KONTRAVERZNI BIZNISMEN, TAJKUN, OLIGARH

 ZAJEDNICKO IM JE DA SU PREBOGATI. NACIN DO KOG SU DOSLI DO PRVOG MILIONA JE TAJNA, A KAKO SU  NADOGRADJIVALI SVOJE CARSTVO BOG ZNA.

NISAM HTELA DA IH NAZOVEM MAFIJASIMA I KRIMINALCIMA. ALI DA IMA NESTO MISTERIOZNO U NACINU NJIHOVIH ZIVOTA IMA.

Međutim, čini se da je od svih pomodarskih izraza najapsurdniji i najotrcaniji i najiritantan termin „kontroverzna ličnost“ koji bi trebao da označi karakter osobe sadržan od protivurečnih osobina On se ne sreće toliko u svakodnevnom koliko u medijskom govoru a ponekad se sreće čak i u naučnom govoru. Besmislenost ove sintagme pokazuje se u tome što se ne uviđa da čovek nije neka uprošćena i monolitna celina već složena, dinamična i duboko podeljena ili kontradiktorna ličnost u šta, uostalom, ima uvid i svedoči nam teologija i psihologija (ili preciznije psihoanaliza).

Čovek je, zapravo, biće koje u isto vreme može da voli i mrzi (pa i muči) iste ljude, koje se smeje i koje plače, biće koje je, u principu, podjednako i istovremeno spremno na podla koliko i uzvišena dela, pun neočekivanih iznenađenja. Zbog toga je i Dostojevski  preko svog lika Mitje Karamazova izneo svoje duboko saznanje da je „čovek suviše široko biće, ja bih ga suzio“. Ali, kad čovek gleda na stvari stereotipno on bi sve da ugura u svoje uske i površne misao šablone. Čim nešto malo odudara od tih besmislenih kalupa, čim se ne uklapa u pojednostavljenu predstavu čovek se olako proglasi za „kontroverznu osobu“. A imamo i učestali i otrcani termin „kontroverzni biznismen“ za svakog uspešnog kriminalca koji se u vestima obično pojavljuje u svojstvu uhapšenog, ubijenog, ranjenog, nestalog lica, i tome slično, što su situacije kada i takva lica najčešće zadobijaju medijsku pažnju.

Zanimljiva novinarska definicija za nekoga o kome skoro ništa ne znaš, tipa odakle mu pare, šta tačno radi, sa kime, kako i zašto, osim gradskih rekla-kazala.

Onda se desi neka situacija gde se taj "kontroverzni biznismen" nađe u situaciji da mora da brani goli život dok je sedeo i ručao sa kumom u kafani i evo ti udarne rubrike u novinama za sledećih 10 godina.Sinonim za slobodnog (još neuhapšenog) lopova (pleonazam!?) ili Superhika. Koristi se jedino u medijima da bi se izbegle sudske optužbe za ,,klevetu i uvredu časti". Fora je što kontroverzni biznismeni obično nemaju čast. 

OD KONTAVERZNOG BIZNISMENA NASTANE TAJKUN ! 

Tajkun je neformalni izraz kojim se označava čovek koji zauzima istaknuto mesto u svetu industrije, zahvaljujući čemu je stekao veliko bogatstvo. To je veoma bogat i moćan poslovni čovek ili industrijalac. Pored naziva tajkun, za poslovne magnate se još koristi izraz mogul.

U prošlosti je ova reč korišćena kao naziv za japanskog šoguna.

Po etimologiji reč tajkun nastala je od japanske reči taikun što znači veliki zapovednik. Tajkun se isprva koristio za šogune u Japanu kako bi se istaklo da su oni veliki vladari zemlje. Mi smo ovaj pojam preuzeli od amerikanaca i kod nas ona ima značenje čoveka – biznismena koji se obogatio ali na veoma sumnjiv način.ajkun je neformalni izraz za osobu koja poseduje veliko bogatstvo i koja dominira i kontroliše velikim delom određene privredne grane. Poznati su kao veoma moćni ljudi kji su stvorili veliko bogatstvo i ogroman kapital ali na veoma sumnjiv način.

Pojam tajkun često se koristi i za novopečenog bogataša koji se naglo obogatio. Može se reći da svi finansijski moćnici koji su zahvaljujući stranačkim vezama ili bilo kojim drugim vezam vezanim za vlast došli do velikih para predstavljaju tajkune.

AKO SU ZA AMERE KONTRAVERZNI BIZNISMENI PRERASLI U TAJKUNE, STA SU ONDA RUSKI OLIGARSI? 

Reč „oligarh" ima dugu istoriju, ali je u moderno vreme dobila mnogo konkretnije značenje.

Oligarh u tradicionalnom smislu jeste član ili pristalica oligarhije - političkog sistema u kojem vlada mala grupa ljudi.

Ali sada se najčešće koristi za označavanje grupe izuzetno bogatih Rusa koji su postali istaknuti posle pada Sovjetskog Saveza 1991. godine.

Reč potiče od grčkog oligoi, što znači „malo", i arkhein, što znači „vladati".

Dakle, oligarh može biti član vladajuće kaste koju od ostatka društva izdvaja njihova religija, srodstvo, prestiž, ekonomski status, pa čak i jezik.

Takve elite imaju tendenciju da vladaju u sopstvenim interesima, često sumnjivim sredstvima.

Danas oligarha sve češće definiše izuzetno bogata osoba koja je zaradila novac baveći se takvim poslovima sa državom.

Možda najpoznatiji oligarh u Velikoj Britaniji je ruski biznismen Roman Abramovič, dojučerašnji vlasnik londonskog fudbalskog kluba Čelsi.

Procenjuje se da mu je imovina vredna 14,3 milijarde dolara i obogatio se prodajom imovine koja je ranije bila u ruskom državnom vlasništvu koju je stekao posle raspada Sovjetskog Saveza.

Drugi je Aleksandar Lebedev, bivši oficir KGB-a i bankar, čiji je sin Jevgenij vlasnik londonskog lista Ivning standard.

Jevgenij je državljanin Velike Britanije i postao je član Doma lordova.

Izvršni direktor UIF-a, Viktor Andrusiv, rekao je jednom prilikom 2019. da su oligarsi „posebna klasa" ljudi, sa „posebnim načinom poslovanja" i da imaju „poseban način života i uticaja".

„Oni zapravo nisu biznismeni. Oni su bogati ljudi, ali način na koji su postali bogati je potpuno drugačiji od onoga što se dešava u [funkcionalnoj] kapitalističkoj državi", rekao je Andrusiv tokom događaja u Vilson centru u Vašingtonu.

„Oni nisu napravili vlastiti posao: oni su preuzeli posao od države".

Dok pod komunizmom nije bilo privatne svojine, kapitalistička Rusija je doživela privatizaciju u velikim razmerama - posebno u industrijskom, energetskom i finansijskom sektoru.

Kao rezultat toga, mnogi ljudi su se fantastično obogatili tokom privatizacije ranih devedesetih.

Da su dobro pozicionirani, sa pravim vezama, mogli bi da steknu čitave delove ruske industrije - često se baveći sirovinama kao što su minerali ili nafta i gas, za kojima u svetu postoji ogromna potražnja.

Zatim su isplatili službenike koji su to učinili ili im dali poslove direktora.

Oligarsi su posedovali masovne medije, naftna polja, čeličane, inženjerske kompanije i vrlo često su plaćali veoma mali porez na dobit.

AKO NISTE ZNALI :

Organizovani kriminal je vrsta nezakonite radnje u kojem postoji organizacijska struktura slična korporaciji ili udruženju.

Osnovi cilj organizovanog kriminala je sticanje materijalne koristi ili dohotka. Primjeri kriminalnih organizacija su: talijanska mafija, japanske Jakuze, pirati, itd. Dohotak se stiče prodajom droge, prostitucijom, krijumčarenjem oružja, švercom, piratsvo u muzici i filmovima, pornografiji, trgovanje sa zemljama pod embargom i ostalim zabranjenim radnjama.

Organizovani kriminal je uspješan u eksploataciji tržišta i potražnje koja postoji u nekoj zemlji i koja se ne mogu zadovoljiti zbog restriktivnih zakona i regulacijama koje trenutno postoje. Organizovani kriminal zanima se za ona tržišta u kojima je profit enorman u odnosu na ulaganja, i radi zaštite tržišta i poslovanja kriminalne organizacije pribjegavaju nezakonitim postupcima: krađom, otmicom, lišavanje života, ucjenom, mitom, itd.

BOGATASI JESU I DALJE MANJINA LJUDI KOJA VLADA VECINOM LJUDI. KORUPCIJA I PRANJE NOVCA NISU BAS LEGALNI NACINI ZA BOGACENJEMALI POMENUTA MANJINA BOGATASA TO UPRAVO NAJVISE KORISTI.  I TAKO DRZAVA IH TOLERISE ZBOG SAMO NJIMA POZNATIH RAZLOGA JER MISLIM DA NIJE SVE U NOVCU SVAKAKO. BOGATASI TOLERISU DRZAVU DA BI IMALI MOC. I SVIMA LEPO  I SVI ZADOVOLJNI I BAS IH  BRIGA KAKO IH NAZIVAJU!

NEUNISTIVA PLAVA

 VOLIM PLAVU BOJU KAO I SVAKA VODOLIJA JER ME MORA I OKEANI FASCINIRAJU. I NEBO NARAVNO. SVI STE CULI ZA VIZANTIJSKU PLAVU (IMA I FILM) O NEUNISTIVOJ PLAVOJ BOJI KOJA SE NIKADA NIJE PROMENILA NA FRESKAMA (VEKOVIMA JE OSTALA ISTA) A ONDA SU PRONASLI JOS JEDNU NIJANSU PLAVE. PLAVE BOJE NIKAD DOSTA ZAR NE.

