DAN BUDALA

PRE NEGO STO DANAS NEKOGA NASMEJETE SVOJOM SALOM ILI PREVAROM RAZMISLITE KOLIKO JE TO PAMETNO. JER 'NESLANE SALE'  MOGU DA PROIZVEDU MNOGO STETE. NIKAKO NE ZNACI DA NE TREBA DA SE SMEJETE SVAKOG DANA, I TO PUNO DA SE SMEJETE. A ISPASTI BUDALA NA OVAJ DAN MOZETE I AKO VI NEKOM PRIREDITE SALU ILI AKO VAMA PRIREDE I TO JE STVARNO POSTENO!

Prvi dan meseca aprila Englez zove „dan budala" (Fools Day), što pored očiglednog – ukazuje i na jedan dublji aspekt ovog važnog praznika: naime, tim danom počinje inače budalasti mesec april. Prvi april je dan kada se od budala očekuje da poveruju u ono u šta inače ne bi poverovale. Budale to očekivanje ispune uvek i zato je prvi april tako zanimljiv i omiljen praznik. S obzirom na to koliko ljudi za koje nikada ne bismo rekli da su budale naseda na prvoaprilske šale može se melenholično zaključiti da se većina čovečanstva sastoji od budala, čega smo se i plašili. Ali, kako narod lepo kaže, „bez budalu nema veselje".

Pravilo igre je jednostavno: od 0 do 24 sata prvog aprila dozvoljeno je plasirati budalama informacije koje ne odgovaraju istini i – kada oni poveruju – kazati im „aprililili!" Veština se sastoji u tome da se složi ozbiljna faca, da informacija bude verovatna, da odgovara očekivanjima ili željama žrtve i da izazove određene posledice. Tu dolazimo na delikatan teren: očekučje se, naime, da prvoaprilski štos bude u granicama dobrog ukusa (ako je moguće što biže tim granicama); očekuje se, takođe, da štetne posledice do kojih bi moglo doći budu izbegnute pravovremenim „aprilili!".

U pogledu granica dobrog ukusa, naravno, postoje neslaganja, mada ni najveća svinja neće nekome prvog aprila reći „palo ti je dete pod auto", ili „eno ti žene u krevetu sa švalerom" (pre svega iz straha od pravedne kazne). Takođe se smatra nekorektnim pustiti žrtvu da ostane u zabludi kad jednom već poveruje – mada iskušenje nije malo... Štetne posledice korektno je sprečiti pre nego što postanu ozbiljne, mada ni tu iskušenja nisu mala.

Vlasnik kompanija ( ILON MASK) "Tesla" i "Spejs iks" odlučio je da se na svom Twitter profilu našali i podigne prašinu prvoaprilskom šalom, ali bi na kraju mogao da ostane bez svojih miliona.

"Uprkos naporima da prikupimo novac, uključujući i masovnu prodaju uskršnjih jaja, žao nam je, ali moramo da prijavimo da je Tesla u potpunosti bankrotirao", našalio se Mask, nakon čega su deonice kompanije pale 2,5 odsto! Nekoliko sati ranije, najavio je svojim pratiocima da ima važno obaveštenje. Zatim je usledila fotka na kojoj je "preminuo" pored Tesla Modela 3 automobila, okružen "teslakilama" i sa tragovima osušenih suza na licu. Kada je objavio da je reč o šali, već je bilo kasno. 

Šta je to tako smešno u aprilu? U Americi je taj "praznik" dignut još na viši nivo, pa se slavi i kao Nacionalni dan smeha na poslu, među kolegama i saradnicim. Svima je poznato da smeh i humor povećavaju produktivnost, podstiče timski rad i smanjuje stres, pa je praznik produžen na čitavu prvu nedelju aprila. Kao da im to nije dosta, april je izabran da čitav bude Mesec humora.

Sala i smeh su lekoviti i trebali bi da se vise smejemo i salimo a ne samo tog jednog dana (meseca).  Ipak iako je smeh lekovit sve se manje smejemo. Zato sto nam je sve manje smesno nego iakd ne znaci da se nismo opredelili za jedan deo iz naslova - prevare! Prevare su postale nasa opsesija, pa makar i ne bile smesne, izazivaju emociju. 

 Smeh je nevoljna reakcija na određene spoljašne ili unutrašnje nadražaje. Smeh mogu izazvati aktivnosti poput golicanja, humorističnih priča ili misli

Osmeh koji je dug i intenzivan, pokazuje pozitivno osećanje povezano sa uživanjem i zabavom.

Osmeh iz straha ili nepoštovanja – nijedan od ova dva nije povezan sa pozitivnim emocijama, već je reč samo o pokretanju mišića usana.

Ushićeni osmeh, koji je pravi, kada ljudi pokušavaju da potisnu ili prikriju velike razmere svojih pozitivnih emocija.

Neiskren osmeh proistekao iz negativnih emocija.

’Flert osmeh’ koji je delimično neprijatan, jer osoba praktično zuri u onoga ko ga/je zanima.

’Chaplin osmeh’ – onaj koji je ’zarazan’ i uzrokuje smejanje.
Sta na kraju kaze nauka?

Naučnici su i u ljudskom mozgu počeli da tragaju za takozvanim neuronima-ogledalima i ustanovili da su oni raspoređeni u različitim njegovim delovima i da su međusobno povezani. Ovo otkriće je unelo revoluciju u neurobiologiju. Naučnici su najzad mogli da objasne zašto su zevanje i smeh „zarazni“ i zašto ljudi u dobrom društvu i veseloj atmosferi zajedno dižu čaše.Iza svih ovih pojava kriju se neuroni-ogledala koji nas podstiču da imitiramo postupke drugih osoba.Osim toga, sistem neurona-ogledala nam približava emocije drugih ljudi.Njihovi postupci i raspoloženja aktiviraju u nama one neurone koji i nas podstiču na određene radnje i u nama bude određena osećanja.
ZATO AKO SE DANAS SALITE NE PRETERUJTE DA NE BI NEKOME POVREDILI OSECANJA. A AKO DANAS SVOJIM ZARAZNIM SMEHOM IZAZOVETE REAKCIJU STO VISE LJUDI CESTITAM -  OSTVARILI STE  NESTO NAJLEPSE MOGUCE!

