GLOBALNI NERED ILI LIBERALNI SVETSKI POREDAK

 ZAISTA NE ZNAM STA DA KAZEM. STA LI CE PRVO DA SE ZBIJE AGENDA NOVOG SVETSKOG PORETKA ILI GLOBALNI NERED? SLAUS SVAB JE OBJASNIO NOVI SVETSKI POREDAK I NJEGOVE FAZE, A TRAMP INSISTIRA NA LIBERALIZMU. JEDINO ZAJEDNCKO JE ZAPRAVO GLOBALIZACIJA.

HAJDEMO PRVO FAZE NOVOG SVETSKOG PORETKA

 

„Нећете имати ништа, и бићете срећни.“ Фазе успостављања Новог светског поретка

„Нећете имати ништа, а бићете срећни“ је слоган Новог светског поретка који нам је понудио Клаус Шваб, у име свих оних који ће имати све, укључујући и саму земљу. Изгледа да је остало само неколико корака до приватизације свих биолошких ресурса — воде, шума, планина, па чак и ваздуха, који се не може загадити угљен-диоксидом.

Програм потпуне апропријације (приватизације) и комерцијализације Земљиних биоресурса је већ у пуном јеку и ускоро ће све припадати искључиво суперкорпорацијама. Такав је велики план.

Фазе успостављања НСП- а теку једна за другом и позивамо вас да се упознате са њима. Организатори овог догађаја невиђених размера разумеју да људи неће добровољно одустати од својих домова, аутомобила, имовине и деце (да , немојте се изненадити - одвођење деце је одговорност система малолетничког правосуђа) и преселити се у градски затвор.

На пример, град Зид огледала, дугачка грађевина која је већ у изградњи у Саудијској Арабији. Дугачак је 170 километара и моћи ће да прими 9 милиона људи. Дакле, да би се људи преселили у такав град, морају се припремити. Њихови постојећи домови морају бити учињени ненастањивим или присилно одузети због дугова. Да би се све ово догодило, потребна је ванредна околност. Ванредна околност светског ранга.

Узгред, они желе да граде НСП нашим рукама. Они су клијенти, ми смо извођачи радова. Зашто ми? Да, зато што нема никога другог да га изгради. НСП се склапа нашим рукама, део по део, и тек када буде потпуно склопљен, постаће заиста застрашујући. Тада ће сви схватити шта се догодило, апсолутно сви, али биће прекасно.

За изградњу се користе две главне технике .

Прво је потпуна лаж. Овце би требало да мисле да се, због неповољних услова, једноставно терају на нови пашњак где има мало мање траве, али је живот, у принципу, подношљив.

Други је принцип малих корака. Све се ради постепено, под маском врло уверљивих изговора: бриге о животној средини, здрављу, заштити слободе и других пријатности.

Дакле, прва фаза је изненадна појава ванредне ситуације. Избија озлоглашена епидемија. Основна покретачка емоција за огромну већину људи - страх - је покренута . Процес почиње. Проблем је настао - постоји решење, дивно, универзално - само ујед комарца на рамену. Процес је почео.

Друга фаза – људи су подељени у два табора – оне за и оне против. Почиње друштвени сукоб. Уводе се прве насилне мере ограничавања слободе. Онима који се супротстављају званичној линији дају се посебна имена, сегментирају се, гурају на периферију информационог поља, маргинализују и кажњавају, и делимично лишавају својих законских права. Економија почиње да паралише, реметећи познати начин живота. Примећује се покорност већине и отпор побуњене мањине. Почиње цензура. Почињу казне за непослушност.

Трећа фаза је попуштање узди како би се спречило да тензије достигну критични ниво и смирила будност. Најављују се циљеви —имунизација 80% становништва је решење и спас. Симулира се делимични економски опоравак.Ово благо олакшање се доживљава као крај лоших времена. Међутим, претња остаје и није потпуно елиминисана. Успоставља се концепт варијабилности, појављују се нови вируси. Оправдане су принудне и рестриктивне мере, које се већ доживљавају као нова норма, а неке од њих остају на снази .

Четврта фаза је успостављање стабилног апартхејда, који људе дели у две класе: неки су бољи и имају више права, док су други гори и имају мање права. Они који се повинују добијају нову личну карту којом се потврђује њихова супериорност. Почиње несташица хране. Пропуснице и QR кодови су широко интегрисани у свакодневни живот . Настају сукоби између привилегованих и обесправљених. Права на рад и образовање су ограничена. Приступ основним услугама је ограничен. Побуњеници се финансијски кажњавају тестовима плаћања, као и новчаним казнама и отказима.

Пета фаза : успостављање хаоса и ванредног стања. Несташица робе и хране. Пожари и катастрофе изазване људским деловањем. Након тога следи парализа реалне економије и затварање фабрика и продавница. Незапосленост расте. Редовна вакцинација и стерилизација морају постати норма. Интензивирано је збрињавање старијих, хронично болесних и тешко оболелих пацијената, а еутаназија је свуда легализована. Медицина се постепено укида. Одговорност за мртве се ставља на оне који не прихватају нова правила . Влада свуда елиминише опозицију. Уводи се потпуна дигитална идентификација, QR кодови. Изводи из матичне књиге рођених, личне карте, пасоши, возачке дозволе и здравствене картице - све се претвара у дигитални облик.