 Evo šta nauka o bojama kaže o plavoj boji: Plava je najčešće korišćena boja na svetu u umetnosti i dizajnu, a među najširom populacijom važi za mušku boju. Takođe, to je i dominantna korporativna boja, jer asocira na stabilnost, stručnost, znanje, inteligenciju i lojalnost (npr. Siemens i Facebook). Plava boja pripada osnovnim, hladnim bojama i podseća na vodu i nebo. Svetlo plave nijanse povezuju se sa zdravljem, mirom i razumevanjem. Tamno plavi tonovi predstavljaju moć, znanje, integritet i ozbiljnost. Često je karakterišu kao opuštajuću i urednu boju, tako da se često koristi za postizanje mira i spokoja.

Energija koju emituje najveći broj nijansi plave boje je umirujuća. Ova boja snižava krvni pritisak, usporava rad srca i disanje. Zbog toga je plava idealan izbor za spavaću sobu, kupatilo i sve prostorije koje služe za odmaranje ili meditaciju. Plava boja smiruje mozak, podstiče kreativnost i učenje, tako da je enterijeristi često preporučuju za kancelarijski i poslovni prostor.

Za prostorije u kojima se planira veća aktivnost, poput dnevne sobe i kuhinje, plava nije dobro rešenje, jer može učiniti da se osećate usporeno, pa čak i depresivno. Zanimljivo je da se plavoj boji pripisuje osobina da utiče na smanjenje apetita. Pretpostavlja se da je razlog tome što u prirodi ne praktično ne postoji plava hrana. Naprotiv, plava boja hrane upozorava da je ona otrovna ili pokvarena, pa je ljudima urođeno da takvu hranu izbegavaju. Zato nutricionisti preporučuju ljudima koji su na dijeti da jedu iz plavih tanjira i tako unose manje količine hrane.

Plava je savršen izbor za uzane prostore malih dimenzija, jer kao i sve hladne boje vizuelno širi i povećava prostorije. Uz to može doprineti osećaju manje temperature u prostoru, pa čak utiče i na smanjenje telesne temperature.

Plava boja se sreće u različitim nijansama, a imena su im najčešće davali Francuzi. Tako da kada kažete plava zapravo mislite azurno plava, indigo plava, marinsko plava, noćno plava, nebo plava, paun plava, kobaltno plava, platinasto plava, tirkizna... Ukoliko se bavite dizanjem tegova, dokazano je da ćete dizati više kilograma ukoliko to činite u prostoru obojenom u plavo.

Istraživanja pokazuju da komarci prosto obožavaju plavu boju i dvostruko češće „posećuju“ prostorije u ovim tonovima. Sove su jedine ptice koje vide plavu boju.

Boje se dobijaju iz pigmenata koje ste u stara vremena mogli da nađete samo u prirodi, dok danas postoje hemijski načini da do njih dođemo. U stara vremena, pigmenti kojima su se dobijale boje su takođe bili sredstvo robne razmene i nešto čime se trgovalo. Tako je jedan od najskupljih pigmenata bio kamen Lapis Lazuli od koga se dobijala boja pod nazivom Vizantijsko plava. Ovu boju možete primetiti na freskama srednjevekovnih crkava, a koristili su je i veliki slikari poput van Ajka, ali samo kada bi naručilac dela dovoljno platio. Inače je primetno potpuno odsustvo plave boje na njegovim delima.

Vizantijsko plavo i danas je u upotrebi, poznatije Vam je možda pod nazivom Ultramarin. U međuvremenu, otkriveno je još nijansi plavih boja, 1802. godine recimo Kobalt plava. Najnoviju nijansu, kao što smo već rekli, otkrili su hemičari veoma skoro. Godine 2009. je student hemije sa državnog univerziteta u Oregonu pomešao itrijum, indijum i mangan oksid. Rezultat je bila smesa sjajno plave boje i dobio je ime YinMn plava.

  Proizvodnja nove nijanse inspirisane pigmentom neobičnog imena nameće kao sasvim logična. Pigment se dobija na visokim temperaturama i to ga čini stabilnim i i otpornim na grajanje i hlađenje i čini da ne reaguje sa kiselinama i vodom. Laboratorija koja ga je otkrila ga je odmah i patentirala, a profesor koji je vodi rekao je da je otkriće bilo prosto sreća budući da nisu radili na otkrivanju novih pigmenata boje. On je rekao da zapravo većina naučnih otkrića dolazi sa neočekivanog mesta.

KAD SMO KOD SLIKARSTVA IZDVAJAJU  SE BERLINSKO PLAVA I VIZANTIJSKO PLAVA BOJA.

Berlinsko je modrilo dobilo ime prema mjestu otkrića (Berlin) i prema svojoj boji (tamno plava). Oko 1704., dok je pokušavao napraviti crvenu boju, berlinski je proizvođač slikarskih boja H. Diesbach slučajno dobio tamno plavi talog. Uvidjevši kako je dobio dobro i jeftino bojilo, počeo ga je odmah proizvoditi.

Freske srpskih manastira su svrstane među najlepša i najznačajnija dela svetske likovne umetnosti. Sopoćani, Studenica, Dečani, Gračanica i ostale zadužbine Nemanjića, pod svodovima čuvaju živopise čijoj lepoti doprinosi i neobično postojana i jasna boja – vizantijsko plava. Bila je veoma skupa u srednjem veku, a uvozila se iz Avganistana.

Freske u Dečanima izgledaju gotovo kao i 1350. kada su majstori uklonili skele i caru Dušanu pokazali završen živopis u zadužbini njegovog oca, Stefana III Dečanskog.

Boja je postojana uprkos vekovima koji su prošli, a raskoši doprinosi skupoceni slikarski materijal: Ostaci zlata na oreolima i odeći, i vizantijsko plava boja, koja je u Srbiju stigla u u srednjem veku, sa vizantijskim stilom.

"Nisu svi naši srednjovekovni manastiri imali dovoljno sredstava za slikanje tim tonom, koji je bio u to vreme jako skup. Odnos je bio: Gram lapis lazulija, gram zlata, pa su se oni segmentalno ili povremeno koristili u nekim delovima. Postojale su tada knjige koje su se zvale 'Jerminije' , koje su tajno skrivali i prenosili od generacije do generacije, tehnologije i način kako se koriste i lapis i ostale boje", objašnjava konzervator i restaurator, slikar Dragan Tomanović.

Lapis lazuli, poludragi kamen, vadio se u dalekom Avganistanu, a potom usitnjavao do pigmenta i skupo prodavao širom sveta. Nemanjići za svoje zadužbine na lapisu nisu štedeli.

"Zapravo, u toj plavoj je učestvovalo dosta i drugih tonova, koji su objedinjavali i stvarali taj utisak koji je trebao da se doživi – taj titravi, vazdušasti osećaj u pozadini tih scena koje su slikali u crkvama, što sada možemo da vidimo i mi u Dečanima, u Sopoćanima, Studenici, Mileševi i ostalim manastirima", ističe Tomanović.

Danas lapis lazuli nije skup, vizantijsko plava boja se dobija i sintetičkim materijalima, a brižljivo čuvana receptura za ovu boju više nije tajna.

Mađutim, srpski hramovi obojeni lapisom jednako svedoče o nameri njihovih graditelja – da se najdragocenijim i najlepšim ukrase velelepna zdanja posvećena Bogu, i traju u vekovima koji dolaze.

Kraljevsko plavu boju su izmislili mlinari iz Engleske grofovije Samerset koji su pobedili na konkursu da naprave savršenu haljinu za Britansku kraljicu Šarlotu od Mecklenburg-Strelitza  koja je živela od 1744. god do 1818.god. Od tada kraljevsko plavom se naziva nijansa tamno plave boje često sa primesom bledo ljubičaste ili blago crvenkaste nijanse s’ tim što se tadašnja, tzv. tradicionalna kraljevsko plava razlikuje od onoga što danas nazivamo kraljevsko plavom (tradicionalna je dosta tamnija).Da se plava boja ne naziva kraljevskom bez razloga potvrdjuje i sama kraljica Elizabeta II poznata po svom besprekornom stilu. Prema istraživanju magazina Vog plava boja je definitivno najzastupljenija u njenom ormaru.

DA LI I VI VOLITE PLAVU BOJU? SVAKAKO JE TREBA IMATI U SVOJIM ODEVNIM KOMBINACIJAMA, A I U SVOJOJ OKOLINI (ENTERIJER), DOK SE PRIRODA POTRUDILA (EKSTERIJER) DA NAS PLAVA BOJA DOCEKUJE NA SUNCANOM NEBU I SETNJI PORED MORA.

 

Plava boja je slična vodenoj površini plave lagune negdje u Dominikanskoj Republici. Ova boja je prelepa i možete je gledati beskrajno. Sve nijanse plave boje imaju smirujući efekat na nervni sistem, želim da se rastopim u njemu, zaboravljajući na sve. Hladne plave oči smatraju se najljepšim, plavi dijamant se cijeni nevjerojatno visoko, a ljepota plavog neba sastoji se od stihova i pjevaju pjesme. Plava ne može biti hladna ili topla. Definitivno je hladno, ledeno i transparentno. Međutim uslovno plave nijanse mogu se podijeliti u dvije grupe: neke imaju dodatak zeleni ton, drugi - sivi. U svakom slučaju, ona puše od njih (slika 2). Plava boja doprinosi kontemplaciji i refleksiji, pa se koristi u dekoraciji ormara za poslovne pregovore. Mnoge kompanije posebno pozivaju svoje zaposlene da nose uniforme u hladnim plavim tonovima.
Источник: https://agmir.ru/bs/shades-of-the-blue-color-of-the-name-blue-color-in-clothes-how-to-wear-and-with-what-to-combine-the-actual-shade-of-the-season.html