NISTE DOVOLJNO KVALIFIKOVANI ZA RODITELJA

USMERITE DETE JOS OD VRTICA! NOVI SVETSKI POREDAK NE PRASTA AKO NESTO ZNATE, OPAZATE, SHVATATE....SKOLOVANJE KOJE TO NIJE! I NE SAMO SKOLU NEGO I VRTIC, PA JASLICE,PA KO CE VAM CUVATI BEBU KAD DODJETE IZ PORODILSTA
JER MOZDA NISTE DOVOLJNO KVALIFIKOVANI????
Jos dok se ne rodi beba vec ste procitali nekoliko knjiga koje su vas "posevetovale" sta treba i sta ne treba da radite. Pisala sam vec  o tome! onda se uz velike muke ( vece nego ikad) i rodi zeljena beba.I onda se odmah uplasite jer mozda i niste bas najkvalifikovaniji da cuvate sopstveno dete. Sta ako pogresite u necemu? Kolika je to glupost ne mozete ni objasniti majkama XXI veka. Za bebe je uvek bila najpotrebnija majcina ljubav i sigurnost njenog zagrljaja. Ali novo vreme novi poredak...Uzimate dadilju za svaki slucaj dok  vam beba ne doraste do jaslica, privatnih naravno! Verujete zeni koja mase nekim preporukama i prica o poducavanja vase bebe necega????
Montesori program je osnovala pedijatar Marija Montesori 1907. godine i ovaj program naglašava značaj i vezu između svih živih bića kao i potrebu da svaka osoba pronađe svoju ulogu, smisao i cilj postojanja u životu. Montesori program podstiče detetov osećaj nezavisnosti i edukatori uvek pitaju decu da li žele da probaju da reše određeni zadatak, da li im je potrebna pomoć u onome što rade ili misle da nisu spremni za to.
Montesori pedagogija smatra da dete od rođenja pa do svoje šeste godine ima “upijajući um” i da ova genijalna mogućnost mentalnog upijanja, omogućava deci da nauče maternji jezik, usavrše pokrete tela i usvoje određena pravila.Dete uzrasta od tri do šest godina prolazi kroz proces pojave svesti i volje, i samim tim polako postaje samosvesno biće. Primenom Montesori filozofije i Montesori materijala (posebni didaktički materijali koje je razvila M.Montesori i koji se koriste u edukaciji) pružaju detetu mogućnosti za sakupljanjem novih znanja i da kontinuirano razvija svoju svest.1. Praktičan život: Deca uče kako da vezuju pertle na cipelama, kako da okače jaknu na čiviluk, spremaju sama sebi užinu i piće, odlaze u kupatilo bez ičije pomoći i ukoliko nešto prosipaju uče se da to za sobom i počiste
2. Učenje kroz korišćenje čula: Vežbe su napravljene tako da deca koriste svih pet čula kako bi sticala znanja iz okoline. Na primer  dete uči o lišću koje opada tako što koristi čulo dodira kako bi osetilo koliko je lišće krto.
3. Jezik umetnosti: Deca se podstiču da se izraze verbalno i uče da prepoznaju i da prate određena slova. To čini osnovu za kasnije učenje čitanja i pisanja.
4. Matematika i geometrija: Deca uče o brojevima uz pomoć ruku korišćenjem posebnih Montesori materijala, i tako savladavaju sabiranje, množenje i druge matematičke operacije sa lakoćom i radošću.
Peta oblast koju ne treba zanemariti i kojoj se takođe posvećuje pažnja je učenje o muzici, umetnosti, životinjama, geografiji...
Lepo zvuci ne kazem,ali sam skepticna da zbog ukljucenja dece u obaveznu edukaciju po necijim standardima dete gubi pravo na pravu edukaciju o zivotu!
Dete vam ove godine polazi u prvi razred i već vas hvata panika? Opravdano! Odnos prema učenju koji postavi u osnovnoj školi odrediće da li će biti uspešno ili ispod proseka, pokazuju istraživanja. Zapravo, prva četiri razreda su najvažnija, a evo i zašto.
Postoji značajna razlika u uspehu između dece koja su pohađala dobru osnovnu školu i one koja su išla u lošiju, pokazuje istraživanje Instituta za edukaciju, koje prenosi Gardijan.
Jednostavno: dobra osnovna škola je temelj bez koga se ne može uspeti.
Ovo istraživanje je pratilo više od 3.000 dece od trenutka kada su počeli obrazovanje do petog razreda osnovne škole. Rezultati su nedvosmisleno pokazali da dobro obrazovanje u periodu od 6. do 11. godine ima veći uticaj na kasniji akademski napredak nego genetsko nasleđe ili pol. U osnovnoj školi kvalitet nastave direktno utiče na socijalno ponašanje i intelektualni razvoj dece, tvrde istraživači.
Deca koja pohađaju bolju osnovnu školu pokazuju bolje rezultate i napredak u drugoj ključnoj fazi (nakon 11. godine) nego deca sa sličnim karakteristikama koja su pohađala manje efikasnu školu, rekli su istraživači.
– u nižim razredima osnovne škole postavljaju se temelji, stvara navika i razvija ljubav i pozitivan odnos prema školi, učenju i profesionalnom razvoju uopšte; tada se razvija sklonost ka celoživotnom usavršavanju, dok se greške i propusti nastali u osnovnoj školi kasnije mnogo teže ispravljaju;
– godišnji napredak u učenju koji se ostvari u ovom periodu daleko je veći nego napredak u svim kasnijim godinama;
– činjenica da li je dete naučilo da čita tečno i sa razumevanjem do trećeg razreda predstavlja jasnu predikciju njegovog školskog i profesionalnog uspeha u budućnosti;
– deca u slabijim školama su do trećeg razreda u tolikom zaostatku za svojim vršnjacima iz boljih škola da ih nikada ne sustignu;
– pohađanje dobre osnovne škole ima većeg uticaja na detetov uspeh u budućnosti od njegovog porekla ili pola.
Iako će mnogi roditelji lakše izdvojiti novac za privatnu srednju školu ili fakultet, smatrajući da je osnovna škola manje važna jer su deca tada mala, to je najveća greška koju mogu da naprave. Pravo vreme da brinete o obrazovanju svog deteta upravo je upis u prvi razred osnovne škole. Novac koji investirate u osnovnoškolsko obrazovanje vašem detetu vratiće se višestruko, kroz uspešnu budućnost.
Pored toga, za razliku od državnih škola, koje su dužne da upišu učenike sa određene teritorije bez obzira na shvatanja, vaspitanje i poreklo, u privatnu školu dolaze deca roditelja koji se slažu sa principima škole.
E o tome vam upravo pricam. dok dete bude samo sposobno da percipira svet oko sebe, roditelji su vec naneli nepopravljivu stetu.
Mozda gresim, sto bi bilo zaista dobro, ali to jednostrano usmeravanje ka nekom krajnjem cilju koju diktiraju svetski mocnici zapakovano je zaista u ogromnu 'brigu' za vase dete. Oni se vise brinu za vase dete nego vi.
Zato su mu odredili obrazovanje dok je jos u stomaku, pa nadalje. Zato su mu tehnologiju usadili jos od druge trece godine zivota. Zato mu ispiraju mozak crtacima. A mi verujemo da cemo najbolje uciniti za svoje dete ako ima dadilju, privatne jaslice, privatan vrtic, privatnu osnovnu skolu, zatim srednju skolu, fakultet.
U Savremenoj osnovnoj školi već prilikom testiranja za upis započinje proces kreiranja personalizovanog programa prema potrebama i afinitetima deteta, koje na taj način ima najbolje uslove za razvoj svog punog potencijala. Zato roditelji, dok je dete na testiranju, popunjavaju upitnik o psihofizičkom statusu deteta, koji predstavlja adekvatnu dopunu testa zrelosti i omogućava da se nastava prilagodi učeniku.Pored toga, u zavisnosti od interesovanja deteta, možete izabrati Nacionalni ili Kombinovani program, za školovanje na srpskom i/ili engleskom jeziku.
Savremena osnovna škola je upravo primer Future Ready osnovne škole na našim prostorima i kao takva u potpunosti priprema dete za život u 21. veku. Kroz primenu najsavremene tehnologije u realizaciji nastave, negujući pritom konstantnu saradnju i komunikaciju sa roditeljima školaraca, svako dete, osim što ima adekvatne osnove za nastavak profesionalnog razvoja, stasava u stabilnu ličnost.
Pored toga što če učiti i završavati svoje školske obaveze, vaše dete će u Savremenoj osnovnoj školi imati priliku i da se bavi sportom, usavršava strani jezik i učestvuje u raznovrsnim sekcijama i aktivnostima pre i posle nastave. Takođe, u Savremenoj osnovnoj školi svakom detetu se pristupa tako da kroz igru i zabavu ulazi u IT svet, čime se direktno podstiču kritičko razmišljanje i upornost u rešavanju kako jednostavnih, tako i složenih izazova u modernom svetu.
PRIZNAJTE DA NJIHOV PROGRAM ( JAVNI) ZVUCI PREDOBRO I NARAVNO DA STE LAKA META JER JE I VAMA ISPRAN MOZAK. OBECANJE DA CE OD VASEG DETETA NAPRAVITI PAMETNU, KREATIVNU I SPOSOBNU OSOBU! I VI VERUJETE  U TO?!
ALI KO SAM JA DA SUDIM NOVOM SVETSKOM PORETKU???

