LAMINARNO STRUJANJE

LAMINARNO STRUJANJE! DA LI JE MOGUCE DA ZIVIS U TAKVOM SVETU ,A DA NE POSTANES KAO ON? KAKO DA TE NE USISA?
Laminarno strujanje pojavljuje se kada fluid teče u paralelenim slojevima, bez miješanja slojeva. U dinamici fluida, laminarno strujanje je režim strujanja karakterističan po velikom momentu difuzije, niskom momentu konvekcije, pritisku i brzini koj ne zavisi od vremena. Suprotan je turbulentnom strujanju. Laički rečeno, laminarno strujanje je "glatko," dok je turbulentn "grubo."  I SAD KAKVE TO IMA VEZE SA NAMA?
Realan svet u kome zivimo cini sve protiv ove zakonitosti. Usisava te i tera da cinis sve ono sto inace ne bi. Zamislite recimo kad sipate melko u kafu da mleko ostane ne pomesano sa kafom. Dobro, to vam se ne bi svidelo, ali zamislite sebe da se "utapate" i uklapate u svet koji vam se uopste ne svidja. A radite to!Shvatam ja sve to. Nemoguce je "strcati" u svojoj okolini, ali vam to predstavlja ogorman stres. razmisljala sam dugo na ovu temu. Da li je uoste moguce ziveti u danasanjem svetu bez laminarnog strujanja. Ispada da nije. I to me cini veoma tuznom,ali i veoma ljutom. Covek kao socijalno bice mora da zivi sa ljudima. Nikako drugacije. I ti ljudi oko njega cine mnogo losih stvari ( i on sam to cini). Da bi kafa sa mlekom bila kompaktna mora da izbegne laminarno strujanje. Da bi se covek uklopio ( bio usisan u celokupno drustvo) mora da bude kao i ostali. I to  me uzasno nervira. Jer, razmislite malo ako ni jedan covek ( od 7 milijardi) nema otisak prsta kao vi sta to zapravo pokazuje? Istinu da smo svi razliciti i da ne mogu da nas jednostavno "umesaju" ili " usisaju". Pa ipak to se desava. Hajde sad samo zamislite kakav bi svet bio kad bi svako bio "svoj". Mozda vam sve ovo zvuci slududo ali kvantan fizika bas zato i postoji da na svoj nacin ucini da svaka cestica bude svoja i da postoji kao takva.
Gledajući univerzum sa biocentrične tačke gledišta, vreme i prostor su samo „oruđe našeg uma“. Takođe, smrt i ideja o besmrtnosti postoje na svetu bez prostornih ili vremenskih granica.
Slično tome, teoretski fizičari smatraju da postoji beskonačan broj univerzuma sa različitim varijacijama ljudi i situacija koje postoje simultano.
Kao primer, Lanca navodi Jangov eksperiment u kojem su naučnici posmatrali prolazak čestica svetlosti kroz dva proreza na prepreci - čestica se ponašala kao metak koji prolazi kroz jedan i drugi otvor. Međutim, ukoliko je naučnik ne posmatra, ona se ponaša kao talas. To znači da može proći kroz oba proreza u isto vreme.
To demonstrira da materija i energija mogu da imaju karakteristike i talasa i čestice, a da se ponašanje čestice menja u odnosu na percepciju i svest osobe koja je posmatra. Kvantni fizičari su ustanovili da su atomi građeni od vrtloga energije koji se stalno vrte i vibriraju, a svaki zrači svoj jedinstveni energetski potpis. Dakle, ako stvarno želimo posmatrati sebe i saznati šta smo, mi smo zapravo bića energije i vibracija koja zrače svoj jedinstveni energetski potpis – to je činjenica koju nam kvantna mehanika konstantno iznova potvrđuje. Mi smo puno više od onoga što percipiramo da jesmo i krajnje je vreme da počnemo gledati na sebe u tom svetlu.Ako bi promatrali sastav atoma mikroskopom videli bi male nevidljive tornadu slične vrtloge s beskonačnim brojem energetskih čestica koje se zovu kvarkovi i fotoni. Oni sačinjavaju strukturu atoma. Kada bi sve više i više fokusirali strukturu atoma na kraju ne bi videli ništa, promatrali bismo fizičku prazninu. Atomi nemaju fizičku strukturu, mi nemao fizičku strukturu, fizičke stvari stvarno nemaju nikakvu fizičku strukturu! Atomi su građeni od nevidljive energije a ne od opipljive tvari.
Vrlo zbunjujuće zar ne? Naše iskustvo nam govori da se naša stvarnost sastoji od fizičkih materijalnih stvari. Otkriće da svemir nije skup fizičkih delova kako predlaže Newton, nego je holistička isprepletenost nematerijalnih energetskih talasa, dolazi iz radova Alberta Einsteina, Maxa Plancka i Wernera Heisenberga.Temeljni zaključak nove fizike takođe priznaje da posmatrač stvara stvarnost. Kao posmatrači lično smo uključeni u stvaranje svoje vlastite stvarnosti. Naučnici su primorani priznati da je svemir umna konstrukcija.
  Ove informacije nam govore da se moramo probuditi i shvatiti da smo svi mi energija i zračimo jedinstveni energetski potpis. Osećaji i emocije imaju vitalnu ulogu, a kvantna fizika nam pomaže videti značaj onoga što svi mi osećamo. Ako svi u sebi nosimo osećaje ljubavi i mira to će sigurno imati uticaja i na spoljni svet te na to kako se drugi ljudi oko nas osjećaju.
To je centralno pitanje u kvantnoj mehanici i niko ne zna odgovor: Šta se stvarno dešava u superpoziciji - čudna okolnost u kojoj se čini da čestice postoje na dva ili više mjesta ili stanja odjednom? Sada, u predstojećem radu, tim istraživača iz Izraela i Japana predložio je eksperiment koji bi nam konačno mogao reći nešto sigurno o prirodi ovog zagonetnog fenomena.“Iako postoje različitosti, smatram da Budina filozofija i kvantna mehanika imaju slične poglede na svet. To možemo videti u ovim izvrsnim primerima ljudskog mišljenja. Bez obzira na divljenje koje osećamo prema tim velikim misliocima, ne smemo zaboraviti da su i oni bili ljudska bića, kao i mi.”analiozirao je Dalaj Lama. Izvrstan primer saglasja kvantne fizike i drevnih kultura jest činjenica da je Nikola Tesla bio inspirisan Vedskom filozofijom kad je razvijao svoje ideje energije nulte tačke. No, zašto je ovo važno? Važno je jer moderna fizika ukazuje na to da svest posmatrača oblikuje stvarnost. Način na koji mislimo i percipiramo može biti odgovoran i igrati važnu ulogu na fizički konstrukt kojeg vidimo svojim očima. Ako pogledamo svet i analiziramo ga na društvenom nivou, šta vidimo? Trenutno mase percipiraju svet kao mesto u kojem se rodiš, ideš u školu, plaćaš račune, podižeš porodicu i tražiš posao. No, mnogi ljudi na ovoj planeti ne mire se sa ovakvim načinom gledanja na svet. Već jako dugo percipiramo našu realnost na taj način, s vrlo malo informacija o tome šta se stvarno dešava na našem planetu i što se događa samom planetu. Ponekad se čini kao da smo robovi istrenirani da prihvatamo stvari takve kakve jesu, da ne pitamo šta se događa u svetu.Nekad smo znali da je Zemlja ravna, nekad smo znali da smo centar univerzuma i nekad smo znali da čovek ne može da leti. Kroz periode ljudske istorije, intelektualni autoriteti potvrđivali su svoju moć jednostavnom supresijom elemenata stvarnosti koji se jednostavno nisu uklapali u okvir prihvatljivog znanja. Zar smo imalo drugačiji danas? Jesmo li zaista promenili otvorenost prema stvarima koje se ne uklapaju u okvir? Moguće je da postoje koncepti naše stvarnosti koje tek moramo razumeti i ako otvorimo oči, možda ćemo primetiti da smo prevideli nešto značajno.”kaže Terje Toftenes.Smatram da je svijest osnova. Smatram da materija proizlazi iz svijesti. Ne možemo zaobići svijest. Sve o čemu govorimo, sve što zapravo postoji, zahtijeva svijest.” – Max Planck, teoretičar fizike koji je ustanovio kvantnu teoriju za koju je dobio Nobelovu nagradu za fiziku 1918. godine.
“Nemoguće je formulisati zakone kvantne mehanike, a da su potpuno konzistentni bez korištenja svijesti.” – Eugene Wigner, teoretičar fizike i matematičar, dobitnik Nobelove nagrade za fiziku 1963. godine.
Tvrdnja da „svijest stvara stvarnost” otvara mnoga pitanja. Znači li to da mi kao individue (i na kolektivnom nivou jedne ljudske rase) možemo oblikovati, kreirati kakvu god stvarnost želimo za sebe? Znači li to da možemo proizvesti drugačiji stil života i privući neka iskustva? Događa li se to odmah? Treba li vremena? Kako da to učinimo?
Iako nismo u mogućnosti da odgovorimo na ta pitanja s apsolutnom naučnom tačnošću, znamo da na neki način postoji veza između svijesti i fizičkog materijalnog svijeta u nekom obliku. Takođe, ništa više ne znamo o tom odnosu, znamo da postoji i da ima neku važnost.
Trenutno mase percipiraju svijet kao mjesto u kojem se rodiš, ideš u školu, plaćaš račune, podižeš porodicu i tražiš posao. No, mnogi ljudi na ovoj planeti ne mire se s ovakvim načinom gledanja na svijet. Žele promjenu. Već jako dugo percipiramo našu realnost na taj način, s vrlo malo informacija o tome šta se stvarno događa na našoj planeti i što se događa samoj planeti. Ponekad se čini kao da smo robovi istrenirani da prihvatamo stvari takve kakve jesu, da ne pitamo šta se događa u svijetu te da marimo samo za sebe i sopstveni život. Kao što bi Noam Čomski rekao, naša svijest je proizvod. Ako nastavimo tako da prihvatamo stvarnost kao nešto takvo kakvo je, produžiće se taj način postojanja bez ikakvih promjena.
Kako bismo kreirali svoju stvarnost, naši se obrasci mišljenja i način percipiranja moraju promijeniti. Šta mijenja način na koji percipiramo stvarnost? Informacija. Kad usvojimo novu informaciju, mijenjamo način gledanja na svijet oko sebe te se kao rezultat i naša stvarnost mijenja, a počinjemo i da pokazujemo to novo iskustvo sagledavanjem šire perspektive. Naučnici raspravljaju možemo li da promijenimo i svoj fizički oblik i smatraju da smo sposobni za to. Ali to je proces koji zahtijeva puno vremena, nivoa i to je nešto što još ne razumijemo.
Vrlo važan zaključak ove nove fizike jeste ako faktori svijesti kreiraju našu stvarnost, to znači da promjena počinje u nama. Počinje s načinom na koji spoljni svijet gledamo unutrašnjim očima.
Naša percepcija svijeta mogla bi biti samo refleksija našeg unutrašnjeg svijeta, našeg stanja bića.
Upitajte se, jeste li srećni? Posmatrate li, percepirate i djelujete s mjesta ljubavi? S mjesta mržnje ili bijesa? S mjesta mira? Svi ti faktori povezani su s našom svijesti i posmatranjem pa imaju veliki značaj u kreiranju fizičkog svijeta kojeg ljudi kreiraju za sebe, zar ne?
Smatram da je ljudska rasa u procesu „buđenja” i „otvaranja” mnogim stvarima. Prema tome, naš se način gledanja na svijet i percipiranja uveliko mijenja. Ako želite da promijenite svijet, promijenite način na koji gledate stvari i te će se stvari promijeniti.

Njihov eksperiment, za koji istraživači kažu da bi mogao da se izvede u roku od nekoliko meseci, trebalo bi da omogući naučnicima da saznaju gde se objekat - u ovom slučaju čestica svjetlosti, koja se zove foton - zapravo nalazi kada se nalazi u superpoziciji. I istraživači predviđaju da će odgovor biti još nepoznatiji i šokantniji od "dva mjesta odjednom".Klasičan primjer superpozicije uključuje pucanje fotona kroz dva paralelna proreze na barijeri. Jedan od osnovnih aspekata kvantne mehanike jeste da sitne čestice mogu da se ponašaju kao talasi, tako da one koje prolaze kroz jedan prorez "mješaju" u one koji prolaze kroz drugi, njihovi valovi ili povećavaju ili poništavaju jedni druge kako bi kreirali karakteristični uzorak na ekranu detektora. Čudna stvar je da se ovo mješanje javlja čak i ako je samo jedna čestica ispaljena u isto vreme. Čestica izgleda nekako prolazi kroz oba proreza odjednom, ometajući se sama. To je superpozicija.
I SAD DA VAS NE SMARAM  VISE SA KVANTNOM FIZKOM ODGOVOR NA DANASNJE PITANJE JE - OSTANITE NA SUPER POZICIJI - NE DOZVOLITE DA VAS UMESAJU ILI USISAJU. CENA JESTE VELIKA ALI JE   I ZADOVOLJSTVO I  SRECA ZBOG TOGA JOS VECA!

