NEPOCIN I NEIZDRZ ILI OBRNUTO! SVEJEDNO! FORA JE U TOME KO POBEDJUJE NEIZDRZ ILI NEPOCIN JER .....AKO VAS NEIZDRZ NATERA DA URADITE NESTO, A VI IPAK TO NE URADITE UCINILI STE PRAVU STVAR - RAZMISLILI STE O POSLEDICAMA VASEG CINA! A OPET NEKAD TREBA I RESKIRATI JER STO BI REKAO DEL BOJ IZ 'MUCKI' KO NE RESKIRA TAJ NE PROFITIRA! KAKVA DILEMA U OVOJ PRICI O NEIZDRZU I NEPOCINU!
Nepocin je dobar iz mnogo razloga. Ako ga ucinimo posle nemamo problem sa kajanjem. Mada kajanje uvek postoji , ali po mom misljenju valjda je manje nego ako smo ucinili nesto sasvim pogresno bez trunke razmisljanja.Nepocin je dobar jer nam daje mogucnost za razmisljanje, izbor i sagledavanje posledica cina koji nismo uradili. Mada, opet neko bi nepocin nazvao prosto -ZENT - u smislu kukavicluka i neodlucnosti da se preuzme rizik.Nepocin je nasa dobra strana i sigurna sam da ona treba da nas vodi kroz zivot. Vecita borba dobra i zla. Pa ipak, treba biti dobar i ciniti prave stvari. Nepocin postoji u poeziji Vaska Pope ( Nepocin polje) kao metafora za nemir u nama koji nastaje bas od te borbe dobra i zla,nase tamne i svetle strane. Sustina je ipak u onom cuvenom "Da li cilj opravdava sredstvo?" Da li se pravednim ,tezim putem moze doci recimo do karijere? trebalo bi da je tako. Znanje i trud se uvek isplati. Pa iako tako ne izgleda na prvi pogled, kad sa puno upornosti nesto radite kako treba nece proci neopazeno. Doci ce dan kad ce "tatini sinovi", poltroni i spijuni morati da pokleknu pred vama jer ste vi zasita vredni i pametni. Kakav ste nepocin izveli? Bili ste uporni, a niste pobegli "glavom bez obzira" cim ste osetili svu tezinu zadataka koji se postavljaju pred vas. Ili niste pocinili samoubistvo od muke sto vam nista ne ide. Ili jos gore ubistvo - kao sto je Raskoljnikov ubio bogatu babu da bi nastavio studije i ostvario karijeru koju zeli. Znaci nepocin dobija jos "plusica" kada se udruzi sa strpljenjem i upornoscu!
Jedna grupa stručnjaka smatra neizdrž zasebnom bolešću, dok su drugi mišljenja da je neizdrž samo jedan od simptoma mnogih psihičkih bolesti. Treći, pak, zastupaju stav da je neizdrž sastavni deo ljudskog psihološkog i emotivnog aparata, i to argumentuju brojnim primerima ponašanja različitih ličnosti kroz istoriju.poremećaj pažnje, stanje mentalne ustreptalosti i emotivnog uzbuđenja. Često se poistovećuje sa nervozom, jer su određeni simptomi ovih stanja veoma slični. Najčešće se javlja kada osoba jako želi nešto. Razvoj neizdrža je obrnuto srazmeran blizini cilja – što je cilj bliži, neizdrž je jači. Neizdrž se manifestuje u svakom životnom dobu, bez obzira na pol, rasu, veroispovest, seksualno opredeljenje, obrazovanje i ekonomski status subjekta. Postoje statistike koje izveštavaju da je rizik od ovog oboljenja ređi u određenim društvenim grupama koje neguju specifičnu životnu filozofiju (kao što su hipici, rastafarijanci, džedaji), ali se ta istraživanja ne smatraju pouzdanim zbog relativno malog uzorka ispitanika. Simrtomi :usmerenost pažnje na jednu stvar, sa nemogućnošću praćenja drugih segmenata stvarnosti i/ili relativiziranje stvarnosti; konstantan osećaj iščekivanja praćen naglašenim osećajem nestrpljenja; nervna napetost i razdražljivost; poremećaj percipiranja vremena (vreme sporo prolazi); naglo smenjivanje širokog spektra emocija (sumnja, optimizam, uzbuđenje, malodušnost, sreća itd.).