STA MOZEMO I STA HOCEMO

DA LI MOZEMO SVE KAD HOCEMO ILI HOCEMO SVE KAD MOZEMO? JOS JEDNO APSURDNO PITANJE. JER KAD RAZMISLIMO STA JE SUSTINA DOLAZIMO DO ZAKLJUCKA DA SE ZA PRAVE STVARI TREBA POTRUDITI, A KAD NAM SE NESTO SAMO NAMECE UZIMAMO BEZ PITANJA I RAZMISLJANJA? I STA JE ONDA BOLJE? TRI MLADA COVEKA KOD SUDIJE ZA PREKRSAJE -PREPOZNAVANJE?!
Unutrašnje bogatstvo (pozitivna razmišljanja) 
Fizičko bogatstvo ( zdravlje je naše bogatstvo) 
Porodično i društveno bogatstvo (ljudima kojima verujemo) 
Bogatstvo u karijeri – izuzetno je važno kada dostignemo nivo u svom poslu, osećamo zadovoljstvo zbog dobro obavljenog posla. I na kraju: 
Ekonomsko bogatstvo nije najbitinije, ali je važno. Omogućava da živimo u lepoj kući, da idemo na letovanje. Što više novca zaradimo više možemo da podelimo.
Mi smo kreativni ljudi koji moraju stalno da rade i stvaraju, da bi osetili radost i bitne elemente pravog bogatstva. Zbog toga bi navela i uticajno bogatstvo.
Pozitivno razmisljanje je veoma tesko sprovesti u delo. Svi znamo da treba da budemo pozitivni,medjutim stvarnost nas tera da budemo vise negativni. Uspemo li u tome da preovladava pozitivnost u nasim razmisljanjima dolazimo do toga da mozemo sve sto hocemo ,a to je i cilj   zar ne? 
Zdravlje, zdrava ishrana, hodanje  je nesto sto mozemo da probamo da ostvarimo svaki dan, usprkos cinjenici da mozda sve to ipak nije do nas.
Sve manje je ljudi u koje mozemo da se pouzdamo, pa onda hajde da onim ljudima kojima smo ipak poklonili svoje poverenje zaista verujemo i da se oslonimo na njih, i da im za uzvrat poklonimo i mogucnost da se uvek oslone na nas. Neprocenjivo. Tesko,ali neprocenjivo.
Karijera je svakako ono sto nas odredjuje u zivotu. Uspesna karijera mnogo govori o nama. Mi hocemo i zelimo da uspemo je osnovni motiv svih ljudi. Ne moze se uspeh postici bez mnogo truda, ali je vredan toga svakako.Usko povezano sa ovim je svakako finansijska podloga naseg uspeha. Nikada u ovom potrosackom drustvu nemojte da pomislite da novac nije vazan. Jeste! I ne treba se stideti toga, niti zatvarati oci pred istinom da se novcem zaista kupuje sve!
 Uticajno bogatstvo je kategorija koja opisuje moc usled  ogromnog finansijskog stanja. Noc jednako novac! 
Dakle utvrdili smo da ako hocemo bilo koje od ovih bogatstava moramo se zaista potruditi. Laka  i brza lova nisu u mojoj prici. Iskljucivo uspeh svojim znanjem , trudom i upornoscu. 
A sta se nudi sa druge strane?
Ljudima koji nisu ni po cemu vredni toga gura se bogatstvo (sve navedene kategorije) koje oni bez pitanja uzimaju jer mogu! I tu nastaje apsurd nasih zivota.
Oni zaista imaju pozitivna razmisljanja jer su toliko glupi i plitki da ne shvataju realnost u kojoj zivimo. I zbog toga su beskrajno srecni!
Imaju zbog toga i srece sa zdravljem jer su zdravi zbog toga sto ih ne prozdire stres i svakodnevna briga.
Ne veruju uopste ljudima. Iskljucivo svojim potrebama. Te ljude iskoriscavaju da bi ostvarili sve sto zele. I tu imaju srece jer im upravo zbog takvog stava svi daju ne zasluzeno!
Karijera im nije bitna, ali kao poltroni uspevaju ono sto vredni i pametni ne mogu. I dobijaju bolja radna mesta i finasije ....
Sad oko moci ima malo problema, jer iako imaju finasije uvek su u senci onih koji ih finansiraju. Ali njima to ne smeta. Uzimaju sve sto mogu i sto im se pruza.
Mozda bi kao neki primer mogla da posluzi i prica mog virtualnog druga Milosa  otrojici mladica koji se srecu kod sudije za prekrsaje ( nisu se videli od obdanista).

Prekršajne radnje mogu biti raznovrsne i kao takve mogu biti sadržane u raznim propisima (zakonima, odlukama i dr. – na primer remećenje javnog reda i mira, zakon o osnovama bezbednosti saobraćaja na putevima, zakonima koji regulišu prava potrošača, zakonima koji regulišu promet roba i usluga, odluka o držanju životinja … i dr.).

Javni red i mir remeti onaj ko:
svađom ili vikom remeti javni red i mir, ili svojim ponašanjem ugrožava bezbednost građana,ugrožava sigurnost drugog lica pretnjom da će napasti na život ili telo tog ili njemu bliskog lica ili vređanjem ili vršenjem nasilja nad drugim, izazivanjem tuče ili učestvovanjem u njoj, ugrožava spokojstvo građana ili remeti javni red i mir.

Ako neko jednom od navedenih radnji remeti vaš mir i spokojstvo, vi možete protiv izvršioca podneti zahtev za pokretanje prekršajnog postupka ili obavestiti policiju i insistirati da oni pokrenu postupak.

Navedena ponašanja su okarakterisana kao prekršaj s obzirom da svako ima pravo na ličnu i imovinsku sigurnost, mir, spokojstvo, privatni život i slobodu kretanja, očuvanje javnog morala i ljudskog dostojanstva.