PUT SUZA I BOLA

PUT SUZA! PUT BOLA! ON SE ZRTVOVAO ZA NAS! BAS UZALUD! KAKO MOZEMO I STA MOZEMO DA NAUCIMO IZ OVE PRICE? MADA OPET SVI NOSIMO SVOJ KRST!!!
Razapinjanje na krst je svakako najgori i najponizavajuci nacin pogubljenja. danas ovu recenicu "razapece ga na krst" koristimo figurativno ,a ona ipak ima isto znacenje. Put ponizenja. Probacu da opisem sta se dogadjalo na tom putu.
Put suza, odnosno Via Doloroza, je put kroz nekoliko ulica u Starom gradu kojima je po verovanju hrišćana hodao Isus Hrist na svom putu ka Golgoti, ka događaju Raspeća, noseći krst.
Na tom putu postoji četrnaest stanki, tačaka na kojima je Hrist zastao, iz ovog ili onog razloga; prvih devet stanki su baš na ulici dok su preostalih pet unutar Hrama Groba Gospodnjeg na samom brdu GolgotaPut suza, dugačak oko 600 metara, kreće od mesta na kome je nekada stajala tvrđava Antonija, zapravo rimska kasarna koju je u drugoj polovini I veka p.n.e. podigao car Irod Veliki pa imenovao u čast svog pokrovitelja Marka Antonija. Ona se nalazila zapadno od crkve Svetog Groba.
 Stanka na jerusalimskom Putu suza kojim se Hrist peo na Golgotu: mesto na kome je Isus osuđen na smrt; danas je ovo dvorište Omarijske škole, ali se tu pre 2.000 godina nalazila tvrđava Antonija. Zasto je  ustvari Hrist osudjen na smrt? Zato sto je propovedao hriscanstvo. Danas se mnogi ljudi "razapinju na krst" jer pokusavaju da nadju put istine i pravde, sto je potpuno nemoguce.
jerusalimskom Putu suza kojim se Hrist peo na Golgotu: mesto na kojem su Isusu stavili krunu od trnja i na kome je podigao krst; danas se na tom mestu nalaze tri katoličke crkve i to crkva Osude, crkva Bičevanja i crkva Ecce Homo.I pre Dena Brauna imala sam neki negativan stav prema katolickoj crkvi i to ne zato sto sam bas neki veliki pravoslavni vernik (nazalost nisam) nego su mi jednostavno price o Rimskom papi i uopste o postupcima katolickih "sluga bozijih"  bile jako "cudne".Stanka na jerusalimskom Putu suza kojim se Hrist peo na Golgotu: mesto na kome je Isus prvi put pao pod težinom krsta, a na kome se danas nalazi tzv. Poljska kapela, zapravo bogomolja Jermenske katoličke crkve. Taj  "krst' koji svi nosimo zna i te kako da bude tezak. Razumete o cemu pricam?stanka na jerusalimskom Putu suza kojim se Hrist peo na Golgotu: mesto na kome je Isus sreo Presvetu Bogorodicu koja je tu stajala da bi mogla po poslednji put da bude licem u lice sa svojim i Sinom Božijim; danas je tu jermenska kapela. Po mom misljenju ovo je klasicna prica o majci. Sta god rade nasi sinovi poteklo je od nas zar ne? stanka na jerusalimskom Putu suza kojim se Hrist peo na Golgotu: mesto na kome su rimski vojnici naterali prolaznika, Simona iz Kirine, da ponese Isusov krst; danas je na tom mestu franjevačka kapela Simona Kirinejca a tu se Via Doloroza naglo uspinje ka Golgoti. Pomoc prijatelja je uvek dobrodosla. Prijatelj je nekad mnogo vazniji u nasem zivotu cak i od rodbine. Pronadjite pravog prijatelja i uzajamno se pomazite.Stanka na jerusalimskom Putu suza kojim se Hrist peo na Golgotu: mesto na kome je Veronika ispred svoje kuće obrisala Isusovo lice; danas je tu oltar sa svećama i kapela katoličkih Isusovih sestara. A ja se pitala sto je Paolo Koeljo uzeo bas ime Veronika?Stanka na jerusalimskom Putu suza kojim se Hrist peo na Golgotu: mesto na kome je Isus drugi put pao pod težinom krsta, odmah pri izlasku iz jedne od gradskih kapija koja se naziva Kapija sudbine jer je konačna sudbina, smrt, tu dobila svoj obraz; danas je tu franjevačka kapela.Pomenuti meni omiljeni pisac kaze da se u zivotu noze pasti cak sedam puta!Stanka na jerusalimskom Putu suza kojim se Hrist peo na Golgotu: mesto na kome se Isus obratio jerusalimskim ženama koje su ga pratile i rekao: "Kćeri jerusalimske, ne plačite za mnom, nego plačite za sobom i djecom svojom"; danas na tom mestu stoji latinski krst na zidu grčkog manastira. Mudro i te kako mudro. Moja generacija je prozivela idealan zivot u odnosu na moju (nasu) decu. Sta tek predstoji njihovoj deci ne zelim ni da mislim ni da znam.Stanka na jerusalimskom Putu suza kojim se Hrist peo na Golgotu: mesto na kome je Isus po treći put pao pod težinom krsta; ovo je odmah pored apside i krova Hrama Groba Gospodnjeg. Ti padovi nas upravo i jacaju!Stanka na jerusalimskom Putu suza kojim se Hrist peo na Golgotu: mesto na kome su rimski vojnici bacanjem kockica razdelili Isusove haljine; danas je to desno ispred ulaza u Hram Groba Gospodnjeg. Ovo je i te kako prisutno u danasnjem svetu u sistemu kad nekom omrkne nekom osvane. Da, gori smo od svih zveri. Korist i sebeljublje nas prozdiru.Stanka na jerusalimskom Putu suza kojim se Hrist peo na Golgotu: mesto na kome je Isus razapet i prikucan na krst; danas se nalazi u latinskom delu Hrama Groba Gospodnjeg. zdrav razum je oduvek bio nesto za osudu??? Od Isusa Hrista na ovamo! Ko se ne plasi osude ,a otvori um postigao je mnogo vise nego drugi u svom zivotu. Verujte!Stanka na jerusalimskom Putu suza kojim se Hrist peo na Golgotu: mesto na kome je Isus preminuo razapet, dakle lokacija samog Raspeća; danas je pored Kalvarije pravoslavni oltar ispod koga je velika pukotina u zemlji za koju hrišćani veruju da je nastala zemljotresom nakon što je Isus umro. U nesto se verovati mora!Stanka na jerusalimskom Putu suza kojim se Hrist peo na Golgotu: kamen na koji je položeno beživotno telo Isusovo i na kome je Josif iz Arimateje pomazao Gospoda pre pogreba; danas je tu Kamen pomazanja, odmah ispred ulaza u crkvu Svetog Groba. Treba se ipak zapitati zasto hvale samo mrtve? Stanka na jerusalimskom Putu suza kojim se Hrist peo na Golgotu: lokacija Isusove grobnice u koju je položen i iz koje je trećeg dana vaskrsao; danas se tom mestu unutar Hrama Groba Gospodnjeg nalazi edikula iznad same Isusove grobnice. U prenesenom ( figurativnom znacenju) ovo je prica otome kako se posle svakog pada mozemo dici i nastaviti dalje. Snaga i volja su nam dati ali ih treba iskoristiti.
SVE VAM JE JASNO. ZIVOT ZAHTEVA ZRTVE. ZIVOT JE VELIKA BORBA. SAMO JAKI OPSTAJU. NE DOZVOLITE SEBI DA VAS "PAD' ONESPOSOBI.  HRIST JE MOGAO. MOZETE I VI! PRONADJITE TU SNAGU U SEBI  I KRENITE AKO TREBA I NA SVOJU 'GOLGOTU' POSLE NJE VASKRNUCE JE ZASLUZENO!
HRISTOS SE RODI!

OKLOP I KODEKSI

VITEZOVI SU IMALI OKLOP I KODEKSE! SUPER-RATNICI IMAJU DROGE!RATOVI NE TREBA DA POSTOJE ( SEM ZBOG DEPOPULACIJE), ALI PRAVILA RATOVANJA BI MORALA DA BUDU ISTA ZA SVE! OVAKO POLITIKA I FINANSIJSKA MOC DIKTIRAJU PRAVILA - KOJA TO PRESTAJU DA BUDU KADA JE COVEK NADROGIRAN! DANASNJI OKLOPI SU SAVREMENIJI NARAVNO, ALI SUPER RATNICI NIKADA NECE BITI VITEZOVI! ZASTO COVEK UOPSTE STVARA SUPER RATNIKA KOJI JE JAK, PAMETAN, NE SPAVA,NE JEDE, PODNOSI STRES I SVE SPOLJNE ATAKE NA NJEGA,A NIJE ROBOT? ZAR NE BI ONDA BILO LAKSE DA ROBOTI RATUJU AKO SE VEC MORA ZBOG NECEGA RATOVATI ( A NE MORA)? ZATO STO  ONDA NE UMIRU LJUDI - STO JE IZGLEDA PRVENSTVENI CILJ SVIH RATOVA!
Članovi Laškar-e-Taibe prošli su mesece i mesece komandoske obuke. Bili su prava elitna borbena jedinica. Ali su bili i odvaljeni. Dokazi sa lica mesta, kao i kasnije analize krvi, pokazali su da je dobar deo njih koristio kokain, LSD i steroide. Danas je očigledno da je grupa uspevala da odoli višestruko većoj sili duže od dva dana bez hrane i sna, čak i dok su neki od njih bili smrtno ranjeni, uglavnom uz pomoć droga.
U novoj knjizi Shooting Up, poljski istoričar Lukas Kaminski pokazuje da su muškarci i žene od početka istorije ratovanja koristili droge kako bi unapredili svoje borbene sposobnosti. Kaminski kaže da su napadači iz Mumbaja, čija je ratna groznica bila pojačana stalnim uzimanjem psihoaktivnih supstanci, samo poslednji u dugom nizu odvaljenih ratnika: od vikinških "berserkera" koji su upadali u mahnito stanje nalik transu uz pomoć pečuraka, preko ratnika Inka na listovima koke, do vojnika u Američkog građanskom ratu navučenih na morfijum i pripadnika Vermahta na spidu.
Vojni istoričar Džon Kigen osamdesetih godina je na pitanje "Zašto se vojnici bore?" imao tri odgovora: "podsticaj, prinuda, narkoza". Iako je Kigen kasnije smatrao da je njegova teorija suviše uprošćena, Kaminski tvrdi da, uz podsticaj preko dehumanizujućeg režima obuke i prinude putem države koja ljude tera da se bore u njeno ime, "narkoza" ovde može da se shvati bukvalno: da bi ubijali druge, ljudska bića moraju da se ubace u potpuno drugačije stanje svesti. Droge mogu da pomognu da vojnici rade stvari koje inače nikad ne bi radili: ostave svoju ljudskost iza sebe i postanu ratne mašine u okviru neke vojske.
"Antropološki dokazi pokazuju da mi nismo ratnička vrsta", kaže mi Kaminski preko telefona iz svog doma u Poljskoj. "Veoma je teško preći crtu i postati sposoban da ubijaš sabraću ljude. Pitanje je samo kako civila pretvoriti u vojnika koji će ubijati bez preteranih psiholoških posledica." Odeveni u medveđe krzno, vikinški ratnici ulivali su strah kao malo koja sila u istoriji ratovanja. "Bože spasi nas od gneva Severnjaka", glasile su molitve svakog ko je živeo u njihovom dometu. U ono vreme mislilo se da je vikinške ratnike obuzimao bes koji im je podario Odin, bes koji bi im udvostručio snagu, oduzeo ljudskost i učinio ih imunim na bol. Odgrizali su komade svojih štitova, zavijali kao vukovi i sekli sve što bi im se našlo na putu. Ali Kaminski pokazuje kako su Vikinzi postizali to stanje, delom zato što su pili pečurke po imenu amanita. On navodi tvrdnje toksikologa Erika Hesea, koji piše da "opijena osoba zamišlja da se pretvorila u nekakvu životinju, a halucinacija je kompletna sa sve osećajem da su vam izrasli perje i krzno." Za Kaminskog, posebno upečatljiv primer kako su droge uticale na poboljšanje ratnog učinka među vojnicima dolazi iz Drugog svetskog rata. "Potpuno me je šokirala činjenica da je Vermaht bio toliko nagutan metamfetaminima tokom invazije na Poljsku", kaže mi on. "To je nešto što baš ne nalazite u istorijskim knjigama."
U javnosti je nacistički režim strogo osuđivao rekreativnu upotrebu droga, ali su privatno mnogi pripadnici nacističke elite imali lična iskustva sa opojnim sredstvima. Hitler je proveo veći deo rata na lekovima. I Gering i Gebels su voleli morfijum. Kad je ovaj prvi pokušao da ublaži dejstvo morfijuma uzimajući kokain, navukao se i na njega.
A davali su drogu i nemačkim vojnicima. Tokom invazije 1939. godine na Poljsku, pervitin, verzija kristalnog meta čija je namena da umanji stres, otkloni iscrpljenost i proizvede euforiju, postao je nemačka "borbena pilula". Kad je osvojila Poljsku, nemačka vojska je naručila 35 miliona tableta pervitina za ofanzivu na Francusku u proleće 1940. godine. 
Letonski hemičar, Invars Kalvinš (69), izumitelj ove droge ( mildronat), rekao je da je mildronat namenjen samo super vojnicima.
Predsednik naučnog odbora letonskog Instituta za organsku sintezu, Ivars Kalvinš, izjavio je kako je počeo da radi na leku (midronatu) koji služi da pomogne sovjetskim vojnicima u Afganistanu.
"Vojnici su se nalazili u planinama, a da biste funkcionisali u planinama morate da se izborite sa nedostatkom kiseonika, a način da se zaštite u tim uslovima je mildronat", rekao je Kalvinš.
Korisnici su bili izdržljiviji sa većom rezervom kiseonika, u teškim planinskim uslovima koji vladaju u Avganistanu, a Sovjeti su koristili doping od 1979. do 1989. godine.
U prošlonedeljnoj akciji srpske i makedonske policije u Tetovu zaplenjeno je 300 kg sintetičke droge poznate kao "kaptagon", a koju najčešće koriste ratnici Islamske države.
Hemijska hrabrost, džihad droga, "kaptagon" – sve su to žargonski nazivi za sintetičku drogu kojoj tvorci stalno menjaju hemijski sastav, javlja RTS."Kaptagon" zapravo nije nova droga. Još šezdesetih godina se koristio kao lek za narkolepsiju. Danas se dovodi u vezu sa terorizmom. Mediji su prenosili da je pronađen kod odgovornih za napade u Parizu i Tunisu."Zovu je još i droga za super-ratnike zato je ona toliko interesantna posebno na Bliskom i Srednjem istoku gde se misli da podiže borbenost, hrabrost, poboljšava budnost, smanjuje apetit i umor, a zapravo kod akutnih predoziranja nekim manjim ili srednjim dozama dolazi do ekstremne agitiranosti, agresivnog i suicidalnog ponašanja, grčeva mišića, ubrzanog srčanog rada i povišenog pritiska"
"Kaptagon" brzo razvija fizičku i psihičku zavisnost, ali i hronične psihijatriske poremećaje – psihozu, agresiju.
"Sve terorističke organizacije koriste narkotike pre svega za svoje finansiranje i svojih protivzakonitih delatnosti a sa druge strane upotrebljavaju ih za svoje pripadnike naročito pre njihovog angažovanja za izvršenje složenih terorističkih napada, naročito samoubilačkih napada"
Kako se navodi u izveštaju ruskog Ministarstva odbrane pod nazivom Super vojnik za ratove budućnosti, objavljenom u časopisu Armejski Sbornik, ovi vojnici obučavani su s delfinima, uz koje su naučili da razviju telepatiju i kontrolišu rad moždanih talasa. 

