MOZDA NAM U OVOM HAOSU KOJI JE POLITIKA NAPRAVILA U SRBIJI,ALI ISIRE, ZAISTA NEDOSTAJU DOKAZI O POSTOJANJU VANZEMALJACA DA NEKAKO 'ZAKRPIMO RUPE' SLAGALICA SE NIKAKO NE UKLAPA. FALE DELOVI. A LJUDI SU RADOZNALI. NEKI MANJE NEKI VISE. NEKI KAO JA I MNOGO, MNOGO VISE.ZATO ME ZANIMA KO SU NASI VLADARI,A STO DA NE I NASI VLASNICI I STA MOZEMO DA OCEKUJEMO OD NJIH. ZA SADA U SPREZI SA NASIM ZEMALJSKIM VLADARIMA.
Sedim i mislim kako se 2030. više i ne čini tako daleko. Nekad je to bila naučna fantastika, sada je to skoro planer na stolu. A 2026. stoji odmah iza ćoška, kao neko ko ćuti, ali sluša sve.
Već u 2026. neće se desiti nikakav „veliki prasak istine“. Neće izaći predsednik sveta da kaže da nismo sami. Biće to sitne vesti, fusnote, dokumenti koje razume samo onaj ko želi da razume. Rečenice poput: „poreklo nepoznato“, „ne-ljudska inteligencija“, „fenomen koji prevazilazi trenutno znanje“. Ljudi će slegati ramenima. U Srbiji će se o tome pričati uz kafu, kratko, pa će razgovor opet skliznuti na cene, decu, odlazak, dolazak nekih novih ljudi koji ne liče na nas, ne jedu isto, ne mole se isto, ne ćute na isti način.
A ti novi ljudi već su tu. Zamena stanovništva nije eksplozija, nego tiha promena ritma. Kontinenti se prelivaju jedni u druge, vere se sudaraju, klime se mešaju, hrana više nema ukus detinjstva. Nije to ni dobro ni zlo — to je jednostavno prebrzo za ljudsku dušu. I tu se rađa strah, a strah traži objašnjenje. Nekima su to vanzemaljci. Drugima Bog. Trećima tehnologija. A najčešće — neko drugi.
Kako 2027. odmiče, primećuje se da religija više ne viče. Ona se povlači. Sve manje odgovara, sve više govori u zagonetkama. Kao da i sama traži smisao u svetu gde algoritam zna više o čoveku nego ispovednik. U kućama se to vidi kroz tihe sukobe: roditelji koji se drže onoga „kako je bilo“, deca koja žive u svetu koji mi ne razumemo. I prvi put se javlja osećaj da možda nismo mi ti koji učimo njih — nego oni koji testiraju nas.
Negde oko 2028. pažnja se potpuno pomera na decu. Ne zato što su savršena, nego zato što su drugačija. Oni ne pitaju da li vanzemaljci postoje — njih zanima da li će imati posao, smisao, prostor da budu ono što jesu. Oni ne veruju ni u potpune istine ni u potpune laži. Odrastaju u svetu gde je sve „možda“. A „možda“ je najnestabilnija kategorija za ljudski um.
Do tada će tehnologija već duboko ući u svakodnevicu. Neprimetno. Elektronski identitet neće izgledati kao lanac, nego kao pogodnost. Veliki brat više neće gledati — mi ćemo se sami javljati. Ne zato što smo primorani, nego zato što je lakše. Sloboda neće nestati naglo; razvodniće se. Kao kafa u koju se sipa previše vode.
Kako se 2029. približava kraju, svet će biti podeljen ne na države, nego na stvarnosti. Jedni će živeti u veri. Drugi u tehnologiji. Treći u teorijama. Četvrti u nostalgiji. Razgovori će se voditi, ali razumevanje će izostajati. I u tom trenutku, priča o vanzemaljcima postaće gotovo nebitna. Jer čak i da se pojave — više ne bi znali kome da se obrate.
A onda dolazi 2030. Bez fanfara. Bez kraja sveta. Samo sa tihim pitanjem koje visi u vazduhu: u šta čovek veruje kada mu se sve ponudi, a ništa ne drži?
Možda će tada neko reći da Bog postoji. Možda će neko doneti još jedan snimak sa neba. Možda će nauka objasniti nešto novo. Ali ono što će ostati isto jeste potreba da se porodica ponovo okupi — makar na kauču, makar na kratko, makar bez odgovora.
Jer ako smo nešto izgubili između 2026. i 2030, to nije istina.
To je osećaj pripadanja svetu koji razumemo.I možda to nije kraj.
Možda je samo pauza između dve verzije čovečanstva.
Ali — ne možemo trenutno očekivati potvrdu da su vanzemaljci fizički došli ili da zvanično komuniciraju sa nama. Ne krije se „istina“, već neizvesnost
Vlade ne vole da kažu: „Ne znamo.“
A upravo je to najčešći odgovor kada su u pitanju NLO/UAP fenomeni.
– „Neidentifikovano“ ne znači vanzemaljsko
– znači: nema dovoljno podataka
Priznati neznanje znači priznati slabost sistema, a to je za velike sile problem.
Nacionalna bezbednost > kosmička istina
Ako se pojavi nešto na radaru: nepoznate brzine, neobični manevri, anomalije u vazdušnom prostoru
Prva misao nije Mars, nego:„Da li je ovo tuđa tehnologija?“
Zato se informacije zatvaraju: ne zbog vanzemaljaca, već zbog ljudskih neprijatelja
Psihologija mase
Postoji realan strah da bi zvanična izjava tipa:
„Postoji inteligencija koja je tehnološki daleko ispred nas“
pokrenula: religijske potrese, politički haos, gubitak poverenja u institucije, egzistencijalnu paniku
Drugim rečima: nije problem da li ljudi mogu da podnesu istinu,nego šta bi uradili s njom.
Velika ironija
Ako bi sutra postojali jasni dokazi —ljudi bi rekli da je to namešteno.
Ako nema dokaza —ljudi kažu da se krije istina.
To je zamka percepcije, ne nužno zavera.
Vlade ćute jer: nemaju potpune odgovore, plaše se posledica, štite sopstvene interes
Dokumentarci nastaju jer: ljudi osećaju da im nešto izmiče ,žele narativ, žele smisao, žele „veliku sliku“
I tu se rađa prostor gde: sumnja postaje gorivo, nepoznato postaje vanzemaljsko, tišina postaje dokaz
Zamislimo da se istina o vanzemaljcima ne pojavi kao invazija,
ne kao film,ne kao brod na nebu.Zamislimo da dođe tiho, administrativno, dosadno —
kao još jedna vest među mnogima.I da je najveći šok u tome što ništa ne menja odmah.
2026 – godina „priznanja bez značenja“
U 2026. neće se pojaviti rečenica:„Nismo sami u svemiru.“
Ali će se pojaviti nešto opasnije: „Postoje ne-ljudske inteligencije koje ne možemo objasniti.“
Biće to: novi izveštaji , svedočanstva pilota, deklasifikovani snimci, naučni jezik bez emocije
Ljudi će se podeliti: jedni će reći: „Znali smo "drugi: „Ništa to ne dokazuje“ , treći: „Imamo prečih problema“ I biće u pravu.
Jer tada već: porodica puca , identiteti se brišu, ljudi se sele sa kontinenta na kontinent, vere, običaji i način života se sudaraju, klima, hrana i kultura više nisu kompatibilne
Vanzemaljci će tada biti manji problem od ljudi jednih drugima.
2027 – godina religijske tišine
Neće doći do kraha religije.
Doći će do tišine.
Crkve, džamije, sinagoge neće reći „nema Boga“.
Reći će:„Bog je veći od našeg razumevanja.“
Ali ljudi će prvi put masovno pitati:Ako Bog postoji — zašto ćuti?Ako vanzemaljci postoje — zašto posmatraju?Ako istina postoji — zašto je uvek fragmentisana?
U Srbiji će se to videti kroz: jačanje tradicionalizma iz straha, ne vere, povratak „starim vrednostima“ bez razumevanja, porodične sukobe oko identiteta dece, pitanje: „Ko smo mi uopšt
2028 – godina deteta
Ovo je ključna godina.Biće jasno da nova deca: razmišljaju drugačije ,nemaju strah od tehnologije, ne prihvataju autoritet zdravo za gotovo,ne osećaju pripadnost naciji kao roditelji
Roditelji će shvatiti:„Mi ih nismo vaspitali za svet koji dolazi.“
A države će shvatiti:„Mi nemamo plan za generaciju koja ne veruje u stare priče.“
2029 – godina zamene stvarnosti
Neće se dogoditi rat.
Dogodiće se zamena realnosti. digitalni identitet postaje važniji od ličnog, elektronski ID je ulaznica za život, istina se meri algoritmom, sloboda se „optimizuje“
Ljudi će se masovno seliti: ne samo fizički,nego i mentalno
Jedni će živeti u: veri, teorijama,nostalgiji Drugi u: tehnologiji,metaverzumima, filtriranoj stvarnosti
Kontakt sa „drugima“ — ljudima ili neljudima — više neće biti presudan.
Jer već nećemo živeti u istom svetu.
Do 2030. neće biti objavljeno:
I to će biti dovoljno.