Prvi mladic je potpuno nezainteresovan za pracenje desavanja u drustvu - materijalno obezbedjen (zivi mami i tati na grbaci i ima oko 35 godina),

Drugi prepoznaje dobrobit samo ako mu je servirana na tanjiru - jos jedan parazit od 35 godina ,slabijeg imovnog stanja, ali suvise lenj da nesto menja,

Treci njihov vrsnjak naravno, radi od zavrsetka srednje skole, bori se za sebe i druge,vecno na protestima i setnjama.Slabog finansijskog stanja, ali jos uvek veruje u snove i ideale.

Njihovi prekrsaji se razlikuju samo ako gledamo povrsno inace su u sustini isti. Da ih sutkinja nije ostavila da cekaju isped jer je imala vazniji dogadjaj (postala je baba) nikada se ne bi sreli, ni razmenili pricu osvojim zivotima.Njen izostanak bio je prava provokacija, te su se momci na vrlo cudnom mestu postarali za novi prekrsaj ,sve zbog price koja je tema ovog bloga.

 I ONDA SE COVEK ZAISTA ZAPITA: ZASTO IDE PRAVIM PUTEM KAD SE BEZ PO MUKE MOZE SVE DOBITI?
MOJ ODGOVOR JE JEDAN JEDINI. TAKO  SAM VASPITALA I DECU KAO I SEBE(MADA SE SAD CESTO PITAM DA LI JE TO GRESKA) - SAMO SVOJIM RADOM I TRUDOM MOZES DOBITI SVE STO HOCES! AKO TI SE SVE DAJE I PRUZA POSTACES PARAZIT I LOSE LJUDSKO BICE.
A NAJGORE OD SVEGA JE STO CE VECINA NAS UZETI ONO STO MU SE PRUZA BEZ TRUDA!

BITI IZDRZAVAN I OBRNUTO

BITI IZDRZAVAN ILI IZDRZAVATI NEKOG PITANJE JE SAD? I CEO OVAJ TEKST SE ODNOSI SAMO NA PARTNERSKE ODNOSE - BRACNE, VANBRACNE - PRECIZNO  RECENO SVE LJUBAVNE VEZE!
Idealno je naravno da oboje budu ravnopravni sto se finansija tice ( i svega ostalog), ali su u fokusu sad samo finansije. Znaci podela placanja  racuna  i  troskova 50:50. Dobro je i ako ima malo odstupanja ako su obe strane saglasne. Ali sta ako jedan partner nema nikakve prihode? Ko je tu zrtva? I da li je onome sto nema prihode bas sve okej?
Pocnimo opet od ljubavi koja je "slepa" na pocetku veze. Primecujete vi da ste onaj sto uvek sve placa, ali to vam ne smeta jer vam je jako stalo do te osobe ( zato ste i s njom naravno). Medjutim, veza se "popela" na  "visi nivo" te ste odlucili da zivite zajedno. I tu sad stvarno dobijate pravu sliku vase veze. Vi na posao, u prodavncu i u postu i banku, a on ili ona  vam se pridruzuju na obrocima ili u zajednickom provodu.  I opet na pocetku zivite u euforiji jer ste ispunili svoju zelju da zivite zajedno sa nekim koga volite. A onda pocnete da razmisljate da li je to samo privremeno stanje stvari ( privremena besposlenost) ili je to partnerov nacin zivota? I pocinjete da se brinete. I to sa potpunim pravom. Jer zajednicki zivot nikako ne treba da ima "zrtvu" i "parazita". Osecate i dalje ljubav ,ali se sve vise pitate da li treba da budete jedina osoba koja donosi novac u kucu? Novcem se moze dosta toga kupiti i znate i sami ne bas sve. Kupujete moc u drustvu ,na poslu ali  i u vezi, jer sebi dajete pravo obzirom da jedino vi zaradjujete na postavljanje uslova. Od toga sta ce se kupovati, pa do toga da li ce se i gde ici i sa kim i ostalo...I to vam prija hteli vi to ili ne da priznate. Jeste da radim po ceo dan, ali ja sam taj ili ta koja diktira pravila igre u kuci (vezi). Ali verovali ili ne i to vremenom dosadi pa vam onaj "parazit' sto se besposlen vuce po kuci pocinje da "ide na zivce" dok vam se ne smuci. Tu je onda svakako pocetak kraja veze, jer ce vam "parazit" naci argumente zasto je to tako, medjutim vama vise jednostavno nije stalo. S druge strane osoba koja pristane da bude izdrzavana ( tipa starleta ili zigolo) sigurno nece imati takvih problema u vezi kao malopredjasnji slucaj. Ovde se tacno zna ko sta daje i ko sta uzima. Greske nema. ali ako ste "parazit" u obicnom partnerskom odnosu sigurno vam nije lako. Mozda zaista ne mozete da nadjete posao, mozda vas ometa bolest, mozda vam apsolutno ne smeta sto ste "podredjeni" u vezi,mozda vam i jako smeta jer se ipak osecate povredjeni  i ponizeni ali ne znate kako da to promenite. To jest vi bi svakako svoja prava ,ali uz njih idu i obaveze.Pa ako zaista niste svojom krivicom taj sto mora da bude izdrzavan ne bila vam u kozi, jer zaista znam kako to izgleda. Sto rece moj prijatelj na Fejsu: Strava u ulici Brestova broj 5! A ako mozete da zaradjute, ali vam se cini mnogo lakse da to neko drugi radi umesto vas onda ne mozete i ne smete da se zalite. A vi koji ste "mocni"  i vredno i posteno radite ne dozvolite da budete izmanipulisani jer ce vam u jednom momentu biti zao i onog sto ga izdrzavate ,ali i sebe! I to se na kraju uvek i desi verujte mi!
TOLIKO PRIMERA IMA ZADNJIH GODINA ( BOGA MI  I DECENIJA) ZBOG FINANSIJSKE KRIZE OSTALO JE SVE VISE PORODICA U KOJIMA RADI SAMO JEDAN CLAN. U TIM PORODICAMA SU  I DECA  I STARE I BOLESNE OSOBE.  I PONAVLJAM DA OVAJ TEKST NIJE NAPISAN U VEZI NJIH I O NJIMA. OVDE JE PRICA SAMO O DVE  OSOBE KOJE ZELE ZAJEDNICKI ZIVOT. KAKAV CE BITI ZAVISI OD NJIH OBE, NIKAKO OD JEDNE. A NAJCESCE SE IPAK DESI DA JEDNA OSOBA POSTANE IZDRZAVANA A DRUGA DA JE IZDRZAVA - KAKO I ZASTO KO ZNA?

HODOCASCE

TURISTICKE ATRAKCIJE. HODOCASCE! POTPUNO BIZARNE ATRAKCIJE! STO LUDJE TO BOLJE! I NE ZNAM ODAKLE DA POCNEM.