Plava boja je slična vodenoj površini plave lagune negdje u Dominikanskoj Republici. Ova boja je prelepa i možete je gledati beskrajno. Sve nijanse plave boje imaju smirujući efekat na nervni sistem, želim da se rastopim u njemu, zaboravljajući na sve. Hladne plave oči smatraju se najljepšim, plavi dijamant se cijeni nevjerojatno visoko, a ljepota plavog neba sastoji se od stihova i pjevaju pjesme. Plava ne može biti hladna ili topla. Definitivno je hladno, ledeno i transparentno. Međutim uslovno plave nijanse mogu se podijeliti u dvije grupe: neke imaju dodatak zeleni ton, drugi - sivi. U svakom slučaju, ona puše od njih (slika 2). Plava boja doprinosi kontemplaciji i refleksiji, pa se koristi u dekoraciji ormara za poslovne pregovore. Mnoge kompanije posebno pozivaju svoje zaposlene da nose uniforme u hladnim plavim tonovima.
Источник: https://agmir.ru/bs/shades-of-the-blue-color-of-the-name-blue-color-in-clothes-how-to-wear-and-with-what-to-combine-the-actual-shade-of-the-season.html

Plava boja je slična vodenoj površini plave lagune negdje u Dominikanskoj Republici. Ova boja je prelepa i možete je gledati beskrajno. Sve nijanse plave boje imaju smirujući efekat na nervni sistem, želim da se rastopim u njemu, zaboravljajući na sve. Hladne plave oči smatraju se najljepšim, plavi dijamant se cijeni nevjerojatno visoko, a ljepota plavog neba sastoji se od stihova i pjevaju pjesme. Plava ne može biti hladna ili topla. Definitivno je hladno, ledeno i transparentno. Međutim uslovno plave nijanse mogu se podijeliti u dvije grupe: neke imaju dodatak zeleni ton, drugi - sivi. U svakom slučaju, ona puše od njih (slika 2). Plava boja doprinosi kontemplaciji i refleksiji, pa se koristi u dekoraciji ormara za poslovne pregovore. Mnoge kompanije posebno pozivaju svoje zaposlene da nose uniforme u hladnim plavim tonovima.
Источник: https://agmir.ru/bs/shades-of-the-blue-color-of-the-name-blue-color-in-clothes-how-to-wear-and-with-what-to-combine-the-actual-shade-of-the-season.html

lava boja je slična vodenoj površini plave lagune negdje u Dominikanskoj Republici. Ova boja je prelepa i možete je gledati beskrajno. Sve nijanse plave boje imaju smirujući efekat na nervni sistem, želim da se rastopim u njemu, zaboravljajući na sve. Hladne plave oči smatraju se najljepšim, plavi dijamant se cijeni nevjerojatno visoko, a ljepota plavog neba sastoji se od stihova i pjevaju pjesme. Plava ne može biti hladna ili topla. Definitivno je hladno, ledeno i transparentno. Međutim uslovno plave nijanse mogu se podijeliti u dvije grupe: neke imaju dodatak zeleni ton, drugi - sivi. U svakom slučaju, ona puše od njih (slika 2). Plava boja doprinosi kontemplaciji i refleksiji, pa se koristi u dekoraciji ormara za poslovne pregovore. Mnoge kompanije posebno pozivaju svoje zaposlene da nose uniforme u hladnim plavim tonovima.
Источник: https://agmir.ru/bs/shades-of-the-blue-color-of-the-name-blue-color-in-clothes-how-to-wear-and-with-what-to-combine-the-actual-shade-of-the-season.html

Plava boja je slična vodenoj površini plave lagune negdje u Dominikanskoj Republici. Ova boja je prelepa i možete je gledati beskrajno. Sve nijanse plave boje imaju smirujući efekat na nervni sistem, želim da se rastopim u njemu, zaboravljajući na sve. Hladne plave oči smatraju se najljepšim, plavi dijamant se cijeni nevjerojatno visoko, a ljepota plavog neba sastoji se od stihova i pjevaju pjesme. Plava ne može biti hladna ili topla. Definitivno je hladno, ledeno i transparentno. Međutim uslovno plave nijanse mogu se podijeliti u dvije grupe: neke imaju dodatak zeleni ton, drugi - sivi. U svakom slučaju, ona puše od njih (slika 2). Plava boja doprinosi kontemplaciji i refleksiji, pa se koristi u dekoraciji ormara za poslovne pregovore. Mnoge kompanije posebno pozivaju svoje zaposlene da nose uniforme u hladnim plavim tonovima.
Источник: https://agmir.ru/bs/shades-of-the-blue-color-of-the-name-blue-color-in-clothes-how-to-wear-and-with-what-to-combine-the-actual-shade-of-the-season.html

ZDUHAC

 ZDUHACI POSTOJE VERUJTE MI. OVAJ TEKST JE VRLO ZANIMLJIV KAO I SAMA PRICA O ZDUHACIMA.

Kaže se da su zduhači odrasli muškarci, mada ponekad to mogu biti i dijete i žena, a po nekim tumačenjima čak i životinje – jarac, vo, ovan, pas itd. Jedan od „pouzdanih“ znakova da je na svijet došao zduhač jeste kada se dijete rodi u placenti (posteljici),Zato je bilo i te kako važno sačuvati posteljicu, kako bi kasnije, kada zduhač stasa za borbu sa protivnicima, ona uvijek bila uz njega. Grubo rečeno, placenta je bila isto što i plavo-crveni kostim Supermenu. Čuvala se daleko od pogleda, a u Kučima se čak vjerovalo da je zduhač krije pod poklopcem srodničkih grobnica, tamo gdje bi se malo ko odvažio da traži izvorište Baš-Čelikove snage.

Što se tiče izgleda ljudskih zduhača, oni su nalik svakom drugom čovjeku, osim nekoliko sitnica: pošto se vjeruje da im je duh aktivan dok spavaju, često su umorni, zaneseni, ali i veoma zamišljeni, kao da iz sopstvene duše očitavaju neke rezultate. Može se čuti i da gaje neobično dugačke nokte, te da za sobom ne ostavljaju trag, makar hodali po snijegu. Među običnim smrtnicima oni izazivaju velike simpatije, pošto su čitavog svog vijeka zaštitnički nastrojeni. Oni su nepriznati narodni heroji. Bore se sa drugim zduhačima ne bi li otjerali nepogode koje ovi dovlače sa sobom. Tada i nastaju one vremenske akrobacije čiji se rezultati dugo pamte: grad, orkani, počupana stabla, poplave, sniježni kovitlaci i slično. Zduhači uglavnom odlaze u boj iz najboljih namjera – da sačuvaju narod i njegov imetak – ali borbe su nekada tako žestoke da za njima ostaje pustoš. To se najčešće dešava kad se na crnogorske i susjedne zduhače namjere oni prekomorski. Zato, kada s mora krene jugo, poklonici ovog mita na pučini vide obrise armije italijanskih, nekada mletačkih zduhača.

Naročito su interesantni ratnički detalji kod ovih mitskih bića. Oni u veće sukobe ne odlaze samostalno, nego u tačno određenim formacijama kojima rukovode starješine, kao kod pravih vojski. Najčešće oružje im je zašiljeno parče luča, nagorelo na oba vrha. Pomoću njega se neprijateljima zadaju najteže rane. Međutim, u nedostatku luča, zduhači će se poslužiti čime stignu: vretenom, kamenjem, pa i čitavim bukvama i hrastovima koje iščupaju iz korijena. Tako predanja objašnjavaju haos koji ostaje za ekstremnim olujama. Cilj napadača je domoći se metle sa žitnog gumna, kabla za mlijeko ili drugog simbola plodnosti, jer se na taj način na poharanoj teritoriji brišu i preduslovi za povratak blagostanja. Zato su ljudi u strahu iščekivali epilog ovih borbi, nijemi, skriveni po kućama, u nadi da će njihov zduhač izvojevati pobjedu.

Bilo je onih koji su u svakom drugom čovjeku vidjeli zduhača, bilo je i onih koji za sebe same tvrdili da su svemoćni zaštitnici sela, ali ipak se legenda najviše vezivala za neku značajnu istorijsku ličnost. Tako se ova strahopoštovanja vrijedna etiketa prišivala Ivanu Crnojeviću, Petru I Petroviću Njegošu, Marku Miljanovu i drugima, a za to je najzaslužniji bio njihov uticaj u neprosvijećenom crnogorskom društvu. Mudrost i hrabrost viđene na djelu bile su dovoljne za raspredanje priča o nadljudskim osobinama. No, sumnje su, kako to obično biva, listom padale i na one čiji su životi dobrim dijelom ostali zagonetni. Jedan od njih bio je i Mato Glušac, čuveni mudrac i prorok, za koga se kazuje da je samom knjazu Danilu prorekao smrt (pošto ga je ovaj kaznio bičevanjem zbog prorokovanja). Postoje priče koje ukazuju na to da se vidovanjak iz hercegovačkih Korita pročuo čak do Bosfora. Naime, neki Leković iz Godinja sreo je u stambolskoj kafani čovjeka bez oka, koji je tvrdio da je za njegov invalididitet odgovoran upravo Mato Glušac. I to zbog neke „poslovne“ nezgode. Crmničanin je, naravno, znao o proroku dosta toga, ali mu nije bilo jasno kakav je to posao u kojem ljudi jedan drugome izbijaju oči. Nije primijetio da Turčin stopalima gotovo i ne dodiruje pod. Tad mu je ovaj pojasnio da je Mato Glušac zduhač, kao i on sam, te da je do njihovog dvoboja došlo prilikom napada primorskih zduhača na brdske, negdje kod Bjeloša. Uspio je da mu izbije oko samo pomoću šake lišća – dokaz je to Matovog umijeća, zahvaljujući kome, kako je Turčin ocijenio, Crmničani i dalje piju svoje vino; a da je bilo drugačije, ne bi imali ni surutke. Leković se čudio lagodnosti kojom je jednooki zduhač opisivao taj fatalni susret, ali je shvatio da među zduhačima nema mržnje, da su svjesni opasnosti svog posla i da duboko cijene svoje protivnike.