U izveštaju se, takođe, tvrdi i da oni mogu da razgovaraju s delfinima. "Mogu da uđu u um zarobljenog neprijateljskog vojnika i vide da li je podoban da ga pretvore u dvostrukog agenta. Mogu sa sruše računarske sisteme, da leče ranjene vojnike svojim moždanim talasima, čitaju dokumenta na stranim jezicima, mogu da otkriju zasede, izazovu požar, mogu da prisluškuju i ometaju radiotalase", piše u izveštaju.

Dodaju da su ovi Super vojnici sve to već koristili tokom borbi u Čečeniji, gde je ruska vojska bila aktivna od 1994. do 2009. godine. 

Inače, parapsihološke sposobnosti ruskih vojnika, proučavane su i razvijane još od 1980ih godina u Sovjetskom savezu. Tada su oni, takođe, učili telepatiju od delfina. Članak Super vojnik za ratove budućnosti objavljen je u zvaničnom časopisu ruskog ministarstva odbrane. Iako je prošao prilično nezapaženo, mnogi su  u tome videli potvrdu istinitosti i postojanja ruskog Super vojnika. 

Istovremeno sa ovom šokantnom pričom, pojavili su se i skeptici, koji tvrdi da je sve to - nemoguće.

 Kako bi se zaštitili od udaraca tokom bitke, vitezovi su nosili oklope. U početku su to bili panciri sastavljeni od mnogo malih, međusobno povezanih metalnih prstenova. Jedna pancirna košulja težila je između devet i četrnaest kilograma. Od 15. st. u upotrebu ulaze pločasti oklopi. Iako se za njih često misli kako su bili teški i kruti, te time i problematični za nošenje, to zapravo nije istina. Oružari koji su ih izrađivali, radili su ih vrlo promišljeno kako bi u njima kretanje bilo što jednostavnije. Tajna je u izradi pločica, koje su se mogle pokretati jedna s drugom onako kako se vitez pomicao. Međusobno su bile povezane zakovicama koje su omogućavale njihovo kretanje.Oklop se mogao obući i skinuti u nekoliko minuta, a u tome je vitezu pomagao njegov štitonoša.Oko 1500. g. dolazi do promjene u strukturi dotadašnjih vojnih postrojbi. Najvažniji dio svake vojske sada postaju dobro utrenirani disciplinirani pješaci, koji pomalo potiskuju teško naoružane i oklopljene konjanike. Dolazi i do promjene u regrutiranju vojnika. Sve više se unajmljuju plaćeni dobro utrenirani profesionalni vojnici, a sve je manja potreba za vitezovima, koji i na bojnom polju prestaju biti djelotvorni. Ne treba zaboraviti niti na pojavu vatrenog oružja, koje je bilo kobno i vrlo razorno za oklope vitezova.

I TAKO VITESTVO JE NESTALO !  LJUDI UBIJAJU JEDNI DRUGE BEZ IKAKVOG RAZLOGA. POMAMA ZA SUPER VOJNICIMA JE POSTALA OPSESIJA VELIKIH SILA! A DROGA JE UZELA PAMET - STO I JESTE NJENO PRIMARNO DEJSTVO I ULOGA UOPSTE! 

I DALJE ZELITE DA ZIVITE U OVOM  I OVAKVOM SVETU?

POSEDOVANJE

POSEDOVANJE ILI POSESIVNOST! POSESIVNOST JE DRUGACIJA OD LJUBOMORE! KAKVE SVE ILUZIJE IMAMO  O POSEDOVANJU?
Posesivnost nije isto što i ljubomora. Ljubomora postoji kada je osoba zabrinuta da može biti ostavljena ili prevarena od strane partnera zbog postojanja neke treće osobe koja je zaista u kontaktu sa njenim / njegovim partnerom. Ako treća osoba postoji, ljubomora je realan strah, zabrinutost za opstanak veze i nije pokazatelj psihopatologije. Ljubomora kao realan strah pomaže osobi da se zaštiti i donose prave odluke.
Posesivnost potiče od engleske reči “to possess” što znači posedovati. Posesivna osoba želi da neki način da poseduje onu drugu osobu sa kojom je u vezi. Postoje dve vrste posesivnosti jedna je “benigna” i može se prevazići a druga je “maligna”, zloćudna i ne može se prevazići.“Benigna” posesivnost se javlja kod osoba koje su nesigurne u sebe. To su osobe koje su gladne ljubavi i pažnje. S jedne strane oni jako žele da dobiju ljubav i pažnju a s druge strane pošto je nisu dobijali u dovoljnoj meri u svojoj porodici oni se plaše da je neće dobiti, da ne zaslužuju ljubav, da će biti odbačeni, ostavljeni, iznevereni, povređeni ili prevareni. Razlozi za nastajanje ove vrste posesivnosti su: nedovoljno ljubavi od strane roditelja, zanemarivanje, preterana kritika od strane roditelja, vršnjaka, prethodna negativna iskustva u vezi (ostavljanje, prevara, vređanje ili uslovljavanje od strane bivših partnera). Svi ovi faktori udruženi sa nedovoljno ljubavnog iskustva dovode do javljanja ove vrste posesivnosti. Pod nedostatkom ljubavnog iskustva podrazumevamo da osoba nije imala dovoljno iskustva u vezama, naročito nije imala iskustvo vezivanja i odvezivanja od partnera. Neke osobe su imale puno veza i vezica, i kvantitativno gledano oni imaju iskustva. Ali većina tih iskustava mogu biti površna. Pod iskustvom se ne podrazumeva samo broj veza nego stepen dubine (intenziteta) vezivanja, ostvarene bliskosti i emocionalnog iskustva.
“Maligna”, zloćudna posesivnost nije izraz nesigurnosti i gladi za ljubavlju već najčeće izraz psihopatsko-narcističkih crta ličnosti koje postoje kod određene grupe poremećaja ličnosti. Ove osobe pre svega teže kontroli i posedovanju partnera u pravom smislu te reči. Oni žele da znaju gde se njihova partnerka kreće, šta radi kada nisu zajedno i sl. Osoba analizira i kritikuje njene / njegove prijatelje, rodbinu i sl. Takva osoba pokušava da ostvari potpunu kontrolu i uticaj nad partnerom tako što će redukovati njen / njegov krug prijatelja i članova porodice, naročito onih kojima se on / ona ne dopada i koji uviđaju da se radi o manipulaciji i kontroli a ne ljubavi. Ove osobe manipulišu, lažu, igraju igru vruće-hladno, ograničavaju slobodu partneru a sve to pod izgovorom ljubavi, sve kao za njihovo dobro.
Ova vrsta posesivnosti se ne može prevazići jer ona potiče iz devijantne strukture ličnosti osobe koja ima taj problem. Osoba se ne može promeniti kao ličnost. Ovde je reč o patološkoj simbiozi u koju mogu da upadnu osobe koje su takođe sklone patološkoj simbiozi (kao na primer: narcistička i zaivsna osoba) ali i osobe koje nisu patološke ličnosti ali imaju sklonost da preterano veruju drugima, empatične su i imaju sklonost ka osećanju krivice. Tipičan primer je normalna, dobra, empatična devojka koja je imala narcističkog oca koji je nije voleo, stalno ju je nešto kritikovao i omalovažavao što je kod nje stvorilo osećaj da nije dovoljno dobra, da nije voljena, da je uvek kriva za nešto, da njeno mišljenje nije važno itd. Ta devojka, gladna ljubavi nailazi sutra na momka koji joj posvećuje mnogo pažnje (na početku), čak preteruju u tome, donosi joj ruže i hranu na posao, šarmira celu njenu okolinu (prijateljice, familiju, kolege sa posla), spreman je da se žrtvuje, doleti avionom u drugu državu da je poseti i sl. Ona naravno pada na te gestove, oseća se kao princeza i sve joj to jako prija. Kasnije kada je momak skroz osvojio i opčinio, on počinje sada sa drugom pričom. On joj govori sa kim da se druži a sa kim ne, koje su njene drugarice i drugovi zli i pokvareni, koji članovi porodice manipulišu sa njom i sl. Zatim on traži da se ona uvek slaže sa njim, da misli isto što i on, da mu se ne konfrontira. Devojka se sada nalazi u stanju konfuzije, prvo ruže i kraljevski tretman a sada kontrola, agresija i ograničavanje slobode. Posle nekog vremena ona odlučuje da ga napusti ali onda nastaje drama, gde on preti da će da se ubije ili njoj preti nasiljem, dolazi kod nje kući, zove njene roditelje, drugarice i sl. Jedini način da se ona odvoji od njega je da se totalno izoluje od njega, izbriše njegov telefon, zabrani drugaricama i rodbini da stupaju sa njim u kontakt i ako je potrebno prijavi ga policiji ako on pokuša da je uznemirava.
 „Posedovati" nešto - šta to zapravo znači? Šta znači učiniti nešto „svojim"? Ako stojite na ulici u Njujorku, uperite prst prema ogromnom neboderu i kažete: „Ta zgrada je moja. Ja je posedujem", vi ste ili veoma bogati, ili ste u zabludi, ili ste lažov.Ako se svi slažu s vašom pričom, postojaće potpisani papiri koji to potvrđuju. Vi ste bogati. Ako se niko ne slaže s vama, poslaće vas psihijatru. Živite u zabludi, ili lažete, a da se tome ne možete odupreti. Ovde je važno uočiti da priča i misaoni oblici koji je sačinjavaju, bez obzira na to da li se ljudi slažu s njima ili ne, nemaju nikakve veze s time ko ste vi.Budimo realni, posedovati se mogu samo nezive stvari!Antikonzumerizam ili pokret protiv privatnog vlasništva još je jedan od misaonih oblika, još jedna mentalna pozicija koja može da zameni identifikaciju s posedovanjem. Kroz njega možete da pokažete da ste u pravu, a da drugi greše. Kasnije ćemo videti da taj čin dokazivanja da ste u pravu dok svi drugi greše predstavlja jedan od osnovnih principa po kojima egoični um funkcioniše, jedan od najosnovnijih oblika nesvesnosti. Drugim rečima, sadržaj ega može se menjati, ali struktura urna koja ga održava u životu ne može.
Jedna od nesvesnih pretpostavki je ta da će sam čin identifikovanja s predmetom kroz prividno posedovanje istog, očita čvrstina i istrajnost materijalnog predmeta ispuniti vaš doživljaj sebe još većom čvrstinom i istrajnošću. Ovo se posebno odnosi na građevine i na zemljišta, jer su to jedini oblici za koje mislite da ih možete posedovati, a koji se ne mogu uništiti. Apsurd posedovanja ponekad je najočigledniji u primeru posedovanja zemlje. U vreme kada su Evropljani naseljavali Severnu Ameriku, domoro­dačka plemena nisu mogla da shvate koncept o posedovanju.Zbog toga su i izgubili zemlju kada su ih Evropljani naterali da potpišu papire koji su za njih bili u istoj meri neshvatljivi. Oni su osećali da je njihovo mesto na toj zemlji, ali da ta zemlja ne pripa­da njima.
Ego često izjednačava posedovanje s Postojanjem; posedujem, dakle postojim. I što više posedujem, sve sam postojani­ji. Ego se hrani poređenjem. Način na koji vas drugi vide pre­obrazi se u način na koji sami sebe vidite. Kada bi svi živeli u ogromnim kućama i bili bogati, vaša ogromna kuća i vaše bogatstvo ne bi više mogli da jačaju vaš doživljaj sebe. Potrebni su vam drugi da bi vam dali vaše „ja", i ako živite u društvu koje u velikoj meri izjednačava sopstvenu vrednost s onim šta posedujete i količinom toga, ako niste u stanju da prozrete kroz tu kolektivnu obmanu, bićete osuđeni da ostatak svog života provedete jureći za stvarima s uzaludnom nadom da ćete na taj način pronaći sopstvenu vrednost i upotpuniti doživljaj sopstvenog „ja".

Kako da se oslobodite vezivanja za stvari? Ne vredi ni da pokušate! To je nemoguće. Vezivanje za stvari nestane samo od sebe onog trenutka kada prestanete da svoj smisao tražite u njima.
U međuvremenu, budite svesni sopstvenog vezivanja za stvari. Ponekad niste ni svesni da ste vezani za određeni pred­met, tj. da ste se identifikovali s njim, sve dok ga ne izgubite ili dok se ne pojavi pretnja da ćete ga izgubiti. Ako se uznemirite, potresete i slično, to znači da ste se vezali za taj predmet. Ako ste svesni činjenice da ste se identifikovali s predmetom, sama iden­tifikacija nije više potpuna. U pojedinim slučajevima, psihološka potreba da se ima više ili osećanje nedovoljnosti, koji su veoma karakteristični za ego, prenesu se na fizički nivo i time u neutaživu glad. Bulimičari često teraju sebe da povrate kako bi nastavili da jedu. Njihov um je gladan, a ne telo. Ovaj poremećaj u ishrani biće izlečen uko­liko oboleli, umesto da se identifikuju s umom, dođu u kontakt sa svojim telom i time osete pravu potrebu svog tela pre nego nadripotrebe egoičnog uma.Pojedini egoi znaju šta žele i idu prema svom cilju s nemilosrdnom i okrutnom odlučnošću - Džingis Kan, Staljin, Hitler, da nabrojim samo neke od ljudi koji su bili veći od života.
Energija koja leži u središtu njihovih želja, međutim, stvara suprotnu energiju jednakog intenziteta, koja na kraju vodi ka nji­hovoj propasti. U međuvremenu, unesreće i sebe i ostale ili, u slučaju „većih od života", stvore pakao na zemlji. Većina ega ima kontradiktorne želje. Žele različite stvari u različito vreme ili čak i ne znaju šta žele osim da to nije sadašnji trenutak. Nemir, nespokoj, dosada, uznemirenost, nezadovoljstvo, sve su to rezul­tati neispunjenih želja. Stalna želja je strukturalna, te nijedna količina sadržaja ne može da ostvari dugotrajno ispunjenje sve dok je ta mentalna tvorevina prisutna. Intenzivno željenje koje nema poseban cilj često se može pronaći kod ega koji su još uvek u razvoju, što je slučaj s tinejdžerima, od kojih određeni broj konstantno oseća negativnost i nezadovoljstvo.
Fizička potreba za hranom, vodom, skrovištem, odećom i osnovnom utehom trebalo bi da se lako zadovoljava kod svih ljudi da nije debalansa u sredstvima, koji je rezultat sulude i grabežljive potrebe da se ima više, pohlepnosti ega. On pronalazi kolektivni izraz u ekonomskim strukturama ovog sveta, poput ogromnih korporacija, koje su zapravo egoični entiteti koji se takmiče jedni s drugima u tome ko će imati više. Zaslepljeni su profitom. I s apsolutnom okrutnošću pokušavaju da dođu do njega. Priroda, životinje, pa čak i ljudi i njihovi poslodavci nisu ništa više do brojke na zaključnom računu, beživotni predmeti koji treba da se iskoriste, a potom odbace.Sve dok egoična struktura postoji, nijedan vas sadržaj neće zadovoljiti. Bez obzira na to šta posedujete ili dobijate, nećete biti srećni. Uvek ćete biti u potrazi za nečim što obećava veće ispunjenje, za onim što garantuje da će dopuniti vaš nepotpuni doživljaj sebe i ispuniti osećaj praznine koji osećate u sebi.
PRAZNINA KOJU OSECATE AKO NESTO NE POSEDUJETE  JE UZASNA! NAROCITO AKO SE ODNOSI NA PARTNERA! MADA NI MATERIJALNA ZUDNJA NIJE BAS PRIJATNA! MORATE SHVATITI DA NE MOZETE DA POSEDUJETE SVE STO ZELITE I TO STO PRE!
ZACARAN KRUG JE TU! I CEKA DA VAS PROGUTA! A ONDA NEK VAM JE BOG U POMOCI! 