Ljubitelji piva bi obično rekli da je raj u njihovim očima neki vrhunski snabdeveni bar. Ipak, pivski raj dobija potpuno drugo značenje ukoliko posetite planinsko seoce Tarenc u Austriji. Ušuškana među planinske vrhove i gustu šumu, austrijska pivara Starkenberger nudi potpuno neočekivano iskustvo za sve posetioce. Osim što imaju priliku da probaju fantastično austrijsko pivo, posetioci imaju priliku za plivanje u bazenima napunjenim pivom!

Pritom ovaj put nije reč o običnim bazenima napunjenim pivom već su u pitanju ogromni starinski baloni i posude za fermentaciju piva u kojim se pivo priprema pred samo kupanje. Plivanje u pivu osim što je interesantno, ono je i dobro za kožu, iako vlasnici pivare kažu da nije predviđeno ispijanje piva direktno iz bazena.

Srednji vek je sa razlogom poznat kao „mračan“. Pored slabe edukacije stanovništva i teških bolesti koje se nisu mogle lečiti, srednji vek je poznat i kao period kada su po naredbi izvršavana užasna mučenja, ali i neverovatni zločini. Ovaj muzej u Nemačkom gradu Rothenburg ob Der Tauber, pokazuje upravo to. Kako je izgledao srednjevekovni svet kriminala. Složićete se da je u pitanju vrlo neuobičajena i može se reći čudna turistička atrakcija.

 Muzej Mundaneum je nedavno renovirani i obnovljeni koncept koji je početkom dvadesetog veka pokrenuo belgijski advokat. Njegova želja je bila da skupi svo svetsko znanje u jedinstvenu kolekciju sa posebnom katalogizacijom i bibliotekarskim iskustvom. Da bi ova ogromna zbirka znanja sačinjena od starih novina, indeksa, postera, kataloga i drugih korisnih stvarčica zaživela i mogla da bude lako pretraživa, belgijanac je standardizovao način pretrage te je čak osmislio i „teleskop“ koji služi za daljinski pristup dokumentima i katalozima. Nešto slično kao Google danas, samo nekih stotinak godina pre postojanja Interneta. Kul zar ne? 

Kameni penisi
Malo smo improvizirali s imenom, no ovo nije daleko od istine. Ove kamene stijene se nalaze u Anatoliji u srcu Turske, točnije na području Kapadokije koja je gotovo cijela pod UNESCO baštinom.

Vražja kupka
Ovo jezero je vjerojatno jedno od najgorih mjesta na kojem se možete okupati. Nalazi se u Novom Zelandu i zmazano je zelene boje, a smrdi po trulm jajima. Fuj, Shrekova idila... No, ako vam se sviđaju sumporne kupke, svakako posjetite i Tiwu Nuwa Muri Koo Fai u Indoneziji!

Staklena pustinja
Ovaj pustinjski teritorij prostire se od Egipta do Libije, a to je zapravo jedno od najsušnijih područja Sahare – najveće pustinje na svijetu. To je mjesto na kojemu ne možete vidjeti ništa osim pijeska i kamenja, kao i zgodan i rijedak artefakt - Libijsko staklo. Nama smrtnicima nisu loše ni pustinjske ruže...

Abrahamovo jezero sa smrtonosnim mjehurićima
Ovo je jezero dobilo ime na javnoj selekciji imena 1970-tih godina, a iako ne zvuči kao atrakcija koju vrijedi posjetiti – ono to svakako jest! Ispod zamrznute površine jezera možete vidjeti nakupine plina u bijelim mjehurima koji se - smrzavaju. Otrovno, ali predivno!

 Krvavo jezero u Boliviji
Ovo jezero crvene boje nije opasno, već je sasvim simpatična prirodna pojava, zbog koje su i ptice koje piju vodu iz jezera isto tako obogaćene crvenim pigmentom.Disko džamija
Za džamije se obično misli da su više tradicionalne, bez velikih eksperimentiranja. No, postoji jedna džamija - Shah Cheragh u Sirazu (Iran) koja pomalo liči na disko klub zbog svojih vitraja koji za vrijeme sunčanih dana stvaraju ove svjetlosne efekte.

 Dno ledenjaka na Antarktici
Ovo je jedno od mjesta koje nikada u životu nećete imati prilike vidjeti vlastitim očima (osim ako ste znanstvenik ili ronilac). Jedini način da vidite kako izgleda dno ledenjaka je ako se ledenjak preokrene - što je zapravo česta pojava, ali i veoma opasna!

ZID ZVAKA -SIJETL! Tradicija lepljenja žvaka na zid datira sa početka 1990-ih godina, a započeta je tako što su gledaoci obližnjeg pozorišta prekraćivali vreme lepeći žvake na zid dok su čekali u redu za karte. Ubrzo nakon toga Zid žvaka je postao jedna od najvećih turističkih atrakcija grada.