Fizički simptomi: pojačano lučenje znojnih žlezda, naročito u predelu dlanova i leđa; naglašena facijalna ekspresija; stanje mirovanja s povremenim hiperaktivnim ispadima, ili, u težem slučaju, ekstremna hiperaktivnost.
Lečenje: Jedini lek za neizdrž je dostizanje željenog cilja, drugi lek ne postoji. Ukoliko ne dođe do ispunjenja želja, neizdrž se transformiše u bes, tugu, očaj, ravnodušnost (zavisno od individualnih osobenosti subjekta).
Neizdrz nije psihicka bolest, ali jeste neprijatan (vidi simptome). Neizdrz je ona nasa tamna strana koja nas navodi na rizik. Posle radnji ucinjenih zbog neizdrza kajanje i te kako postoji. Najpoznatija je ona da posle "j....a, nema kajanja, ali neizdrz cini od nas nerazumna bica.
I na kraju da bi pomirili nepocin , neizdrz i rizik mozemo ovako sagledati stvari: sve sto je u granicama moralnog, principijelnog, drustveno i ljudski prihvacenog moze nas dovesti do neizdrza i rizika i tada ne treba biti strog prema sebi i drugima. Naravno ono suprotno tome svakako je zlo i greh i ne treba ciniti ni po koju cenu. Ako nepocin zamislimo kao tepih (cilim) on je osnova ,a neizdrz irizik su one sare koju mu daju lepotu. Dakle, neizdrz i rizik jesu potrebni, ali samo da zivotu daju boje!
RIZIKOVATI ZAISTA NEKAD MOZE DA BUDE PROFITABILAN ( NE SAMO U MATERIJALNOM SMISLU) KAO I NEIZDRZ DA OSTVARIMO NEKU IDEJU, IPAK DOBRO RAZMISLITE I O NEPOCINU - I ON POSTOJI!
Nepocin je dobar iz mnogo razloga. Ako ga ucinimo posle nemamo problem sa kajanjem. Mada kajanje uvek postoji , ali po mom misljenju valjda je manje nego ako smo ucinili nesto sasvim pogresno bez trunke razmisljanja.Nepocin je dobar jer nam daje mogucnost za razmisljanje, izbor i sagledavanje posledica cina koji nismo uradili. Mada, opet neko bi nepocin nazvao prosto -ZENT - u smislu kukavicluka i neodlucnosti da se preuzme rizik.Nepocin je nasa dobra strana i sigurna sam da ona treba da nas vodi kroz zivot. Vecita borba dobra i zla. Pa ipak, treba biti dobar i ciniti prave stvari. Nepocin postoji u poeziji Vaska Pope ( Nepocin polje) kao metafora za nemir u nama koji nastaje bas od te borbe dobra i zla,nase tamne i svetle strane. Sustina je ipak u onom cuvenom "Da li cilj opravdava sredstvo?" Da li se pravednim ,tezim putem moze doci recimo do karijere? trebalo bi da je tako. Znanje i trud se uvek isplati. Pa iako tako ne izgleda na prvi pogled, kad sa puno upornosti nesto radite kako treba nece proci neopazeno. Doci ce dan kad ce "tatini sinovi", poltroni i spijuni morati da pokleknu pred vama jer ste vi zasita vredni i pametni. Kakav ste nepocin izveli? Bili ste uporni, a niste pobegli "glavom bez obzira" cim ste osetili svu tezinu zadataka koji se postavljaju pred vas. Ili niste pocinili samoubistvo od muke sto vam nista ne ide. Ili jos gore ubistvo - kao sto je Raskoljnikov ubio bogatu babu da bi nastavio studije i ostvario karijeru koju zeli. Znaci nepocin dobija jos "plusica" kada se udruzi sa strpljenjem i upornoscu!