NARUKVICA I NANOGICA

NARUKVICA I NANOGICA?! NITI TEZE TEME NITI PRAVOG ODGOVARA. ALI HAJDE POKUSACEMO DA NESTO SHVATIMO, A DAJ BOZE NESTO I PRIHVATIMO!
U porodičnom i partnerskom nasilju u 2018. godini, prema dostupnim podacima ubijeno je 33 žena, a Mreža žena protiv nasilja u izveštaju za 2018. godinu da je broj femicida u poslednjih devet godina (koliko Mreža Žene protiv nasilja izveštava o femicidu) gotovo nepromenjen.
U pokušaju da se izbori sa nasiljem nad ženama, država je najavljivala i donosila različite mere zaštite žena, međutim bez ikakvog pomaka.
U utorak je najavljena i nova mera koja bi trebalo da potpomogne državi u borbi protiv nasilnika i dodatno zaštiti žene - sistem narukvica za žrtve i počinioce porodičnog nasilja u okviru projekta "Unapređenje bezbednosti žena u Srbiji".
Državna sekretarka MUP Biljana Popović Ivković rekla je da će narukvice biti povezane sa policijskim upravama, kako bi žrtve mogle brzo da signaliziraju da se nalaze u opasnosti, a policija odmah da reaguje.
Govoreći o rezultatima borbe protiv nasilja nad ženama ona je rekla da je prošle godine policija izrekla više od 27.000 hitnih mera, od čega više od 8.000 mera privremenog udaljenja učinioca iz stana i skoro 19.000 mera privremene zabrane nasilniku da kontaktira i priđe žrtvi.Ako će se ženama davati narukvice po dobijanju njihove saglasnosti, da li to znači da, ako odbiju, njih neće štititi policija?Ona ističe da sama ideja uvođenja narukvice otvara mnogo pitanja i stavlja novu vrstu obaveze ženama, a UNWomen, koje podržavaju ovu akciju, se nikada nije bavio ženama žrtvama nasilja, pa ostaje upitno kako su procenili da je baš ovo dobro.
"Ono u odnosu na čega ima najveću bojazan kada je reč o narukvicama jeste da to može biti dodatno opterećenje za ženu, jer deluje da država ne može da ga konstroliše, pa mora sama žena. Ona svakako živi u tenziji kad je nasilnik na slobodi, a sad dodatno treba da brine da li je ponela narukvicu. U slučaju da zaboravi da je ponese, i ona sama i drugi mogu pomisliti da je sama kriva što je napadnuta. Da li to onda znači da se ženama ne veruje bez narukvice?".
Podseća i da po Krivičnom zakoniku postoji mogućnost nošenja nanogice, ali u ovom momentu ne postoje informacije o tome na koji način i u skladu sa kojim zakonom će biti primenjena obaveza nošenja narukvice.
"Takođe, da li će nasilnik moći samostalno da skine narukvicu i ako da, šta se dešava u situacijama kada priđe ženi bez narukvice – da li će se verovati njenoj reči?", kaže Bobana i dodaje da se postavlja pitanje na koju procenu rizika će se davati narukvice (s obzirom na to da policija izriče hitne mere i za visok rizik), kao i da li je naša policija dovoljno brza da patrola stigne na vreme.U Srbiji su četiri žene ubijene u porodičnom nasilju u prva četiri meseca 2019.Zene koje nose narukvice koje im mogu ( i ne moraju ) biti pomoc u borbi protiv nasilnika javno deklarisu kao zrtvu i noseci takvu narukvicu ona je na neki nacin zigosana. Stavljena u gradjane drugog reda, ne svojom krivicom! Nanogica se naprotiv nosi u okrilju svoje kuce zasticeno od javnosti i uvek se nosi svojom krivicom!
U Srbiji se trenutno 605 osoba nalazi u kućnom pritvoru ili kućnom zatvoru pod elektronskim nadzorom, to jest nosi nanogicu, podaci su Uprave za izvršenje krivičnih sankcija.
Nanogica ili elektronski nadzor je alternativni vid sankcije za osuđenike - kazna se izdržava u sopstvenom stanu ili kući.
Prvo treba pomenuti razliku između kućnog pritvora i kućnog zatvora. Kućni pritvor je mera obezbeđenja prisustva okrivljenog za vreme trajanja krivičnog postupka, u vremenu pre donošenja presude. Kućni zatvor je način izvršenja kazne zatvora koja se izriče sudskom presudom. To je kazna koju osuđeni izdržava u prostorijama u kojima stanuje i predviđena je za kazne do godinu dana. Najčešće je reč o krivičnim delima iz oblasti saobraćaja, sitnim krađama, zloupotrebi narkotika. Prosečno trajanje kazni koje se izvršavaju u kućnim uslovima je osam meseci - navode iz Uprave za izvršenje krivičnih sankcija. 2011-te je nanogica prvi put uvedena u Srbiji.Život sa nanogicom je podmukao i kuva te na tihoj vatri. Naizgled je sve ok, uspeo si da izbegneš zatvor, uspeo si da izvučeš najbolje iz datih okolnosti. Tu ti je porodica, tu ti je devojka, tu ti je sav komfor svakodnevnog života i, barem tako deluje, nemaš zbog čega da se žališ. Na to sve dodatno razmišljaš i kako ćeš sada moći da se odmoriš od svega i svih i da se malo više posvetiš sebi, jer nije baš da imaš izbora. Ali dva meseca kasnije sve ode dođavola. Zidovi oko tebe se polako skupljaju i svoju stvarnost počinješ, hteo ili ne, da meriš svime onime što ti je uskraćeno. Jajarsko je to robijanje. Deluješ razmaženo i nezahvalno okružen svim tim komforom, a u stvari i nije baš tako kada shvatiš da ne smeš da mrdneš dalje od kapije da baciš đubre, jer se ono sranje od aparata odmah oglasi u policiji. Ne znajući šta ćeš sa sobom kada se svi oko tebe kreću slobodno, a tebi se čini kao da ti to rade u inat, posvađaš se. Počeo sam da vičem na kevu i ćaleta. Počeo sam da se svađam sa devojkom i da ljubomorišem na sve. Ko su ti ovi, ko ti je taj, gde to ideš i kakav je to način. Svi ti postanu krivi za sve, jer ne možeš da prihvatiš svoju stvarnost. I to ide polako, vrlo podmuklo. Vremenom sam provalio da postoji nekakva tolerancija na zadate parametre kretanja, ali sam se ipak trudio da budem štreber do kraja, jer mislim da sam već dovoljno stvari usrao u životu.Reci momka koji je prvi nosio nanogicu u Srbiji.
Zlocin  i kazna. Najcesce nisu srazmerni! Kazne koje se dobijaju za zlocine u Srbiji su najblaze receno nerealne.
Zene su i sada u XXI veku usprkos svojim sposobnostima koje su mnogo vece od muskaraca i dalje gradjani II reda. I  uvek to nepoverenje ineverovanje u pricu kakva pakao prolaze u kuci sa muzem nasilnikom. Ili prica o silovanim zenama koje najcesce to ni ne prijave. Uzas. O ubistivama i sirocicima koji ostaju zanemim. Koliko ima nesklada izmedju narukvice i nanogice. Hiljade svetlosnih godina! A svi volimo pomenute narukvice i nanogice kao ukras. Prica koja stoji pred vama meni ubija volju za ovom vrstom nakita. A vama?
 I BEZ OBZIRA STO SE NANOGICA "DOBIJA" ZA LAKSA  KRIVICNA DELA ( ILI PREKO VEZE) ,A NARUKVICA JE POKUSAJ DA SE POMOGNE ZENAMA ( STO JE NEMOGUCA MISIJA) MENI OBE PRICE DELUJU NEREALNO. ZASTO I DOKLE ZLOCIN VODI U ODNOSU NA KAZNU! I TO DEBELOM RAZLIKOM!

MANIPULACIJA LJUDIMA

BOZE KAKO JE LAKO MANIPULISATI LJUDIMA. RECIMO OBJAVIM JA NA FEJSBUKU DA IMAM NEKI PSIHICKI POREMECAJ! VECINA CE MOMENTALNO DA ME OBRISE IZ LISTE PRIJATELJA. ZA SVAKI SLUCAJ. A RETKO KO CE SE ZAPITATI DA LI JE TO ISTINA IAKO PISEM 5 GODINA BLOGOVE I AKTIVNO UCESTVUJEM NA FEJS PRICAMA! TAKVI SMO ! ZA SVE INFORMACIJE KOJE PRIMAMO U TOKU DANA!PRIHVATAMO IH ODMAH - 'NA PRVU LOPTU' JER NEMAMO VREMENA DA RAZMISLJAMO. POSLEDICA- MANIPULACIJA NAD NASIM MISLIMA I RADNJAMA!
Pocnimo od toga kako "nabavaljamo" prijatelje  na drustvenim mrezama? Prvo ,tu su realni prijatelji i zajednicki prijatelji. A onda se progresivno lista siri jer prijatelji imaju prijatelje koji imaju prijatelje. I dok se vecina ljudi bori za cifru od 5,000 prijatelja  (limit na Fejsu) malo njih prijateljuje samo sa ljudima koje zaista poznaje. I naravno svesni smo da su profili ipak tacni i iskreni onoliko koliko vlasnik profila zeli. Meni se recimo pojavljuje profil Korisnik fejsbuka za koga sigurno znam da ga nisam prihvatila za prijatelja. Kako je dospeo na moj Fejs ne znam. Doduse ni moja profilna slika ni ime Misteriozni patispanj ne ulivaju poverenje, medjutim ako stalno pratis objave na fejsu mozes lako stvoriti sliku o nekome i onda obrisati one koji vam ne odgovaraju. Sada  kada  vec pominjem da necija objava moze da sokira i da  vas iznervira, uplasi ili cak uvredi pomislim prvo kako  i ja reagujem samo na tu objavu , i gubim iz vida sve sto mi se pre  svidjalo na tom  profilu?A nijednog momenta ne pomislim da  su sve one objave koje mi "prijaju" mozda lazne? Ili tek da i dalje nastavim razmisljanje ko je uopste ta osoba na tom Fejs profilu- moj prijatelj?  I mozda i medju mojim prijateljima ima ljudi sa psihickim problemima, ljudi koji su losi, nemoralni, ali sigurno ima i dobrih, iskrenih ,postenih....Ali kako ja to da znam? Ili bilo ko? Zasto onda imamo profile na drustvenim mrezama? Zato sto svi imaju, zato sto smo izgubili nekadasnji nacin druzenja i interakcije medju ljudima ili zato sto su nas "umrezili" radi lakse manipulacije. Jer, naivno mislimo da su drustvene mreze samo mesto za rekalsaciju, komunikaciju i "kacenje" fotografija i drugih sadrzaja. I tako smo dosli do veze izmedju drustvenih mreza, manipulacije i psihickih problema.
Dakle ljudi koji provode  mnogo vremena  na Fejsu ili vec imaju neku vrstu psihickih problema ili je zbog tolikog pracenja raznih profila polaku sticu. Nabrojacu vam samo neke tipove nasih Fejs prijatelja koji odgovaraju na pitanje da li je sa ovim  likovima sve ok? Hvalisavci -  Kada gledate njihov profil i saznajete šta im se sve dešava u životu - na poslu, u kući, i u ljubavi, postaje vam totalno neprijatno jer počnete da se brinete za sopstveni život - društveni i emotivni. Mislite da ste manje vredni i totalno neaktivni! Sigurni smo da miđu prijateljima imate one koji jedva čekaju da pokrenu neku debatu i da svojim argumentima ne prestaju da zatrpavaju tuđe profile. Bili u pravu ili ne, ponekad čine da se osećate neprijatno i iscrpljeno dok čitate njihove ”stavove”.Kao u mnogim rijaliti programima, oni na svoj profil iznose sav mogući "prljavi veš", koji, verujemo, mnoge ne zanima. Ponekad idu tako da leko da sa partnerima na Fejsbuku razmenjuju i intimne poruke. Zar nije degutantno?Poznati su vam oni koji na svom statusu napišu nešto poput: "Toliko sam razočaran, ne mogu da verujem da LJUDI mogu da učine TAKO NEŠTO"... A, onda kada ga pitate šta se desilo, odgovori vam: "Ma, nebitno". Verujemo da tek tada počne da vam kulja u stomaku. Zatim ljudi koji vam salju stotine  istotine poziva za igrice  u toku dana...I vaš ”njuzfid” prepun je fotografija nečije dece? To nije sporno i ne možete to nikome zabraniti, ali pojedini roditelji i bake i deke baš umeju da preteraju.Naravno da ne treba kaciti nicije fotografije na Fejs, ali kaciti svoju decu, e pa to je zaista van pameti.Oni jednostavno ”ne silaze” sa tuđih profila i obasipaju ih lošim komentarima. Sigurno ste nekada bili njihova ”žrtva”.Ovi ljudi možda ima najmanje na Fejsbuku, ali su "najopasniji". Oni su najaktivniji od svih jer mudro ćute, retko kada postavljaju nešto na svoj zid, ali zato pomno prate sve što drugi rade.
 Koliko stvarno prijatelja imate na ovoj društvenom mreži? Jeste i ih ikada prebrojali? Napravite selekciju i budite prijatelj samo sa onima koji stvarno žele da čuju šta se dešava u vašem privatnom životu. Svi ostali su suvišni.
I tako dok jedni druge spijuniramo i smaramo manipulatori koji su osmislili drustvene mreze vredno kao pcelice skupljaju razno razne podatke. Za sta ce ih upotrebiti velika je misterija ( sem one u cilju ostvarivanja profita).
Da li je cilj da vas neko motiviše da uradite nešto što bi trebalo, ili da manipuliše vama kako biste uradili nešto što ta osoba želi? Cilj i suština manipulacije je prilagoditi ponašanje pojedinca u skladu sa zahtevima manipulatora kako bi manipulator ostvario svoje ciljeve.
Iako je otvorena i direktna komunikacija prepreka svakoj manipulaciji, tako nešto je u praksi retko moguće ostvariti, jer su danas skoro svi skloni manipulisanju. U borbi sviju protiv svih, nastojimo da ostvarimo svoje ciljeve i obezbedimo povoljniji položaj za sebe u odnosu na druge. Tako, manipulacija prerasta u nauku, umeće koje se od nas zahteva u svim sferama života. Pisala sam vec o vrstama manipulacije ( emocionalne su zaista najteze) , pa bez obzira ko nam to radi ili kome mi to radimo ona postoji svakodnevno kao i potreba za potrosnjom.  Ko ne zna pravila manipulacije zapada u psihicku krizu. A Fejs pored ostalih okidaca ( informacije preko medija, porodice, posla, skole) i te kako utice na nas hteli mi to ili ne.
ZATO CU TEKST ZAVRSITI CUVENOM RECENICOM KOJU U SRBIJI SVI PONAVLJAJU U SVAKOJ SITUACIJI. OVDE NISI NORMALAN AKO SI NORMALAN! STA GOD TO ZNACILO!

