Srbiji tokom 2022, pokazao je izveštaj UNICEF-a i Saveza ekonomista Srbije, koji se bavio projekcijom siromaštva usled ekonomske krize izazvane ratom u Ukrajini koji traje 15 meseci.

To znači da prošle godine ukupno 122.518 dece nije moglo da zadovolji osnovne životne potrebe, odnosno živeli su u domaćinstvu čija su primanja manja od 12.695 dinara mesečno, koliki je prag apsolutnog siromaštva u zemlji.

„Siromaštvo u detinjstvu ima posebno ozbiljne posledice po razvoj dece i izglede za zaposlenje. Uticaj na svako pojedinačno dete je ogroman".

Najgori scenario za 2022. godinu, piše u izveštaju, sugeriše da je znatno povećan broj građana koji žive sa manje od 12.695 dinara, za 2,5 odsto, i dostigao je 780.000 ljudi, odnosno 11,4 odsto stanovništva.

Rast siromaštva nije ravnomerno raspodeljen među svim društvenim grupama, a najugroženije su upravo porodice sa decom i najmlađi.

Prema procenama iz izveštaja apsolutno siromaštvo među decom poraslo je tokom 2022. godine između 3,2 i 5,9 odsto, odnosno između 28,000 (po najumerenijem scenariju) i 52,000 dece (po najgorem scenariju) palo je u apsolutno siromaštvo.

Apsolutno siromaštvo dece bilo je 2021. godine za 1,75 odsto više od ukupnog apsolutnog siromaštva stanovništva, navodi se u izveštaju.

Istraživači konstatuju i da su u „Srbiji šanse da će deca živeti u siromaštvu veće nego u bilo kojoj drugoj starosnoj grupi".

„Siromaštvo utiče i na zdravstveno stanje dece i na njihovo obrazovanje. Siromašna deca u najranijem detinjstvu počinju da zaostaju za vršnjacima i kasnije ne uspevaju da uhvate korak", kaže Kisić.

Dodaje da će ovaj problem postati posebno vidljiv u budućnosti, jer ako ne bude dovoljno ulaganja deca, posebno iz siromašnijih slojeva, neće biti konkurentna na tržištu rada.

UNICEF je dao nekoliko preporuka za smanjenje siromaštva, poput dodatnih budžetskih izdvajanja za programe usmerene na siromaštvo, među kojima je i dečji dodatak.

Dečji dodatak za 2023. godinu je između 3,8 i 6,8 hiljada dinara u zavisnosti od individualnih okolnosti u kojima porodica živi, piše specijalizovani portal Bebac.

Da bi se ostvarilo pravo na dečji dodatak, prihod po članu domaćinstva ne bi smeo da prelazi od 11.489,58 do 13.787,45 dinara.

„Broj korisnika dečjeg dodatka i novčane socijalne pomoći godinama se smanjivao, a istovremeno su se smanjivali i rashodi za novčana davanja, što je u raskoraku sa situacijom", rekla je na konferenciji za novinare Ana Prodanović, rukovoditeljka programa za praćenje prava deteta UNICEF-a u Srbiji.

Ona je navela da iznosi dečijeg dodatka i socijalne pomoći „nisu dovoljni da se porodice izvuku iz siromaštva i nisu dovoljni da deca ne ostanu materijalno uskraćena".

Osoba koja nema dovoljno prihoda da zadovolji životne potrebe, ne može da se zaposli, nema odgovarajuće stambene uslove i adekvatan pristup socijalnoj zaštiti, zdravstvenim, obrazovnim i komunalnim uslugama, prema zakonskoj definiciji je - siromašna.

U Srbiji se, kako su ranije rekli za BBC na srpskom u Timu za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva, ono meri kao apsolutno i relativno siromaštvo.

Apsolutno siromašni ne mogu da zadovolje bazične potrebe, dok relativno siromašni ne mogu da ostvare životni standard koji je odgovarajući u odnosu na društvo u kome žive.

Relativno siromaštvo predstavlja i prag rizika siromaštva. 

A SADA MARFI

 

Neki autori i njihove knjige vas ’nađu’ ranije, neki kasnije. Kada god, istina je da vas prava knjiga nađe u pravo vreme, baš kada treba.

