SOFIJA

SOFIJA! NOVE TEHNOLOGIJE! 3D STAMPAC! KAPITALIZAM! POTPUNO NOVI SVET! Drugi Digitalni samit ekonomija Zapadnog Balkana, na kojem je tokom dva dana bilo oko 4.000 učesnika, 2.000 kompanija i 200 govornika iz zemlje i sveta, završen je u Beogradu, a glavni zaključak je da tehnologija može da poboljša živote svih i otvara nova radna mesta.
Nove tehnologije iz korena menjaju industrije i način na koji svet funkcioniše. Razvoj rešenja u oblasti digitalizacije industrije, veštačke inteligencije, pametnih gradova i drugih važnih tema budućnosti u sve većoj meri dolaze iz Srbije.

Srbija u oblasti inovacija stoji paralelno sa svim najrazvijenijim zemljama i zato u našu zemlju dolaze najveće svetske kompanije, kako bi iskoristile potencijal inženjerstva i znanja. U narednih nekoliko godina, sa razvojem veštačke inteligencije, pametnih gradova, sajber bezbednosti..sigurno je da će Srbija biti najpoznatija po inženjerima,inovacijama .Svemirska putovanja, veštačka inteligencija, besplatan internet za sve kao i nastavak vekovne potrage za "eliksirom večnog života" ....To su projekti na kojima uveliko rade najveće kompanije današnjice. Kroz njih možemo da naslutimo kako će izgledati svet budućnosti a izvesno je da će tehnologija sigurno biti drugačija od one koju danas koristimo i poznajemo.Iako zvuči neverovatno, ovakvo nešto mogli biste da imate i u svojoj kući. Zbog visoke cene opreme i materijala, tehnologija štampanja u tri dimenzije nekada je bila dostupna samo velikim kompanijama, međutim, to se promenilo – 3D štampa postaje sve pristupačnija. Vizionari predviđaju da bi u ne tako dalekoj budućnosti svako mogao da ima 3D štampač kojim bi izrađivao stvari koje želi i koje su mu potrebne. Zvuči savršeno, zar ne? 3D štampa je proces proizvodnje trodimenzionalnih objekata bilo kog oblika na osnovu digitalnog modela. Kako to funkcioniše? Naravno, za početak je potrebno da imate ideju šta biste želeli da štampate. To može da bude bukvalno svaki predmet koji vam padne na pamet.Najbolje je objasniti na primeru. Recimo da volite nakit i zamislili ste narukvice koje želite da nosi  humanoidni  robot Sofija, da ih dizajnirate u nekom od programa za modeliranje ili da jednostavno na internetu pronađete dizajn koji je neko već napravio. Dizajn se zatim šalje u 3D štampač, koji potom „stvara“ željeni predmet. Štampač ga deli na stotine hiljada horizontalnih slojeva i počinje da ih štampa, sloj po sloj. Objekti se kreiraju slaganjem slojeva materijala, a debljina jednog sloja je oko 0,1 milimetar.