Ostrvo lutaka, Meksiko

Ova čudna turistička atrakcija nalazi se južno od Meksiko Sitija i predstavlja dugo napušteno ostrvo koje je sklonište Don Huana Santane, lečenog alkoholičara, koji godinama održava ostrvo.
Legenda kaže da je Don Huan bio svedok davljenja devojčice u obližnjem kanalu. Nakon te tragedije, Don Huan je poverovao da devojčicin duh ostaje zarobljen na ostvru, te tako godinama sakuplja lutke beba, koje kači na drveće kako bi smirio devojčicin duh.
Danas je ostrvo naseljeno storinama zastrašujućih lutaka, koje vise obešene sa drveća i izazivaju jezu, ali i veliko interesovanje posetilaca.
Iako ovaj deo sveta nikad nije planiran da bude turističko mesto, danas izaziva toliku pažnju da su čak organizovani i obilasci tokom vikenda.
 Hram Karni Mata, poznatiji u narodu kao Hram pacova, zaista je naseljen samo pacovima.
Ova građevina nazvana je po boginji Karni, koja je verovala da članovi njene porodice nikad neće umreti, već će se reinkarnirati u pacove.
Stanovnici ovog grada čvrsto veruju ovoj legendi i zato smatraju da je više od 20.000 pacova koji žive u hramu, zapravo čitava porodica Karni boginje.
Ovi pacovi smatraju se svetim, te tako imaju hranu i utočište u hramu.
Ova fascinantna ideja postala je predmet prepričavanja među posetiocima ovog grada, te tako i turistička atrakcija koja danas privlači mnoge turiste. 
Ako ste želeli da znate kako je to biti u zatvoru, ovo je idealna prilika za vas.
Potpuno bezopasno i samovoljno možete posetiti turističku atrakciju u Škotskoj – zatvor Inerarai.
Ovaj bivši zatvor datira iz 1820. godine, a danas je veoma popularan za ljude koji žele da iskuse zatvor u duhu 19. veka.
Uz pomoć glumaca obučenih u autentičku stražarsku odeću iz tog perioda, turisti svakodnevno saznaju kako je to biti mučen u zatvoru.
Postoji čak i mogućnost prisustvovanja senzacionalnim isceniranim suđenjima, kao i smeštanje u zatvorsku ćeliju.
Sigurno ste već čuli za mnogo rezervata za životinje, ali da li ste ikad videli rezervat za patuljke? Ako niste, onda je poseta ovom mestu u Engleskoj prava destinacija za vas.
Rezervat patuljaka je mesto na kom postoji preko 1000 skulptura patuljaka, koje su raspoređene na četiri hektara, zajedno sa preko 250 vrsta divljih biljaka. 
Kapučin katakombe, Italija
 Ako ste skloni noćnim morama, odmah preskočite ovo mesto, jer sigurno ne želite da sanjate da ste zarobljeni u katakombama.
U kasnom 16. veku, monasi su otkrili telo u katakombama koje su služile za odmor. Bilo je to telo jednog od monaha, potpuno prirodno mumificirano.
Nakon otkrića, katakombe su postale zanimljivo mesto za mrtva tela.
Tako su mrtvi bivali obučeni su u najfinija odela i postavljeni u pozicije u katakombe.
Danas ima oko 8.000 vrlo očuvanih mumija. 
Vang Šen Suk đavolji vrt, Tajland
Ako posetite ovu veoma interesantnu baštu skulptura, prvo što ćete uočiti na ulasku biće veliki znak na kome piše “Dobrodošli u pakao.”
Ako napravite nekoliko koraka dalje, videćete natpis “Ako upoznate đavola u ovom životu, ne odlažite zasluge, to će vam pomoći da ga porazite u sledećem životu.”
Ovaj vrt osmišljen je da, na veoma eksplicitan način pokaže kazne koje bi mogle snaći one koji su grešni u ovom životu, te ih tako upozoriti na ono što ih čeka u narednom.
Vrt obiluje statuama koje predstavljaju razgibavanje , impaliranje i preobraženje.
Dve velike figure koje se nalaze visoko iznad mučenih duša, predstavljaju „gladne duhove“ tajlandske kulture.
Prada u pustinji,Teksas
Evidentno je da neki ljubitelji šopinga nisu mogli da shvate zašto toliko velika država kao što je Teksas nema prodavnicu Prade.
Berlinski umetnici Mihael Elmgren i Ingar Dragset došli su do zanimljivog rešenja.
Prada “prodavnica” izgrađena je praznom delu puta U.S. 90 izvan malog grada Valentine, nekih 150 milja od El Pasoa.
Nažalost, vrhunski kupci ipak nemaju sreće. Ova bizarna prodavnica nema vrata, već samo izlog sa oko dvadeset levih cipela i samo šest torbica.
Struktura je trajno zaključana i ima vrlo malo znakova života – osim ako se tu ne nađe po neki začuđeni turista koji se fotografiše dok ujedno traži ulaz.
 "House of the Rock"
Za neke, ovo će možda zvučati poznato, jer je ovaj muzej više puta predstavljen u knjizi Nila Gejmena "Američki bogovi", i da, zaista postoji.
Nalazi se u ruralnom Viskonsinu, a u pitanju je mesto koje zaista morate da vidite da biste verovali da postoji. Gejmen je rekao kako je morao da smanjuje opise ovog čudnog muzeja i izostavi neke stvari u knjizi kako bi mu ljudi poverovali.
U kući postoji miks kolekcija koje bi se moglo nazvati ispunjenjem sna za one koji sakupljaju stvari. Od kič (lažnih) antikviteta, preko jezive sobe u kojoj muzički instrumenti sviraju sami od sebe, pa do sobe koja se proteže 65 metara od stene bez potpore ispod, a sa svih strana su prozori.
 "The Mutter" muzej
Da li ste ikada poželeli da budete lekar? Da li ste zainteresovani za anatomiju i kako ljudsko telo funkcioniše? Ukoliko je odgovor "da" na bilo koje od ova dva pitanja (ako nije, bitno je samo da imate jak želudac za ovo), onda je The Mutter Museum u Filadelfiji (Pensilvanija) pravi izbor za vas.
Naširoko je poznat zbog kolekcije medicinskih "čuda" i anatomskih primeraka. Izložbe uključuju maligni tumor izvađen iz usta predsednika Klivlenda, jetru poznatih spojenih blizanaca (da, zapravo su dve spojene jetre) i mnogo drugih jezivih i čudnih stvari.
Očigledno, ovaj muzej nije za gadljive ili one koji ne mogu da podnesu da čuju "tri metara dugačko debelo crevo koje sadrži više od 18 kilograma fekalija nekoga poznatog kao Ljudski Balon", zato što da, i to je tamo.
 "The Ven Haven Ventriloquist" muzej
Ima nešto u lutkama koje koriste ventrilokvisti (osobe koje pričaju iz stomaka) što mnoogo plaši ljude. Ono šta je bitno zapitati se ovde je: ko skuplja ove zastražujuće lutke?
Naravno, našao se jedan čovek koji to revnosno radi, pa ako se nađete u Kentakiju, ovaj muzej je odlično mesto gde biste mogli da provedete popodne ili preplašite svoju decu do kraja života.
 "The Glore Psychiatric" muzej
Ukoliko vas zanima koliko smo napredovali kada je reč o tretmanima u mentalnim ustanovama, onda je dobro posetiti "Glore Psychiatric" muzej.
Ovaj muzej se nalazi u Sent Džozefu (Misuri), odmah pored originalne bolnice iz 1874. godine i sadrži izložbe primitivnih načina lečenja mentalnih bolesti poput kada za potapanje i "kutije samice". Iako je ovaj aspekat muzeja uznemirajavuć, ono što je tamo zaista jedinstveno su umetnički radovi nekadašnjih pacijenata kao što su vezovi nemog šizofreničara.

 "The Bowers" muzej

Iako je ovaj muzej u Santa Ani (Kalifornija) u suštini prilično pogodan za porodične posete, tačnije, sve do jednog dela - izložbe pod nazivom "Duhovi i lovci na glave: Umetnost ostrva Pacifika".
E, tu se nalaze zastrašujuće stvari - viljuška hanibala, ogrlica napravljena od ljudskih prstiju, još jedna od zuba i nebrojeno drugih "zanimljivosti" koje će vam ugasiti apetit.The Museum of Death
Svi ćemo umreti i tu nema dileme. To je smao činjenica života koju se većina nas trudi da zaboravi, ukoliko je to moguće.
Za one koji vole da se podsete takvih stvari, postoji Muzej Smrti u Holivudu. Pre nego što ovo odbacite kao nešto što je "laganica", imajte na umu da jedina tematika ovog muzeja smrt i sve što je u vezi sa tim.
Od izložba koje sadrže umetnička dela napravljena od strane serijskih ubica do pravih predmeta iz samoubilačkih sekti, ovaj muzej je ispunjen aspektima smrti i umiranja - ubistva, pogubljenja, samoubistva i još mnogo toga.
Čak ne može ni svako da uđe - kao test da možete da podnesete sve što je unutra, morate da gledate u sliku čoveka poznatog kao "The Mile Man" bez da trepnete ili okrenete glavu. Zašto je on tako strašan? Pa, to ćete morati sami da proverite.
I tako do beskonacnosti. Muzej "stvar" ( secate se one ruke iz "Porodice Adams")  i jos toliko cudnih, bizarnih i strasnih stvari na nasoj planeti. A sve to privlaci turiste. Sto, cudnije, bizarnije, strasnije to vise turista. Da ne pominjem i cudoviste iz Loh Nesa ( majice, case, fotografije....), kuca Deda mraza ( majice, case, fotografije...) pa neverovatni Simsonovi ,Hari Poter, Bivis i Badhed.
Mesta hodocasca o kojima sam pisala juce postala su samo prosta turisticka atrakcija.
I ONDA DA SE COVEK NE ZAPITA: KUDA IDE OVAJ SVET? TOLIKO SMO POKVARILI SVOJU PERCEPCIJU DA NAS PRIVLACE SAMO POTPUNO OTKACENE STVARI. PRAVI MUZEJI, PRIRODNE LEPOTE I OSTALE "NORMALNE" TURISTICKE DESTINACIJE VISE NISU ZANIMLJIVE. ODAKLE NAM TOLIKA "GLAD" ZA BIZARNIM I CUDNIM STVARIMA? TO VEROVATNO IMA VEZE SA GLOBALIM 'ISPIRANJEM MOZGA' KOJI SU NAM 'ISPRALI ' DO TE MERE DA NAM OBICNE I LOGICNE STVARI IZGLEDAJU DOSADNE I GLUPE! TUZNO!