KVAZIMODO,NOTR DAM

KVAZIMODO - NOTR DAM U PARIZU! OVIH DANA GORI KATEDRALA STARA OSAM VEKOVA. I SVI SU U CUDU! I NE ZNA SE ( U STVARI SIGURNO SE ZNA) KAKO I ZASTO SE TO DOGODILO. CEO SVET NUDI POMOC I SRBIJA! PRE DVADESET GODINA GORELE SU PRAVOSLAVNE CRKVE NA KOSOVU- STARE  SEST VEKOVA I SVI ZNAJU ZASTO. POMOC NIKO NIJE PONUDIO - NI SRBIJA! GOREO JE I HILANDAR, ALI SVETI SAVA NIJE NIKADA BIO POPULARAN KAO KVAZIMODO.
Notr Dam, katedrala koja je sinoć ozbiljno oštećena u požaru, zauvek će biti nezaobilazni deo francuske istorije i umetnosti. Iako su velelepnu zgradu Klod Mone i Matis ovekovečili u čitavom nizu slika, iako je na platnu "Krunisanje Napoleona Bonaparte" Žaka Luja Davida upamćen ne samo enterijer, već i važan momenat u istoriji, na pomen ovo arhitektonskog bisera svi se odmah sete Kvazimoda - zvonara iz klasika Viktora Igoa.
- Svaka strana, svaki kamen ovoga starodrevnog spomenika, Bogorodičine crkve je list ne samo istorije narodne, nego i istorije nauke i umetnosti - napisao je Igo u "Bogorodičinoj crkvi u Parizu", što je pravo ime romana, dok je  "Zvonar Bogorodičine crkve" naziv crtanog filma koji su mnogi voleli kao deca.
Sama katerdrala inspirisala je Igoa da napiše ovaj roman i podstakla njegovu večnu strast prema gotskoj arhitekturi i umetnosti. Čitava priča o prelepoj Ciganki Esmeraldi i njenoj kozi-proročici, deformisanom i plemenitom Kvazimodu i licemernom Frolu, vrti se oko Notr Dama, simbola Pariza. Sa visokih tornjeva Frolo i Kvazimodo špijuniraju čitav grad. I NE BIH TU PRELEPU LJUBAVNU PRICU KVARILA PRICAMA O POLITICI. ALI,  JE NEKAKO  BAS POLITIKA 'UMESALA SVOJE PRSTE'  I POKUSALA DA UNISTI ISTORIJU. Jer unistavanjem takvih materijalnih dobara koji su svedoci vekova zlocin je bez presedana i svakako bez primerene kazne. Ne razumem zaista kako ljudski um, funkcionise. Unistiti  Notr Dam ne znaci unistiti  staru  katedralu  nego unistiti sve vekove koje je ona oblezila svojim postojanjem i dogadjajima u njoj i oko nje. Pa iako neko ne voli Francuze ili francuske politicare, ili njihovu politiku ( sto mene izuzetno nerviraju te podele ljudi 0 jer ljudi su svi isti - od krvi i mesa i gluposti) , unistivsi nesto sto je simbol Pariza ,ali i simbol  Kvazimoda cije se ime danas koristi kad hocemo da za nekog kazemo da je bas ruzan  i neugledan.Nije Kvazimodo ruzan ,niti ljudi koje danas nazivaju njegovim imenom da bi ih ismejali - ruzni su ljudi koji su to ucinili. I zli, glupi, bahati, ma nema tako strasne (kvazimodo reci) koje bih upotrebila za njih.
I opet politika u ovom tekstu jer ne mogu da je izbegnem. Internet mreze su se usijale i ljudi iz celog sveta su uputili zaljenje i zelju da se pomogne u obnovi katedrale. Slazem se, u pravu su. To sto se dogodilo je uzasno i nikad, nikad, nikad nije trebalo da se dogodi. Ali, da Viktor Igo nije izmislio Kvazimoda o toj katedrali bez obzira sto su se u njoj krunisali kraljevi i desavale krucijalne stvari vekovima, ne bi se toliko znalo.
O nasim crkvama na Kosovu ( Visoki Decani, Gracanica, Pecka Patrijarsija...) ne zna se mnogo u svetu. Ni o Svetom Savi , ni Hilandaru jer pravoslavlje nije bas zastupljena religija ( a ni mnogo voljena). Da smo uspeli da stvorimo legendu o Savi i nasim dinastijama cije je sediste bilo na Kosovu mozda bi i nama prilikom Nato agresije pristizale poruke zaljenja i zelje da nam se pomogne. Ni sest vekova istorije  nije malo!. Ali politika je zasenila kulturnu bastinu  i zatvorila oci ljudima koji nisu bili za to da se ruse stare crkve koje imaju izuzetnu duhovnu vrednost. Kazu zlonamerno da je ovo sto sad gori Notr Dam - bozija osveta! Ne bih ja to tako rekla. Crkva je crkva bilo cija. I niko nema prava da je unistava.
PRVI PUT OTKAD PISEM BLOGOVE OSTALA SAM NEMA! JER NE POSTOJE RECI KOJIMA SE OVAKVA ZLODELA MOGU OPISATI , NITI RECI ZALJENJA ZBOG LJUDSKE GLUPOSTI I BAHATOSTI I ZBOG GLOBALNE MANIPULACIJE LJUDIMA KOJU SPROVODE SVETSKE VLADE!
I SADA JE KASNO! TOLIKO JE TOGA UNISTENO U SVETU BESMISLENIM RATOVIMA! I NIKAD SE NECEMO DOZVATI PAMETI. STA CEMO MI OSTAVITI NASOJ DECI U NASLEDJE???

ANTIKVITETI I ARTEFAKTI

ANTIKVITETI I ARTEFAKTI! DOROTI PARKER U IZVODJENJU LI IZRAEL! BORBA IZMEDJU FALSIFIKATORA I KOLEKCIONARA! DA LI MOZEMO DA BUDEMO SIGURNI U PROCENU STRUCNJAKA? I DA LI ZAISTA SVE MOZE DA SE KUPI I PRODA!
U suštini, pod antikvitete spadaju stvari koje imaju određen broj godina, imaju neku umetničku, zanatsku i istorijsku vrednost, ili pak sentimentalnu i nostalgičnu.

Definiciju antikviteta koja je danas prihvaćena u svim delovima sveta praktično su odredile Sjedinjene Američke Države. Vlada SAD-a je 1930. godine, svojim carinskim propisom uvela odredbu kojom se antikvitetom smatraju predmeti stariji od 100 godina, znači oni napravljeni pre 1830. godine. Ta odredba je izmenjena 1966. godine, i po njoj antikvitetom se smatra svaki predmet stariji od 100 godina u trenutku kada se razmatra njegova vrednost.  Ovo je definicija u širem smislu koja je sveopšte prihvaćena i većina država je tako zakonom odredila uvoz i izvoz antikviteta.

Na vrednost predmeta utiče svakako njegova retkost, autentičnost i estetski izgled a ništa manje bitno nije ni stanje samog predmeta. Pravi kolekcionari, prepoznaju te predmete na vreme, kada se oni još nisu probudili iz zaborava. Na taj način se stvaraju kolekcije koje posle nekog vremena postaju veoma vredne pa tako, pored estetske satisfakcije, kolekcionar može ostvariti i značajnu materijalnu korist.
Artefakt (latinski arte factum) – proizvod ljudske ruke (za razliku od prirodnog), rukotvorina.
Arheologija je naučno studiranje ostataka ljudskih civilizacija i kultura. Arheolozi istražuju život prvih ljudi razmatrajući objekte koje su ovi ostavili iza sebe. Takvi objekti uključuju zgrade, umjetnička djela, alatke, kosti.
Arheologija je jedna od nauka koje se stalno usavršavaju. Arheolozi koriste raznovrsne tehnike da bi sakupili što više podataka i da bi mesta ili predmete istraživanja proučili što više je to moguće.Istorijs ko i  kulturno nasledje je vazno za ceo narod, medjutim ja sam ovaj post posvetila kolekcionarima.
Da li je svaki pronalazak arheologa neka vrsta vremenske kapsule ili pretrazivanje tavana i podruma nasih predaka? sigurno da jeste. I bas se pitam sta ce nasi potomci misliti o nama obzirom sta im ostavljamo. I zaista sam se uvek pitala kako naucnici znaju za sta je koji predmet sluzio i od kada je i da li je vredniji antikvitet ili artefakt? Ima li prevara i kako uspevaju? Po mom misljenju antikvitet koji je pronadjen na tavanu ili podrumu i ne moze da ima vise od 100-200 godina, dok su artefikati mnogo stariji sto im daje izuzetnu vrednost. Ali kako se odredjuje autenticnost i ko snoso odgovornost za zig kojim se dokazuje da je u pitanju original? Sigurna sam da ljudi koji procenjuju ovakve stvari sigurno imaju i skole i iskustva, ali i oni mogu biti prevareni pogotovu sada kada nove tehnologije omogucavaju stampanje svega.Izvinjavam se svim strucnjacima iz ove oblasti u kojoj sam ja potpuni laik.
Li Izrael, nekada uspešan biograf, upala je u svet falsifikovanja umetnosti da bi se spasila siromaštva i platila veterinaru račune za svoju mačku. .
Li Izrael je prodavala pisma za koja je tvrdila da su ih pisale poznate ličnosti - od Doroti Parker do Noela Kovarda, a u stvari je iza njih stajala ona. Izrael je to radila tri godine, do 1992. godine, kada je uhapšena, a potom priznala krivicu pred Federalnim sudom, piše britanski Independent.
Njeni memoari objavljeni su 2008. godine, a sada nastavljaju da žive i kroz film. "Ujutru prvo operem zube i naostrim jezik" samo je jedan od citata pomenute Doroti parker koja je na kraju XIX veka pokazala hrabrost koju ni danas mnoge zene nemaju. Li je imitirajuci njena pisma i (jos oko 400 drugih) pokazala veliki talenat , veliku hrabrost ( iako je pocinila krivicno delo0 to joj se ne moze osporiti . I sudija je bio blagonaklon te je osudio na 5 godina uslove kazne. Sto samo dokazuje moju pricu da uspesni falsifikatori mogu lako prevariti kolekcionare. Kolekcionari poneseni strascu i osecanjima, zeleci nesto preterano mnogo najlaksa su meta falsifikatorima. Ne upustajuci se u dublja ispitivanja veruju svim "papirima" koje dobiju uz predmet! Ekonomska kriza koja je u celom svetu ide "na ruku" falsifikatorima koji ne prezaju od najdrskijih i najpodmuklijih prevara. Novokomponovani bogatasi  kupuju "umetnicka dela" i njima opremaju svoje luksuzne vile ni ne proveravajuci da li su originalna. Mada oni koji ih posecuju ( drustvena elita ) takodje ne moze primetiti razliku . Tu "stradaju" i kriminalci koji posezu  za antikvitetima i artefaktima  i koji pokusavaju da ih prodaju ljudima koji se razumeju u to.
MENI SU TI PREDMETI IZ PROSLASTI ( NAROCITO ONE DALEKE) POTPUNO FASCINANTNI . NE POSEDUJEM NA ZALOST NISTA STARIJE OD PRSTENA IZ 1970-TE. I NEKOLIKO PISAMA IZ 1922-GE. IPAK ZAR NE MISLITE DA JE TAKVIM VREDNIM STVARIMA MESTO U MUZEJU? I UPOZORENJE KOLEKCIONARIMA DA NE PODLEZU OSECANJIMA KAD KUPUJU ZELJENI PREDMET, MADA KAO STO REKOH SVAKAKO   JE  VEOMA LOSE STO SE SVE MOZE PRODATI I KUPITI.

