ANTIKVITETI I ARTEFAKTI! DOROTI PARKER U IZVODJENJU LI IZRAEL! BORBA IZMEDJU FALSIFIKATORA I KOLEKCIONARA! DA LI MOZEMO DA BUDEMO SIGURNI U PROCENU STRUCNJAKA? I DA LI ZAISTA SVE MOZE DA SE KUPI I PRODA!
U suštini, pod antikvitete spadaju stvari koje imaju određen broj godina, imaju neku umetničku, zanatsku i istorijsku vrednost, ili pak sentimentalnu i nostalgičnu.
U suštini, pod antikvitete spadaju stvari koje imaju određen broj godina, imaju neku umetničku, zanatsku i istorijsku vrednost, ili pak sentimentalnu i nostalgičnu.
Definiciju
antikviteta koja je danas prihvaćena u svim delovima sveta praktično su
odredile Sjedinjene Američke Države. Vlada SAD-a je 1930. godine,
svojim carinskim propisom uvela odredbu kojom se antikvitetom smatraju
predmeti stariji od 100 godina, znači oni napravljeni pre 1830. godine.
Ta odredba je izmenjena 1966. godine, i po njoj antikvitetom se smatra
svaki predmet stariji od 100 godina u trenutku kada se razmatra njegova
vrednost. Ovo je definicija u širem smislu koja je sveopšte prihvaćena i
većina država je tako zakonom odredila uvoz i izvoz antikviteta.
Na
vrednost predmeta utiče svakako njegova retkost, autentičnost i
estetski izgled a ništa manje bitno nije ni stanje samog predmeta. Pravi
kolekcionari, prepoznaju te predmete na vreme, kada se oni još nisu
probudili iz zaborava. Na taj način se stvaraju kolekcije koje posle
nekog vremena postaju veoma vredne pa tako, pored estetske satisfakcije,
kolekcionar može ostvariti i značajnu materijalnu korist.
Artefakt (latinski arte factum) – proizvod ljudske ruke (za razliku od prirodnog), rukotvorina.
Arheologija je naučno studiranje ostataka ljudskih civilizacija i kultura. Arheolozi istražuju život prvih ljudi razmatrajući objekte koje su ovi ostavili iza sebe. Takvi objekti uključuju zgrade, umjetnička djela, alatke, kosti.
Arheologija je jedna od nauka koje se stalno usavršavaju. Arheolozi koriste raznovrsne tehnike da bi sakupili što više podataka i da bi mesta ili predmete istraživanja proučili što više je to moguće.Istorijs ko i kulturno nasledje je vazno za ceo narod, medjutim ja sam ovaj post posvetila kolekcionarima.
Da li je svaki pronalazak arheologa neka vrsta vremenske kapsule ili pretrazivanje tavana i podruma nasih predaka? sigurno da jeste. I bas se pitam sta ce nasi potomci misliti o nama obzirom sta im ostavljamo. I zaista sam se uvek pitala kako naucnici znaju za sta je koji predmet sluzio i od kada je i da li je vredniji antikvitet ili artefakt? Ima li prevara i kako uspevaju? Po mom misljenju antikvitet koji je pronadjen na tavanu ili podrumu i ne moze da ima vise od 100-200 godina, dok su artefikati mnogo stariji sto im daje izuzetnu vrednost. Ali kako se odredjuje autenticnost i ko snoso odgovornost za zig kojim se dokazuje da je u pitanju original? Sigurna sam da ljudi koji procenjuju ovakve stvari sigurno imaju i skole i iskustva, ali i oni mogu biti prevareni pogotovu sada kada nove tehnologije omogucavaju stampanje svega.Izvinjavam se svim strucnjacima iz ove oblasti u kojoj sam ja potpuni laik.
Li Izrael, nekada uspešan biograf, upala je u svet falsifikovanja umetnosti da bi se spasila siromaštva i platila veterinaru račune za svoju mačku. .
Li Izrael je prodavala pisma za koja je tvrdila da su ih pisale poznate ličnosti - od Doroti Parker do Noela Kovarda, a u stvari je iza njih stajala ona. Izrael je to radila tri godine, do 1992. godine, kada je uhapšena, a potom priznala krivicu pred Federalnim sudom, piše britanski Independent.
Njeni memoari objavljeni su 2008. godine, a sada nastavljaju da žive i kroz film. "Ujutru prvo operem zube i naostrim jezik" samo je jedan od citata pomenute Doroti parker koja je na kraju XIX veka pokazala hrabrost koju ni danas mnoge zene nemaju. Li je imitirajuci njena pisma i (jos oko 400 drugih) pokazala veliki talenat , veliku hrabrost ( iako je pocinila krivicno delo0 to joj se ne moze osporiti . I sudija je bio blagonaklon te je osudio na 5 godina uslove kazne. Sto samo dokazuje moju pricu da uspesni falsifikatori mogu lako prevariti kolekcionare. Kolekcionari poneseni strascu i osecanjima, zeleci nesto preterano mnogo najlaksa su meta falsifikatorima. Ne upustajuci se u dublja ispitivanja veruju svim "papirima" koje dobiju uz predmet! Ekonomska kriza koja je u celom svetu ide "na ruku" falsifikatorima koji ne prezaju od najdrskijih i najpodmuklijih prevara. Novokomponovani bogatasi kupuju "umetnicka dela" i njima opremaju svoje luksuzne vile ni ne proveravajuci da li su originalna. Mada oni koji ih posecuju ( drustvena elita ) takodje ne moze primetiti razliku . Tu "stradaju" i kriminalci koji posezu za antikvitetima i artefaktima i koji pokusavaju da ih prodaju ljudima koji se razumeju u to.