Ovo je posebno primenljivo na knjige Džozefa Marfija. Možete u knjižarama da okrećete glavu od polica gde je Marfijevo mesto, ali nećete zadugo jer će vas on kad-tad ’naći’. I tako, susret sa njegovim mislima za mnoge je počelo delom Moć podsvesti.

Marfi ovde daje jasne tehnike, precizno iznosi principe i metode i lako vodi čitaoca do cilja – osvestiti da je tajna uspeha i sreće u ljudskom umu, da čovek samo treba da oslobodi sile koje već nosi u sebi i da je zakon jedan za sve.

Pitanja

• Zašto nemate novca?
• Šta je zapravo siromaštvo?
• Kako privući potreban novac?
• Kako hodati stazom bogatstva?

Ovo su ključna pitanja kojim se u knjizi Marfi bavi i daje vrlo praktične savete i jasne odgovore.

• „Jedan od uzroka zbog kojeg mnogi nemaju zadovoljavajuće materijalne nadoknade jeste činjenica da novac osuđuju, preziru, smatraju nedostojnim. Novac je ’nešto prljavo’, kažu, i ’ljubav prema novcu je koren sveg zla’. Pored toga, mnogi gaje skriveno osećanje da je siromaštvo vrlina. Ovakav podsvestan obrazac verovatno nastaje u detinjstvu kao posledica pogrešnog vaspitanja ili je posledica praznoverja“, tvrdi Marfi, autor Moći podsvesti.

Duševna bolest

• „Siromaštvo je duševna bolest“, siguran je Marfi. „Jednaka je bilo kojoj drugoj bolesti koju zovemo duševna bolest. Kada fizički obolite, zapažate simptome i obraćate se za pomoć i preduzimate mere. Slično tome, ne protiče li dovoljna količina novca vašom svakodnevicom, to je siguran znak da se sa vam nešto ozbiljno dešava. Čoveku nije dato da živi u bedi, odeven u rite i gladan. Čovek treba da bude srećan, uspešan i progresivan“, stoji u knjizi odgovor na pitanje Šta je zapravo siromaštvo.
• Da biste privukli novac, iskoristite drevni zakon koji glasi: Zamislivši cilj, opredelili ste se za sredstva koja vode ka ostvarenju tog cilja. Mladić koga je Marfi upoznao mnogo godina pre objavljivanja ove knjige želeo je da bude hirurg, ali za to nije imao dovoljno novca. Marfi mu je objasnio da seme položeno u zemlju privlači sve što mu je potrebno za rast i razvoj, pa bi trebalo od semena da nauči lekciju i položi željenu ideju u sopstvenu podsvest i da postane hirurg . Mladić je počeo tako što je čistio lekarske ordinacije, a svake noći je pred spavanje zamišljao diplomu medicinskog fakulteta sa svojim imenom na njoj. Dopao se jednom od doktora koji je i finansirao njegove studije i ostatak života mladić je proveo kao lekar. „Bio je u stanju da zamisli, vidi i oseti sebe kao lekara. Hranio je tu ideju u svom umu“, objašnjava Marfi kako je zapravo mladić ostvario svoj san.
• Stazom bogatstva se, kako piše Marfi, hoda hrabro sa idejom da je vaše pravo da budete bogati. „Od novca nemojte stvarati božanstvo jer je novac samo simbol“, savetuje dalje,“ i nemojte dozvoliti da vam novac bude jedini i isključivi cilj. Težite zdravlju, sreći i miru, istinskom izrazu ljubavi, a svojim bližnjima darujte ljubav i dobru volju. Tek će vam u tom slučaju podsvest obezbediti kamatu na kamatu na svim poljima vaših interesovanja“, napisao je pre 58 godina Džozef Marfi, poznati filozof Nove misli 
• I SADA MOJE ISKUSTVO I ISTINA O POVEZANOSTI SIROMASTVA I SHIZOFRENIJE KOJA JE JEDNA OD TEZIH DUSEVNIH BOLESTI.
• DAKLE TRECE DETE PO REDU (OD CETVORO KOJE IMAM) RODJENO JE 93-CE ZA KOJU ZNAMO DA JE BILA GODINA U KOJOJ SMO IMALI TOLIKO NULA NA NOVCANICAMA DA SMO USLI U GINISOVU KNJIGU REKORDA. PRITOM NI SA TIM NOVCANICAMA SA BEZBROJ NULA NIJE SE MOGLO KUPITI ONO NAJOSNOVIJE. TAKO JE TRECE DETE UZ STARIJEG BRATA I SESTRU ILI DA KAZEM SVO TROJE ZIVELO JE GODINAMA U TESKOM SIROMASTVU. NA TO TRECE DETE SIROMASTVO I NEIZBEZNE SVADJE U KUCI BAS IZAZVANE NERVOZOM ZBOG GLADI UTICALO JE POGUBNO. U SVOJOJ 22-0J GODINI OBOLEO JE OD SHIZOFRENIJE. NI SADA 10 GODINA KASNIJE FINANSIJE NAM NISU BOLJE ,A KAKO I  DA BUDU KAD SU TROSKOVI ZIVOTA I ZUZETNO VISOKI A PLATE, NEZAPOSLENOST I PENZIJA NE MOGU DA IH ISPRATE.
• NEKO JE HVALA BOGU USPEO DA PREVAZIDJE SVO NASE SIROMASTVO I BEZNADJE KAO DRUSTVA UCELINI. NEKO NIJE -MOJ SIN NIJE USPEO!
  