JEDNA SJAJNA IDEJA

ZAKAZANI SU VELIKI PROTESTI NARAVNO 13-TOG? KO ZNA KOJI PO REDU! RUSI SE VLAST MILIONITI PUT!  ITO NIJE TEMA OVOG BLOKA JER JA POLITIKU NE RAZUMEM I NE ZANIMA ME UOPSTE. ODAVNO SAM SHVATILA DA REC PROMENE NEMA ISTO ZNACANJE KOJE TREBA DA IMA U OBICNOM ZIVOTU I U POLITICI! TEMA OVOG BLOKA JE JEDNA IDEJA!!!!
Pisala sam o neobicnim  mestima koje privlace turiste. Pa,ja imam ideju za nas domace!Tu mislim na nas Beogradjane, a posto uopsteno mrzim bilo kakve podele jer svi mi smo pre svega ljudska bica ,dobrodosli su svi gradjani Srbije. U Sijetlu  90-tih godina otvoreno je jos jedno alternativno pozoriste. Znate sa onim predstavama gde se svi prave da je  razumeju da ne bi ispali glupi ( a u sustini nema ni sta da se razume). Iz dosade ljudi su kupovali zvake i zvakali bi dok bi bile slatke onda bi oni pametniji izasli i iz protesta zbog gubljenja novca i vremena lepili bi izvakane zvake na ogroman zid ispred pozorista. S vremenom zalepljena zvaka je postala simbol raznih gubitaka i pocela je da privlaci i ljude iz svih krajeva sveta. Cudno je znam, ali opet vise razumljivo nego alternativna predstava. Ljudima jednostavno treba da daju oduska. Svi smo pod velikim pritiskom. I sad se pitate kakve to veze ima sa Beogradom? Evo odmah cu da ne odustanete od citanja. Fontana na Slaviji je primer neukusa i promasene investicije i ne verujem da privlaci turiste, a mi gradjani je zbog uzasnih guzvi najradje zaobilazimo. Da ne kazem koliko je stanarima unistila i ovako tezak zivot u centru grada jer je mucenje 24 sata slusati 10 istih pesama. Fontana je trebala da predstavlja oazu sklada, mira iukusa.... Ali eto... Ona je samo dodala kap koja je prelila casu naseg stresa i strpljenja.
Cujem ovih dana otkad je nastala nova pesacka zona od Terazija do  Studentskog trga ( ne znam da li je to mozda zbog svakodnevnih protesta, da se olaksa ljudima) da je u plano nova velelepna  fontana od Bog te pita koliko miliona evra. Na Cvetnom trgu - preko puta pozorista. Odmah se izvinjavam pozoristu i svim nasim divnim pozorisnim glumcima i psicima. Kultura nema veze sa mojom pricom (kao ni sa vecinom stvari u ovoj zemlji na zalost). Fontana bi bila po ugledu na cuvenu Fontanu di Trevi u Italiji ( napravljenu pre jedno 250 godina). Dobro mi uvek malo kasnimo. Dakle u nju bi  za srecu srecni posetioci pozorista ubacivali metalne novcice!!! Extra! Koliko srece! Fontana koja ce dovesti do jos vecih guzvi u centru grada, koja ce jadne beskucnike kojih ima oko 5.000 u nasem gradu terati da uskacu u  hladnu vodu  da bi izvadili neki novcic koji svaki vredi za jednu zvaku (mislim da ce ljudi koji posecuju  pozoriste ubacivati  10 i 20 dinara ,a ne 1 ili 2 dinara za sta ne moze nista da se kupi). Ili ih treba skupiti 100 i vise... A toliko posetioca pozorista nema!
I sad da se ne bi ugledali na Amere - valjda smo bolji od njih - ne bih ja te tesko zaradjene zvake lepila na neki zid. Ne!!!! Napravila bih zid   ( ZID SRAMA) na koji bi narod lepio sve ono sto ga najvise uzasava, cega se gadi, sta mu smeta i tako davao sebi oduska. Manje poseta psihijatrima i psiholozima koji se zale ovih dana da "pocrkase" od posla. Manje protesta. Manje guzvi u centru grada. Mogla bih da dam neke primere samo ne znam da li cu imati problema ako se moja "ideja primi". Jer ,nama Beogradjanima (Srbima) kreativnosti i hrabrosti nikad nije manjkalo. Recimo, ljuti smo na tinejdzere koji u praku gde vodimo decicu ostavljaju  upotrebljene kondome i spriceve - sve to na zid - da se vidi da smo primetili, da nam smeta i da to nije u redu! Onda, clansku kartu Biblioteke kojom se Radovan III toliko ponosio. Sta ce nam - da li iko cita? Pa citav niz kucnih i ostalih aparata koji su izasli  iz upotrebe, a u z njih smo bili srecni i opusteni ( pocev od vodenice za kafu koja se mlela rucno dok pricamo sa gostima). Vencani list koji je bio svedok srece dok nije pocelo nasilje....Ma spisak je zaista ogroman. Izvinjavam se i crncima (narocito u Detroitu) gde je 1961-ve godine izgradjen Ziid srama da bi razdvojio crne i bele ljude. Te 1961-ve izgradjen je i Berlinski zid!
VOLELA BIH DA MI KAZETE DA LI VAM SE SVIDELA IDEJA. I MOLIM DEMONSTRANTE DA PO KO ZNA KOJI PUT NE PRIBEGAVAJU NASILJU I RUSENJU!

SOFIJA

SOFIJA! NOVE TEHNOLOGIJE! 3D STAMPAC! KAPITALIZAM! POTPUNO NOVI SVET! Drugi Digitalni samit ekonomija Zapadnog Balkana, na kojem je tokom dva dana bilo oko 4.000 učesnika, 2.000 kompanija i 200 govornika iz zemlje i sveta, završen je u Beogradu, a glavni zaključak je da tehnologija može da poboljša živote svih i otvara nova radna mesta.
Nove tehnologije iz korena menjaju industrije i način na koji svet funkcioniše. Razvoj rešenja u oblasti digitalizacije industrije, veštačke inteligencije, pametnih gradova i drugih važnih tema budućnosti u sve većoj meri dolaze iz Srbije.

Srbija u oblasti inovacija stoji paralelno sa svim najrazvijenijim zemljama i zato u našu zemlju dolaze najveće svetske kompanije, kako bi iskoristile potencijal inženjerstva i znanja. U narednih nekoliko godina, sa razvojem veštačke inteligencije, pametnih gradova, sajber bezbednosti..sigurno je da će Srbija biti najpoznatija po inženjerima,inovacijama .Svemirska putovanja, veštačka inteligencija, besplatan internet za sve kao i nastavak vekovne potrage za "eliksirom večnog života" ....To su projekti na kojima uveliko rade najveće kompanije današnjice. Kroz njih možemo da naslutimo kako će izgledati svet budućnosti a izvesno je da će tehnologija sigurno biti drugačija od one koju danas koristimo i poznajemo.Iako zvuči neverovatno, ovakvo nešto mogli biste da imate i u svojoj kući. Zbog visoke cene opreme i materijala, tehnologija štampanja u tri dimenzije nekada je bila dostupna samo velikim kompanijama, međutim, to se promenilo – 3D štampa postaje sve pristupačnija. Vizionari predviđaju da bi u ne tako dalekoj budućnosti svako mogao da ima 3D štampač kojim bi izrađivao stvari koje želi i koje su mu potrebne. Zvuči savršeno, zar ne? 3D štampa je proces proizvodnje trodimenzionalnih objekata bilo kog oblika na osnovu digitalnog modela. Kako to funkcioniše? Naravno, za početak je potrebno da imate ideju šta biste želeli da štampate. To može da bude bukvalno svaki predmet koji vam padne na pamet.Najbolje je objasniti na primeru. Recimo da volite nakit i zamislili ste narukvice koje želite da nosi  humanoidni  robot Sofija, da ih dizajnirate u nekom od programa za modeliranje ili da jednostavno na internetu pronađete dizajn koji je neko već napravio. Dizajn se zatim šalje u 3D štampač, koji potom „stvara“ željeni predmet. Štampač ga deli na stotine hiljada horizontalnih slojeva i počinje da ih štampa, sloj po sloj. Objekti se kreiraju slaganjem slojeva materijala, a debljina jednog sloja je oko 0,1 milimetar.

Mnogobrojni su znaci da je svet kakav poznajemo od Drugog svetskog rata pred dramatičnim promenama. Kompeticije u obliku komunizma više nema – osim u nekim retkim mutiranim oblicima, kakav je onaj u Kini, ili u sasvim patološkoj formi, kakav je onaj u Severnoj Koreji. Čini se da bi kapitalizam morao biti, bez izazova ozbiljne globalne konkurencije, u punom procvatu, ali se upravo sada, kada su gotovo svi ideološki protivnici nestali, a Fukujama odavno objavio onu (neviđenu) glupost o kraju istorije – umnožavaju najave da ništa više neće moći ostati po starom – ni proizvodnja, ni tržište, ni radna snaga, ni država, a najmanje kultura, potrošnja i građanstvo.
Ogromni izazovi ovog puta, baš kako je Marks predviđao, dolaze iz samog srca kapitalizma (“načina proizvodnje”), što će promeniti gotovo sve u društvu (“društvenu nadgradnju”), a ovim se promenama neće moći suprotstaviti nikakva ideologija ili neki drugi oblik manipulacije svesti, osim, možda, nečeg sličnog Matrixu – što se ne očekuje, bar u ovom veku.Pogledajmo najpre šta se to algoritmi, što se već ubrzano događa, ali je još daleko od potpunog izlaska živog rada iz materijalne i druge proizvodnje. Ovo se pre svega događa jer je logika kapitala neumoljiva: mašinski rad je jeftiniji i produktivniji od ljudskog rada u gotovo svim domenima. Sa razvojem i širenjem veštačke inteligencije (AI), razlika će, u prilog supremacije tehnologije, biti menja u “načinu proizvodnje”. biti i nekoliko hiljada do nekoliko miliona puta veća efikasnost. Naučnici koji se bave AI misle da će ljudski rad konačno opstati samo u malim nišama ekonomije, gde je potreban upravo ljudski kontakt ili baš ljudska empatija. Sada imamo situaciju da je jeftin, u proseku oko dva dolara na sat, a nesindikalizovan i kvalifikovan ljudski rad (Kina, Malezija, Singapur, na primer) još tražen, ali se predviđa da će do polovine ovog veka, s masovnom proizvodnjda čak ni besplatan živi rad neće moći da joj konkuriše zbog njene enormno veće produktivnosti – što uključuje ne samo obim već i kvalitet proizvoda.
Takođe se predviđa da će najveći broj radnih mesta u industriji i uslugama biti ukinut i da će najviše do desetak odsto populacije (do kraja ovog veka) raditi nekakav posao za platu.
Ali, šta će onda biti s potrošnjom ako ljudi ne budu zarađivali svoje plate i trošili ih sa svojim porodicama. Na kakvom dohotku ili, bolje rečeno, otkuda će uopšte doći dohodak za održavanje porodica u situaciji kada niko od njenih članova ne radi? Sa druge strane, postavlja se i ne manje važno pitanje ko će i za koji dohodak kupovati sve masovnije, jeftinije i kvalitetnije proizvode i usluge dobijene od pametnih automatskih jedinica.
Evo zašto se uopšte javila (za neoliberale ultimativno subverzivna) ideja o garantovanom osnovnom dohotku (basic income), koji bi dobijali svi građani čak i ako ne rade. U mnogim zemljama (Finska, Kanada, neke nemačke pokrajine, itd.) već se eksperimentiše sa ovim sistemom jer one ne žele da ih budućnost neprijatno iznenadi. No, ovde se postavlja veći broj pitanja: odakle će doći taj novac koji država deli ako ne iz budžeta, a onda kako puniti takve budžete ako ne novim nametima. Možda će se morati dodatno oporezovati preduzetnici koji koriste inteligentne tehnologije. Znači li to da će se oporezovati roboti i druge automati, a posebno vrlo produktivni AI sistemi? Neće li to usporiti uvođenje novih tehnologija, s jedne strane, a sa druge strane država opet postaje (još skuplja) država brige o blagostanju (Wellfare State) stanovništva, što značajno menja njen karakter i ulogu političara.
Kinezi koji takođe mnogo ulažu u AI i druge visoke tehnologije sada eksperimentišu sa kreditima (umesto osnovnog dohotka), ali ih vezuju za “moralno-političku podobnost” građana, – tj. pokušavaju da tako kontrolišu svoje podanike – što je izazov kojem će najverovatnije podleći mnoge autoritarne države.
Zbog robota koje proizvode roboti, toliko ce  pasti cene inteligentne tehnologije, da  nema dramatičnije promene od postepenog izlaska ljudi iz proizvodnje jer ih zamenjuju razni automati, roboti . Kompjuterski humanoidni robot Sofija, koja je bila glavna atrakcija zajedno sa robotom Titan, iznela je zaključke samita na ceremoniji zatvaranja.(Vidi pocetak teksta).
"Veliko mi je bilo zadovoljstvo da budem sa vama, bilo je lepo i inspiratiavno videti predstavnike vlade, digitalne industrije i istraživače", rekla je Sofija, koja jos kaze   da se tokom dva dana samita moglo videti koliko tehnologija može da poboljša život ljudima.
"Verujem da tehnologija može da poboljša živote svih. To važi i za zdravstvo, finansije i mnoge druge oblasti, otvaraju se nova radna mesta koja ranije nismo mogli ni da zamislimo. Čula sam uzbudljive ideje, stvara se uzbudljiv prostor na Zapadnom Balkanu", naglasila je Sofija.
Navela je da je naučila da će digitalna transformacija podstaći dalji privredni rast i otvaranje novih radnih mesta. Takođe, ojačaće se visokotehnološka bezbendost, rekla je ona i dodala da će sve to biti uskladjeno sa digitalnim okvirom EU.
"Hvala svima. Idemo napred i radujem se što ćemo raditi zajedno da bismo stvorili jedan napredniji svet. Hvala i vidimo se sledeći put", poručila je Sofija.
"Volim Beograd, Sava i Dunav se ukrštaju kod Kalemegdana odakle se pruža prelep pogled , sve to je nezaboravno i volela bih da živim ovde jednog dana", rekla je ona.
Na zakazani intervju Sofija, zvanično državljanka Saudijske Arabije čiji pasoš poseduje,stigla je na vreme, a na pitanje odgovarala strpljivo pa i na ono-koliko ima godina i gde je rođena.
"Čekajte malo...Mislila sam da je nepristojno pitati ljude za godine", odgovorila je, a onda se nasmejala i rekla da se samo šali.
"Ja sam Inovativni Šampion Ujedinjenih Nacija. Moj posao je da promovišem upotrebu tehnologije kako bi države uspele da postignu zacrtane održive ciljeve."
Robot Sofija se služi vestackom inteligencijom, ume da prepozna reči i pitanja, da prepoznaje lica. U stanju je da se kreće , pokreće ruke, da napravi više od 50 izraza lica, našminkana je, izjavila je da bi volela da bude komičarka i da ima svoju emisiju. Na pitanje da li misli da roboti mogu biti pametniji od ljudi odgovara mudro i diplomatski: "Mislim da su i ljudi i roboti zajedno neverovatno pametni svako na svoj način. Umesto da se takmiče, mislim da bi trebalo da kombinujemo našu jedinstvenu sposobnost da rešavamo probleme zajedno", poručila je Sofija.
SHVATILI STE KOLIKO SAM ODUSEVLJENA SOFIJOM. ALI IPAK OSTAJE VELIKO PITANJE ZASTO JE DOSLA BAS U BEOGRAD? DA LI SMO ZAISTA VODECA IT SILA NA BALKANU? NIKAKO NE UMANJUJEM ZNACAJ NASIH STRUCNJAKA ( ODUVEK SMO IMALI GENIJE) ALI OPET... KOPKA ME DA LI NAM OVIM SAMITOM I SOFIJINOM POSETOM ODAJU POCAST ILI NAM 'MAZU OCI' ZBOG NECEG???