Danonoćna pripravnost iscrpljuje zduhača. Poduhvati njegovog duha održavaju se na njegovo fizičko stanje. Umor je još i najmanji problem. Vječito izložen opasnostima, zduhački život stalno visi o koncu. Za prepoznavanje njihovog smrtnog časa pobrinula se, naravno, ljudska mašta. I to baš onako kako dolikuje mitu – naivno, ali logički odlično uklopljeno u cjelokupan opis. Prema vjerovanju, čovjek koji umre iznenada nesumnjivo je bio zduhač. Stoga ne treba biti ogorčen kada nas baš na ovaj način napusti neko bližnji. Samo treba uzeti u obzir da je to možda posljedica herojskog čina, koji se odigrao daleko od naše svijesti, na granici realnog i izmišljenog.

Podgorički sjeverci, durmitorske mećave i cetinjske kiše nadaleko su čuvene elementarne nepogode, opjevane, proklinjane, prizivane, toliko da bi se moglo govoriti o njhovim istorijatima. Ne treba da maštamo o tome u kojoj su mjeri uticale na psihu naših predaka – ljudi su nekad sve nerazumljive pojave pripisivali onostranim silama, a mitovi o njihovim uzrocima postali su vremenom dio folklora. Zato ni ne čude sve te silne legende koje danas zvuče kao horor priče. Svaki kraj u Crnoj Gori ima svoj „da se naježiš“ asortiman. Ni primaći mu nijesu Poov ili Lavkraftov opus. A i dalje je mnogo onih koji duboko vjeruju u sve to. I, što bi rekao moj drug – nije važna krajnja istina – da li nešto od toga zaista ima veze s realnošću. Ljudi žive sa legendama, poštuju njihove pouke, upravljaju se prema njima. Korak između zbilje i mašte je mali. Postoji neka draž u zaobilaženju istine: zato se ponekad možemo i suzdržati od razotkrivanja.

Jedno od najšire rasprostranjenih predanja inspirisanih vremenskim neprilikama jeste ono o zduhačima. U Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini i Sandžaku još se zovu i zduha, zduvač, stuha, stuva (ime može poticati od stuhije, boginje oluje u sjevernoj Albaniji, mit grčkog porijekla), a u Boki Kotorskoj vjedogonja ili jedogonja. Nazivi su različiti, ali pojašnjenja slična: riječ je o čovjeku natprirodnih moći od čije naravi zavise drastične vremenske promjene. Navodno, kada zduhač zaspe, iz njega izlazi duh koji izaziva oluje, pokreće vjetrove i dovlači oblake pune padavina. On se ne bavi tolikom rabotom tek onako, iz obijesti. U narodu od davnina postoji vjerovanje da su zduhači čuvari bratstava, plemena i čitavih krajeva. Po tome mogu biti nalik svecima, čija se dostignuća obilježavaju u vidu krsnih slava. Samo što su zduhači nešto sa čime ni nauka niti zvanična religija ne želi imati ništa. Što, opet, nije spriječilo ljude da kroz vijekove izrade čitav kult posvećen ovim alternativnim zaštitnicima.

Za pojedine ljude, verovali su naši preci, već na rođenju se moglo videti da će imati natprirodne moći i zadatak im je bio odbrana usevaU starim srpskim verovanjima, demona ima svuda oko nas. Kako etnolog Veselin Čajkanović navodi, „i obični mrtvi, naši srodnici, naša okolina, poznati i nepoznati mrtvaci, demoni su“. A da će neko u životu imati natprirodne sposobnosti, moglo je da se zna već na rođenju - ovakvi ljudi na svetu su dolazili u krvavoj košuljici. Da bi se natprirodna moć deteta sačuvala, bilo je neophodno osušiti košuljicu (placentu) i predati mu je kad poraste. U skladu sa patrijarhalnim shvatanjima, dok se za ženske bebe rođene u košuljici verovalo da će biti veštice, muške su, smatralo se, odrastale u zduhače, vjedogonje (jedogonje), vjetrovnjake, alovite ili zmajovite ljude.Privlačenje roda od letine„Vjedogonja ili jedogonja je čovjek iz kojega u snu iziđe duh (otprilike kao iz vještica). Ovaki duhovi po planini izvaljuju drveta te se njima biju između sebe, n. p. bokeski sa neapolitanskima, pa koji nadvladaju oni rod od ljetine privuku na svoju zemlju; oni ionako lome gore i valjaju veliko kamenje. Kad umre čovjek za koga se misli da je jedogonja, udare mu glogovo trnje pod nokte i nožem crnijeh kora ispresijecaju žile ispod koljena, da ne bi mogao izlaziti iz groba (kao vampir)“, piše Vuk Karadžić u „Životu i običajima naroda srpskog“. On dodaje da se za snažne ljude kaže da su „jaki kao jedogonja“.

Pojedini istraživači navode da su za iste te ljude sa natprirodnim osobinama korišćeni i neki drugi nazivi - zduhači ili zduhaći, stuhe i vjedogonje, zmajeviti ili aloviti ljudi.„Osnovna je dužnost zduhača da brani poljsku i stočnu plodnost svoga kraja, pre svega od ala - kao isključivo negativnog demonskog bića, ali i od tuđih zduhača, kao i da u svoj kraj prenose plodnost nekog drugog, bogatijeg područja. Kad hoće da pođe u borbu, njegovo telo se uspava, a duša ide u oblake, tamo se bori i sve ono što se dogodi zduhačevoj ili zmajevoj duši, desiće se i njegovom telu koje kao mrtvo leži na zemlji. Borbe se dešavaju u vazduhu, u oblacima, uz najveći vihor i nepogodu. Oružje zduhača su nagoreli ugarci sa obe strane, zatim slamke, zašiljeno pruće i, posebno, metla s gumna“, piše Sreten Petrović u „Srpskoj mitologiji“.Vladika i sujeverjeZa pojedine istorijske ličnosti verovalo se da su zduhači ili vjedogonje - zabeleženo je da su tim imenom nazivani vojvoda i pisac Marko Miljanov, kao i crnogorski vladika Petar I Petrović Njegoš. Međutim, zanimljivo je da se upravo vladika bunio protiv ovakvog sujeverja i pokušavao da ga iskoreni.„Ja sam po svijetu u neka mjesta hodio i nekoliko knjigah čitao i nigđe ne nađoh, niti mi ko kaza, da ima vješticah i vjedogonjah, nako među slijepim i žalostnim srpskim narodom, a zašto nego zato što je slijep i zašto više laži vjeruje nego li Jevangelije Hristovo i Hristove nauke i zapovjedi“, piše on.

REPAČ JAČI OD DESET LJUDIPojedini ljudi, osim što su se rađali s posebnim sposobnostima, imali su i posebne telesne karakteristike.„Repač se u Boci zove čovjek koji se rodi u krvavoj košuljici i s malijem repom. Kažu da je repač mnogo jači od drugijeh ljudi osobito kad se naijedi: u onaj mah (vele) još da mu se rep napne, mogao bi nadvladati deset ljudi kao desetero male djece“, piše Vuk Karadžić.

ZDUHAC PO MENI POKAZUJE SVU MOC RAZNOLIKOSTI LJUDI. CIM JE NEKO PO NECEMU DRUGACIJI PRIPUSUJU MU SE MNOGE DOBRE ALI I MNOGE LOSE OSOBINE. TAKO SU VEROVATNO NASTALI MITOVI I LEGENDE - JEDNOSTAVNO JEDNI LJUDI SU OPISIVALI RAZNOLIKOST DRUGIH LJUDI. TAKO DA MITOVI I LEGENDE TO ZAPRAVO NISU NEGO NASA NEMOC DA IH RAZUMEMO. SVE TE PRICE O MOCIMA ,O IZGLEDU I  OSOBINAMA ZAPRAVO SU OPISI LJUDI KOJI SU STVARNO POSTOJALI.  DODAVANJEM OPISA KOJI NAMA LICI NA POTPUNU FANTAZIJU MI SMO IH OKARAKTERISALI KAO MITOVE I LEGENDE, I POGRESILI.

ZATO ZDUHACI KAO I DUHOVI, VAMPIRI VESTICE I OSTALA MITSKA BICA SIGURNO POSTOJE U OBLIKU KOJI VIDIMO ALI NE PREPOZNAJEMO. TU SU OKO NAS,BOLJE POGLEDAJTE.

On se rada i l i to u posebnim okolnostima postaje. DušaOn se rada i l i to u posebnim okolnostima postaje. Duša
zduhača se, dok spava, odvaja od tela (koje ostavlja polum-
rtvo) , , i vodi vetrove, goni oblake, donosi i odnosi grad i
tuče se sadrugimzduhačima" PTadaje i najranjiviji. Desi
li se da ga kogod probudi, i l i tako polumrtva prenese na
drugo mesto, duša se neće vratiti u telo i on će umreti.
Zduhača odlikuje dubok san. I m a , zatim, neke osobine
koje ne krase baš sve ljude: sanjiv j e , loman, ima dugačke
nokte, često zamišljen, ozbiljan, za svoju kuću i svoje
pleme u stanju je da učini štošta; za njih se i bori s drugim
zduhačima, sam i l i u grupi — i to ,,u odredeno doba godine
i u odredeno vreme d a n a " . 2 4 Oružje im je neobično:
zašiljeni komad luča, vreteno, bukva, hrast (koje su kadri
da iščupaju jednom rukom), kamenje, itd. Najubojitije
oružje im je ugarak luča, nagoreo na oba k r a j a . U borbu
nose kablove za mleko, lopatu i metlu sa gumna, itd. Za te
predmete se i bore. Bojišta su im planine, v i s o v i , morska
obala, itd. Uništavaju letinu, kuće. Mogu i ubiti ako im se
kogod ispreči na put. I sve to čine zarad svoga plemena,
svoje okoline.
Ovom shematskom prikazu treba dodati i pojedinosti
do kojih su došli istraživači i za koje je teško odmah reći
u kakvom su odnosu sa mogućom originalnom verzijom
verovanja o zduhaču. Ti
zduhača se, dok spava, odvaja od tela (koje ostavlja polum-
rtvo) , , i vodi vetrove, goni oblake, donosi i odnosi grad i
tuče se sadrugimzduhačima" PTadaje i najranjiviji. Desi
li se da ga kogod probudi, i l i tako polumrtva prenese na
drugo mesto, duša se neće vratiti u telo i on će umreti.
Zduhača odlikuje dubok san. I m a , zatim, neke osobine
koje ne krase baš sve ljude: sanjiv j e , loman, ima dugačke
nokte, često zamišljen, ozbiljan, za svoju kuću i svoje
pleme u stanju je da učini štošta; za njih se i bori s drugim
zduhačima, sam i l i u grupi — i to ,,u odredeno doba godine
i u odredeno vreme d a n a " . 2 4 Oružje im je neobično:
zašiljeni komad luča, vreteno, bukva, hrast (koje su kadri
da iščupaju jednom rukom), kamenje, itd. Najubojitije
oružje im je ugarak luča, nagoreo na oba k r a j a . U borbu
nose kablove za mleko, lopatu i metlu sa gumna, itd. Za te
predmete se i bore. Bojišta su im planine, v i s o v i , morska
obala, itd. Uništavaju letinu, kuće. Mogu i ubiti ako im se
kogod ispreči na put. I sve to čine zarad svoga plemena,
svoje okoline.
Ovom shematskom prikazu treba dodati i pojedinosti
do kojih su došli istraživači i za koje je teško odmah reći
u kakvom su odnosu sa mogućom originalnom verzijom