GOMILANJE STVARI - HORDING

 OVA TEMA MOZE DA SE NADOVEZE NA PRETHODNU U KOJOJ SAM OBJASNJAVALA NASU MANIJU ZA KUPOVANJEM KOJU ONLANE PRODAVNICE I TE KAKO KORISTE.ALI AJDE STO KUPUJEMO, NEGO UZIMAMO I ONO STO JE NEKO DRUGI ODBACIO, A ONO STO VEC IMAMO U KUCI NE BACAMO NI ZA ZIVU GLAVU. DA LI JE ZAISTA POTREBNO GOMILATI STVARI ILI JE TO JOS JEDAN OD NASIH SILNIH MENTALNIH PROBLEMA? 

Kupujemo staro gvožđe. Stare motore, stare veš-mašine. Sve staro i otpadno gvožđe kupujemo.

Ima ljudi koji ne idu baš kao ti što obično budu prva asocijacija na red iznad, ali za koje reč „kupujem“ skoro uvek podrazumeva akciju – uzmi, šta te košta. Još ako je na sniženju, pa to je, realno, ušteda! Ima i onih koji bi sve da bace. Moguće da su savršen spoj. Što god jedni bace, drugi kupe i slava balansu. Međutim, šta ako je kupovina stvari opsesija, a gomilanje hobi, prozvan kolekcionarstvom?

„Sačuvaj, zatrebaće.“ Recimo i da je to nešto ikada ikome zatrebalo, koje su šanse da je bilo pronađeno? Mogu da prođu decenije nesvesti problema sa gomilanjem stvari pre nego što se uopšte i posumnja da je posredi ikakav problem. Krštena u „hording“, ova pojava jedna je od onih koje obično budu neosvešćene.

„Ljudi češće nisu nego što jesu svesni ovog problema. Svako od nas svoju realnost doživljava kao apsolutnu. Ti ljudi imaju utisak da to tako treba da bude. Čak i kad se jave na terapiju, ne jave se zbog toga, već zbog drugih problema, pa se to posle eventualno s vremenom otkrije. Nekada se i ne otkrije, neće oni to eksplicitno reći“.

Reklo bi se da je priroda ove pojave takva da je nemoguće ne uvideti da nešto nije u redu. Jer posledice su vidljive i teže je žmuriti pred njima. Ono gde se gleda kroz prste jesu uzroci onoga što je pred nama (i oko nas).

„Osoba koja patološki sakuplja zna da ima problem, ali najčešće nije spremna da ga adresira zbog straha da će onda morati da se reši svih stvari koje je godinama ili decenijama sakupljala, ili straha da će neko doći i oduzeti joj sve to što je njeno. Zamislite da detetu oduzmete omiljenu igračku, to je veoma bolno iskustvo koje će se po svaku cenu pokušati izbeći. Ovde okolina može da igra ključnu ulogu“.