MENI SU TI PREDMETI IZ PROSLASTI ( NAROCITO ONE DALEKE) POTPUNO FASCINANTNI . NE POSEDUJEM NA ZALOST NISTA STARIJE OD PRSTENA IZ 1970-TE. I NEKOLIKO PISAMA IZ 1922-GE. IPAK ZAR NE MISLITE DA JE TAKVIM VREDNIM STVARIMA MESTO U MUZEJU? I UPOZORENJE KOLEKCIONARIMA DA NE PODLEZU OSECANJIMA KAD KUPUJU ZELJENI PREDMET, MADA KAO STO REKOH SVAKAKO JE VEOMA LOSE STO SE SVE MOZE PRODATI I KUPITI.
Artefakt (latinski arte factum) – proizvod ljudske ruke (za razliku od prirodnog), rukotvorina.
Arheologija je naučno studiranje ostataka ljudskih civilizacija i kultura. Arheolozi istražuju život prvih ljudi razmatrajući objekte koje su ovi ostavili iza sebe. Takvi objekti uključuju zgrade, umjetnička djela, alatke, kosti.
Arheologija je jedna od nauka koje se stalno usavršavaju. Arheolozi koriste raznovrsne tehnike da bi sakupili što više podataka i da bi mesta ili predmete istraživanja proučili što više je to moguće.Istorijs ko i kulturno nasledje je vazno za ceo narod, medjutim ja sam ovaj post posvetila kolekcionarima.
Da li je svaki pronalazak arheologa neka vrsta vremenske kapsule ili pretrazivanje tavana i podruma nasih predaka? sigurno da jeste. I bas se pitam sta ce nasi potomci misliti o nama obzirom sta im ostavljamo. I zaista sam se uvek pitala kako naucnici znaju za sta je koji predmet sluzio i od kada je i da li je vredniji antikvitet ili artefakt? Ima li prevara i kako uspevaju? Po mom misljenju antikvitet koji je pronadjen na tavanu ili podrumu i ne moze da ima vise od 100-200 godina, dok su artefikati mnogo stariji sto im daje izuzetnu vrednost. Ali kako se odredjuje autenticnost i ko snoso odgovornost za zig kojim se dokazuje da je u pitanju original? Sigurna sam da ljudi koji procenjuju ovakve stvari sigurno imaju i skole i iskustva, ali i oni mogu biti prevareni pogotovu sada kada nove tehnologije omogucavaju stampanje svega.Izvinjavam se svim strucnjacima iz ove oblasti u kojoj sam ja potpuni laik.
Li Izrael, nekada uspešan biograf, upala je u svet falsifikovanja umetnosti da bi se spasila siromaštva i platila veterinaru račune za svoju mačku. .
Li Izrael je prodavala pisma za koja je tvrdila da su ih pisale poznate ličnosti - od Doroti Parker do Noela Kovarda, a u stvari je iza njih stajala ona. Izrael je to radila tri godine, do 1992. godine, kada je uhapšena, a potom priznala krivicu pred Federalnim sudom, piše britanski Independent.
Njeni memoari objavljeni su 2008. godine, a sada nastavljaju da žive i kroz film. "Ujutru prvo operem zube i naostrim jezik" samo je jedan od citata pomenute Doroti parker koja je na kraju XIX veka pokazala hrabrost koju ni danas mnoge zene nemaju. Li je imitirajuci njena pisma i (jos oko 400 drugih) pokazala veliki talenat , veliku hrabrost ( iako je pocinila krivicno delo0 to joj se ne moze osporiti . I sudija je bio blagonaklon te je osudio na 5 godina uslove kazne. Sto samo dokazuje moju pricu da uspesni falsifikatori mogu lako prevariti kolekcionare. Kolekcionari poneseni strascu i osecanjima, zeleci nesto preterano mnogo najlaksa su meta falsifikatorima. Ne upustajuci se u dublja ispitivanja veruju svim "papirima" koje dobiju uz predmet! Ekonomska kriza koja je u celom svetu ide "na ruku" falsifikatorima koji ne prezaju od najdrskijih i najpodmuklijih prevara. Novokomponovani bogatasi kupuju "umetnicka dela" i njima opremaju svoje luksuzne vile ni ne proveravajuci da li su originalna. Mada oni koji ih posecuju ( drustvena elita ) takodje ne moze primetiti razliku . Tu "stradaju" i kriminalci koji posezu za antikvitetima i artefaktima i koji pokusavaju da ih prodaju ljudima koji se razumeju u to.
MENI SU TI PREDMETI IZ PROSLASTI ( NAROCITO ONE DALEKE) POTPUNO FASCINANTNI . NE POSEDUJEM NA ZALOST NISTA STARIJE OD PRSTENA IZ 1970-TE. I NEKOLIKO PISAMA IZ 1922-GE. IPAK ZAR NE MISLITE DA JE TAKVIM VREDNIM STVARIMA MESTO U MUZEJU? I UPOZORENJE KOLEKCIONARIMA DA NE PODLEZU OSECANJIMA KAD KUPUJU ZELJENI PREDMET, MADA KAO STO REKOH SVAKAKO JE VEOMA LOSE STO SE SVE MOZE PRODATI I KUPITI.
Нема коментара :
Постави коментар