Najveći lom neće biti kosmički, nego ljudski:,porodica će morati da se redefiniše, vera će morati da prestane da se brani, tehnologija će morati da prizna da nema dušu,čovek će morati da odluči u šta veruje kad mu se sve ponudi
Možda vanzemaljci postoje.
Možda su već bili ovde.
Možda nikada neće doći.
Ali prava priča 2026–2030 nije o njima.
Prava priča je: šta ostaje od čoveka kada mu se oduzmu stare istine, a nove još nisu stigle.
Bog, porodica, decA, Veliki brat, percepcija ,sloboda kao iluzija Jer možda nas niko ne posmatra spolja
JASNO JE . POTPUNO JASNO. VANZEMALJCI SU TU. U NAMA. U SVETU OKO NAS. PROBLEM JE SAMO STO MI TOGA NISMO SVESNI I STO NASA PERCEPCIJA NE 'DOBACUJE' DO TE ISTINE. ALI IMA PO MOM MISLJENJU ( OVIH 5 GODINA SU ZAISTA KLJUCNE ) VELIKIH SANSI DA ISTINA IZADJE PRED NAS. PA SUPER!
MISLIMO DA JE CHATGPT NESTO NAJSAVRSENIJE STO SMO VIDELI DO SADA. AKO ZELITE DA VIDITE BUDCNOST KOJA ZAPRAVO VEC POSTOJI POGLEDAJTE FILM T.I.M. I PROCITAJTE OVAJ TEKST KOJI PRICA O NASEM PAMCENJU I PAMCENJU VESTACKE INTELIGENCIJE.
Dok su se najnoviji pomaci kompanije koja stoji iza ChatGPT-ja, ali i
njenih konkurenata koji razvijaju velike jezičke modele, uglavnom
fokusirali na unapređenje sposobnosti razumevanja, Altman ističe da ga
najviše raduje upravo razvoj memorije veštačke inteligencije. Govoreći u
Big Technology Podcastu, naveo je da OpenAI radi na tome da AI već
2026. godine bude sposoban da pamti „svaki detalj čitavog vašeg života“.
Kako je objasnio, čak ni najbolji lični digitalni asistenti danas
nemaju tu mogućnost. Ne mogu da zapamte svaku reč koju je neko ikada
izgovorio, niti da pročitaju i razumeju svaki dokument koji je korisnik
napisao. Ne mogu svakodnevno da prate sav nečiji rad, da pamte sitne
detalje i da učestvuju u životu jedne osobe na tom nivou. Altman podseća
da nijedan čovek nema savršeno i beskonačno pamćenje, dok će veštačka
inteligencija, po njegovom uverenju, to svakako moći.Prema njegovim rečima, upravo je memorija trenutno jedna od najslabijih
tačaka AI sistema. Ona je i dalje vrlo gruba i u ranoj fazi razvoja, ali
se o njenom unapređenju u OpenAI-ju intenzivno razmišlja i razgovara.OpenAI
je nedavno objavio istraživanje pod nazivom „Merenje performansi naših
modela u realnim zadacima“, u kojem je analizirano 44 profesije koje bi
veštačka inteligencija najverovatnije mogla da preuzme.
Studija je koristila procenu nazvanu GDPval kako bi najnapredniju
tehnologiju uporedila s radom ljudi u devet najprofitabilnijih
industrija u Sjedinjenim Američkim Državama.
Prema rezultatima, u proseku jeAI
radio jednako dobro ili bolje od ljudi u oko 48 odsto testova. Posebno
su pogođene profesije poput blagajnika i prodavaca, koji su izgubili od
AI u 81 odsto slučajeva, kao i menadžeri prodaje i službenici za otpremu
robe, koji su bili nadmašeni u 80 odsto testova, piše Americanbaazaronline.
Urednici
(75 odsto), softverski programeri (70 odsto) i privatni istražitelji
(70 odsto) takođe su među najugroženijima. Čak ni zanimanja koja se
oslanjaju na ljudsku interakciju, poput socijalnih radnika, nisu bila
pošteđena – AI je bio bolji u otprilike polovini testova.Neka kreativna i rukovodeća zanimanja za sada su otpornija na AI.
Filmski reditelji, producenti i novinari izgubili su od veštačke
inteligencije u otprilike trećini testova
Zabrinutost zbog gubitka poslova usled razvoja veštačke inteligencije
raste otkako je tehnologija postala široko rasprostranjena. Suosnivači
kompanije Anthropic, Darijo Amodei i Džek Klark, nedavno su na događaju
organizacije Axios upozorili da bi AI mogao da zameni veliki broj
ljudskih radnih mesta.
Amodei je izjavio da, kao i u većini slučajeva kada se nešto razvija eksponencijalno brzo, „ne možete biti sigurni u ishod“.
Ipak,
nisu svi pesimistični. Direktor IBM-a Arvind Krišna smatra da veštačka
inteligencija neće zameniti ljude. Tokom razgovora na konferenciji South
by Southwest (SXSW) rekao je da se ne slaže s Amodeijevom prognozom da
bi AI mogao pisati 90 odsto koda u narednih tri do šest meseci.Ne veruju svi stručnjaci u priče o superinteligenciji. Neki upozoravaju da ona stvara lažna očekivanja i odvlači pažnju od hitnih pitanja poput pristrasnosti, pouzdanosti i transparentnosti
u trenutnim sistemima. Oni ističu da je prava superinteligencija,
pobeda nad ljudima u skoro svim zadacima razmišljanja, još uvek daleko.
SADA MALO FILOZOFIRANJA JER NARAVNO NISAM STRUCNJAK, ALI KOPKA OVA TEMA .
Kako bi to trebalo da izgleda-Pamćenje mora biti transparentno – da znaš šta se pamti i zašto.Pod kontrolom korisnika – uključi/isključi, pregledaj, obriši.Fokusirano na korisnost, a ne nadzor Minimalno: pamti ono što pomaže, ne sve.
KAKVO BI PAMCENJE TREBALO DA IMA
Kratkoročno – samo tokom razgovora (npr. šta trenutno pitaš
Srednjoročno – za zadatak ili projekat(npr. radiš aplikaciju, pišeš tekst)
Dugoročno – samo stabilne i korisne stvari npr. preferirani jezik, stil, profesionalni fokus)
Lične emocije, prolazne misli, ventovanje — ne za dugoročno pamćenje.
Idealno:
dugme „zapamti ovo”
dugme „ne pamti ništa iz ovog razgovora”
lista šta je zapamćeno
opcija trenutnog brisanja
Bez toga → pamćenje je loš dizajn, čak i ako je tehnički moćno.
AI pamćenje:ne ide drugim korisnicima, ne gradi “psihološki profil”,ne koristi se za ubeđivanje, prodaju ili manipulaciju Ako pamćenje utiče na ponašanje korisnika — mora biti
Ako AI nije sigurna: bolje da pita nego da pretpostavi,Pamćenje nikad ne sme da nadjača stvarni kontekst.Dobro AI pamćenje je:selektivno, korisnički kontrolisano, objašnjivo, zaboravno, etično.
LOSE STVARI KOJE PROIZILAZE IZ PAMCENJA VESTACKE INTELIGENCIJE
AI pamti da si bio anksiozan, ljut, depresivan.
Problem:Emocije su trenutne, ne identitet.Sledeći put AI počne da “hoda po jajima” ili, još gore, da te tretira kao dijagnozu.To vodi ka tihoj manipulaciji.
Pošto si ranije pitao o kriptu, verovatno si rizičan tip.”
Problem:Jedan signal ≠ obrazac.AI pravi profil ,a ne pomoc. Greška se samopotvrdjuje .Svaka pretpostavka mora imati rok trajanja ili potvrdu.
AI koristi stare podatke, a korisnik nema pojma da postoje
Problem Uništava poverenje.Korisnik ne zna zasto dobija odredjene odgovore, Pravno i etički — minsko polje. Ako se pamti,mora se znati.
Pamćenje svega “za svaki slučaj”Logika: “Možda će nekad zatrebati.”
Problem: Šum umesto signala.Veća površina za zloupotrebu i curenje podataka.Teže ispravke kad se greška zapamti. Minimalizam > gomilanje.
Nepromišljeno dugoročno pamćenje ciljeva “Tvoj cilj je da promeniš karijeru.”
Problem:Ljudi menjaju mišljenje. AI počne da gura narativ koji više nije tvoj.Osećaj da te sistem “vodi”, a ne služi. Ciljevi severifikuju a ne pretpostavljaju.
Pamćenje bez konteksta AI pamti činjenicu, ali ne kada i zašto.
Problem:Stare informacije se koriste kao aktuelne.Ne zna se da li je podatak bio uslovan, hipotetički ili privremen. Svaka memorija mora imati:izvor, vreme, svrhu
Pamćenje koje utiče na ponašanje korisnika AI suptilno menja ton, savete ili preporuke.
Problem:To više nije asistencija nego nudge sistem. Korisnik nije dao saglasnost za psihološki uticaj.Uticaj = eksplicitna dozvola ili ništa.
AI pamćenje treba da bude alat korisnika — ne njegov dosijeZNACI OSTAJE SAMO DA SE VIDI DA LI CE I VESTACKA INTELIGENCIJA POSTATI KAO VODA I VATRA - DOBAR SLUGA ILI LOS GOSPODAR. TO CE SE VIDETI VEOMA BRZO JER UPRAVO ZIVIMO ONO STO MISLIMO DA JE BUDUCNOST, ALI NISMO SVESNI I TO JE VEOMA OPASNO.