Gomilanje nepotrebnih stvari može se definisati na različite načine. Ovaj problem se ogleda u nemogućnosti osobe da baci nešto, čak i ako to nema stvarnu ili upotrebnu vrednost.

„Posledično, stvari se gomilaju, mada to nije primarni cilj osobe. Ono što je primarno jeste nemogućnost da se nešto baci“, objašnjava on.

Mada ne mora da znači, obično su to stvari čija materijalna vrednost nije bogzna šta, naprotiv. Međutim, emocionalna vrednost ovde najčešće igra bitnu ulogu. Najverovatnije okolini nije jasno šta onaj koji čvrsto drži te silne stvari u njima vidi i oseća, ali teškoća da se od tih stvari odustane ume da bude prilično velika.

„To im daje karakter hordinga. Prvo, da za tu osobu to što skuplja bude vredno i, drugo, da to bude u tolikoj meri da se izgubi kriterijum prioriteta i važnosti i da na neki način to osobi počne da ometa kvalitet života. Ne pričam ovde o hordinzima koji su posledica mentalnih poremećaja, koji zaista onemogućuju način života; da bukvalno ne možeš da mrdneš i da dođe do izvora zaraze itd.“.jedan od bitnih faktora kontekst u kome živimo. Svet je i sam natrpan gomilom stvari, mahom nepotrebnih ili sa izmišljenom svrhom, da se neki pogube u prioritiziranju. Poput podvlačenja cele knjige žutim markerom da bi se upilo gradivo noć pred ispit, izgubi se kompas u određivanju toga šta je za osobu važno, a šta malo manje.

„Nemaju dobar odnos prema svom sistemu vrednosti, mogu da upadnu u tu zamku jer ne mogu da shvate šta je važnije od čega. Njima je sve podjednako važno, sve će im jednako trebati i još ako nešto ima neku emotivnu pozadinu, onda tek može doći do toga da ne mogu da se rastanu od nekih stvari“.

Šta zna horder (ili onaj koji je na dobrom putu da to postane) šta valja baciti. Ovako bi mogao da glasi neki zakon ovog fenomena. Ljudima je teško da se odvoje od tih stvari zbog važnosti koje pripisuju tim stvarima; veruju i osećaju zaista u svojoj realnosti da će nešto izgubiti ukoliko ih se odreknu.

„One budu zamenski objekti, najčešće za neku emociju, možda i neku izgubljenu osobu. Ne mora nužno to biti fizički gubitak (smrt), ali da je na neki način osoba izašla iz naših života. Uzrok može biti i ukoliko se radi o emocionalno nezreloj osobi, da ta osoba nije shvatila i nije naučila na drugačiji način da se nosi sa gubitkom, ukoliko kroz odrastanje nije imala adekvatan način da prioritizuje ljude, stvari, situacije, da nekako može da razvije toleranciju na frustraciju – onda može lako doći do te zamene objekta i pripisivanja emocionalne važnosti stvarima i onome što one za tu osobu znače.“

Svakako, emocionalna veza sa stvarima može da izostane a da to ne porekne postojanje „hordinga“.

„Zavisi od toga šta se gomila. Nekada te stvari koje se gomilaju ne moraju da imaju neko specifično značenje za osobu. Nekada mogu. Naravno, povoljnije je ako imaju značenje“

Razlozi su brojni. Kao i mnoge stvari u psihologiji čoveka, bitno je pomenuti individualne razlike. Od velikih trauma, do emocionalno hladnih roditelja, moguće je navući se na sakupljanje stvari. Svako ima svoje zašto.

„Višeslojni kriterijumi treba da budu ispunjeni da bi osoba pribegla baš tom načinu ponašanja, da stvarima daje neku vrednost i važnost koju one same po sebi nemaju.