HODANJE

HODANJE! BITI U ISTO VREME NA CETIRI MESTA JE NEOPHODNO ZA DANASNJI NACIN ZIVOTA! APSURD - NASI PRECI SU ISLI NA HODOCASCE  U JERUSALIM I SANTJAGO DE KAMPOSTOLO ( PAOLO KUELJO) HODAJUCI, ALI NISU ZIVELI DUZE ZBOG TOGA.
Četiri ugla“ su jedinstveno mesto u Sjedinjenim Država, a možda i na svetu. Nigde drugde ne možete biti na četiri mesta u isto vreme, osim tu. Radi se, naime, o tački u kojoj se spajaju četiri savezne države, i to jugoistočna Juta, jugozapadni Kolorado, severoistočna Arizona i severozapadni Novi Meksiko. Šta više, te države se na tom mestu seku pod pravim uglom, jer su im takve granice. Ako stanete u centar, možete da budete u sve četiri države istovremeno.Ovo sam stavila samo zbog moje stalne zelje da mozemo biti na vise mesta od jednom jer se zivot uzasno ubrzao. Inace danasnja tema nekako mi je vrlo cudna i teska jer mi nema neke logike. Zato cu redom da pisem pa da vidimo sta ce ispasti na kraju.
Pecinski covek je bio izuzetno aktivan, verovao je da sve ima dusu ( a ne u neko bozanstvo), eventualno je prirodne pojave smatrao necim boznaskim. Ziveo je najvise 18 godina. znaci njegov vek je bio kratak usprkos fizickoj aktivnosti, ruralnom zivotu u nezagadjenoj sredini i sa verom u sebe ,a ne u Boga.
Idemo dalje , robovlasnistvo i tezak fizicki rad robova sigurno nije doprineo poboljsanju covekovog zivota, al za divno cudo produzio mu se  zivotni vek. Da li zato sto je poceo da veruje u mnogo boznastava, ili to ima veze sa teskim fizickim radom?
Feudalizam. Opet imamo dva sloja . Jedni uzivaju, drugi rade. Jedni veruju ,drugi veruju. Zivotni vek isti!
Kapitalizam, onaj nekad i ovaj sad sa nekim periodom socijalzima doneo je promene u pitanju vere (komunisti su resili da Boga nema). Nema mnogo kapitalista, vise je radnika, ali opet hodanje je na radnicima jer kapitalisti imaju prevozna sredstva u svojini. Hodaju, rade, neko vreme i u Boga ne veruju. Idu jos od feudalizma na hodocasca naravno hodajuci, ali ne vidsi se drasticna razlika u duzini zivota jednih  i drugih.
Sadasnje vreme. Ne znam da li da vise spominjem da sada ima toliko raznolikih  vera i toliko napredne tehnologije koja omogucava coveku da najvise sedi, a najmanje hoda. A zivotni vek nikad  duzi i sve se vise povecava. Da li je hodanje onda potrebno ili nije? Jer kad god neko ode kod doktora odmah pitaju da li ste fizicki aktivni? Da, ceo dan provodim za kompjuterom i posle autom do kuce gde radim prekovremeno za kompjuterom. Vozim se liftom i do drugog sprata - brze je! I doktori odmah sve vase zdravstvene probleme povezu sa vasom fizickom neaktivnoscu! Sto mozda jeste istina,a mozda i nije. Moje misljenje da je za sve nase bolesti kriv samo stres. ali, dobro to je neka druga prica.
Vratimo se malo hodocascu.
Hodočašće u hrišćanskoj kulturi igra važnu ulogu barem od početka četvrtog veka i vremena cara Konstantina Velikog te njegove majke, Svete Jelene (rođ. Flavija Julija Helena) koja je upravo tokom posete Svetoj zemlji — gde je između ostalog obišla i Crkvu Groba Gospodnjeg koju je njen sin počeo da gradi na mestu gde je Isus bio sahranjen pre Vaskrsnuća — otkrila Istinski krst na kojem je bio razapet.
Jerusalim, Vitlejem i ostali lokaliteti u Palestini od samoga su početka bili odredišta kojima su vernici odlazili, ali pored njih uvek su postojala i druga mesta hodočašća. U pravoslavnom svetu koji je vrlo partikularan, odnosno sastavljen od pomesnih, autokefalnih crkava koje su u liturgijskom jedinstvu ali u suštini nezSveti Jakov pada 25. jula, ali nije bilo neophodno tempirati da se baš tada bude tamo, premda to jeste bilo idealno, što zbog „crvenog slova“ što zbog činjenice da su hodočasnici taj put prelazili isključivo peške, inače sam čin ne bi imao smisla: pošto im je trebalo nekoliko meseci da dođu i još toliko da se vrate (premda su neki putovali čak i godinama) zbog vremenskih je prilika bilo idealno stići sredinom leta i maksimalno iskoristiti tople mesece za drumovanje.avisne jedne od drugih, svaka pojedinačna crkva ima neka svoja mesta koja vernici posećuju. Katolička crkva, međutim, shodno njenom unitarnom karakteru liturgijskog jedinstva sa Rimom, ima lokacije koje su opšte.Ali već više od deset vekova postoji jedno drugo odredište koje po svojoj „popularnosti“ među katolicima nije daleko ni od Rima ni od Jerusalima. U pitanju je Santijago de Kompostela, grad u Galiciji, na severozapadu Španije.  Do njega je hodajuci isao i moj omiljeni pisac Paolo Koeljo i  na tom putu pronasao inspiraciju za svoje knjige.
Sveti Jakov pada 25. jula, ali nije bilo neophodno tempirati da se baš tada bude tamo, premda to jeste bilo idealno, što zbog „crvenog slova“ što zbog činjenice da su hodočasnici taj put prelazili isključivo peške, inače sam čin ne bi imao smisla: pošto im je trebalo nekoliko meseci da dođu i još toliko da se vrate (premda su neki putovali čak i godinama) zbog vremenskih je prilika bilo idealno stići sredinom leta i maksimalno iskoristiti tople mesece za drumovanje.Hodočašće se može smatrati jednim od najstarijih oblika turizma, jer postoje dokazi da su i hiljadama godina unazad ljudi prevaljivali velike razdaljine kako bi posećivali sveta mesta. Namerno sam ovo dodala jer danas svaka turisticka agencija ima ture  do "svetih mesta" do kojih se naravno stize autobusom ili avionom. Hodajuci naravno ne. I time hodocasce kao i mnoge druge "svetinje" gube svoj znacaj. Pisala sam o nasim jedinstvenim na svetu krsnim slavama koje su pocele da se slave i po restoranima.
Dakle apsurdi danasnjeg drustva nemaju kraja. Hodanje je neophodno, ako imas vremena za njega. Ako si zaista vernik krenuces jednom u zivotu na hodocasce da pronadjes veru u sebi -avionom najbolje.  U potrosackom drustvu, propalog morala vlada tehnologija nad zdravim zivotom ( koji ukljucuje hodanje). Sarma je takodje u svojoj knjizi "Kaludjer koji je  prodao svoj ferari' objasnio sta znaci pronaci veru u sebe i u sebi! Njegovih 7 koraka ka sreci ( s tim da te sreca zaista ne ceka na kraju puta nego je sreca na tom putu do nje) su nesto najbolje sto covek moze da uradi  u svom zivotu.
 STA BI BIO DOBAR KRAJ? NISAM I DALJE ODLUCILA DA LI  SE STVARNO MORA HODATI DA BI OSTAO ZDRAV  I DUGOVECAN POGOTOVU STO LAJF KOUCI CAK TVRDE DA JE HODANJE BOLJE I OD TRCANJA . TAKODJE NIKAD NECU MOCI DA 100% STANEM IZA TOGA VERUJEM LI U BOGA ILI NE. ZATO,RAZMISLITE MALO O VOJ TEMI. KOLIKO SMO DOBILI, A KOLIKO IZGUBILI STO VISE NEMAMO POTREBU ZA HODANJEM!