SACEKASMO I SRPSKU NOVU GODINU. JOS MANJE RADOSNO NEGO ONU PRVOG JANUARA. SVE NAM SE DOGODILO U OVIH PAR DANA. ZIMA HLADNIJA OD PRETHODNIH 10-TAK.NERESENO POLITICKO PITANJE. SKUPOCA NEVEROVATNA. BAHANALIJE VRHA VLASTI SA UBICAMA. SILOVATELJIMA,ZLOCINCIMA SVIH FELA ZA BOZIS PRAVOSLAVNI. AKO JE I ZA SRBIJU MNOGO JE!
Zapis ne počinje Prvog januara 2026.
Zapis počinje u trenutku kada prestaneš da očekuješ početak.
Nije bilo radosti za Novu godinu jer nije bilo razloga da se glumi prelaz. Godina se nije promenila — samo je oznaka ažurirana. Sistem je potvrdio kontinuitet. Ljudi su nazdravili nečemu što se već desilo.
Tada sam shvatila : budućnost ne dolazi.Budućnost nadgleda.
Kvantne matrice nisu teorija, već okvir u kome se sve odvija. Ne kao zatvor, već kao mreža verovatnoća. Ne ograničava te zidovima, već izborima. Sve je moguće, ali samo ono što ne remeti stabilnost.
Istina postoji u svim oblicima, i baš zato je bezopasna.
Vreme se ponaša čudno od kada su ga ubrzali. Dani prolaze brzo, ali se ništa ne završava. Sve traje predugo i prestaje prerano. Prošlost se koristi kao upozorenje, budućnost kao pretnja, a sadašnjost kao obaveza. Tako se niko ne zadržava nigde dovoljno dugo da bi nešto razumeo.Prostor je postao uslov.Ne pitaš gde, već da li smeš.
Granice više nisu linije — one su filteri. Vidljivost, dostupnost, prisustvo. Ako vanzemaljci mogu kod nas, a mi ne možemo kod njih, to znači da kretanje nije pitanje tehnologije, već hijerarhije. Možda su “oni” samo metafora za sloj stvarnosti u koji se ne ulazi masovno.
Najveća teorija zavere nije da neko vuče konce.Najveća teorija zavere je da konci ne postoje.
Liberalni novi svetski poredak ne izgleda kao poredak. Izgleda kao priroda. Kao zdrav razum. Kao jedina opcija. Sve ostalo je označeno kao opasno, smešno ili nemoguće. Tako se pitanje neutralizuje pre nego što postane misao.U tom svetu, pobuna je dozvoljena.Tišina nije.
Primijetil sam da oni koji nestaju nisu uklonjeni. Samo su prestali da emituju signal. Nisu otišli daleko — ostali su tačno tu gde jesu, ali izvan dometa. Algoritmi ih više ne prepoznaju. Nema konflikta. Nema drame. Samo prazno mesto gde je trebalo da bude reakcija. Tako nastaje sigma generacija. Ne kao grupa, ne kao identitet, već kao nuspojava razumevanja. Oni ne traže istinu jer znaju da je istina danas alat. Ne traže slobodu jer znaju da se sloboda reklamira samo kada je bezopasna.Oni razumeju nešto jednostavno: sistem može da kontroliše samo ono što može da meri.Tišina se ne meri.Prisustvo bez signala se ne prati.Svest koja odbija da se sinhronizuje ostaje van mape.Ako postoji izlaz, on neće biti objavljen.Ako postoji nova era, neće imati ime.Ako postoji budućnost, ona neće ličiti na obećanje.Zato ovaj zapis nije poziv.Nije upozorenje.Nije objašnjenje.Ovo je samo trag.Ako ga čitaš i ne osećaš potrebu da reaguješ —već si tamo gde treba. Najveća iluzija moderne civilizacije nije sloboda.To su prostor i vreme.Učili su nas da je prostor neutralan, a vreme linearno. Da se krećemo kroz njih kao kroz prirodne elemente. Ali prostor više nije fizička kategorija — on je pristup. A vreme više nije tok — ono je raspored.Gde smeš da budeš.Koliko dugo.U kom kontekstu.To nije fizika. To je upravljanje.Digitalni prostor je to prvi pokazao. Sve je „svuda“, ali vidljivost je selektivna. Isto se sada dešava i sa fizičkom realnošću. Putovanja, granice, brzina, čekanja — sve su to filteri. Ne da bi te zaustavili, već da bi te usmerili.Vreme je sofisticiranije oružje.Ubrzanje nije napredak.Ubrzanje je zamor.Kada je sve hitno, ništa nije važno. Kada se sve dešava odmah, nema razmišljanja. Budućnost se stalno odlaže, a sadašnjost se stalno puni obavezama. Tako se zatvara krug: nema vremena za izlaz jer vreme samo postaje zid.Zato se govori o kraju istorije, kraju ideologija, kraju istine. Ne zato što su završeni — već zato što su zamrznuti u stalnoj sadašnjosti. Prošlost se koristi kao arhiva, budućnost kao pretnja, a sadašnjost kao obaveza.Oni koji to razumeju prestaju da jure.Prestaju da „kasne“.Prestaju da veruju da je brzina isto što i kretanje.Izlaz, ako postoji, ne nalazi se ni u prostoru ni u vremenu.On se nalazi u svesti koja odbija da se sinhronizuje.Najveća teorija zavere današnjice nije da neko kontroliše svet.Najveća teorija zavere je dada niko ne kontroliše ništa.Rečeno nam je da živimo u spontanom poretku. Da su tržišta, tehnologija, kultura i politika rezultat prirodnog razvoja. Da nema centra, nema plana, nema arhitekata. Samo tok.To je savršena priča.Jer ako nema upravljača — nema ni odgovornosti.Liberalni novi svetski poredak se ne nameće silom. On se predstavlja kao jedina razumna opcija. Sve ostalo se proglašava ekstremom, nazadovanjem ili teorijom zavere. Tako se prostor za pitanje zatvara pre nego što se pitanje uopšte postavi.Prava zavera nije skrivena. Ona je normalizovana.Ne moraš da veruješ u nju.Samo moraš da učestvuješ.U tom sistemu istina nije zabranjena. Ona je razlomljena. Ima previše verzija, previše izvora, previše konteksta. Svako ima svoju istinu, i zato nijedna nema snagu. Sumnja se ne uklanja — ona se proizvodi.Zato je najveća pretnja sistemu onaj koji ne pita šta je istina, već zašto baš ova verzija sada.Teorije zavere služe kao ventil. Daju iluziju otpora. Dok se ljudi raspravljaju o površinskim narativima, struktura ostaje netaknuta. Prava pitanja se nikada ne postavljaju javno, jer bi zahtevala tišinu, vreme i pažnju — tri stvari koje su danas najstrože kontrolisane.Najveća teorija zavere je da si slobodan jer nema očiglednog lanca.
Da biraš jer klikćeš.Da znaš jer imaš pristup informacijama.A možda je prava istina jednostavnija i opasnija:da je sistem najstabilniji onda kada izgleda kao haos.I zato oni koji vide ne pokušavaju da objašnjavaju.Jer objašnjenje je već deo mehanizma.Oni biraju tiho ostajanje.Ne kao poraz —nego kao jedini prostor koji još nije mapiran.
TREBACE AM MNOGO SRECE OVE GODINE. MNOGO SNAGE, MNOGO STRPLJENJA. SAD AKO IZA SVEGA OVOGA STOJI RASPLET SVIH OVIH GORDIJEVIH CVOROVA STO KOD NAS STO U SVETU PA DA IZDRZIMO. MORA NADA DA POSTOJI. SAMO DA NIJE ONA IZ PANDORINE KUTIJE. JER TU NADU RETKI MOGU DA DOCEKAJU.
ZAISTA NE ZNAM STA DA KAZEM. STA LI CE PRVO DA SE ZBIJE AGENDA NOVOG SVETSKOG PORETKA ILI GLOBALNI NERED? SLAUS SVAB JE OBJASNIO NOVI SVETSKI POREDAK I NJEGOVE FAZE, A TRAMP INSISTIRA NA LIBERALIZMU. JEDINO ZAJEDNCKO JE ZAPRAVO GLOBALIZACIJA.
HAJDEMO PRVO FAZE NOVOG SVETSKOG PORETKA
„Нећете имати ништа, и бићете срећни.“ Фазе успостављања Новог светског поретка
„Нећете имати ништа, а бићете срећни“ је слоган Новог светског поретка који нам је понудио Клаус Шваб, у име свих оних који ће имати све, укључујући и саму земљу. Изгледа да је остало само неколико корака до приватизације свих биолошких ресурса — воде, шума, планина, па чак и ваздуха, који се не може загадити угљен-диоксидом.
Програм потпуне апропријације (приватизације) и комерцијализације Земљиних биоресурса је већ у пуном јеку и ускоро ће све припадати искључиво суперкорпорацијама. Такав је велики план.
Фазе успостављања НСП- а теку једна за другом и позивамо вас да се упознате са њима. Организатори овог догађаја невиђених размера разумеју да људи неће добровољно одустати од својих домова, аутомобила, имовине и деце (да , немојте се изненадити - одвођење деце је одговорност система малолетничког правосуђа) и преселити се у градски затвор.