Dodaje da uzrok može biti odrastanje uz „hladne“, nepristupačne ili odsutne roditeljske figure, zbog čega se dete, kasnije odrasla osoba, okreće stvarima. I bogatstvo može da napravi žulj, naročito onda kada se materijalnim stvarima menja pažnja i vreme provedeno sa bliskom osobom. Ako roditelji pažnju iskazuju kupovinom stvari, šta će drugo učiniti dete kasnije nego da pribegne istom mehanizmu?Onda stvari pune neku prazninu; kao što je kod nekih ljudi hrana“, kaže naša sagovornica.

I odrastanje u siromaštvu može biti objašnjenje. Ako se dugo nema, pa posle ima, ima i ima, a uverenja i poruke iz detinjstva ostanu neprorađeni, onda će čovek ruku podruku ići u dan sa osnovnim strahom. U želji da sačuva egzistenciju, vraća fabrička podešavanja, kada na scenu stupa sakupljanje. Čega? Svega što „zlu ne trebalo“. Samo – ako ne treba zlu, šta će tebi?

„Postoje ljudi koji su večito odrastali u nekom nemanju, pa se plaše da će opet doći u tu situaciju. To može ozbiljno da stvori egzistencijalni strah. Onda se stvara taj osećaj, posebno na našim prostorima gde je to nekako i transgeneracijski. Možda je neko od ljudi sa kojima se živelo u široj zajednici imao takvu vrstu navike. Obično su to naše babe i dede od plastičnih kutija, preko nekih krpica. Sećam se mog dede koji je imao razne vrste izuma čak, vrlo inteligentnih kad spoji razne stare stvari i napravi neku vrstu praktičnog izuma. Ali to ima smisla. Međutim, vrlo često sam nalazila u selu neke stare žice – čemu to služi? Neka stara žica, zarđala. ‘Neka, neka, ne diraj to, možda će zatrebati.’ To je proisteklo iz neke kulture siromaštva, zaista onog materijalnog siromaštva; i ratni periodi, i teška vremena, gde se prosto održala ta filozofija – bolje da mi se to nađe, nikad se ne zna kad će mi zatrebati“,.

Ako je ko zaboravio, neka se seti gomilanja namirnica u vreme pandemije koronavirusa. Mnogi su WC papir maniju u čudu opisivali sa „kao da sutra ne postoji“. Upravo takvo ponašanje prisutno je i u ovom slučaju.

„Ako sakupljanje definišemo kroz strah da se nešto baci, onda o problemu možemo misliti na način da postoji doživljaj (svestan ili nesvestan) kao da ćemo zauvek ostati praznih ruku, bez ičega, ako nešto bacimo. A to da ostanemo prazni je nepodnošljivo. Praznina se ovde, naravno, odnosi na unutrašnji osećaj praznine, bez obzira na to da li živimo u izobilju ili ne. Možda kroz jednostavniji primer da približimo unutrašnje funkcionisanje: u uobičajenim okolnostima, kada smo gladni, mi znamo da će hrana doći, ne javlja nam se strah da ćemo umreti od gladi. Možemo čak i da damo hranu nekom drugom, znamo da će biti sledećeg obroka. Znamo da će na kraju sledećeg meseca doći plata. Ljudi koji pate od ovog problema to ne znaju. Zato moraju da zadržavaju sve“,.

Strah od teških dana, besparice, nestašice, kao iskra za nastajanje ovog problema može da se javi i kod savremenih, mladih generacija. Reklo bi se, ipak u manjoj jačini, ali definitivno pod uticajem opečenih o krizna vremena.

U redu, emocionalna vezanost za stvari se javila i osoba ne može da „pusti“. Jasno je sada da se pune rupe, neke bez dna, ali šta se tu time krpi i u kojoj funkciji?

„Svodi se na osnovne emocionalne potrebe. Da osoba bude viđena, prihvaćena, validirana, ispunjena osećajem smisla. To može samo kroz relaciju sa osobom. Ako nismo imali priliku da to bude u relaciji sa osobom, onda to menjamo pa to bude stvar“,i akcentuje da je za ovaj fenomen bitno imati u vidu okolnosti odrastanja. Možda je neko kasnije u životu materijalno uspeo, ali je odrastao u nekim okolnostima radničke porodice, siromaštva i možda će ostati taj mentalitet.