Успоставити ванредно стање где год је то могуће, у свим земљама. Строго чишћење противника Новог светског поретка.

Шеста фаза, завршна фаза , је дематеријализација новца, уништавање готовине и увођење дигиталне замене за новац са датумом истека и одређеном наменом, ЦБДЦ-а . Економска криза невиђених размера и колапс финансијских и берзанских тржишта, банкротство банака. Активирање Великог ресетовања. Свима се издаје дигитални новчаник за ЦБДЦ, дигиталну валуту будућности. Конфискација некретнина, земљишта, оружја и личних возила. Ограничење кретања унутар градова удаљених 15 минута. Забрана свих глобалних лекова, ограничавање апотека на рецепте. Потврђивање обавезе вакцинације сваких шест месеци или сваке године, кроз укидање рационисања хране и исхрану засновану на Кодексу Елементариос. Замена природних производа синтетичким брикетима, мешавинама и слојевима користећи протеине инсеката и ГМО биљке. Проширење ових мера на све земље.

Ово је Нови светски поредак.

Па шта можемо да урадимо да се супротставимо овоме? Па, прво, објаснимо ситуацију нашим вољенима, а они нам, заузврат, могу рећи још две ствари. Геометријска прогресија још није укинута. Што више људи разуме шта се дешава, веће су нам шансе за преживљавање .

Затим, игноришите све нове прописе, користите људске услуге колико год је то могуће, а не роботе, и избегавајте самопослуживање. Бирајте људске услуге кад год је то могуће. Истражите и заштитите своја права и браните их, ако је потребно, на суду. И што је најважније, објасните свима којима можете шта се дешава и одбијте погодности и комфор које нуди дигитализација. Бесплатан ручак је ћорсокак.

Правни отпор је могућ. Дигитализација фудбалских навијача коју је спровела Сбербанк Русије већ је пропала; трибине су празне, а нико не добија дигиталну идентификацију навијача . У међувремену, грађани Нигерије једноставно нису прихватили дигиталну валуту и ​​прешли су, за сада, на размену.

Борите се, пријатељи, свако од нас може учинити много добра на овом свету. Време је да престанемо да размишљамо само о свом тањиру. Помозите својој породици, пријатељима, познаницима, па чак и странцима, када се сретнете, да схвате шта се дешава. Време је за убрзани духовни раст. Време је да почнемо да стављамо јавно добро изнад личног, иначе се нећемо спасити.

„Мислим да је ово заиста испуњење сна који смо мој руководни тим и ја имали када смо почели 2019. године, прве недеље када смо се састали у јануару 2019. у Калифорнији и поставили циљеве за наредних 5 година, а један од њих је био да се светска популација смањи за 50% до 2023. Мислим да данас тај сан постаје стварност“ (Из извештаја на Светском економском форуму).

A SADA LIBERALNI SVETSKI POREDAK

 

Svojevremeno je bilo uobičajeno govoriti o „liberalnom međunarodnom poretku“. I bez obzira na to što prateći institucionalni aranžmani često nisu bili u potpunosti ni liberalni, ni međunarodni, ni poreci, upotreba ove formulacije je imala smisla. Na kraju krajeva, svrha nekog ideala i nije da opisuje realnost, već da usmerava postupanje, a većina zemalja je decenijama gajila aspiracije da pripadaju tom poretku i doprinose njegovom razvitku (koliko god da su se neke od njih grebale o taj sistem, ili ga zloupotrebljavale).

To vreme je očigledno prošlo. Stupili smo u novu eru globalnog nereda. Oduvek je, naravno, bilo očigledno da će postojani uzlet Kine i drugih ekonomija u usponu predstavljati izazov za aranžmane koje su zapadne sile osmislile po završetku Drugog svetskog rata. Ali odlučujući faktor za nestanak liberalnog međunarodnog poretka jeste to što je njegov glavni arhitekta – Sjedinjene Države – digao ruke od njega. Američki lideri više ne odražavaju posvećenost Džona F. Kenedija izraženu u rečima da će njegova zemlja „platiti svaku cenu, podneti svaki teret, suočiti se sa svakom teškoćom, podržati svakog prijatelja, suprotstaviti se svakom neprijatelju, kako bi osigurala opstanak i uspeh slobode“.

Trampova administracija eksplicitno zagovara politiku kojom se interesi SAD, onako kako ih ona sama definiše, stavljaju iznad svega drugog, i voljna je da, ostvarujući ih, usput još i maltretira prijatelje i saveznike

Istini za volju, SAD nisu uvek konzistentno poštovale međunarodno pravo ili podržavale Ujedinjene nacije i njene multilateralne mreže saradnje. Ali malo ko je imao dileme oko toga da bi se bez američke podrške čitava ta konstrukcija urušila – kao što se, reklo bi se, upravo dešava. Pod drugom administracijom predsednika Donalda Trampa SAD su postale eksplicitne u nipodaštavanju starog liberalnog poretka, a državni sekretar Marko Rubio je čak izjavio kako je on „ne samo zastareo, već se koristi kao oruđe protiv nas“.