На пример, град Зид огледала, дугачка грађевина која је већ у изградњи у Саудијској Арабији. Дугачак је 170 километара и моћи ће да прими 9 милиона људи. Дакле, да би се људи преселили у такав град, морају се припремити. Њихови постојећи домови морају бити учињени ненастањивим или присилно одузети због дугова. Да би се све ово догодило, потребна је ванредна околност. Ванредна околност светског ранга.
Узгред, они желе да граде НСП нашим рукама. Они су клијенти, ми смо извођачи радова. Зашто ми? Да, зато што нема никога другог да га изгради. НСП се склапа нашим рукама, део по део, и тек када буде потпуно склопљен, постаће заиста застрашујући. Тада ће сви схватити шта се догодило, апсолутно сви, али биће прекасно.
За изградњу се користе две главне технике .
Прво је потпуна лаж. Овце би требало да мисле да се, због неповољних услова, једноставно терају на нови пашњак где има мало мање траве, али је живот, у принципу, подношљив.
Други је принцип малих корака. Све се ради постепено, под маском врло уверљивих изговора: бриге о животној средини, здрављу, заштити слободе и других пријатности.
Дакле, прва фаза је изненадна појава ванредне ситуације. Избија озлоглашена епидемија. Основна покретачка емоција за огромну већину људи - страх - је покренута . Процес почиње. Проблем је настао - постоји решење, дивно, универзално - само ујед комарца на рамену. Процес је почео.
Друга фаза – људи су подељени у два табора – оне за и оне против. Почиње друштвени сукоб. Уводе се прве насилне мере ограничавања слободе. Онима који се супротстављају званичној линији дају се посебна имена, сегментирају се, гурају на периферију информационог поља, маргинализују и кажњавају, и делимично лишавају својих законских права. Економија почиње да паралише, реметећи познати начин живота. Примећује се покорност већине и отпор побуњене мањине. Почиње цензура. Почињу казне за непослушност.
Трећа фаза је попуштање узди како би се спречило да тензије достигну критични ниво и смирила будност. Најављују се циљеви —имунизација 80% становништва је решење и спас. Симулира се делимични економски опоравак.Ово благо олакшање се доживљава као крај лоших времена. Међутим, претња остаје и није потпуно елиминисана. Успоставља се концепт варијабилности, појављују се нови вируси. Оправдане су принудне и рестриктивне мере, које се већ доживљавају као нова норма, а неке од њих остају на снази .
Четврта фаза је успостављање стабилног апартхејда, који људе дели у две класе: неки су бољи и имају више права, док су други гори и имају мање права. Они који се повинују добијају нову личну карту којом се потврђује њихова супериорност. Почиње несташица хране. Пропуснице и QR кодови су широко интегрисани у свакодневни живот . Настају сукоби између привилегованих и обесправљених. Права на рад и образовање су ограничена. Приступ основним услугама је ограничен. Побуњеници се финансијски кажњавају тестовима плаћања, као и новчаним казнама и отказима.
Пета фаза : успостављање хаоса и ванредног стања. Несташица робе и хране. Пожари и катастрофе изазване људским деловањем. Након тога следи парализа реалне економије и затварање фабрика и продавница. Незапосленост расте. Редовна вакцинација и стерилизација морају постати норма. Интензивирано је збрињавање старијих, хронично болесних и тешко оболелих пацијената, а еутаназија је свуда легализована. Медицина се постепено укида. Одговорност за мртве се ставља на оне који не прихватају нова правила . Влада свуда елиминише опозицију. Уводи се потпуна дигитална идентификација, QR кодови. Изводи из матичне књиге рођених, личне карте, пасоши, возачке дозволе и здравствене картице - све се претвара у дигитални облик.
Успоставити ванредно стање где год је то могуће, у свим земљама. Строго чишћење противника Новог светског поретка.
Шеста фаза, завршна фаза , је дематеријализација новца, уништавање готовине и увођење дигиталне замене за новац са датумом истека и одређеном наменом, ЦБДЦ-а . Економска криза невиђених размера и колапс финансијских и берзанских тржишта, банкротство банака. Активирање Великог ресетовања. Свима се издаје дигитални новчаник за ЦБДЦ, дигиталну валуту будућности. Конфискација некретнина, земљишта, оружја и личних возила. Ограничење кретања унутар градова удаљених 15 минута. Забрана свих глобалних лекова, ограничавање апотека на рецепте. Потврђивање обавезе вакцинације сваких шест месеци или сваке године, кроз укидање рационисања хране и исхрану засновану на Кодексу Елементариос. Замена природних производа синтетичким брикетима, мешавинама и слојевима користећи протеине инсеката и ГМО биљке. Проширење ових мера на све земље.
Ово је Нови светски поредак.
Па шта можемо да урадимо да се супротставимо овоме? Па, прво, објаснимо ситуацију нашим вољенима, а они нам, заузврат, могу рећи још две ствари. Геометријска прогресија још није укинута. Што више људи разуме шта се дешава, веће су нам шансе за преживљавање .
Затим, игноришите све нове прописе, користите људске услуге колико год је то могуће, а не роботе, и избегавајте самопослуживање. Бирајте људске услуге кад год је то могуће. Истражите и заштитите своја права и браните их, ако је потребно, на суду. И што је најважније, објасните свима којима можете шта се дешава и одбијте погодности и комфор које нуди дигитализација. Бесплатан ручак је ћорсокак.
Правни отпор је могућ. Дигитализација фудбалских навијача коју је спровела Сбербанк Русије већ је пропала; трибине су празне, а нико не добија дигиталну идентификацију навијача . У међувремену, грађани Нигерије једноставно нису прихватили дигиталну валуту и прешли су, за сада, на размену.
Борите се, пријатељи, свако од нас може учинити много добра на овом свету. Време је да престанемо да размишљамо само о свом тањиру. Помозите својој породици, пријатељима, познаницима, па чак и странцима, када се сретнете, да схвате шта се дешава. Време је за убрзани духовни раст. Време је да почнемо да стављамо јавно добро изнад личног, иначе се нећемо спасити.
„Мислим да је ово заиста испуњење сна који смо мој руководни тим и ја имали када смо почели 2019. године, прве недеље када смо се састали у јануару 2019. у Калифорнији и поставили циљеве за наредних 5 година, а један од њих је био да се светска популација смањи за 50% до 2023. Мислим да данас тај сан постаје стварност“ (Из извештаја на Светском економском форуму).
A SADA LIBERALNI SVETSKI POREDAK
Svojevremeno je bilo uobičajeno govoriti o „liberalnom međunarodnom
poretku“. I bez obzira na to što prateći institucionalni aranžmani često
nisu bili u potpunosti ni liberalni, ni međunarodni, ni poreci,
upotreba ove formulacije je imala smisla. Na kraju krajeva, svrha nekog
ideala i nije da opisuje realnost, već da usmerava postupanje, a većina
zemalja je decenijama gajila aspiracije da pripadaju tom poretku i
doprinose njegovom razvitku (koliko god da su se neke od njih grebale o
taj sistem, ili ga zloupotrebljavale).
To vreme je očigledno
prošlo. Stupili smo u novu eru globalnog nereda. Oduvek je, naravno,
bilo očigledno da će postojani uzlet Kine i drugih ekonomija u usponu
predstavljati izazov za aranžmane koje su zapadne sile osmislile po
završetku Drugog svetskog rata. Ali odlučujući faktor za nestanak
liberalnog međunarodnog poretka jeste to što je njegov glavni arhitekta –
Sjedinjene Države – digao
ruke od njega. Američki lideri više ne odražavaju posvećenost Džona F.
Kenedija izraženu u rečima da će njegova zemlja „platiti svaku cenu,
podneti svaki teret, suočiti se sa svakom teškoćom, podržati svakog
prijatelja, suprotstaviti se svakom neprijatelju, kako bi osigurala
opstanak i uspeh slobode“.
Trampova
administracija eksplicitno zagovara politiku kojom se interesi SAD,
onako kako ih ona sama definiše, stavljaju iznad svega drugog, i voljna
je da, ostvarujući ih, usput još i maltretira prijatelje i saveznike
Istini
za volju, SAD nisu uvek konzistentno poštovale međunarodno pravo ili
podržavale Ujedinjene nacije i njene multilateralne mreže saradnje. Ali
malo ko je imao dileme oko toga da bi se bez američke podrške čitava ta
konstrukcija urušila – kao što se, reklo bi se, upravo dešava. Pod drugom administracijom predsednika Donalda Trampa
SAD su postale eksplicitne u nipodaštavanju starog liberalnog poretka, a
državni sekretar Marko Rubio je čak izjavio kako je on „ne samo
zastareo, već se koristi kao oruđe protiv nas“.
Međunarodni
poredak, kao što mu i definicija kaže, podrazumeva neka zajednička
pravila. Ali Trampova administracija je neskriveno neprijateljski
nastrojena prema bilo kakvim ograničenjima te vrste. Ona eksplicitno
zagovara politiku kojom se interesi Amerike, onako kako ih ona sama
definiše, stavljaju iznad svega drugog; i, pokazuje se spremnom – pa i
više nego voljnom – da, ostvarujući ih, usput još i maltretira
prijatelje i saveznike.