Kriju ljudi svašta ko zmija noge, a naročito krš. Često se desi da okolina pomisli, ako zna da je haos u nečijem domu, da je to razlog nepozivanja ni na najbrzinskiju kafu. Međutim, s obzirom na to da ljudi koji imaju ovaj problem najčešće nisu toga ni svesni, uzročno-posledične veze ovde idu drugim tokom.

„Znam par osoba za koje se ne bi u nekom slučajnom susretu to reklo. Deluju vrlo uredno, posloženo. Međutim, tek kad uđete, ne samo u fizički već i u psihološki prostor tih osoba, shvatite da fizičko okruženje u kome ljudi žive u velikoj meri oslikava unutrašnji prostor osobe. To je pravilo, ne ‘kako ti je spolja, tako će ti preći unutra’, već – kako se osećaš, to prikazuješ i izborom ljudi, i izborom stvari i u načinu na koji, na kraju krajeva, klasifikuješ te stvari, kako se prema njima odnosiš. Mnogo možete da shvatite i naučite o čoveku kada uđete u prostor gde on živi. Na ulici, to su maske, ali ipak se mnogo više vidi kada se uđe u životni prostor“.

Često se sa „horderima“ povezuje i manja socijalizacija. Ljudi koji su zadovoljni svojim odnosima, koji imaju viši nivo emocionalne i socijalne inteligencije, koji uspeju da se povežu sa ljudima, neće imati potrebu da to prenose na stvari.

Kada se govori o razmerama onemogućenog normalnog funkcionisanja na svakodnevnom nivou, tada je reč o (naj)težim oblicima ovog problema.

„Problem hordinga možemo smatrati patološkim onda kada ugrožava funkcionalnost prostora, odnosno prostorija, i kada remeti normalno funkcionisanje osobe. Ukoliko ne možete da koristite kuhinju na adekvatan način, trpezariju, kupatilo, krevet na kojem spavate – onda možemo govoriti o hordingu kao stvarnom problemu življenja“.

A kada se najranije javlja ovaj problem?

„U literaturi se pominje da je to možda adolescencija. Mada, ako to roditelji zaista praktikuju, deca mogu i od nekog ranijeg perioda (šest-sedam godina) da imaju sličan princip. Na primer: ‘hajde ovu igračku nekome da poklonimo/bacimo’, pa dete kaže ‘ne, ne, trebaće mi, to je moja omiljena igračka’; ili se čuvaju neke stare knjige i sveske“.

Dete vidi, dete radi, a onda… dete odraste. Ima problem, pun podrum svega a ničega. Međutim, složi nekad krš na police pa kaže – ja sam kolekcionar. Ma je li?

„Više su horderi osobe kod kojih to nema reda. Oni koji to stavljaju na police, imaju drugačiji način razmišljanja, možda to poslože, možda imaju neku vrstu prioriteta. Drugo su ljudi koji nemaju prioritizaciju, što se vidi po tome što oni ne mogu ni da sortiraju te stvari kako treba“

sa druge strane, navodi da razlike u organizaciji ne poništavaju postojanje ovog problema. Što bi se reklo, možeš da slažeš do sutra.

„Ako neko sakuplja nepotrebne stvari i stvari koje nemaju vrednost i značenje, ali ih dobro organizuje, što samo dodatno govori o opsesivnost osobe, kako i zašto je to manji problem, ili patologija, od haosa? To što prostor samo izgleda urednije, ne znači da osoba ima manji problem u unutrašnjem svetu“, kaže on i dodaje da postoje razne vrste hordinga.

„Neko sakuplja životinje u meri koja prevazilazi kapacitete prostora i vlasnika da životinje budu adekvatno zbrinute. Neko sakuplja otpad, smeće. Neko hranu, u strahu da se ništa ne sme baciti.“

Ovaj problem ima svoje ime, nijanse, pravce. Kao i svaki problem, ima posledice, a može i sam po sebi biti posledica (u slučaju govorenja o patologiji). Koje bi bilo rešenje?