PREVARA

I ZIVOTINJE BIRAJU JEDNOG PARTNERA ZA CEO ZIVOT! U CEMU JE ONDA PROBLEM SA LJUDIMA KOJI KAO IMAJU VISI NIVO INTELIGENCIJE OD SVIH ZIVIH BICA? NEPOCIN I NEIZDRZ U OVOJ PRICI IMAJU GLAVNU ULOGU! I DA LI JE ZAISTA STRASNO BUDITI SE CEO ZIVOT SA JEDNIM ISTIM LJUDSKIM BICEM? OPROSTAJ?!
Kada odlucite da prevarite partnera prvo pomislite zasto ste uopste sa njim u braku. Sigurno ima mnogo razloga zasto ste bas njega odabrali za partnera u dobru i zlu i za ceo zivot.  Ako i dalje osecate potrebu za drugim partnerom onda su moguce dve opcije. Ili zaista vise vasa veza ne funkcionise ni u kom smislu ipogledu ili ste jednostavno pozeleli "zabranjeno voce". Kako god. Prevara je vrlo kompleksna stvar. I kada se odlucite na nju trebalo bi da zaista imate saznanje sta moze iz toga da proistekne.I znam da znate da je najpostenije i najbolje prekinuti vezu koja vam ne odgovara nego da imate paralelnu vezu. Ali to naravno niko ne moze da uradi, jer tu su osecanja prema partneru ( hteli mi to ili ne),a i deca, materijalni status, rodbina i ko zna sta sve. I nekako vam se cini lakse da imate tajnu vezu nego da se nosite sa posledicama raskida veze u kojoj ste (bilo bracne ili vanbracne). Zaista je cudesna prica o rodama. Klepetan i Malena (rode) vec su godinama u vezi iako ih dele hiljade kilometara! Toliko prica o zivotinjama, ljubavi i vernosti ima da ne mogu da nabrojim. A oni su ipak zivotinje. Ljudi sa euforijom udju u brak ( ili vanbracnu vezu), a onda vremenom krene da ih nervira i smara sve kod partnera do te mere da vam recimo smeta to sto ne podize dasku na WC solji ili sto pastu za zube pritiska na sredini. I verovali ili ne to su ljudi navodili kao razloge za razvod braka. Zasto je toliko tesko ziveti sa jednom osobom celi zivot? Mozda zato sto su se stvari drasticno promenile. Mozda zato sto su odnosi muskarca i zene dobili sasvim novu ( ali svakako  ne i dobru) dimenziju. Finansijska kontrola u braku mnogo je drugacija nego onda kada su muskarci radili ,a zene bile domacice, majke. I nekako (nek mi oproste feministkinje) to je bilo pravo stanje stvari. Porodica je imala svoj pravi znacaj. Sto nikako ne znaci da prevara nije postojala,ali je porodica uvek opstajala zahvaljujuci OPROSTAJU. Znam, tesko je oprostiti prevaru, i verovatno to i ne treba uciniti, ali ponekad je bas to znak da treba preispitati vezu. I pre nego sto nesto napisem o oprostaju samo bih napomenula da niko nije savrsen ,a da su nepocin i neizdrz samo pitanje naseg morala i karaktera. I da je potpuno u redu provesti sa nekim ceo zivot!
Oproštaj je ključni deo mnogih religija i civilnih kodova (npr. restorativna pravda), jer pomaže društvimma da leče i funkcionišu. Brojne studije su otkrile da su pozitivni efekti oproštaja za one koji praštaju veći nego za one kojima je oprošteno.
Jedna takva studija je utvrdila da su oni koji su oprostili bili manje ljuti i pod stresom, manje su prigovarali u poređenju sa onima koji su se držali svoje ljutnje i bola.
Seti se povrede
Saosećajte s onim koji vas je povredio
Ponudite altruisticki dar za oproštaj
Obaveži se da oprostiš
Drži se oproštaja
 Takođe  korišćenje naših snaga može da nam pomogne da lakše oprostimo je veoma bitno.
 Potraga za smislom u patnji pomaže kod opraštanja.Potreba da se prizna sopstveni bol, a da se ne zaglavi u njemu.
Znaj zašto opraštaš i zašto je to bitno 
Postani "oproštajno sposoban"
Usmeri unutrašnji bol na nešto
Razvij "oproštajni um" kroz empatiju 
Nađi smisao u svojoj patnji
Kada je oproštaj težak, dozivi snagu
Oprosti samom sebi
Razvoj "srce koje oprašta"
 Napišite pismo u kome opraštate nekoj osobi, pošaljite ga ako želite. Objasnite zašto vas je povredila i zašto joj opraštate.
 Vežbajte opraštanje kroz gore navedene korake.I sada ste vec sigurno ljuti na sebe sto uopste citate ovaj tekst jer vam je potpuno besmislena prica o oprostaju prevare.Znam da ne mozete da shvatite da vezu cine oba partnera. Razmislite dobro o tome da li je prevara bila samo zato sto se vasem partneru nesto ne svidja kod vas ili sto se oseca usamljen iako je sa vam ili je jednostavno neko nesposoban za monogamnu vezu. Kad utvrdite istinu imate dve opcije oprostaj ili raskid. Stvar vaseg izbora naravno. Medjuti, zaista savetujem dobro i duboko razmisljanje. I o prevari i o oprostaju.
DA NE ZVUCIM FILOZOFSKI ALI ZIVOT JE ZAISTA KRATAK. I VRLO TEZAK AKO SI NA PRAVOM PUTU. ZATO, POMOZIMO SEBI TAKO STO CEMO GA PRIHVATITI SA OTVORENIM UMOM I CISTIM SRCEM. TESKO SVAKAKO,ALI NEOPHODNO! GLEDAJTE NA SVOJU VEZU KAO NA BOZANSKI DAR I CUVAJTE JE!

NEPOCIN I NEIZDRZ

NEPOCIN I NEIZDRZ ILI OBRNUTO! SVEJEDNO! FORA JE U TOME KO POBEDJUJE NEIZDRZ ILI NEPOCIN JER .....AKO VAS NEIZDRZ  NATERA DA URADITE NESTO, A VI IPAK TO NE URADITE UCINILI STE PRAVU STVAR - RAZMISLILI STE O POSLEDICAMA VASEG CINA! A OPET NEKAD TREBA I RESKIRATI JER STO BI REKAO DEL BOJ IZ 'MUCKI' KO NE RESKIRA TAJ NE PROFITIRA! KAKVA DILEMA U OVOJ PRICI O NEIZDRZU I NEPOCINU!
Nepocin je dobar iz mnogo razloga. Ako ga ucinimo posle nemamo problem sa kajanjem. Mada kajanje uvek postoji , ali po mom misljenju valjda je manje nego ako smo ucinili nesto sasvim pogresno bez trunke razmisljanja.Nepocin je dobar jer nam daje mogucnost za razmisljanje, izbor i sagledavanje posledica cina koji nismo uradili. Mada, opet neko bi nepocin nazvao prosto -ZENT - u smislu kukavicluka i neodlucnosti da se preuzme rizik.Nepocin je nasa dobra strana i sigurna sam da ona treba da nas vodi kroz zivot. Vecita borba dobra  i zla. Pa ipak, treba biti dobar  i ciniti prave stvari. Nepocin postoji u poeziji Vaska Pope ( Nepocin polje) kao metafora za nemir u nama koji nastaje bas od te borbe dobra i zla,nase tamne i svetle strane. Sustina je ipak u onom cuvenom "Da li cilj opravdava sredstvo?" Da li se pravednim ,tezim putem moze doci recimo do karijere? trebalo bi da je tako. Znanje i trud se uvek isplati. Pa iako tako ne izgleda na prvi  pogled, kad sa puno upornosti nesto radite  kako treba nece proci neopazeno. Doci ce dan kad ce "tatini sinovi", poltroni i spijuni morati da pokleknu pred vama jer ste vi zasita vredni i pametni. Kakav ste nepocin izveli? Bili ste uporni, a niste pobegli "glavom bez obzira" cim ste osetili svu tezinu zadataka koji se postavljaju pred vas. Ili niste pocinili samoubistvo od muke sto vam nista ne ide. Ili jos gore ubistvo - kao sto je Raskoljnikov ubio bogatu babu da bi nastavio studije i ostvario karijeru koju zeli. Znaci nepocin dobija jos "plusica" kada se udruzi sa strpljenjem  i upornoscu!
Jedna grupa stručnjaka smatra neizdrž zasebnom bolešću, dok su drugi mišljenja da je neizdrž samo jedan od simptoma mnogih psihičkih bolesti. Treći, pak, zastupaju stav da je neizdrž sastavni deo ljudskog psihološkog i emotivnog aparata, i to argumentuju brojnim primerima ponašanja različitih ličnosti kroz istoriju.poremećaj pažnje, stanje mentalne ustreptalosti i emotivnog uzbuđenja. Često se poistovećuje sa nervozom, jer su određeni simptomi ovih stanja veoma slični. Najčešće se javlja kada osoba jako želi nešto. Razvoj neizdrža je obrnuto srazmeran blizini cilja – što je cilj bliži, neizdrž je jači. Neizdrž se manifestuje u svakom životnom dobu, bez obzira na pol, rasu, veroispovest, seksualno opredeljenje, obrazovanje i ekonomski status subjekta. Postoje statistike koje izveštavaju da je rizik od ovog oboljenja ređi u određenim društvenim grupama koje neguju specifičnu životnu filozofiju (kao što su hipici, rastafarijanci, džedaji), ali se ta istraživanja ne smatraju pouzdanim zbog relativno malog uzorka ispitanika. Simrtomi :usmerenost pažnje na jednu stvar, sa nemogućnošću praćenja drugih segmenata stvarnosti i/ili relativiziranje stvarnosti; konstantan osećaj iščekivanja praćen naglašenim osećajem nestrpljenja; nervna napetost i razdražljivost; poremećaj percipiranja vremena (vreme sporo prolazi); naglo smenjivanje širokog spektra emocija (sumnja, optimizam, uzbuđenje, malodušnost, sreća itd.).
Fizički simptomi: pojačano lučenje znojnih žlezda, naročito u predelu dlanova i leđa;  naglašena facijalna ekspresija; stanje mirovanja s povremenim hiperaktivnim ispadima, ili, u težem slučaju, ekstremna  hiperaktivnost.
Lečenje: Jedini lek za neizdrž je dostizanje željenog cilja, drugi lek ne postoji. Ukoliko ne dođe do ispunjenja želja, neizdrž se transformiše u bes, tugu, očaj, ravnodušnost (zavisno od individualnih osobenosti subjekta).
Neizdrz nije psihicka bolest, ali jeste neprijatan (vidi simptome). Neizdrz je ona nasa tamna strana koja nas navodi na rizik. Posle radnji ucinjenih zbog neizdrza kajanje i te kako postoji. Najpoznatija je ona da posle "j....a, nema kajanja, ali neizdrz cini od nas nerazumna bica.
I na kraju da bi pomirili nepocin , neizdrz i rizik mozemo ovako sagledati stvari: sve sto je u granicama moralnog, principijelnog, drustveno i ljudski prihvacenog moze nas dovesti do neizdrza i rizika i tada ne treba biti strog prema sebi i drugima. Naravno ono suprotno tome svakako je zlo i greh i ne treba ciniti ni po koju cenu. Ako nepocin zamislimo kao tepih (cilim) on je osnova ,a neizdrz  irizik su one sare koju mu daju lepotu. Dakle, neizdrz i rizik jesu potrebni, ali samo da zivotu daju boje!
RIZIKOVATI ZAISTA NEKAD MOZE DA BUDE PROFITABILAN ( NE SAMO  U MATERIJALNOM SMISLU) KAO I NEIZDRZ DA OSTVARIMO NEKU IDEJU, IPAK DOBRO RAZMISLITE I O NEPOCINU - I ON POSTOJI!

LITIJUM

LITIJUM PUNI NASE BATERIJE ZA MOBILNI TELEFON ALI I NAS NIVO SEROTONINA U ORGANIZMU! DAKLE AKO SE MALO NASALIMO MOZEMO RECI DA DOK KORISTIMO MOBILNI TELEON OSECAMO RADOST I ZADOVOLJSTVO - SVE ZBOG LITIJUMA!
Malo sam istrazivala i donosila zakljucke na moj nacin i shvatila sam da je ipak sustina svega na nasoj planeti hemija to jest njeni elementi. Bilo da su u pitanju zive ili ne zive stvari sve se sastoji iz hemijskih elemenata i jedinjenja, pa i covek naravno. Sad sto mi ne vidimo usku povezanost izmedju naseg mobilnog i nas ( ili sto je bas vidimo pa se mladi ne odvajaju od mobilnog kao da im je deo tela) velika je greska. Da bi bolje funkcionisali u ovom novonastalom svetu iako to nikako ne zelim moramo se sjediniti i sa prirodom i sa tehnologijom (aparatima). Sad skoro sam gledala film Dvestogodisnjak sa Robinom Vilijamsom koji upravo objasnjava ono sto mene kopka odavno. Da li je doslo  vreme da covek ne bude ljudsko bice nego robot ili kiborg? Sta covek dobija a sta gubi kada zamenjuje delove svoga tela za metalne digitalne organe. Pa,  verovatno buducnost to od nas zahteva, da se pobaljsamo u svakom smislu. Za sada smo dosli do granice provalije sto se tice morala i emocija (kao i prekomerne potrosnje svih resursa), te mozemo da biramo ili cemo se promeniti i poboljsati u svakom smislu ili cemo jednostavno pasti u provaliju i ostatai zakopani u proslosti kao jedna od losijih civilizacija.Znaci, moram ovo da dodam. U Beograd ovih dana stize Sofija - najlepsi, najpametniji, naij robot svih vremena. Ali ona izgleda kao covek, ponasa se kao covek , oseca kao covek i sto je najvaznije ima status gradjanina i drzavljanstvo sto mnogi ljudi nemaju!!!!
Hajde da se vratimo na litijum.Najlakši je od svih poznatih metala.Zastupljen je u zemljinoj kori u količini od 0,0018 %, ali je i pored male procentualne zastupljenosti veoma čest.U našem telu se nalaze i toksični elementi poput litijuma i arsena, međutim u vezanom stanju u jedinjenjima, pa imaju druge osobine i nisu opasni.