• On se rada i l i to u posebnim okolnostima postaje. Duša
  zduhača se, dok spava, odvaja od tela (koje ostavlja polum-
  rtvo) , , i vodi vetrove, goni oblake, donosi i odnosi grad i
  tuče se sadrugimzduhačima" PTadaje i najranjiviji. Desi
  li se da ga kogod probudi, i l i tako polumrtva prenese na
  drugo mesto, duša se neće vratiti u telo i on će umreti.
  Zduhača odlikuje dubok san. I m a , zatim, neke osobine
  koje ne krase baš sve ljude: sanjiv j e , loman, ima dugačke
  nokte, često zamišljen, ozbiljan, za svoju kuću i svoje
  pleme u stanju je da učini štošta; za njih se i bori s drugim
  zduhačima, sam i l i u grupi — i to ,,u odredeno doba godine
  i u odredeno vreme d a n a " . 2 4 Oružje im je neobično:
  zašiljeni komad luča, vreteno, bukva, hrast (koje su kadri
  da iščupaju jednom rukom), kamenje, itd. Najubojitije
  oružje im je ugarak luča, nagoreo na oba k r a j a . U borbu
  nose kablove za mleko, lopatu i metlu sa gumna, itd. Za te
  predmete se i bore. Bojišta su im planine, v i s o v i , morska
  obala, itd. Uništavaju letinu, kuće. Mogu i ubiti ako im se
  kogod ispreči na put. I sve to čine zarad svoga plemena,
  svoje okoline.
  Ovom shematskom prikazu treba dodati i pojedinosti
  do kojih su došli istraživači i za koje je teško odmah reći
  u kakvom su odnosu sa mogućom originalnom verzijom
  

TAJKONAUTI

TAJKONAUTI SU INACE KINESKI ASTRONAUTI. DA LI REC TAJKUN IMA VEZE  S TIM NE ZNAM,ALI DA BI SE  PUTOVALO U SVEMIR  MORAS BITI MNOGO BOGAT.

 

U geostacionarnoj orbiti, na 380 kilometara od površine Zemlje, od juče borave i tri kineska astronauta koji se kreću uporedo sa Zemljom. Tajkonauti će provesti oko tri meseca u modulu buduće kineske svemirske stanice „Tjangong“.

Kineski svemirski progam je prethodnih godina naveo čitav svet da počne da koristi izraz tajkonaut prema kineskoj reči za svemir. Trojac koji je letelicom „Šendžou 12“ stigao na prvi od modula buduće kineske svemirske stanice, živeće stotinak dana u prostoru oblika cilindra dugog 16,6 i širokog 4,2 metra.

„Ovaj događaj ima ogroman simbolični značaj za kineski kosmički program i za njegovu percepciju u ostatku sveta. Ovo ne znači da Kina preuzima vodeću poziciju u osvajanju svemira jer je pozicija Sjedinjenih Država i njenih saveznika i dalje neprikosnovena u takozvanoj kosmičkoj trci, a s druge strane i Ruske federacije“, napominje Slobodan Bubnjević, novinar koji se bavi naukom i autor portala Nauka kroz priče.

Međutim, ovo pokazuje da Kina ne samo da može da lansira modul buduće svemirske stanice, već i da ga nastani. To govori da je njen kosmički program u ovom trenutku „odrastao“, ističe gost Jutarnjeg programa.

U poslednjih šest meseci Kina je izvela još dva velika poduhvata u svemiru. Spustila je rover na Mars koji je poslao svoje sopstvene fotografije i to bez propagandne pompe koja je pratila američki program. S druge strane, uradili su nizgled jednostavnu, ali veoma zahtevnu operaciju, slanja modula na površinu Meseca koji je doneo uzorke.

„Kao i svaka misija sa ljudskom posadom, ovo je dodatni pokazatelj sposobnosti i fleksibilnosti kineskog kosmičkog programa i predstavlja jednu vrstu zaokreta za budućnost istraživanja svemira“, napominje Bubnjević.

Modul na koji su odleteli kineski astronauti biće centralni deo buduće svemirske stanice i iz dosadašnjeg iskustva znamo da i kada je građena Međunarodna svemirska stanica, takođe je građena modularno. Različiti delovi, tokom niza godina, su slati, sklapani i povezivani. Očigledno je da i Kinezi idu istim putem.

„Videli smo kako je Kina u svim etapama svog kosmičkog programa, koji drži dosta skrovito, u odnosu kako zapadni kosmički programi izgledaju, zapravo išla korak po korak ostvarujući napredak u onim oblastima koje su na neki način već postignute. Sada se i njihov kosmički program nalazi na pragu nekog novog prostora i nepoznanice“, dodaje sagovornik Bojane Marković.svemirske stanice „Tjangong“.

Kineski svemirski progam je prethodnih godina naveo čitav svet da počne da koristi izraz tajkonaut prema kineskoj reči za svemir. Trojac koji je letelicom „Šendžou 12“ stigao na prvi od modula buduće kineske svemirske stanice, živeće stotinak dana u prostoru oblika cilindra dugog 16,6 i širokog 4,2 metra.

„Ovaj događaj ima ogroman simbolični značaj za kineski kosmički program i za njegovu percepciju u ostatku sveta. Ovo ne znači da Kina preuzima vodeću poziciju u osvajanju svemira jer je pozicija Sjedinjenih Država i njenih saveznika i dalje neprikosnovena u takozvanoj kosmičkoj trci, a s druge strane i Ruske federacije“, napominje Slobodan Bubnjević, novinar koji se bavi naukom i autor portala Nauka kroz priče.

Međutim, ovo pokazuje da Kina ne samo da može da lansira modul buduće svemirske stanice, već i da ga nastani. To govori da je njen kosmički program u ovom trenutku „odrastao“, ističe gost Jutarnjeg programa.

U poslednjih šest meseci Kina je izvela još dva velika poduhvata u svemiru. Spustila je rover na Mars koji je poslao svoje sopstvene fotografije i to bez propagandne pompe koja je pratila američki program. S druge strane, uradili su nizgled jednostavnu, ali veoma zahtevnu operaciju, slanja modula na površinu Meseca koji je doneo uzorke.

„Kao i svaka misija sa ljudskom posadom, ovo je dodatni pokazatelj sposobnosti i fleksibilnosti kineskog kosmičkog programa i predstavlja jednu vrstu zaokreta za budućnost istraživanja svemira“, napominje Bubnjević.

Modul na koji su odleteli kineski astronauti biće centralni deo buduće svemirske stanice i iz dosadašnjeg iskustva znamo da i kada je građena Međunarodna svemirska stanica, takođe je građena modularno. Različiti delovi, tokom niza godina, su slati, sklapani i povezivani. Očigledno je da i Kinezi idu istim putem.

„Videli smo kako je Kina u svim etapama svog kosmičkog programa, koji drži dosta skrovito, u odnosu kako zapadni kosmički programi izgledaju, zapravo išla korak po korak ostvarujući napredak u onim oblastima koje su na neki način već postignute. Sada se i njihov kosmički program nalazi na pragu nekog novog prostora i nepoznanice“, dodaje sagovornik Bojane Marković.

S obzirom na to da je životni vek Međunarodne svemirske stanice oročen na još dve godine, nije isključeno da ćemo u bliskoj budućnosti na 380 kilometara od površine Zemlje imati samo kinesku kosmičku stanicu.

Centralni modul svemirske stanice Tjangong će biti namenjen za život astronauta, imaće laboratoriju i teleskop poput Habla. Na njega će se povezati još dve laboratorije, što upućuje na zaključak da Kinezi potenciraju naučna istraživanja.

Zašto Kina nije bila deo mećunarodnih svemirskih misija

Međunarodna svemirska stanica je zajednički poduhvat Nase, Roskosmosa i evropske, japanske i kanadske svemirske agencije. Kina nije bila uključena u ovaj projekat, a Andrea Rajšić, članica Nasinog tima koji istražuje Mars, u uključenju u Jutarnji program, podseća da je 2011. godine odlukom američkog Kongresa, Nasi bilo zabranjeno da ulazi u bilo kakve bilateralne sporazume sa Kinom.

Andrea Rajšić kaže da kada je Nasa zatražila od Kineza vreme sletanja njihovog rovera na Mars, nisu dobili nikakve podatke i to su mogli da prate jedino preko objava na Tviteru.

Kada se pogledaju godine starosti ove kineske posade, astronauti imaju 56, 54 i 45 godina, što očigledno govori da je u pitanju iskusan tim.