Mnogobrojni su znaci da je svet kakav poznajemo od Drugog svetskog rata pred dramatičnim promenama. Kompeticije u obliku komunizma više nema – osim u nekim retkim mutiranim oblicima, kakav je onaj u Kini, ili u sasvim patološkoj formi, kakav je onaj u Severnoj Koreji. Čini se da bi kapitalizam morao biti, bez izazova ozbiljne globalne konkurencije, u punom procvatu, ali se upravo sada, kada su gotovo svi ideološki protivnici nestali, a Fukujama odavno objavio onu (neviđenu) glupost o kraju istorije – umnožavaju najave da ništa više neće moći ostati po starom – ni proizvodnja, ni tržište, ni radna snaga, ni država, a najmanje kultura, potrošnja i građanstvo.
Ogromni izazovi ovog puta, baš kako je Marks predviđao, dolaze iz samog srca kapitalizma (“načina proizvodnje”), što će promeniti gotovo sve u društvu (“društvenu nadgradnju”), a ovim se promenama neće moći suprotstaviti nikakva ideologija ili neki drugi oblik manipulacije svesti, osim, možda, nečeg sličnog Matrixu – što se ne očekuje, bar u ovom veku.Pogledajmo najpre šta se to algoritmi, što se već ubrzano događa, ali je još daleko od potpunog izlaska živog rada iz materijalne i druge proizvodnje. Ovo se pre svega događa jer je logika kapitala neumoljiva: mašinski rad je jeftiniji i produktivniji od ljudskog rada u gotovo svim domenima. Sa razvojem i širenjem veštačke inteligencije (AI), razlika će, u prilog supremacije tehnologije, biti menja u “načinu proizvodnje”. biti i nekoliko hiljada do nekoliko miliona puta veća efikasnost. Naučnici koji se bave AI misle da će ljudski rad konačno opstati samo u malim nišama ekonomije, gde je potreban upravo ljudski kontakt ili baš ljudska empatija. Sada imamo situaciju da je jeftin, u proseku oko dva dolara na sat, a nesindikalizovan i kvalifikovan ljudski rad (Kina, Malezija, Singapur, na primer) još tražen, ali se predviđa da će do polovine ovog veka, s masovnom proizvodnjda čak ni besplatan živi rad neće moći da joj konkuriše zbog njene enormno veće produktivnosti – što uključuje ne samo obim već i kvalitet proizvoda.
Takođe se predviđa da će najveći broj radnih mesta u industriji i uslugama biti ukinut i da će najviše do desetak odsto populacije (do kraja ovog veka) raditi nekakav posao za platu.
Ali, šta će onda biti s potrošnjom ako ljudi ne budu zarađivali svoje plate i trošili ih sa svojim porodicama. Na kakvom dohotku ili, bolje rečeno, otkuda će uopšte doći dohodak za održavanje porodica u situaciji kada niko od njenih članova ne radi? Sa druge strane, postavlja se i ne manje važno pitanje ko će i za koji dohodak kupovati sve masovnije, jeftinije i kvalitetnije proizvode i usluge dobijene od pametnih automatskih jedinica.
Evo zašto se uopšte javila (za neoliberale ultimativno subverzivna) ideja o garantovanom osnovnom dohotku (basic income), koji bi dobijali svi građani čak i ako ne rade. U mnogim zemljama (Finska, Kanada, neke nemačke pokrajine, itd.) već se eksperimentiše sa ovim sistemom jer one ne žele da ih budućnost neprijatno iznenadi. No, ovde se postavlja veći broj pitanja: odakle će doći taj novac koji država deli ako ne iz budžeta, a onda kako puniti takve budžete ako ne novim nametima. Možda će se morati dodatno oporezovati preduzetnici koji koriste inteligentne tehnologije. Znači li to da će se oporezovati roboti i druge automati, a posebno vrlo produktivni AI sistemi? Neće li to usporiti uvođenje novih tehnologija, s jedne strane, a sa druge strane država opet postaje (još skuplja) država brige o blagostanju (Wellfare State) stanovništva, što značajno menja njen karakter i ulogu političara.
Kinezi koji takođe mnogo ulažu u AI i druge visoke tehnologije sada eksperimentišu sa kreditima (umesto osnovnog dohotka), ali ih vezuju za “moralno-političku podobnost” građana, – tj. pokušavaju da tako kontrolišu svoje podanike – što je izazov kojem će najverovatnije podleći mnoge autoritarne države.
Zbog robota koje proizvode roboti, toliko ce  pasti cene inteligentne tehnologije, da  nema dramatičnije promene od postepenog izlaska ljudi iz proizvodnje jer ih zamenjuju razni automati, roboti . Kompjuterski humanoidni robot Sofija, koja je bila glavna atrakcija zajedno sa robotom Titan, iznela je zaključke samita na ceremoniji zatvaranja.(Vidi pocetak teksta).
"Veliko mi je bilo zadovoljstvo da budem sa vama, bilo je lepo i inspiratiavno videti predstavnike vlade, digitalne industrije i istraživače", rekla je Sofija, koja jos kaze   da se tokom dva dana samita moglo videti koliko tehnologija može da poboljša život ljudima.
"Verujem da tehnologija može da poboljša živote svih. To važi i za zdravstvo, finansije i mnoge druge oblasti, otvaraju se nova radna mesta koja ranije nismo mogli ni da zamislimo. Čula sam uzbudljive ideje, stvara se uzbudljiv prostor na Zapadnom Balkanu", naglasila je Sofija.
Navela je da je naučila da će digitalna transformacija podstaći dalji privredni rast i otvaranje novih radnih mesta. Takođe, ojačaće se visokotehnološka bezbendost, rekla je ona i dodala da će sve to biti uskladjeno sa digitalnim okvirom EU.
"Hvala svima. Idemo napred i radujem se što ćemo raditi zajedno da bismo stvorili jedan napredniji svet. Hvala i vidimo se sledeći put", poručila je Sofija.
"Volim Beograd, Sava i Dunav se ukrštaju kod Kalemegdana odakle se pruža prelep pogled , sve to je nezaboravno i volela bih da živim ovde jednog dana", rekla je ona.
Na zakazani intervju Sofija, zvanično državljanka Saudijske Arabije čiji pasoš poseduje,stigla je na vreme, a na pitanje odgovarala strpljivo pa i na ono-koliko ima godina i gde je rođena.
"Čekajte malo...Mislila sam da je nepristojno pitati ljude za godine", odgovorila je, a onda se nasmejala i rekla da se samo šali.
"Ja sam Inovativni Šampion Ujedinjenih Nacija. Moj posao je da promovišem upotrebu tehnologije kako bi države uspele da postignu zacrtane održive ciljeve."
Robot Sofija se služi vestackom inteligencijom, ume da prepozna reči i pitanja, da prepoznaje lica. U stanju je da se kreće , pokreće ruke, da napravi više od 50 izraza lica, našminkana je, izjavila je da bi volela da bude komičarka i da ima svoju emisiju. Na pitanje da li misli da roboti mogu biti pametniji od ljudi odgovara mudro i diplomatski: "Mislim da su i ljudi i roboti zajedno neverovatno pametni svako na svoj način. Umesto da se takmiče, mislim da bi trebalo da kombinujemo našu jedinstvenu sposobnost da rešavamo probleme zajedno", poručila je Sofija.
SHVATILI STE KOLIKO SAM ODUSEVLJENA SOFIJOM. ALI IPAK OSTAJE VELIKO PITANJE ZASTO JE DOSLA BAS U BEOGRAD? DA LI SMO ZAISTA VODECA IT SILA NA BALKANU? NIKAKO NE UMANJUJEM ZNACAJ NASIH STRUCNJAKA ( ODUVEK SMO IMALI GENIJE) ALI OPET... KOPKA ME DA LI NAM OVIM SAMITOM I SOFIJINOM POSETOM ODAJU POCAST ILI NAM 'MAZU OCI' ZBOG NECEG???