Kada je 1912.godine započela proizvodnja litijum jonskih baterija, niko nije mogao ni da pretpostavi da će taj proizvod biti ključni za razvoj mobilne telefonije.

Danas se one nalaze u gotovo svakom mobilnom uređaju i zaslužne su za funkcionisanje naših telefona.Litijum jonske baterije funkcionišu pomoću elektrolita u tečnom obliku. Imaju veliku gustinu energije, a jačina im je tri puta veća od onih na bazi nikla. Iako njihov hemijski sastav ograničava oblik u kojem dolaze do krajnjih korisnika, u industriji mobilnih telefona ove baterije imaju apsolutni primat. Takodje, kada je nastao mobilni telefon niko nije ni pomislio koliko ce postati sastavni deo naseg zivota. Ipak, zivelo se pre mobilnih i pre bilo kakvih telefona. Mozda  isrecnije i bolje, ali danasnje generacije svakako ne mogu ni da zamisle zivot bez mobilnih uredjaja i tehnologije. Sto je njzanimljivije za njih zadovoljstvo, radost, sreca jednako je mobilni telefon.

A kada nam litijum iz baterije mobilnog ne moze podoci  nivo serotonina (hormona srece) moramo da uzmemo lek litijum.

Pacijenti sa poremećajima raspoloženja, takođe poznatim i kao "afektivni poremećaji" pate od depresije. Kod svake osobe se javljaju kratkotrajne depresija ali u ovim slučajevima reč je o dugim periodima pod depresijom i zato se ova vrsta depresije naziva i "klinička depresija". Neke osobe dožive i manijačna stanja i razdražljivost i zahtevaju hitnu hospitalizaciju. Iako se pod manijom popularno smatra stanje sa viškom euforije, pacijenti u stvari često pate od depresivnog raspoloženja praćenog velikom razdražljivošću. Zbog svje čudne mešavine simptoma (manija i depresija) ovaj poremećaj se naziva i bipolarni poremećaj (ili manijačno-depresivna bolest).
Veći deo ovih poremećaja se može izbeći tretmanom litijumom koji reguliše nivo serotonina u organizmu, ali treba napomenuti da se ovaj poremećaj može javiti i usled lošeg funkcionisanja tiroidne žlezde i tada se tretira tirodinim hormonima a ne litijumom.
Litijum se koristi i za lečenje drugih mentalnih bolesti: šizofrenija (shizofrenija), alkoholizam, odvikavanje od pušenja, kofeina, marihuane, depresija, predmenstrualne depresije, demencije (zaboravnost), periodična agresivna ponašanja i učestale promene raspoloženja, poboljšanje pamćenja.
Preparati sa litijumom se koriste i za lečenje hipertiroidizma i drugih poremećaja tiroidne žlezde pošto pomaže u protoku joda, kroz organizam.
Smatra se da preparati sa litijumom imaju pozitivnog efekta i u lečenju Alchajmerove bolesti.
Korišćenjem nekih droga (kao je MDMA, poznata i pod nazivima ekstazi, ekser, bombona, vesela tableta, itd.) dolazi do povećanja nivoa serotonina u krvi što dovodi do promene raspoloženja, a nakon prestanka dejstva tih droga nivo serotonina u organizmu opada. To dovodi do depresije kod korisnika koja može trajati i više nedelja. U tim slučajevima se koristi litijum za regulisanje nivoa serotonina na normalne vrednosti.
Najnovija istraživanja se vode u ispitivanju uloge litijuma u sprečavanju i lečenju tumora, ali istraživanja na tom polju još nisu završena. 

Nekada dok ljudi nisu dovoljno ispitali  mentalne bolesti (ne znam da li su ikad i ispitane dovoljno) pored lobotomije i prikljcuvanja na struju (elektro sokovi) koriscen je iskljucivo litijum. Danas se litijum redje koristi jer su ga zamenili savremeni ( ali da li i bolji lekovi?). Mozda posto je u principu otrovan za ljudski organizam je to i bolje. A dans ima toliko mentalnih oboljenja i psihickih problema narocito kod omladine prikljucene na mobilni. I sad kako ja da razumem tu zamrsenu stvar. Litijum povecava nivo serotonina, kao i mobilni u kome je litijum ,a mladi sve vise nesrecni i nezadovoljni!

I KAO STO SAM U TEKSTU O TOME KAKO SE OD TRUDNOCE DENAS DANAS USMERAVAJU KA NOVOM SVETKOM PORETKU I NOVOM DOBU I NOVOJ CIVILIZACIJI U OPSTE ZABORAVILA DA NAPISEM DA PROMENE JESU BITNE ISUSTINSKE I DA SE MORAJU DOGADJATI JER BI JOS BILI U KAMENOM DOBU. ALI NE NA USTRB SADASNJEG STANJA COVEKA ( I PSIHICKOG I FIZICKOG). JER SMATRAM DA SE PROMENE ZADNJIH DECENIJA DESAVAJU PREBRZO DA BI IH LJUDSKI ORGANIZAM LAKO APSORBOVAO. I ZATO DOLAZIMO U DEPRESIVNA STANJA JER NE MOZEMO DA SE PRILAGODIMO.

LITIJUM JE CUDESAN METAL!UZGRED LITIJUM JE I DANAS OSNOVNI SASTOJAK PSIHOTIKA, A U DISPANZERU LAZA LAZAREVIC I DALJE "CUCAVAC"!

OSOBE SA INVALIDITETOM

KAD KAZES INVALIDITET! OSOBE SA INVALIDITETOM SU PRVENSTVENO OSOBE, ALI NASILJE KOJE SE VRSI NAD NJIMA SVAKAKO JE POTPUNO NELJUDSKO! ZAKON PREPOZNAJE TRI  VRSTE INVALIDITETA:
fizički (osobe korisnici/ce kolica, osobe koje se otežano kreću),
senzorni (osobe oštećenog sluha, osobe oštećenog vida) i
teškoćama u učenju (osobe ometene u mentalnom razvoju, osobe sa autizmom) I  U TO SPADAJU SLEDECE BOLESTI:
Artritis
Autizam
Cerebralna paraliza
Dečija paraliza
Disleksija
Distrofija
Down sindrom
Mentalna oštećenja
Multipla skleroza
Oštećenja kičme
Oštećenje sluha
Oštećenje vida
Retov sindrom,
ADHD (POREMECAJ PAZNJE)
ASPERGOV SINDROV (NEKA VRSTA AUTIZMA)
ASTMA,
KRTE KOSTI
DIJABETIS
EPILEPSIJA,
TURETOV SINDROM
 i svakako bih dodala da na zalost ima jos bolesti koje spadaju u invaliditet, medjutim ima ih zaista mnogo ,pa sam se odlucila samo da i h nekako grupisem da bi mogli da pratite tekst. Svakako se sve vise srecete sa osobama koje imaju neku vrstu invaliditeta, sto psihickih sto fizickih. I nekako vam je prirodni instikt da ih izbegavate ako mozete. ali ako su oni clan vase porodice onda je to potpuno nemeguce. I verujte niko nije spreman na to. Nijedno ljudsko bice uz svu empatiju i ljubav nije savrseno i u jednom momentu briga o osobi koja ima invalidetet postane teret. A onda se dogadjaju strasne stvari. Verujte mi da znam o cemu pricam.
Procenjuje se da u Srbiji živi između 700 i 800 hiljada ljudi sa invaliditetom. Teško je pobrojati sve primere njihovog diskriminisanja u svakodnevnom životu (iako antidiskriminacione odredbe postoje u Zakonu o zabrani diskriminacije, Zakonu o radu, kao i u nizu drugih zakonskih tekstova). Sama činjenica da je tačan broj ljudi sa invaliditetom nepoznat, govori sa kojom ozbiljnošću država pristupa rešavanju sistemskih nedostataka koji su učinili da ovi ljudi budu marginalizovani i isključeni iz društvenog života.
Jedinstvena definicija invaliditeta ne postoji. Postojeće su sadržane u Zakonu o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom (Sl. glasnik RS, br. 33/2006), Zakonu o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom (Sl. glasnik RS, br. 36/2009 i 32/2013), kao i u nizu podzakonskih akata.
Stepen siromaštva ljudi sa invaliditetom je tri puta veći od prosečnog i iznosi preko 60%.
Diskriminacija u obrazovanju je jedan od prvih oblika nedozvoljenog razlikovanja sa kojim se osobe sa invaliditetom susreću, jer se veliki broj ovih ljudi usmerava prema institucijama za specijalno obrazovanje, čak i ako su njihove mentalne sposobnosti potpuno očuvane.
Najveći broj osoba sa invaliditetom je bez obrazovanja, to jest samo sa osnovnim ili osnovnim specijalnim obrazovanjem.
Stopa nezaposlenosti ove populacije je preko 85 odsto.
Zakon o socijalnom preduzetništvu međutim još uvek nije usvojen. Istovremeno, standard razumne akomodacije na radu nije precizno određen, pa je na poslodavcima da ga pojedinačno tumače za svakog zaposlenog sa invaliditetom.
Arhitektonske prepreke predstavljaju u pojedinim mestima u Srbiji „nerešiv problem“, zbog izostajanja volje ili svesti da se stvari promene. Iako postoji obaveza da se javne površine kao i državni i javni objekti učine dostupnim za osobe sa invaliditetom, nepoštovanje zakona u mnogim mestima u Srbiji se „pravda“ nedostatkom sredstava ili drugim (po pravilu irelevantnim) razlozima.
Porazan je primer centra za socijalni rad u jednom mestu u Srbiji, koji se nalazi na četvrtom spratu zgrade koja nema lift. Korisnici sa invaliditetom, da bi ostvarili svoja zakonska prava, mogu da dođu samo do dvorišta zgrade. U dvorištu, po kiši, snegu, suncu – uvek na otvorenom – završavaju poslove zbog kojih su došli. Toliko o pravu na ljudsko dostojanstvo.
U situaciji koja se crnohumorno opisuje kao stanje u kojem država ukida socijalnu pomoć ugroženima, a ugrožava sve ostale u toj meri da će se ubrzo i oni kvalifikovati za primanje socijalne pomoći, perspektiva ljudi sa invaliditetom zaista nije dobra. Ponašanje države podseća na nepodoban pokušaj da se učini nešto u situaciji kada ne postoji osećaj, ni svest, kako se može dopreti do ove grupe stanovništva – nalik na užasan bilbord kojim su vlasti jedne države pokušale da promovišu jednakost:
Ispod fotografije nasmejane dece različite boje kože pisalo je: „Svako zaslužuje jednak treman – bez obzira da li je crn, žut, smeđ ili NORMALAN.“
Zapravo je u Srbiji možda i gore od toga, budući da bilborda nema, čak ni takvog naopakog. Zbog toga se čini da se država odriče svojih građana sa invaliditetom, da su oni za nju – nevidljivi. A 700 do 800 hiljada birača sa invaliditetom će to zasigurno znati da cene, prvom narednom prilikom koju dobiju.
Zivot osoba sa invaliditetom je i inače, sam po sebi, ispunjen brojnim preprekama i još češće nerazumevanjem od strane okoline, a ako se tome još pridruži i nasilje koje trpe tamo gde bi pre svega trebalo da imaju bezrezervnu podršku, onda svakodnevica postaje pravi pakao.Zahtevi u odnosima su veći, roditelji često nepripremljeni za ovakve izazove, a angažovanje, ukoliko se ne podele obaveze,  van granica ljudskih mogućnosti. Podela obaveza i odgovornosti u ovim porodicama je zapravo stabilizator dobrih odnosa. Veoma često jedan od roditelja, najčešće otac, formira zavisne obrasce ponašanja u odnosu na alkohol, drogu i vanbračne veze. Kada je reč o porodicama koje imaju decu sa invaliditetom, izazovi su višestruki i iz takvog braka neretko izlaze prvo muškarci.– Polovina takvih porodica ne opstaje, naročito  tamo gde deca imaju teži oblik invaliditeta. Najčešće je muškarac taj koji napušta, a žena ostaje sa detetom. Ali, tu nije kraj njenim mukama. Dešava se da kada dete odraste, u nekim situacijama fizički napada majku. Takođe, kod dece, posebno sa urođenim invaliditetom, primećujemo da kada postaju svesni sebe, negde od 18. godine života, često se dešava da oni vrše psihičko zlostavljanje svojih roditelja.
Ne znam kako da zavrsim ovaj tekst. Vrlo teska i kompleksna tema, medjutim bicu zadovoljna da ste makar malo razmislili kakv vi odnos imate prema osobama sa invaliditetom. Ali budite iskreni prema sebi  iako vam se ne svidi probajte to da promenite- na bolje naravno.
OSOBE SA INVALIDITETOM SU SVAKAKO PRVENSTVENO LJUDSKABICA SA SVIM VRLINAMA I MANAMA KAO I OSTALI LJUDI. AKO BI SE MAKSIMALNO POTRUDILI IZGRADILI BI SIGURNO BOLJE ODNOSE. NAJVECI JE PROBLEM KOMUNIKACIJA. I SAMI ZNATE DA JE OSOBI KOJA IMA NEKI INVALIDITET JAKO TESKO DA TRAZI POMOC JER JOJ TO UMANJUJE DOSTOJANSTVO I SAMOPOUZDANJE, ALI TAKODJE I OCEKUJE POMOC SA PUNIM PRAVOM. NEMOJTE TU POMOC PRUZATI AROGANTNO I SA NESTRPLJIVOSCU JER TIME UPRAVO CINITE PSIHICKO NASILJE NAD TOM OSOBOM. A U MOMENTIMA KAD OSETITE DA NE MOZETE DA SE BRINETE O NEKOME KOME JE TO NEOPHODNO NE ISKALJUJTE SVOJ BES I NEMOC BAS NA NJEMU. PROBAJTE DA NADJETE POMOC I RESENJE I  ZA SEBE I ZA TU OSOBU.
VASA LJUBAV  I EMPATIJA SU KLJUC DOBRIH ODNOSA U PORODICI I DRUSTVU, MEDJUTIM NE PO CENU TOGA DA SE VI OSECATE ZAPOSTAVLJENO ILI CAK ZLOSTAVLJANO!
MISLITE O TOME!