Međunarodni poredak, kao što mu i definicija kaže, podrazumeva neka zajednička pravila. Ali Trampova administracija je neskriveno neprijateljski nastrojena prema bilo kakvim ograničenjima te vrste. Ona eksplicitno zagovara politiku kojom se interesi Amerike, onako kako ih ona sama definiše, stavljaju iznad svega drugog; i, pokazuje se spremnom – pa i više nego voljnom – da, ostvarujući ih, usput još i maltretira prijatelje i saveznike.

Trampove carine su samo deo tog narativa. On odbacuje sva osnovna načela trgovinske politike, između ostalog namećući uvozne carine i iz razloga koji nemaju nikakve veze sa spoljnom trgovinom. I mada je ovo još rana faza njegovog drugog mandata, nema nikakve sumnje da će globalna ekonomija platiti veliku cenu Trampove destruktivne vladavine – pri čemu će same SAD na duži rok možda pretrpeti i najveću štetu.

I sam koncept međunarodnog prava praktično je eliminisan iz procesa donošenja odluka administracije u spoljnopolitičkoj i ekonomskoj sferi. Dugo zastupano stanovište po kome je geopolitika nadmetanje između demokratskih i autoritarnih režima sada deluje potpuno irelevantno. Tramp i oni koje je postavio na položaje u administraciji o ljudskim pravima govore samo selektivno, kao na primer kad treba iznositi lažne tvrdnje o „genocidu“ nad belim farmerima u Južnoj Africi (dok za to vreme Palestinci u Gazi i na Zapadnoj obali jedva da bivaju pomenuti).

U SAD danas postoji razumljiva odbojnost prema inostranom vojnom angažmanu izazvana „večitim ratovima“ u Avganistanu i Iraku, kao što se, sa zakašnjenjem, formirala i svest o tome da se druge zemlje ne mogu jednostavno preuređivati po američkom diktatu. „Unipolarni“ trenutak neprikosnovene američke moći – u periodu između pada Berlinskog zida i pojave Kine kao tehnološke supersile – nesumnjivo je doprineo jačanju američke arogancije.

Ali sada je klatno otišlo skroz na suprotnu stranu. Od Grenlanda do Panamskog kanala, SAD su postale generator međunarodnog nereda, pridružujući se zemljama poput Rusije, koja vodi agresorski rat protiv Ukrajine i sve intenzivniji tihi rat protiv Evropske unije. Za to vreme, veliki regioni, od Roga Afrike do Sudana i kroz čitav Sahel, zapadaju u konflikt i haos, a da za to izgleda nikoga nije briga. SAD su, štaviše, trenutno preokupirane svojim novim „ratom po izboru“: onim protiv Venecuele i tamošnjeg režima predvođenog Nikolasom Madurom.

Uprkos svojoj industrijskoj moći i stalno rastućim pomorskim kapacitetima, ne čini se verovatnim da će Kina popuniti prazninu koju za sobom ostavljaju SAD. Kinezi zasad postupaju oprezno, snažno se opirući onome što vide kao američko siledžijsko ponašanje, ali i uzdržavajući se od uplitanja u brojne tekuće konflikte širom sveta. Kina je eksplicitna u tome da želi novi svetski poredak, a ne nastavak Amerikom predvođenog liberalnog poretka kakav je bio na snazi osam decenija po okončanju Drugog svetskog rata.

Istina, SAD nisu uvek poštovale međunarodno pravo ili podržavale UN i njene multilateralne mreže saradnje. Ali malo ko je imao dileme oko toga da bi se bez američke podrške čitava ta konstrukcija urušila – kao što se upravo dešava

Ali nikakvog novog poretka nema na horizontu. Ušli smo u period globalnog nereda, u kome je sve više iliberalnih režima, dok se stare strukture međunarodnog poretka raspadaju. Ti trendovi bi bili opasni sve i da se dešavaju izolovano od svega drugog; ali su još opasniji posmatrani u širem kontekstu klimatskih promena, pandemijskih rizika i razvijanja potencijalno remetilačkih tehnologija poput veštačke inteligencije.

Saradnja neophodna da bi se ove pretnje stavile pod kontrolu nije na vidiku. Ako u ovo doba globalnog haosa ima ikakve nade, onda ona leži u multilateralnim koalicijama fokusiranim na specifična pitanja – uključujući trgovinska pravila, globalno zdravlje i energetsku tranziciju. Zemlje u kojima postoji svest o pobrojanim opasnostima same će morati da nađu nove načine na koje će se okupiti kako bi zajednički delovale.

IMA I TRECI SCENARIO IAKO GA NE POMINJEM U GORNJEM TEKSTU. ON JE SAMO MOJ . TOTALNO LICNI STAV. ZNACI VANZEMALJCI CE ODLUCITI O NASOJ SUDBINI. ONI SU NAS 'POSEJALI' ONI SE IGRAJU SA NAMA U NEBESKOM KOMPJUTERU I ONI CE URADITI GAME OVER KAD ZELE!