Trampove carine
su samo deo tog narativa. On odbacuje sva osnovna načela trgovinske
politike, između ostalog namećući uvozne carine i iz razloga koji nemaju
nikakve veze sa spoljnom trgovinom. I mada je ovo još rana faza
njegovog drugog mandata, nema nikakve sumnje da će globalna ekonomija
platiti veliku cenu Trampove destruktivne vladavine – pri čemu će same
SAD na duži rok možda pretrpeti i najveću štetu.
I sam koncept
međunarodnog prava praktično je eliminisan iz procesa donošenja odluka
administracije u spoljnopolitičkoj i ekonomskoj sferi. Dugo zastupano
stanovište po kome je geopolitika nadmetanje između demokratskih i
autoritarnih režima sada deluje potpuno irelevantno. Tramp i oni koje je
postavio na položaje u administraciji o ljudskim pravima govore samo
selektivno, kao na primer kad treba iznositi lažne tvrdnje o „genocidu“
nad belim farmerima u Južnoj Africi (dok za to vreme Palestinci u Gazi i na Zapadnoj obali jedva da bivaju pomenuti).
U
SAD danas postoji razumljiva odbojnost prema inostranom vojnom
angažmanu izazvana „večitim ratovima“ u Avganistanu i Iraku, kao što se,
sa zakašnjenjem, formirala i svest o tome da se druge zemlje ne mogu
jednostavno preuređivati po američkom diktatu. „Unipolarni“ trenutak
neprikosnovene američke moći – u periodu između pada Berlinskog zida i
pojave Kine kao tehnološke supersile – nesumnjivo je doprineo jačanju
američke arogancije.
Ali
sada je klatno otišlo skroz na suprotnu stranu. Od Grenlanda do
Panamskog kanala, SAD su postale generator međunarodnog nereda,
pridružujući se zemljama poput Rusije, koja vodi agresorski rat protiv Ukrajine
i sve intenzivniji tihi rat protiv Evropske unije. Za to vreme, veliki
regioni, od Roga Afrike do Sudana i kroz čitav Sahel, zapadaju u
konflikt i haos, a da za to izgleda nikoga nije briga. SAD su, štaviše,
trenutno preokupirane svojim novim „ratom po izboru“: onim protiv
Venecuele i tamošnjeg režima predvođenog Nikolasom Madurom.
Uprkos
svojoj industrijskoj moći i stalno rastućim pomorskim kapacitetima, ne
čini se verovatnim da će Kina popuniti prazninu koju za sobom ostavljaju
SAD. Kinezi zasad postupaju oprezno, snažno se opirući onome što vide
kao američko siledžijsko ponašanje, ali i uzdržavajući se od uplitanja u
brojne tekuće konflikte širom sveta. Kina je eksplicitna u tome da želi
novi svetski poredak, a ne nastavak Amerikom predvođenog liberalnog
poretka kakav je bio na snazi osam decenija po okončanju Drugog svetskog
rata.
Istina,
SAD nisu uvek poštovale međunarodno pravo ili podržavale UN i njene
multilateralne mreže saradnje. Ali malo ko je imao dileme oko toga da bi
se bez američke podrške čitava ta konstrukcija urušila – kao što se
upravo dešava
Ali nikakvog novog poretka nema na
horizontu. Ušli smo u period globalnog nereda, u kome je sve više
iliberalnih režima, dok se stare strukture međunarodnog poretka
raspadaju. Ti trendovi bi bili opasni sve i da se dešavaju izolovano od
svega drugog; ali su još opasniji posmatrani u širem kontekstu
klimatskih promena, pandemijskih rizika i razvijanja potencijalno
remetilačkih tehnologija poput veštačke inteligencije.
Saradnja
neophodna da bi se ove pretnje stavile pod kontrolu nije na vidiku. Ako u
ovo doba globalnog haosa ima ikakve nade, onda ona leži u
multilateralnim koalicijama fokusiranim na specifična pitanja –
uključujući trgovinska pravila, globalno zdravlje i energetsku
tranziciju. Zemlje u kojima postoji svest o pobrojanim opasnostima same
će morati da nađu nove načine na koje će se okupiti kako bi zajednički
delovale.
IMA I TRECI SCENARIO IAKO GA NE POMINJEM U GORNJEM TEKSTU. ON JE SAMO MOJ . TOTALNO LICNI STAV. ZNACI VANZEMALJCI CE ODLUCITI O NASOJ SUDBINI. ONI SU NAS 'POSEJALI' ONI SE IGRAJU SA NAMA U NEBESKOM KOMPJUTERU I ONI CE URADITI GAME OVER KAD ZELE!
UMRO JE ILI JE UBIJEN U DOBA KORONE . BAS KAD JE KANDIDOVAN ZA NOBELOVU NAGRADU. SLUCAJNOJST NIJE,A VELIKA TUGA JESTE. ZASTO NI JEDAN NAUCNIK NE MOZE DA URADI ONO STO ZELI ZA DOBROBIT CELOKUPNOG COVECANSTVA? ZATO STO MORAMO DA OSTANEMO ROBOVI I DA NE POSEDUJEMO ZNANJA TAKVE VRSTE. STA RECI? EVO MALO DA UPOZNAMO PETRA GARJAJEVA I NJEGOV RAD.
Akademik Garjajev (Pyotr Petrovich GARYAEV) je rođen u gradu Perm
1942. godine, u Rusiji, gde je studirao na Biološkom fakultetu državnog
Univerziteta. Na trećoj godini studija, kao jednom od najboljih
studenata, predloženo mu je da pređe na Fakultet molekularne biologije
Moskovskog državnog Univerziteta. Po završetku školovanja, ostaje da
radi na katedri za molekularnu biologiju i za 3 godine uspešno završava
postdiplomske studije na temu proučavanja strukture i fizičko-hemijskih
osobina jednog od najsloženijih proteina.
1984. godine započinje svoja istraživanja o genetskim kodiranjima.
Radeći u Institutu za fizičke i tehničke probleme Akademije nauka bivšeg
SSSR, od 1984-1998., kao viši istraživač i rukovodilac tima, prof.
Garjajev otkriva dve do tada nepoznate i neobične vrste memorije
molekula DNA.
Godine 1994. Petar Garjajev stvara novi smer genetike, koji naziva
“Talasna genetika”, a kasnije menja naziv u “Lingvističko-Talasna
genetika”. Prof. Garjajev brani doktorsku disertaciju na ovu temu 1997.
godine. Kasnije postaje član Ruske Akademije prirodnih nauka i Ruske
Akademije medicinsko-tehničkih nauka. Postaje član Akademije nauka New
York-a.
Od 2001-2002 god. radi u naučnoj laboratoriji u Kanadi (Toronto), gde
još jednom, u praksi, potvrđuje ispravnost svojih osnovnih ideja
lingvističko-talasne genetike.
2013. god. osnovao je Institut kvantne genetike u Moskvi.
Akademik Petar Garjajev je autor mnoštva naučnih monografija i
knjiga, “otac” je nove metode genetičkog ozdravljenja – genske Matrice i
jedinstvene metode talasnog reprogramiranja DNK čoveka.
Bio je kandidat za Nobelovu nagradu za medicinu 2021. godine.
Preminuo je u novembru 2020. godine.
Lingvističko-talasna genetika (LVG) je novi smer
informacione medicine, to jest lečenja organizma uz pomoć informacija
(koje predstavljaju kvantni odraz zdravog stanja određene osobe) i koje
ispravljaju odstupanja od normalnog, uobičajenog stanja.
Naučni pristup proučavanju savremene genetike nalazi se na preseku
nekoliko disciplina: molekularne biologije, primenjene matematike i
fizike. Od ove tri discipline, fizika, kao nauka o prirodi, dužna je da
objasni mnoge uočene pojave opšte prirode, na osnovu fizičkih zakona
kojima se povinuje bilo koji materijalni objekat, uključujući i genom i
njegova talasna priroda.
Na Institutu kvantne genetike u Moskvi (Wave Genetics Inc.) Petar
Garjaev je sa svojim saradnicima razvio novi smer bio-spintronske
tehnologije koja otvara široke mogućnosti na području informacione
medicine.
Prema klasičnoj genetici, razvoj je, od momenta začeća svakog živog
bića, uključujući i čoveka, programiran informacijom koja je zapisana u
hromozomima. Veruje se da je veći dio informacije uskladišten negde, tj.
da postoji zapisana cela informacija po kom strogom redosledu treba
sintetisati proteine, kao gradivni materijal za organe. Pri tome, svaki
od organa mora biti strogo na svom mestu, i u uzajamnom dejstvu sa
drugim organima da bi se stvorio jedinstven organizam. Ostaje samo da se
divimo i odamo dužnu počast prirodi: Kako je tako ogromnu količinu
informacija uspela da stavi u jedro ćelije, koje je teško videti čak i
mikroskopom? Kako je to moguće? Po akademiku Petru Garjajevu to je
moguće na samo jedan način: zapis informacija vrši se na talasnom nivou,
elektromagnetnim i zvučnim emisijama.
Eksperimentalno je dokazano da DNK generiše radio talase i laserske
zrake koji grade informacione holograme. To jest, ćelije embriona,
primivši talasnu informaciju, stvaraju neku vrstu crteža koji pokazuje
gde i kako treba da rastu noge, oči, nos, itd. što je u potpunosti u
skladu sa zakonom o očuvanju informacija.