Jedna grupa stručnjaka smatra neizdrž zasebnom bolešću, dok su drugi mišljenja da je neizdrž samo jedan od simptoma mnogih psihičkih bolesti. Treći, pak, zastupaju stav da je neizdrž sastavni deo ljudskog psihološkog i emotivnog aparata, i to argumentuju brojnim primerima ponašanja različitih ličnosti kroz istoriju.poremećaj pažnje, stanje mentalne ustreptalosti i emotivnog uzbuđenja. Često se poistovećuje sa nervozom, jer su određeni simptomi ovih stanja veoma slični. Najčešće se javlja kada osoba jako želi nešto. Razvoj neizdrža je obrnuto srazmeran blizini cilja – što je cilj bliži, neizdrž je jači. Neizdrž se manifestuje u svakom životnom dobu, bez obzira na pol, rasu, veroispovest, seksualno opredeljenje, obrazovanje i ekonomski status subjekta. Postoje statistike koje izveštavaju da je rizik od ovog oboljenja ređi u određenim društvenim grupama koje neguju specifičnu životnu filozofiju (kao što su hipici, rastafarijanci, džedaji), ali se ta istraživanja ne smatraju pouzdanim zbog relativno malog uzorka ispitanika. Simrtomi :usmerenost pažnje na jednu stvar, sa nemogućnošću praćenja drugih segmenata stvarnosti i/ili relativiziranje stvarnosti; konstantan osećaj iščekivanja praćen naglašenim osećajem nestrpljenja; nervna napetost i razdražljivost; poremećaj percipiranja vremena (vreme sporo prolazi); naglo smenjivanje širokog spektra emocija (sumnja, optimizam, uzbuđenje, malodušnost, sreća itd.).
Fizički simptomi: pojačano lučenje znojnih žlezda, naročito u predelu dlanova i leđa; naglašena facijalna ekspresija; stanje mirovanja s povremenim hiperaktivnim ispadima, ili, u težem slučaju, ekstremna hiperaktivnost.
Lečenje: Jedini lek za neizdrž je dostizanje željenog cilja, drugi lek ne postoji. Ukoliko ne dođe do ispunjenja želja, neizdrž se transformiše u bes, tugu, očaj, ravnodušnost (zavisno od individualnih osobenosti subjekta).
Neizdrz nije psihicka bolest, ali jeste neprijatan (vidi simptome). Neizdrz je ona nasa tamna strana koja nas navodi na rizik. Posle radnji ucinjenih zbog neizdrza kajanje i te kako postoji. Najpoznatija je ona da posle "j....a, nema kajanja, ali neizdrz cini od nas nerazumna bica.
I na kraju da bi pomirili nepocin , neizdrz i rizik mozemo ovako sagledati stvari: sve sto je u granicama moralnog, principijelnog, drustveno i ljudski prihvacenog moze nas dovesti do neizdrza i rizika i tada ne treba biti strog prema sebi i drugima. Naravno ono suprotno tome svakako je zlo i greh i ne treba ciniti ni po koju cenu. Ako nepocin zamislimo kao tepih (cilim) on je osnova ,a neizdrz irizik su one sare koju mu daju lepotu. Dakle, neizdrz i rizik jesu potrebni, ali samo da zivotu daju boje!
RIZIKOVATI ZAISTA NEKAD MOZE DA BUDE PROFITABILAN ( NE SAMO U MATERIJALNOM SMISLU) KAO I NEIZDRZ DA OSTVARIMO NEKU IDEJU, IPAK DOBRO RAZMISLITE I O NEPOCINU - I ON POSTOJI!
Нема коментара :
Постави коментар