„Smatra se da su srednje godine za astronaute 42 za žene i 44 za muškarce, što znači da ova posada nije mnogo starija od ostalih. Jer kada pogledate, astronaut mora da završi jako dug proces obrazovanja, a potom još osam do 10 godina pripreme za boravak u svemiru, tako da ovaj podatak nije iznenađujući“, naglašava Andrea Rajšić.

Budućnost kineskog svemirskog programa

Kina očigledno u duhu svoje kulture i nauke koja je dosta drugačija od one koja se u Evropi i na zapadu neguje, gde je sve jako otvoreno i transparentno i gde se ljudi nadmeću u objavljivanju radova na tu temu, Kina ima drugačiju tradiciju, pa je ponekad to teško razumeti.

„Nažalost, postoji jedan manjak međunarodne saradnje, pre svega između Kine i Sjedinjenih Država koji je potpuno političke prirode, i sigurno bi bilo više benefita za obe strane, jer svemir je dovoljno veliki da bi svi mogli da učestvuju i sarađuju i da se tu napravi jedan iskorak“, smatra Bubnjević.

Prisustvo ljudi u svemiru dramatično menja sposobnosti jednog kosmičkog programa, napominje Bubnjević. Nastanjivanje ljudi na svemirskim stanicama se pokazalo centralnim za sva druga istraživanja, jer u svemiru imate specifične okolnosti i mogu se sprovoditi testovi koje je na Zemlji nemoguće izvesti.

Međunarodna svemirska stanica je nesumnjivo dokazala i da ovakve stanice omogućavaju da se pripreme druge misije.

„Centralna želja Američke svemirske agencije je osvajanje Marsa i sletanje ljudske posade na Mars. Da bismo dočekali do kraja ovog veka jednu misiju sa ljudskom posadom na Marsu, pre toga je neophodno izgraditi jednu stanicu u svemiru koja će omogućiti obilje konkretnih detalja u samim projektima, pa i samo lansiranje će najverovatnije biti orbitalnog tipa, zato što prosto ne možete podići dovoljno veliki svemirski bord koji bi odneo ljude na Mars. Zato su ovakve stanice preduslov i pretkorak za onu vrstu osvajanja kakvih do sada nije bilo“, zaključuje Slobodan Bubnjević.

Drugi čas „Tijengung učionica“ održan je u sredu na kineskoj svemirskoj stanici.

Troje tajkonauta Džai Džigang, Vang Japing i Je Guangfu predstavili su deci na Zemlji svemirske eksperimente i objasnili naučne principe. Prikazali su i naučnu opremu na stanici i približili učenicima svakodnevicu u svemirskoj stanici

A deca vole da budu astronauti. Nekada piloti. Danas uz ovoliku ekspanziju tehnologije  realne zelje.

 

Jeste li ikada poželeli da budete astronaut? Ako jeste, postali ste pripadnik brojne družine osoba oba pola jer kosmos predstavlja neistraženo prostranstvo u kome ne postoje granice. A let u svemir predstavlja vrhunac ljudskog iskustva i doživljaja.

Nije, zato, neobično što su mnogi od nas opsednuti neugaslom strašću da se hrabro zapute u prostore u koje su pre nas doprli malobrojni pioniri kosmosa.

Međutim, proces odabira budućih kosmonauta je strog i izuzetno zahtevan – hiljade aplikanata svojim prijavama formalno opsedaju trening centre, pa čak i ako vas prime u program obuke, daleko ste od prilike da vam se uruči „povratna karta za orbitu“.

A za one koji se ipak „ubace“ na spisak za obuku, časopis „Nauka“ je ponudio neku vrstu „Priručnika-vodiča za kosmonaute-početnike“:

1. Morate biti rođeni u „pravoj državi“: Entuzijazam za putovanje u kosmos podjednako je prisutan u svim „ćoškovima naše planete“. Države od Vijetnama do Azerbejdžana imaju sopstvene programe za osvajanje kosmosa.

Ali samo nekoliko – Rusija, Sjedinjene Američke Države, zapadna Evropa i Kina – imaju kredibilne programe za obuku posada svemirskih letilica i primaju samo sopstvene državljane, a povremeno prihvate i neko „gostovanje“ stranog kosmonauta kao znak „internacionalne dobre volje“.

Ali, ne gubite nadu i entuzijazam ako ste se rodili u „pogrešnoj zemlji“. U protekloj deceniji astronautima i kosmonautima su se pridruživali takozvani „tajkonauti“, bogati ljudi koji su milionima dolara plaćali kratak izlet u bestežinsko stanje.

Tako se vaše šanse poboljšavaju – iako je takođe istina da su neki programi, kao što je Britanska svemirska agencija (UKSA), obustavili regrutovanje.

Za sada, druge opcije su ograničene. Iako neke firme već tragaju za članovima posada u očekivanju komercijalnih vasionskih letova, još uvek su programi koje finansiraju ili podržavaju vlade najsigurnija prilika da se vinete u svemir.

I nije iznenađenje da je Američka agencija za svemirska istraživanja NASA postavila standard – u kosmos će uputiti više ljudi nego bilo koja druga zemlja.

Tako da je priručnik-vodič zasnovan na onome što NASA smatra da je neophodno savladati da bi se postalo kosmonaut, iako je činjenica da se i drugi programi ne razlikuju mnogo od ovog.

2. Ovladajte potrebnim znanjima:Prvi kosmonauti su više zapamćeni po njihovoj odvažnosti nego po znanju, a današnji kosmonauti su dobro obučena grupa stručnjaka raznih profila.

Potencijalni astronaut u NASA najmanje mora imati fakultetsku diplomu iz neke naučne oblasti – prvenstveno tehničkih nauka, biologije, fizike ili matematike.

U stvari, tipičan današnji astronaut takođe ima i magistraturu dok dvojica od petorice koji se sada pripremaju imaju i doktorat.

Takođe je neophodno trogodišnje profesionalno iskustvo u nekoj od stručnih oblasti. Ostavimo li po strani njihovo strogo naučno obrazovanje, poneku posadu NASA činla je ipak šarolika družina. Među nekadašnjim astronautima mogli su se naći vozač teških kamiona, mađioničar, pas čak i – dizač tegova!

3. Morate biti u formi:Neophodno je da prođete kroz osnovne medicinske preglede da bi se smatrali astronautom.

NASA takođe traži da vam vid bude gotovo idealan, a krvni pritisak ne sme da prelazi 140/90 i to dok sedite. I, konačno, morate biti visoki izmedu 160 i 190 santimetara.

Ako zadovoljite sve ove standarde, morate položiti i gomilu fitnes testova – iako je NASA prilično uzdržana kad javnost treba upoznati precizno koje „dodatne“ standarde treba zadovoiljiti.

Ako ste zadovoljili ove testove, čestitamo! Možete se prijaviti za obuku u nekom od centara NASA. Jedino morate da pobedite druge kandidate i nađete se na listi programa obuke.

Ali budite oprezni, stvari će postati mnogo teže i komplikovanije ako uđete u program obuke jer put u beskraj kosmosa u toku kojeg treba obaviti mnogo posla, nije turizam niti je lišen različitih rizika…

Među nazivima kosmonaut i astronaut zapravo nema nikakve razlike u značenju – svi su odvažni piloti koji su leteli u vasionu – pri čemu je jedan naziv sovjetski, odnosno ruski, dok je drugi američki.

Ova razlika je tekovina zaostala u jeziku iz perioda Hladnog rata i svemirske trke između SAD i SSSR – sukob dve sile, naime, nije se vodio samo kroz lokalne ratove i revolucije, u svemiru i na ulicama Berlina, nego i u jeziku. Naime, obe zemlje su tvrdoglavo uvodile sopstvene pojmove, pre svega u nauci, od naziva hemijskih elemenata do putnika u svemir, uz pretenziju da ih učine globalnim.

Kosmonaut se i danas koristi u Ruskoj federaciji i zemljama Istočne Evrope, dok se naziv astronaut upotrebljava u SAD i u zapadnim zemljama. U našem jeziku ovi pojmovi su sinonimi, mada se prvi u praksi, u medijima i knjigama, ustaljeno koristi kad se govori o ruskim istraživačima svemira, a drugi američkim. Naš izraz svemirac je opštiji pojam i ne označava obavezno svemirskog mornara, već se češće pod njim podrazumeva bilo kakvo biće iz svemira.

Oba pojma su nastala spajanjem reči grčkog porekla. Prvi naziv, kosmonaut, na ruskom космонавт, doslovno znači svemirski mornar. Nastao je spajanjem grčke reči naut (ναύτης), što znači mornar sa rečju kosmos (кόσμος), koja izvorno označava poredak (sa dubljim značenjima u filozofiji i hrišćanskoj tradiciji) i koristi kao naziv za Univerzum. Američki astronaut doslovno znači zvezdani mornar i nastao je na sličan način, spajanjem reči naut sa astro, što znači zvezda.

Smatra se da je pojam kosmonaut smislio sovjetski svemirski inženjer Mihail Tihonravov, a pojam će ući u upotrebu nakon što je 1961. godine heroj Sovjetskog Saveza, Jurij Gagarin, bio prvi čovek koji je uspešno poleteo u vasionu.

Američka NASA će odlučiti da ne koristi pojam kosmonaut, nego naziv koji se prvi put javio u ranoj naučno-fantastičnoj literaturi sa kraja 19. veka. Astronaut se, po svemu sudeći, prvi put pominje 1880. godine u SF knjizi engleskog pisca Persija Grega i iskovan je po ugledu na tada popularni pojam „aeronaut“ koji je označavao vazduhoplovca, a koristio se kao naziv za pilota balona, odnosno balonistu.

Svemirska igra rečima koristila se i nakon Hladnog rata – kao prijateljski odgovor na negativnu hladnoratovsku tradiciju, američki astronaut Norman Tagard koji je 1995. prvi leteo ruskom letelicom nazivan je prvim „američkim kosmonautom.