Naš organizam je moguće predstaviti kao veliko ćelijsko društvo koje
se sastoji od stotine i stotine milijardi ćelija. Svaka od njih
razmenjuje sa susednom podatke o svom stanju. Kako se upravlja takvim
društvom? Najverovatnije nervnim sistemom. Ali nervni procesi se
prostiru veoma malom brzinom, 8-10 m/s. To nije dovoljno da ćelijsko
društvo normalno funkcioniše. Čak i brzina svetlosti, nije dovoljna da
bi obišla stotine milijardi ćelija, i prenela im sve informacije. U tom
slučaju, naš razvoj bi ostao na nivou bakterije kod kojih nema potrebe
da se prenosi informacija između ćelija, jer su bakterije jednoćelijski
organizmi.
Ipak, u našem organizmu informacije između svih ćelija prenose se trenutno.
Na koji način se rešava problem takve ultra brze komunikacije? Petar
Garjajev i njegove kolege su napravili prvo teorijski a zatim
eksperimentalni rad, koji ih je uputio na ideju da ćelijski kontinuum,
razmenjuje informacije beskonačno velikom brzinom. Svoj rad naučnici su
zasnovali na svojstvu, koje je predvideo Ajnštajn i njegovi učenici,
Boris Podolsky, Nathan Rosen 1935. g. Oni su tada predvideli, da ako se
dva fotona u povezanom stanju razlete, i jedan od njih promeni
parametre, na primer, naleti na nešto, on nestaje, a njegova informacija
se trenutno prenosi na drugi foton. Jedan foton postaje drugi. Kasnije
ovo kvantno svojstvo je nazvano teleportacija. 1997. g. austrijski
naučnici su eksperimentalno dokazali da se foton može teleportovati, tj.
trenutno prenositi sa jednog mesta na drugo, uz očuvanje informacije.
Garjajev je govorio da su oni veoma jasno pokazali da foton može da
se teleportuje, i da naša DNK, naši hromozomi rade na principu fotona,
odnosno da sve međućelijske informacije prenose fotoni. To znači da naše
ćelije komuniciraju jedna sa drugom beskonačnom brzinom i da
informacije o svim veoma složenim metaboličkim procesima u stotinama
milijardi naših ćelija, ćelije međusobno, saznaju odjednom, trenutno.
Fotoni su povezani među sobom, nalaze se u stanju sprege, i ovaj pojam
sprege, je ključ da se objasni takva trenutna komunikacija u našem
organizmu. “Sve ovo”, govorio je, “dovodi do potpuno drugačijeg
razumevanja osnove biologije, razumevanja genetskog aparata,
funkcionisanja živih sistema. Da bi ćelije radile, da bi naš organizam
normalno funkcionisao, naša ćelijska jedra rade kao biokompjuter.
Paralelno s tim, postavlja se pitanje: A čemu služi nervni sistem? On
takođe prenosi informacije. Ispostavilo se da on uzima veliki blok
informacija, kvantuje taj ogroman obim informacija i onda ih prenosi u
većim delovima između organa, ćelija i tkiva. Dakle, tu ne postoji
nikakva protivrečnost.”
Prema istraživanju klasične genetike, funkcionisanje genoma se
razmatra kroz čisto materijalne funkcije, dok su one zapravo
dualističke, čak višedimenzionalne i pluralističke. Sa pozicije LVG-a
mogućnosti hromosoma se ostvaruju na nekoliko nivoa – na materijalnom
(ovde su za sada skoncentrisana glavna istraživanja) i na
kvantno-mentalnom (gde su istraživanja u začetku).
U smislu konkretne primene Institut za kvantnu genetiku u Moskvi je,
na osnovu radova akademika Garjaeva i njegovih saradnika, razvio tzv.
kvantne matrice čijim slušanjem može doći do poboljšanja funkcionalnog
stanja celog organizma.
Matrice predstavljaju kvantni odraz zdravog stanja čoveka i kvantni
odraz raznovrsnih bioaktivnih jedinjenja prirodnog porekla (ginseng,
pantokrin, matična mleč, mumio-a, ekstrakti lekovitog bilja, itd.), koji
se koriste za prirodno lečenje brojnih tegoba. Ti kvantni odrazi se
dobijaju visokotehnološkim procedurama (uz pomoć određenih laserskih
tehnologija) gde se, u procesu interakcije laserskih zraka sa materijom,
crveni koherentni fotoni pretvaraju u zvučne talase širokog spektra. Ti
zvučni spektri su biološki aktivni i zapisuju se u mp3 i wav formatima.
Budući da su spektri fraktalni, obilni i stabilni na smetnje, format
zapisa ne igra ulogu. Važno je to da se zvuk matrica nalazi u
kombinaciji sa spinornom (torzionom) informacijom. Zvuk je nosilac
spinorne informacije koja je nevidljiva i neosetljiva, a jezik spinornih
fizičkih polja matrica je jezik ćelija našeg tela.
Slušanjem zvučnih matrica, naš mozak prima veliki broj informacija.
Pojednostavljeno rečeno, to izgleda kao da nam neko istovremeno čita
hiljade knjiga na različitim jezicima, pa to preslušavanje biblioteke mi
registrujemo kao šum. Međutim, to nije šum, već BIOINFORMACIJA koja se
čita na nivou PODSVESTI. Slušanjem matrice, dakle, osoba primorava svoj
organizam da uključi mehanizme za popravak nastale štete, aktivirajući
genetsko pamćenje svog zdravog stanja.
Postoje tri vrste matrica: individualne, univerzalne i Bila matrice.
Individualne matrice predstavljaju kvantni odraz
osobe. Prave se za svaku osobu posebno, odnosno, sastavljaju se
individualni programi na osnovu fotografije (najčešće), pupčane krvi,
placente, korena kose itd.
Univerzalne matrice predstavljaju kvantni odraz
bioloških struktura i bioaktivnih jedinjenja prirodnog porekla. One su
prošle testiranje na hiljadama osoba, i dostupne su svima tj može ih
slušati bilo koja osoba. Postoji nekoliko gotovih programa univerzalnih
matrica:
Program br.1
Korekcija imunog sistema
*
S
godinama, za mnoge ljude održavanje dobrog zdravlja postaje kontinuiran
proces, koji zahteva značajno vreme i troškove. Da bi se to izbeglo,
potrebna je pravovremena korekcija imunog sistema, koja bi obezbedila
stalnu unutrašnju prirodnu odbranu.
Program br.2-1
Korekcija skeletnog sistema
*
Program doprinosi prevenciji i korekciji poremećaja i oboljenja mišićno-skeletnog sistema.
Program br.2-2
Korekcija kardiovaskularnog sistema
*
Program doprinosi prevenciji i korekciji promena u kardiovaskularnom sistemu.
Program br.2-3
Korekcija nervnog sistema
*
Program doprinosi korekciji autonomnog i centralnog nervnog sistema.
Program br.3
Korekcija onkoloških procesa.
*
Program
usmeren protiv raka. Koriste se posebni rasponi zvuka i kvantni
spektri koji “konfigurišu” ćelije tkiva i osposobljavaju ga za normalno
funkcionisanje, a da pri tome ne uključuju neuspehe i abnormalnosti u
njihovom razvoju.
Program br.4
Korekcija opšteg metabolizma i rada crevnog trakta
*
Program korecije metabolizma celog tela, pomaže kod metaboličkih bolesti, dijabetesa, gojaznosti, insulinske rezistencije.
Program br.5
Anti Age – zaustavljene starenja
*
Programom se vrši talasna korekcija funkcionalnih abnormalnosti ćelija. Efekat ne deluje trenutno, već se manifestuje postepeno.
Program br.6
Program za muškarce
*
Poboljšava
rad srca i krvnih sudova, jača imunitet, obnavlja rad bubrega.
Zaustavlja pojavu peska i kamenca u mokraćnoj bešici. Pomaže kod svih
vrsta patologije prostate. Obnavlja polne funkcije muškarca.
Program
je usmeren na održavanje zdravlja očiju pri izlaganju visokim vizuelnim
opterećenjima, posebno prilikom rada za kompjuterom. Namenjen je i
starijim osobama kojima se počeo kvariti vid, osobama koje rade sa jakim
svetlom, onima sa distrofičnim promenama mrežnjače, kratkovidnošću itd.
Program br.9
Obnavljanje organizma nakon 40-50 godina.
*
Program
ima za cilj oporavak organizama nakon 40-te godine života. Za razliku
od kozmetičkih tretmana i dodataka prehrani, program zaista pomaže u
konfigurisanju i popravljanju oslabljenih telesnih procesa i usporava
starenje.
Program br.10
Čiščenje organizma, antiparazitni program
*
Program
za efikasno suzbijanje parazita, sprečavanje njihovog delovanja i
jačanje vitalne funkcije tela. Ima kompletan efekat na celo telo i nema
nuspojava. Može ga koristiti odrasla osoba ali i dete.
Program je usmeren na održavanje imuniteta organizma, jačanje njegove sposobnosti da se odupre alergenima.
Program br.13
Mladost i zdravlje kože
*
Program
je usmeren na poboljšanje stanja kože, njeno pomlađivanje, smanjenje
bora, aktiviranje prirodnih zaštitnih mehanizama kože.