PROGRES PO SVAKU CENU

PROGRES PO SVAKU CENU! POSLOVE KOJE NECE NIKO DA RADI IMA KO HOCE DA RADI! SVA APSURDNOST NOVOG SVETSKOG PORETKA. OPASNOST OD ASIMILACIJE STANOVNISTVA ZBOG BIRANJA POSLOVA I SVE NAPREDNIJE TEHNOLOGIJE. DEPOPULACIJA MOZDA PODRAZUMEVA BAS I TO ASIMILACIJU!
Pa da bre, ali ako recimo u Nemackoj ima preko milion Srba ona nece postati Srbija, ali ako u Srbiji ima milion Pakistanaca koji ovde rade i zasnivaju porodicu Srbija moze postati Pakistan! Ili Kina ili Albanija ili Azerbejdzan, Filipini.....
Ali realno da li bi svoje dete danas poslali u skolu za pekara, zavarivaca, bageristu......
Tako nam i treba, progres po svaku cenu!Srbija se već sada suočava s problemom nedostatka radnika obučenih za određene vrste poslova, a po oceni ekonomista, u bliskoj budućnosti taj problem biće još izraženiji.
Naime, oni ocenjuju da će se naša država naći u situaciji da najobičnije poslove, kao što su vozački, pakerski, u ugostiteljstvu i hotelijerstvu, zavarivački, zidarski, električarski, pekarski i drugi neće imati ko da radi.Teško da bi do pre nekoliko godina iko mogao poverovati u to da će zemlje Balkana biti atraktivne za radnu snagu iz Filipina, Indije, Bangladeša, Pakistana, Egipta, Sirije, Libana, Jordana, Ukrajine..U Srbiji već sada, u skladu sa Zakonom o zapošljavanju stranaca i Pravilnikom o dozvolama za rad, radi oko 9.000 stranih radnika koji su prijavljeni, a ostalih ko zna?
Savremeno radno okruženje opisuje kao makar delom digitalizovano i često sa fleksibilnim radnim vremenom i zadacima.
Takođe navodi da će u budućnosti biti sve češće da ljudi obavljaju više poslova odjednom, što će uticati na razvoj takozvane "gig ekonomije" koja podrazumeva da će ljudi sve više zarađivati kao frilenseri, ali i trgujući putem platformi kao što su "Kupujem-prodajem", "Uber", "AirBnb" ili "Etsy".
Da bi se snašao u takvom radnom okruženju, čovek će morati dodatno da razvije one sposobnosti koje ga čine različitim od mašina. Tu se pre svega misli na mogućnost čoveka da u mnoštvu informacija razlikuje lažne i istinite, što se naziva filtriranjem informacija i sistematskim razmišljanjem.
Gde se u visoko tehnolosko razmisljanje milenijalaca i najnovije generacije mladih uklapaju recimo zidarski poslovi pogotovu posle pronalaska 3D stampaca? Da li mladi treba da neguju zanate i poslove proslosti ili svi treba da budu IT strucnjaci i frilenseri? Veoma tesko pitanje.
Opet s druge strane ako svi toliko govore o potpunom automatizovanju, digitalizovanju ili vec cemu procesa rada u mnogim oblastima cemu onda znati i  raditi manuelno ? I kako to da smo i mi Srbi opsednuti novom tehnologijom, pa nam je ispod casti da radimo gomilu poslova, a ima nas oko milion nezaposlenih? Kako filipincima i mnogim drugima ne smeta nikakav posao koji su i do sada obavljali ljudi? Potpuna konfuzija i apsurdnost. I da, zasto i dalje ima potrebe za nekim poslovima kad smo se vec potpuno automatizovali i digitalizovali? Sta to znaci: da komjuter ne moze da nam zavari cevi na gradilistu? Da li to znaci da nam robot ne pece hleb u 4 ujutru? Ako nismo spremni da nam masine sve rade zasto onda vec sad odustajemo od poslova koji se mogu obavljati samo na taj nacin - rucno?  I time dovodimo u opasnost opstanak cele nacije. Jer POSAO je kljucna stvar  u zivotu coveka. Jos uvek se ne moze ziveti ako nemas finansijska  sredstva ( opet moja prica o potrosackom drustvu). Pa zasto onda ne mozes u svojoj zemlji da radis poslove za koje se grabis u inostranstvu, a na tvoje mesto dolaze stranci? Verovatno bas zato - bolja plata  je tamo u "belom svetu", a drugim ljudima bolja je plata kod nas. Ma zacaran krug kazem vam.  Mi u inostranstvo idemo da radimo sve ono sto necemo da radimo u Srbiji! U Srbiju dolaze stranci da rade sve ono sto mi radimo u drugim zemljama. Sta vise reci?!
PROCICE JOS MNOGO GODINA U KOJIMA CE BITI POTREBNI SVI TI POSLOVI KOJI SE SADA IZBEGAVAJU U SVOJOJ ZEMLJI, A RADE U TUDJOJ! STO DOKAZUJE DA NISU POSLOVI IZUMRLI ILI DA ZA NJIH NEMA POTRAZNJE. IMA SAMO BOLJE PLATE.
ALI CE PROCI MALO GODINA DOK SE DEMOGRAFSKA KARTA STANOVNISTVA NE IZMENI POTPUNO! STVARNO RAZMISLJAJTE O POSLEDICAMA I UCINITE NESTO STO JE MOGUCE PRE!