Po istoj logici, danas se kineski astronauti u zapadnim medijima često nazivaju tajkonauti, što je hibridna reč nastala spajanjem grčkog naut sa kineskim nazivom za svemir, tàikōng. U Kini se inače nazivaju hángtiān yuán, čime se označavaju kineski pripadnici svemirskog programa koji lete u otvoreni svemir (ali, samo unutar Sunčevog sistema).

SVEMIR JE  SVAKAKO NASA BUUCNOST KAO STO JE BIO I PROSLOST. ODANDE SMO DOSLI TAMO CEMO SE I VRATITI. KAD CE SE MASOVNIJE ICI U SVEMIR NE ZNAM, AL PRIPREME SU VEC  U TOKU I MISLIM DA TRAJU ODAVNO. LJUDIMA SE VESTI O TIM PRIPREMAMA ZA NASELJAVANJE SVEMIRA MALO GOVORI, A I TO STO SAZNAMO JE POTPUNO FASCINANTNO.

 

NIJE PETI ELEMENT

 DA ZAVRSIMO OVAJ MESEC U KOME JE BIO MOJ JUBILARNI DVEHILJADITI BLOG I DA OD DANAS KRENEMO SA PISANJEM BLOGA SVAKI TRECI DAN. PRONASLA SAM PRICU O LETECEM AUTOMOBILU. PA ONDA DA SE NADAMO DA CEMO IPAK USPRKOS SVEMU PREZIVETI I DA SE OKRENEMO BUDUCNOSTI. KOJA JE OVIM LETECIM AUTOMOBILOM UPRAVO STIGLA.

Godinama u nazad leteći automobili bili su mogući samo na filmu. Svi su gledali naučno fantastičke filmove i nadali se će jednog dana ovo tehnološko čudo ugledati na ulicama gradova, a sada se ta želja i ostvaruje.

Postoji već nekoliko različitih modela letećih automobila, a prvi ikada napravljeni, koji je prošao i sve testove je "PAL V LIBERTY". Liberty je prošao testiranja još u toku 2020. godine, što ga čini prvim legalnim letećim automobilom, a sada se sprema za masovnu prodaju. Lista čekanja za kupovinu ovog neverovatnog automobila raste, a njegova cena ideo od 399.000 evra do 599.000 evra.

Njega možete normalno voziti po putu, ali može se i transforimasati u letelicu nalik helikopteru. Na zemlji može da se kreće i do 160 kilometara na čas, dok je u vazduhu ta brzina 180. Liberty ima mogućnost da preleti i do 480 kilometara pre nego što mu ponestane goriva, a da biste upravljali ovim vozilom morate da imate vozačku dozvolu, ali i dozvolu za letenje.Ima dva motora, rezervoar od 100l benzina, masu 660 kilograma, tri točka i propelere na krovu, što ga čini da liči na helikopter, dok poleće kao omanji avion. Vozaču i suvozaču potrebno je između pet i deset minuta da se podignu u vazduh i uživaju u iskustvu letenja, ali im je za to potrebna manja avionska pista jer oko Liberty-ja ne sme da bude prepreka.

 Hibridni leteći auto ima BMW motor koji radi na benzin, a uspešno je obavio probni let između dva međunarodna aerodroma u Slovačkoj.

Izumitelj ove letelice Stefan Klajn tvrdi da auto može da leti 1.000 kilometara, na visini od 2.500 metara i do sada je proveo 40 sati u vazduhu.

Potrebno je dva minuta i 15 sekundi da bi se ova letelica pretvorila u automobil.

Kineski proizvođač električnih vozila XPeng planira masovnu proizvodnju letećih automobila do 2024. godine čija cena neće biti veća od 157.000 dolara.

Ova kineska startap kompanija predstavila je prototip vozila X2 koji razvija HT Aero, podružnica firme specijalizovana za leteće automobile.

U izveštaju portala TechCrunch kaže se da je kompanija XPeng samo u toku poslednje nedelje oktobra obezbedila preko 500 miliona dolara od investitora za ovaj proizvodni projekat.

Letećim automobilom se na malim visinama upravlja volanom za vožnju po putevima i jednom polugom za režime letenja.

Na XPeng veb stranici se navodi da X2 može da primi dve osobe, da ima rotore koji se mogu sklopiti kad je vozilo u režimu drumskog saobraćaja i proširiti kada leti, kao i da je maksimalna vremenska dužina leta do 35 minuta.

Obzirom da od automobila na zemlji nema vise mesta za ljude (mislim imaih toliko da su zauzeli i trotoare) leteci automobil uz podzemnu zeleznicu vrlo olaksava kretanje ljudido zeljene destinacije.

 I Ilon Mask sa svojim tunelom koji kao da je izasao iz serije Saut park i koji izbacuje ljude na mesto koje zele dok se ne preselimo na Mars pomocice u resavanju saobracaja i transporta uopste.

BRUS VILIS I MILA JOVOVIC SU IMALI FIKCIJU (A MOZDA I NE) U FILMU PETI ELEMENT ,A NAMA POCINJE TA BUDUCNOST  KOJU SMO SAMO U FILMOVIMA GLEDALI.

VELIKI RESET

I BI VELIKI PRASAK! I BI VELIKI RESET! I BI  DVE HILJADITI BLOG! POSLE OVOG BLOGA PRELAZIM NA PISANJE SVAKI TRECI DAN. PRVIH HILJADU SAM PISALA SVAKI DAN, DO DVEHILJADITOG PISALA SAM SVAKI DRUGI DAN. TOLIKO TEMA, TOLIKO LICNIH ZAPAZANJA. A SADA JE DOSLO VREME ZA VELIKI RESET. SVET VISE NIJE ISTI I TO SE ZA PROMENU VIDI. CAK I MI LAICI SHVATAMO DA TEORIJE ZAVERE POSTAJU REALNOST. AKO  UOPSTE ZIVIMO REALNOST. RECIMO VEST KOJA JE NAJAKTUELNIJA OVIH DANA RUSIJA (PUTIN) POCEO RAT U UKRAJINI ,ZBOG NAPREDOVANJA PARKINSONOVE BOLESTI KOJU NAVODNO IMA. DA LI JE OVO UVOD U TRECI SVETSKI RAT NA KOJI NAS JE PRIPREMALA DVOGODISNJA PANDEMIJA KOJA JE NAPRASNO PRESTALA ILI UVOD U KONACNU APOKALIPSU OSTAJE DA VIDIMO ILI....

Malo ljudi piše o stvarnom stanju stvari. Narod na planeti je totalno uskraćen od pravih informacija. LAž caruje. Nijedna vest koja se objavi nema osnova. Sve same izimišljotine da bi se prikrila realizacija glavnog plana (agende). Saznaće se sve u narednih mesec dana. Većina će biti jako razočarana saznanjima, jer stanje odnosa u svetu je takvo već najmanje 150 godina. Deo svega sam vam u više navrata iznosio. A da bi se bilo šta promenilo - kasno je, a i nema ko.

Saznaće se i ko stoji iza svega, ali to je najmanje važno ko stoji? Pitanje je ko zna pravu istinu. Izgleda, niko. A i istina je relativan pojam. Mada , ni mene više ne interesuje stvarna istina. Umorio sam se od istraživanja, a da sam mlađi, krenuo bih od Vatikana...

Znate, nema te informacije koja će da nas zadovolji, zato i surećemo vesti kojima zadovoljavamo samo našu radoznalost, a ne on ekojima možemo nešto postiči. To je suština. Zato nas i zatrpavaju brdom nebuloza!

Najvažnija je +p mni informacija - da smo videli koliko je ljudi popustilo i prepustilo se. Premalo je ostalo svesnih. Premalo ljudi za revoluciju na planetarnom nivou - koja je pred nama astrološki. Proćiće nam ti lepi aspekti, kao i mnogi koje nismo realizovali. U ovoj godini izačiće sve na videlo, ali nikakve koristi. Jer i oni koji su na vlasti po državama, ne znaju ni ko im je naredbodavac.

Tramp je čestitao Putinu za ulazak Rusije u Ukrajinu. Njih dvojica i Bajden, "primaju platu" na istom šalteru. I da vas razočaram. Ukrajina se odrađuje po scenariju koji je napravljen davno. Šteta je samo za narod, jer država Ukrajina, kao i mnoge države sveta su čista formalnost. Samo u našim glavama ima neko značenje. Inače u svetskim okvirina, nema nikakvo.

Dakle Trećeg svetskog rata neće biti još dve godine. Ovo sa Ukrajinom će se gnjaviti onoliko dugo koliko su im potrebne pare. Amerika (i Engleska kruna) je večito gladna. Kada napune džepove svi, samo će sve odjednom da stane. Zato te razne optužbe su samo pozorište koje gledamo od vremena komuniste Lenjina koga je Engleska služba dovela na vlast, uklonivši rusku dinastiju.

E, da, kada su mi to za Putina rekli Rusi pre tri godine na moru, nisam im verovao. Mislio sam i ja kao i vi da je Putin bog. Ne, nije. A potom mi se otvorilo i nisam vam smeo reći ni šta mislim. Samo sam vam rekao "Da smo izgubili ", u jesen 2020. Vi ste svi brundali. Od tada je prošlo skoro dve godine. I? Ništa se nije promenilo. Ustvari, jeste, ali ništa suštinski. Pa i stigli smo do treće doze. A stize i cetvrta i peta i....

One koje možete pitati, neće da govore, od ostalih bežite. To što će nam ukinuti nošenje maski neće ništa promeniti. Jer ide nešto novo. A da smo pritisli vlast da ukine sve mere, bilo bi samo malo drugačije. Agenda ima odgovore na sve varijante. Najveći umovi i zlikovci su iza zavese. Zajedno sa Putinom, Rusijom, Kinom, Amerikom, Engleskom i još neke iz Evrope. Zlo koje se nadvilo nad čovečanstvom je preteško za naša pleća. 