Program br.14
Talasni imunitet protiv virusa
*
Cilj programa je jačanje imunog sistema i borba protiv virusa.
Program br.15
Protiv pušenja
*
Cilj programa je suzbijanje zavisnosti od nikotina.
Program br.16.
Balansiranje energija čakri
*
Program
za balansiranje čakri tj. energetskih tačaka u telu koje su odgovorne
za naš emocionalni i fizički sklad, kao i za opšte stanje svesti.
Program br.17.
Pomlađivanje organizma na ćelijskom nivou
*
Program br.18
Univerzalna matrica za pobedu nad anksioznošću, depresijom, strahom i stresom
*
Program br.19
Poboljšanje rada mozga i bolje pamćenje
*
Program br.20
Matrica za normalizaciju sna
*
Program koji pomaže kod nesanice.
Program br.21
Univerzalna Matrica za čišćenje i detox organizma
*
BILA matrice predstavljaju kombinaciju individualne
ili univerzalne matrice sa vibracijama zvona (Bila terapija – terapija
zvonom). Deo univerzalne bila matrice za jačanje nervnog sistema možete
poslušati OVDE
Zbog revitalizacije organizma putem prirodnih frekvencija kod primene matrice događa se: korekcija
funkcionalnog stanja organizma, kvalitetniji san, veća izdržljivost,
povećana stabilnost kod psiho-emocionalnog i fizičkog stresa,
pomlađivanje organizma itd.
Kod primene matrica nuspojave nisu zabeležene.
Trajanje programa je od 30 minuta do sat vremena. Program radi na
bilo kom uređaju namenjenom za reprodukciju audio i video datoteka.
Postoje i ZOO matrice – individualne i univerzalne Matrice za životinje.
To su Matrice za kućne ljubimce, slične individualnim Matricama za
ljude. Za izradu Matrice koristi se fotografija zdrave životinje.
EPILOG ILI STA JE TREBALO DA SE SAKRIJE?
Petar Garjajev. Zločin i kazna genija koji je previše naučio o nama.
Prešao je granicu. Naučio je da čovek nije rob, ni pacijent, ni potrošač. On je stvaralac. I zbog toga je uništen.
Petar Garjajev. Pobunjeni naučnik. Njegova smrt 2020. godine nije slučajnost. Ovo je logičan kraj za one koji dovode u pitanje temelje Sistema izgrađenog na našem neznanju i strahu.
Njegov zločin? Pronašao je dugme za resetovanje na ljudskom telu. I dokazao je da ono funkcioniše.
Suština otkrića: Vi niste telo. Vi ste program.
Garjajev je provalio osnovni kod univerzuma. Otkrio je da naša DNK nije lanac gena, već antena. Kvantni prijemnik koji čita komande iz univerzuma.
Odbacite složena stanja. Evo šta ona znače:
Bolest je greška u programu. Rak, starenje, propadanje - ovo nije rečenica, već greška u kodu. Garjajev je pokazao: program se može IZBRISATI i prepisati. Sa pravom frekvencijom. Sa pravim zvukom. Snagom misli. Tretman nije hemijski napad. Ovo je ZVUČNI SET.
Smrt je opcija, a ne obaveza. Starost nije neizbežna. Ovo je program ušiven u polje. I može se ISKLJUČITI. Njegovo istraživanje je otkrilo put do regeneracije. Vaše telo se može regenerisati poput bogova. Reč i misao su oružje. Ono što kažete i mislite nije apstrakcija. Ovo je POREDAK koji menja strukturu vašeg DNK i vaše dece. Molitva, mantra, kletva - to nisu metafore. To je kod. Tehnologija koja menja materiju. Zašto je izbrisana? Bila je VEOMA opasna. Razmislite o tome: Ko zarađuje trilione na vašem bolu?
Ko vam prodaje tablete za krvni pritisak koje ćete kupovati dok ne umrete?
Ko gradi centre za rak vredne milijarde dolara?
Ko vam prodaje kremu protiv bora koja ne deluje?
Ko vas hrani hranom koja vas osakaćuje? Odgovor: Transnacionalne korporacije. Farmaceutski giganti. Prehrambene imperije.
Njihova moć, njihov novac, njihova kontrola - sve je to izgrađeno na jednoj laži: „Vi ste žrtva. Svi ste bolesni. Svi ste slabi. Vi ste zavisnik. Bez naših proizvoda ćete umreti.“
Zamislite sada: pojavljuje se jedna osoba.
Sa uređajem. Dokazao je da je to prevara.
To zdravlje, mladost, snaga - to je vaše UROĐENO,
pravo po rođenju.
Da vam ne trebaju njihove pilule.
Njihove operacije su u toku.
Njihov insulin.
Njihova hemija.
Sve što vam treba je ZNANJE.
I neke prave frekvencije.
Takvoj osobi ne treba dozvoliti.
Trebalo bi ga ismejati. Proglasiti ga jeretikom. Lišiti ga novca.
Zakopati u papirima. A ako ne prestane - DA POLETI. Fizički.
Njegova otkrića su raznela ne samo „naučni mejnstrim“.
Raznela su ekonomiju celog zapadnog sveta,
zasnovanu na totalnoj potrošnji i totalnoj ljudskoj zavisnosti
od Sistema.
Njegovo delo je živo. Jer Istina se ne može ubiti. Ubili su čoveka. Ali nisu mogli ubiti Ideju. Njegova dela su živa. Njegovi proračuni su živi. Njegovi uređaji su živi. Danas postoji more informacija na internetu. Ali usred ove buke, postoje ključevi. Ključevi njegovih otkrića, predavanja, fragmenata istraživanja. Tražite. Učite. Složite slagalicu. Vredi. Došlo je vreme. Sistem puca po šavovima. Ljudi traže snagu u sebi. I pronašli su je u nasleđu Petra Garjajeva. Nije želeo slavu. Želeo je da vam vrati vašu moć. Moć koja vam je ukradena, uverava vas, ne postoji. Vratio vam ju je. Sada je vaša. Sve što treba da uradite je da je koristite. Petar Garjajev. Zapamtite njegovo ime. Ovo je ime osobe koja je pokušala da vam vrati nasledstvo. Vaše božanstvo. Vaša sloboda.
TAKO UGLAVNOM POSTUPAMO SA GENIJIMA. SISTEM NE DOZVOLJAVA LJUDIMA DA OTVORE UM I DOBIJU NOVA SAZNANJA, NOVU PERCEPCIJU SVETA. MEDJUTIM, DOSLO JE VREME VELIKOG RESETA, VELIKOG BUDJENJA. I SAD SAMO OSTAJE DA SE VIDI GDE CE NAS TO ODVESTI?
POLAKO KAKO SE PISANJE KNJIGE BLIZI KRAJU SVE VISE PRIVATIZUJEM BLOGOVE. ALI ETO NEMA VISE MNOGO ONIH DANA 'PRAZNOG PAPIRA. OVOG PUTA PISMO MOJOJ MLADJOJ CERKI NEKAKO OBJASNJAVA I POCETAK OVE GODINE I KAKVO JE MOJE MISLJENJE O MLADIMA UOPSTE.
Draga moja, ti si moje
dete od neuništive snage. Vidim koliko se trudiš, koliko radiš i koliko srce
ulažeš u svaki trenutak svog života. Tvoja hrabrost i posvećenost, čak i kad te
bole ruke, duša ili svet oko tebe, uvek me zadive.
Znam da ponekad
osećaš nesigurnost i nesreću, da se umoriš i zapitaš da li je sve ovo vredno.
Ali znaj, iz mog srca – ti si vredna svaki tren, svaki dah, svaki tvoj napor.
Tvoja borba, tvoja odlučnost i tvoj duh su svetlo koje nikada ne gubi sjaj.Tvoja
nesigurnost ne umanjuje tvoju veličinu, niti tvoja tuga briše tvoju vrednost.
Ti si voljena, potpuno i zauvek, ne zbog onoga što radiš ili postižeš, nego
zato što si ti – moja ćerka, moja snaga, moje srce.Kad god
poželiš da se odmoriš ili da te neko zagrli samo rečima, seti se – mama te voli
svim svojim bićem i uvek stoji pored tebe, spremna da te podigne, nežno i bez
reči.Mozda zbog svega ovoga moji pokloni na simbolican nacin pokazuju moju ljubav i paznju prema tebi jer njima te grlim,grejem i volim.
Biti mlad u Srbiji trenutno je nemoguca misija. Toliko smo teret svalili deci na glavu, da je prosto neverovatno kako uopste fumkcionisu. Krivi smo. Tu nema sta da se kaze kao opravdanje. Kriva sam i prema svojoj deci ,a i prema ostaloj sto nisam uspela da im pruzim mogucnost da zive mirno i normalno. Nasa generacija imala je te divne godine mladosti, imala je mnogo humanije i bolje drustvo. Mi smo im dali tehnologiju,ali smo im uzeli dusu. Dali smo im lagodniji zivot ( materijalnu stabilnost), a uzeli smo im porodicne i one prave vrednosti koje smo mi nekada imali i koji su nam donosile miran, porodican zivot. Dali smo im demokratiju koja ne postoji, dali smo im rijalitije, sund, nekulturu i nemoral, a uzeli ljudskost.