„Prvo, priznati sebi da postoji taj problem. Koji je kriterijum? Kada je stvari više nego što ti treba. Pitanje je šta kome treba, međutim, to može da se prepozna. Ako neko ima pedeset nečega a koristi jedno, bez obzira da li je to odeća, slikovnice, escajg, stare kutije. Ukoliko stvari nadmašuju potrebe te osobe i frekvenciju korišćenja, to se može smatrati preteranim. Vrlo često se desi mnogima od nas, pošto je svašta dostupno, da kupimo nešto što i ne nosimo tako često. Ali u pitanju je jedna, dve, pet stvari. Kroz psihoterapijski rad treba raditi na uzrocima, pre svega. Prvo osvestiti šta te stvari za tu osobu znače. Da ona sama shvati zašto to radi, da bi terapeut mogao bolje da shvati šta se dešava iza toga, koja je nezadovoljena potreba“, priča Ana Rodić i dodaje da bi bilo dobro da to paralelno bude propraćeno i promenama u ponašanju.

Podseća da se promene ne dešavaju preko noći. Idealno bi bilo da jutro uradi još nešto, osim što ume da bude pametnije od večeri, ali – problem ne nestaje tako što jednom naprasno svane i neko drugi okrene novi list umesto nas. Ili očisti prenatrpanu kuhinju.

 

Svađe u vrtiću

Psiholog Žan Pijaže je uočio da bebe ispoljavaju ljubomoru i bes kada im se oduzimaju predmeti. Jedno istraživanje iz 2008. pokazalo je da u grupi dvogodišnjaka u vrtiću, gotovo četvrtina konflikata započinje oko stvari.

Želja za sigurnošću

Kako se sakupljanje manifestuje kod odraslih osoba? Stvari koje odrasli poseduju mogu biti povezane sa različitim psihološkim potrebama i iskustvima. To može da donese osećanje postignuća, samopotvrde i zadovoljstva.

Stvari su uvek nadoknada za nesigurnost U ovom slučaju, stvari su nadoknada za nesigurnost, koju pokrivaju, ali samo delimično. Ako osoba uspe da osnaži osećaj prihvatanja sebe, sopstvene vrednosti i ljubavi prema sebi, ova vrsta vezanosti za predmete može da oslabi i da bude napuštena - objašnjava psiholog.

Stvari šalju poruku o čoveku

Međutim, postoji i praktičniji razlog zašto volimo neke stvari. Nekada posedovanjem određenih predmeta šaljemo drugima poruke o sebi.

Firmirana garderoba
Istraživanje je pokazalo da su ljudi u skupoj i markiranoj majici bili uspešniji u zaustavljanju prolaznika da im popune upitnik ili u sakupljanju novca za dobrotvornu akciju, nego ljudi u običnim, jednobojnim majicama.

- Slično tome, posedovanje određenih predmeta može da šalje poruku o pripadnosti nekoj grupi i njenim vrednostima. Međutim, postoje i drugi psihološki mehanizmi koji utiču na želju da čuvamo stvari koje nam nisu od praktične koristi

Čuvamo suvenire, nagrade, fotografije, poklone...

To se dešava sa stvarima za koje smo emotivno vezani. To su stvari koje simbolizuju uspomene. Suveniri sa putovanja, fotografije, razne nagrade ili pokloni koje smo dobijali služe nam kao podsetnik na vredna i lepa iskustva.

Stvari podsećaju na srećna vremena

- Takve uspomene mogu da nam pomognu da ulepšamo ili prebrodimo stresnija i manje srećna vremena. Ljudi ulivaju svoje uspomene i osećanja u ovakve predmete do te mere da ispoljavaju istinsko žaljenje ako im, nekim nesrećnim slučajem, budu uništeni - objašnjava psiholog.

Fotografije predaka je logično čuvatiakođe, uspomene mogu jačati i održavati i naš osećaj povezanosti sa osobama koje su nam važne. Posebno sa onima koje nisu više sa nama, bilo da su preminule ili se odselile u drugu zemlju. Fotografije dragih osoba ih, na simboličan način, čine prisutnima u našem iskustvu. Čak i slike ili predmeti predaka koje nismo upoznali, mogu imati emotivni značaj jer nas povezuju sa našim poreklom. 