Da, ove godine ićićete na more, glat, bez kovid-pasoša. Bićete zadovoljni mrvicama, jer nepostojanje životnih suštinskih sadržaja većina već i ne oseća. Matrix funkcioniše. Ljudi su postali samo ljusture.

Mislim, da će vas najmanje boleti ako prihvatite stanje kakvo jeste, i da se okrenete sebi.  Nema više nacija, nema politike, nema stranaka. To zaboravite. Postoje samo suverenisti i globalisti. Oni koji imaju i oni od kojih se krade i otima.

To jest: Robovi i Robovlasnici. Oborite mi ovu tvrdnju ako imate argumenata.

Na egzistencijalnom planu sila nad nama je prevelika. Rat smo izgubili, kako rekoh. Nego daj da vidimo šta dalje?!

A znate i vi da, ni u Bibliji ne piše šta prognoziraju posle Armagedonske bitke. Osim da nastupa kraj. Jer tu je i kraj Biblije...nema više.

To ne znači da on nastupa sutra, jer stvarni veliki rat će biti 2024/25.

Ali vreme očas prođe. Biće šta mora biti.

A dotle vam toplo preporučujem da snizite svoje kriterijume, da nađete nekoga kome najviše verujete i da se zagrlite i ljubite i gugučete i ne puštajte se "ni za živu glavu".

 

Kao se već najavljuje sledeća navodna plandemija će biti virus Marburg. Ovo je vrsta groznice od koje se krvari, slična eboli sa stopom smrtnosti od 88%. Međutim, ne brinite se, jer oni koji guraju ovu agendu neće pustiti ništa što bi ih ubilo, jer će ovo biti lažni Marburg.

Među mnogobrojnim nuspojavama posle primljenih vakcina protiv Kovida jesu formiranje krvnih ugrušaka i nekontrolisano krvarenje. Za ovo će se tvrditi da izaziva novi Marburg virus. GAVI i WEF već objavljuju najave o ovom virusu. Oni su već razvili PCR test za Marburg, iako još nema zvanične „pandemije“. Ono što još više zabrinjava je to da oni već žure sa „vakcinom“ za Marburg, pogotovo što će njen glavni sastojak biti Ricin, jedan od najvećih otrova na planeti.

Oni će prvo dozvoliti onim vakcinisanim da putuju globalno za Božić i Novu Godinu, ali će im zatim trebati pokriće za one koji "virus" donose u svoju zemlju. Biće proglašena nova pandemija, ali će se utvrditi da postoji njeno asimptomatsko širenje. Mediji će proširiti strah više nego što smo inače videli. Ljudi će izgubiti razum verujući da postoji pandemija nečega sa 88% šanse smrtnosti. U ovoj fazi vakcine će postati obavezne, a policijski i vojni odredi biće u punoj gotovosti pokušavajući da "spasu čovečanstvo", hapseći i odvodeći ljude koji odbijaju da prime marburšku vakcinu u novoizgrađene koncentracione logore na prisilnu vakcinaciju. Tek ćete videti šta znači panika. 

ILI - IDETE KOD DOKTORA JER VAM NIJE DOBRO ,ON VAM PREPISE LEK JER TAKO MOZE DA ZIVI, ODETE U APOTEKU FARMACEUT VAM DA LEK JER I ON MORA DA ZIVI, A VI KAD DODJETE KUCI BACITE LEKOVE JER I VI MORATE DA ZIVITE!

 

Zver je zver!

Broj "Zveri" je 666 - čiji je to broj?

Gde da pronađemo taj misteriozni broj 666? Da li papa nosi taj broj na svojoj kruni, kao što neki tvrde, čime se identifikuje kao ZVER iz Otkrivenja 13, ili moramo da tražimo identitet zveri na nekom drugom mestu? Evo dela stihova u Bibliji koji direktno govore o broju 666:

"...Da niko ne može ni kupiti ni prodati, osim ko ima žig, ili ime zveri, ili broj imena njenog. Ovde je mudrost. Ko ima um neka izračuna broj zveri: jer je broj čovekov i broj njen - šest stotina i šezdeset i šest." (Otkrivenje 13:17-18).

Pretpostavljate da ću pisati o "Zveri". Kao što vidite, o njoj piše i u Bibliji u "Otkrivenju". Dakle Zver nije produkt nečijih izmišljotina ili mržnje. Zver je realnost. Naša realnost. Dakle nije se iznedrila iz teorije ili od teoretičara zavere. Surova je realnost gospodo.

Na žlost, Zver (prvo slovo je veliko, ali ne iz poštovanja već da bude jasnije). Znači, ona je naša realnost. To smo videli 2020, a i sada 2021. Za mnoge ovo je zalazak u ezoteriju, ali Biblija nije ezoterijska tvorevina. Pisana je tako da iz prve ne možete da ukapirate tekst. A opet, pruža svakome da počne da razmišlja iz svakog nivoa znanja i sklonosti. Zato se i Biblija čita celog života. Svaki put kada sam je celu pročitao, imao sam drugačije uvide.. I dalje je čitam.

Znate li Perirodni sistem elemenata? Znam da znate jer ste učili u osnovnoj školi. Imate šesti element u redu, sa simbolom "C" i broj 6. Ugljenik. To je njegov redni broj. Broj 6. Ugljenik je "zaslužan za Zver". Jer sve na ovom svetu je sačinjeno od njega. Ali nije sve zver!

Ali zato, tvoje telo je zver. Svako telo je zver.

Znaš ono: 666

Šta je to šest-šest-šest?

Pročitaj u Otkrivenju.

A ja ti mogu reči ovo.

Osnova materije i tvog tela su atomi. KAko rekoh, atom Ugljenika (C) se sastoji od šest elentrona, 6 neutrona i 6 protona.

Ugljenik je osnova svake materije na Zemlji.

Ali ne mešaj materiju i život.

"C" nije život.

Tvoje telo je zver bez tebe. Ili bez duše.

Da li shvataš čoveče da je svako telo zver!?

Telo bez duše je zver,

Telo s dušom je čovek.

Ako si od onih koji veruješ da postojiš samo dok postoji telo, onda si zver.

Ako sakupljaš, grabiš, ako ne deliš... ti si zver.

Ili ako se kojim slučajem tučeš tamo da dođeš preko reda, da ti ubrizgaju malo ovog simbola "C" - jer bez njega ti takav ne postojiš. Takav, onda, ti si zver. I onda si već primio žig zveri i pre nego si ga faktički primio, pelcovanjem.

Zlo je zlo i pre nego što se dogodi zlo - kada postoji zla namera.

Takve namere nema čovek. Čovek ne daje tako lako svoju dušu, ali zver se lako predaje zlu. VIdiš li taj pogled zveri? Da li ga poseduje čovek? Ne, ne poseduje.

Onog trenutka kada misliš da tvoj život zavisi od materije, tog trenutka više nisi čovek, postao si zver. Nećeš braniti svoju čast, ali ćeš braniti materiju.

I to uopšte nije ništa novo na ovoj planeti Zemlji.

Nisam bio na drugim planetama, pa ne mogu da tvrdim šta se tamo događa. Izvini. Ostavljam to tebi da proveriš.

Od kako je čovečanstva i materije, od tada postoje i zveri. Znaš!

Dakle žigosanje je jako davno počelo, i na tebi je da odlučiš: da li si zver ili nisi; da li želiš žig ili ne želiš?

Razumeš?

Nigde u Bibliji ne piše da moraš nešto. Ništa ne moraš. Ako nisi zver, budi čovek. Dovoljno je.

Da li me razumeš?

Ako me ne razumeš, onda si ga već primio. Žigosan si. Žigosani ne mogu da razumeju čoveka.

Ako razumeš, onda nemaš čega da se bojiš, tako da te obodrim da ne brineš.

Ne treba više ništa da ti kažem.

Samo ne budi bukvalista, i čuvaj se zveri!

Jer Zver je zver.

STRAH JE ONO STO NAS KONTROLISE! ISKLJUCIVO STRAH. KAKAV VELIKI BRAT, PANDEMIJE I RATOVI. MEDIJI NAS KONSTANTNO PUNE STRAHOM I ONDA AKO NESTO POSUMNJAMAO ODMAH KAZU TO JE TEORIJA ZAVERE. 

Ako do sada niste gledali, odgledajte film Paychek ili Isplata sa Umom Turman i Ben Aflek iz 2003. Ovde ćete videti:

1.MAŠINU ZA PRAVLJENJE VREMENA-klimatske promene (redovno je koriste sada gde im treba, kao što vidite)

2.UBACIVANJE I PRENOS MEMORIJE iz NAŠEG MOZGA NA KOMPUJTER (koristi se za prebacivanje sećanja u nove avatare ili klonove..a i brisanje memorije kroz MK ultra)

3.LOOKING GLASS (staklo za gledanje) MAŠINU ZA VIĐENJE BUDUĆNOSTI (ono što su koristili da znaju današnja događanja..a sada kabala nema prsitup, nego alijansa i beli šeširi..kao i nova slična tehnologija od GF)

I DA NE ZABORAVIM JAKO BITNU STVAR. RELIGIJA JE BAJKA ZA ONE KOJI SE PLASE MRAKA. A  ATEIZAM JE ZA ONE KOJI SE PLASE SVETLOSTI! 

MORATE DA SHVATITE DA JE VELIKI RESET KONACNO POSTAO VIDLJIV. SVE OVO STO OPAZATE OKO SEBE DEO JE NJEGA. I SLOBODNO SE PLASITE SAD IMATE I RAZLOG. JER SVET VISE NIKADA NECE BITI ONAKAV KAKVOG GA ZNAMO I O KAKVOM SMO ZNALI  VISE OD DVA MILENIJUMA. SADA JE TRECI MILENIJUM I TRECA HILJADA MOJIH BLOGOVA KOJU KRECEM DA TROSIM. NE, NE ,SVET NECE BITI ISTI ,A KAKV CE BITI SAZNACE DECA KOJA SAD TEK DOLAZE NA NJEGA.