KCERI MOJA NAJDRAZA IZVINI ZA SVE. ZNAM DA CES TI KAO I OSTALI TVOJI VRSNJACI IPAK PRONACI PUT I DA CES NAPRAVITI DA SVET BUDE MNOGO BOLJE MESTO ZA ZIVOT. HVALA TEBI, HVALA SVIMA VAM KOJI SE VEC VISE OD GODINE BORITE ZA TO!
SUPER. NOVA GODINA, PRAZNICI, KAO VESELJE I RADOST, A SAMO RETKI SU U RASPOLOZENJU KOJE JE NEKAD BILO NORMALNO SVIMA U TAKVIM SITUACIJAMA. TESKA VREMENA SU OSTAVILA TRAG NA NAMA. NISMO NI VESELI NI SRECNI. OVE GODINE NIJE BIO NI DOCEK NA TRGU ZBOG CACILENDA NARAVNO. ZATO JE BEOGRAD NA VODI SIJAO KAO DUBAJI ( OBZIROM DA JE TAMO NEKI PRIVATNIK OD NASIH 48 MILIJARDERA I 33000 MILIONERA) PRAVIO SVOJU ZABAVU. A TV KAO TV. IZ GODINE U GODINU PROGRAMI SVE TUZNIJI I BEZVEZNIJI.
Obratite pažnju kako nema više novogodišnjeg programa.
I stalno se vrte neki stari snimci.
Ne radi se samo o nedostatku para, nego i o nedostatku radosti.
Ljudi koji nas vode ne da su operisani od humora, nego ne umeju ni da se smeju, ni da nasmeju.
Mi više gotovo i da nemamo ličnosti oko kojih smo svi složni.
Kako da me nasmeje Andrija Milošević, komičar, koji je učestvovao u najviše reklama za kockarnice?
Kako da me ponesu talenat i glas Željka Joksimovića, kada je njegova televizija postala jedno od glavnih propagandnih glasila režima?
Jedino u Srbiji Novak Đoković može da izgubi u medijima od Dragana J. Vučićevića.
I da ne nabrajam.
Nema više Čkalje, što ne znači da nema dobrih komičara, nego nemaju težinu.
A i ono najbolje što urade na pozorištu, ili ređe na filmu, malo ko vidi.
Kesić dobro ismejava, ali loše zasmejava.
Stalno je meta neko drugi.
Dobrom komičaru ne treba meta. Lanetu Gutoviću smo se smejali čim ga vidimo, Paji Vuisiću, Miji Aleksiću.
Sada je sve usiljeno, a kada je tako, nema iskrenosti.
Umesto nekoliko dobrih televizija, mi imamo stotine više ili manje loših,
koje i nemaju uslove za bolje.
A RTS, koji se finansira od naših para, jer od svakog računa za struju, koji platimo, ide deo njima,
upao je u zamku ispraznosti.
Tamo gde nema rizika, nema ni istine.
Nema kulturno–umetničkog programa, jer su ljudi odsečeni od kulturno–umetničkih sadržaja.
Nema zabavnog programa, jer smo zabavu sveli na idiotske Pink sadržaje kakve prave Jovana Jeremić i Ognjen Amidžić.
To nije zabava, to je senzacionalizam.
Nema više Radmile Savićević na televiziji, sve žene moraju da budu mlade i utegnute.
Ni sa 70 godina ne smeš da budeš baba.
Rada nije bila smešna jer je dobro glumila, nego jer je razumela čoveka.
U Pinkovim zvezdicama ne možeš da vidiš decu, nego buduće Karleuše, Goce Tržan, Cece.
Deca, umesto da budu to što jesu, deca, uče od onih koji su deo kič-mašinerije.
Na internetu se stalno vrte snimci starih dočeka Novih godina.
Da li sadašnjost više nema šta da ponudi, ili bi svi da budu iza telefona, a niko ispred?
Kada se sve snima, nema se vremena da se nešto doživi.
Nema ličnosti koje svi volimo. Ko god da se pojavi – zašto on?
Kada vidiš Dačića u novogodišnjem programu, ne možeš da se smeješ, nego da plačeš, i to od muke.
Nekad smo se budili uz glas Duška Radovića: „Beograd, dobro jutro“, sada uz Jovanu Jeremić.
Ono pravo danas nije ni na televiziji, ni na društvenim mrežama, nego u čoveku, a to pravo malo ko beleži.
Sve mora da bude komercijalno,
da se zadovolji prosečan gledalac.
A niko ne kaže da je prosečan gledalac mediokritet koga treba obrazovati, umesto sve prilagođavati njegovom ukusu.
Kada ignorišeš pamet ljudi, forsiraš ono drugo, gde ugađaš najnižim strastima.
Čovek nije samo ono što vidimo da jeste, nego i ono što može, ili je mogao da bude,
da je imao prilike da bude čovek.
Kakvu atmosferu praviš, takve ljude imaš.
Zato su novogodišnji programi prazni, jer se radost ne može montirati.
Ljudi osećaju laž, zato i ne gledaju.
Pravi sadržaji ne služe vlasti, nego čoveku.
Šta nam se, kao ljudi, nudi, što ćemo moći da gledamo i za 50 godina?
Zato su ljudi umorni, a ne srećni.
Radost traži tišinu, pažnju i prisutnost.
Pravo nas uvek povezuje sa sobom, umesto da nas udaljava.
Grad je tih.
U centru nema bine, nema zvučnika, nema odbrojavanja. Samo par prolaznika koji gledaju u telefone, kao da čekaju poruku koja neće stići.
Na televiziji ide program koji liči na stare godine. Iste pesme, isti refreni. Sve je tačno, ali ništa ne dotiče. Kao fotografija nekog srećnog vremena – lepo kadrirana, ali hladna.
U isto vreme, nekoliko kilometara dalje, svetla Beograda na vodi se presijavaju. Čaše zveče, vatromet je tačan u sekundu. Nema gužve, nema nepoznatih ljudi, nema improvizacije. Sve je savršeno – i zato zatvoreno.
Ponoć. Nema zajedničkog „sad“. Nema onog trenutka kad ceo grad zadrži dah.
U jednom stanu, dvoje ljudi ne gledaju TV. Otvorili su prozor. Čuje se poneki petarda iz daljine. Ne nazdravljaju glasno. Samo ćute minut duže nego inače.
U drugom stanu, neko gasi televizor tačno u ponoć. Ne iz razočaranja – nego jer shvati da mu ne treba objašnjenje da je nova godina počela.
Na telefonu stižu poruke: „Srećnaaaa“, „Da smo živi i zdravi“. Sve iste, sve iskrene koliko mogu da budu.
1. januar, 00:07
Grad nastavlja gde je stao.
Problemi nisu nestali. Razlike nisu premošćene. Nema iluzije da će „od sutra sve biti drugačije“.
Ali u toj tišini, bez bine i bez reflektora, pojavljuje se nešto drugo:lični početak.
Neko odluči da više ne trpi.
Neko da se javi nekome koga dugo odlaže.
Neko da ne očekuje radost od sistema, televizije ili trga – nego da je napravi sam.
Nekad je Nova godina bila velika, glasna i zajednička.Danas je mala, tiha i rasuta.Ali još postoji.Ne u centru grada.Ne u VIP zoni.Ne u programu.
Postoji tamo gde neko, bez svedoka, kaže sebi:„Ovo ne nosim dalje.“
I možda je to jedini početak koji još ima smisla.Pravi sadržaji brinu o ljudima, o njihovom unutrašnjem rastu.Bez te brige ostaje samo manipulacija, gde se sve odrađuje.
Umetnost je javno zdravlje, a humor terapija.
Kada sve to nestane, ostane samo cinično iživljavanje, bez radosti, bez duše.
U krajnjem, nije do ljudi, nego do sistema koji od ljudi pravi neljude.
Zato je sve manje onih kojima se ljudi raduju kada ih vide.
Veliki dočeci možda više nikad neće imati smisao.
Ali mala, prava Nova godina – ona u glavi i među par ljudi – još uvek može.
Ne slaviš da bi osetio, nego da bi pokazao da slaviš.Ako nema slike – kao da se nije desilo. Zato TV program i trg ne rade više
Ne mogu da proizvedu smisao ako on ne postoji u društvu.Nekad je televizija bila ogledalo stvarnosti.
Danas pokušava da bude filter.
I MOZDA NIJE SUSTINSKI DO MIJE I CKALJE, MOZDA JE IPAK DO VREMENA U KOME ZIVIMO. ONO NAS JE PROMENILO .NOSTALGIJA IPAK ZA ONIM VREMENIMA NIJE SAMO U MENI. OD MNOGO NJIH SAM CULA KAKO JE DOCEK OVE GODINE BIO BEZ VEZE. I JESTE. JER VEZE IZMEDJU LJUDSKOSTI, SPONTANOSTI, POVEZANOSTI, EMPATIJE SU POKIDANE, ISFORSIRANIM RIJALITI SOU PROGRAMIMA, ISTOM MUZIKOM SA GRAND VESELJA ZADNJIH 20 GODINA, BEZ HUMORA, SKECEVA, NECEGA STO SE GLEDA SA CELOM PORODICOM. A I PORODICA SE RASULA TAKO DA JE NIJE MOGLO POVEZATI NI PECENJE NI SARMA. STRASNO. NAD NAMA SE NADVILA NEIZVESNOST, A NOVU GODINU JE ODNEO GRINC.