HORDING JE INACE 

Patološko sakupljanje, poznato i kao hording, predstavlja kompulsivno gomilanje stvari koje imaju malu ili nikakvu novčanu vrednost.

Deca često sakupljaju sličice, karte, olovke, postere omiljenih junaka. Ovo sakupljanje predmeta ne čini samo vid zabave, već omogućava mališanima da razvijaju određene veštine, kao što su deljenje sa drugima, planiranje, istrajnost, odgovornost… U odraslom dobu sakupljenje je vid kolekcinarstva, koje se najčešće vezuje za predmete od izuzetne vrednosti.

Međutim, kada sakupljanje preraste u gomilanje različitih stvari koje nemaju nikakvu materijalnu, pa ni sentimentalnu vrednost, a njihovo čuvanje onemogućava upotrebu životnog prostora i otežava normalno funkcionisanje onda je reč o mentalnom poremećaju.

Patološko sakupljanje je priznato u Međunarodnoj klasifikaciji bolesti i Dijagnostičko-statističkom priručniku za mentalne poremećaje. Istraživanja pokazuju da od njega pati 2 do 5 odsto odraslih.

Tačan uzrok nije otkriven. Ipak, brojne studije su pokazale da pojedine osobine ličnosti predstavljaju faktore rizika. Tu spadaju perfekcionizam, nesposobnost za planiranjem i donošenjem odluka, prokrastinacija, tj. odlaganje obavljanja zadataka.

Genetika, takođe, igra važnu ulogu. To znači da je veća opasnost od pojave ukoliko je ovaj poremećaj već registrovan u porodici. U pojedinim slučajevima povreda mozga može da pokrene problem sakupljanja. Preživljena trauma je jedan od najčešćih pokretača. Posebno gubitak bliske osobe dovodi do kompulsivnog gomilanja stvari kako bi se popunila emocionalna praznina i bol koju osoba oseća.

Patološko sakupljanje se povezuje i sa drugim metalnim problemima. Depresija, anksioznost, opsesivno kompulzivni poremećaj, poremećaj pažnje i hiperaktivnost (ADHD)…- samo su neki od njih.Sakupljanje stvari koje nije komplusivnog karaktera ogleda se u njihovoj dobroj organizaciji. Dok se patološko sakupljanje ispoljava u gomilanju predmeta bez ikakvog reda. Često oni zauzimaju čitavu prostoriju tako da blokiraju ulaz, pristup kuhinjskim elementima, sanitariji u kupatilu.

Osobe koje pate od ovog poremećaja pokazuju ekstremnu vezanost za stvar i nisu u mogućnosti da se oslobode od nje. Veruju da će neki predmet biti koristan ili vredan u budućnosti, a za pojedine smatraju da će im doneti sentimentalnu vrednost i pomoći da se sete važne osobe ili događaja. Čak su mišljenja da su neki predmeti jedinstveni i nezamenljivi, iako je zapravo reč o lako zamenljivim predmetima, poput stare garderobe, kuhinjskog posuđa, delova automobila, starih računa, novina…

Ukoliko pokušate da dodirne njihove stvari ili da ih bacite doživljavaju stres i uznemirenost. Zbog toga se mnogi od njih povlače od porodice i prijatelja.

Pored gomilanja stvari patološko sakupljanje se može manifestovati i sakupljanjem životinja, posebno mačaka, zečeva, pasa i ptica. Nagomilavanje životinja može dovesti do bede, jer se životinjska hrana i otpad akumuliraju, a štetočine privlače.

Posebnu vrstu čini digitalni hording. Reč je o gomilanju datoteka u kompjuteru. Odnosno, čuvanju digitalnih podataka koji vam nisu potrebni.

TANKA JE LINIJA IZMEDJU CUVANJA USPOMENA I  HORDINGA (GOMILANJA STVARI) I ZATO  POSTOJI

PRAVILO KOJE SAM TEK SKORO NAUCILA IAKO NIKADA NISAM BILA SKUPLJAC VEC MOZDA I BACAC VISE STVARI KOJE  MOZDA I NISU TREBALE DA SE BACE JE: AKO NESTO NE KORISTIS 2 GODINE ONDA TI I NE TREBA. RAZUMETE?