NEKAD SU NAS UCILI: STO MOZES DANAS DA URADIS NE OSTAVLJAJ ZA SUTRA! NOVA VREMENA NOVA PRAVILA KAO OVO BROJ 106 (IZ ALANA FORDA NARAVNO): STO MOZES URADITI DANAS OSTAVI ZA SUTRA JER SUTRA JE MOZDA SMAK SVETA PA NECES MORATI TO DA URADIS!
Sta smo sve izmenili u ovom XXI veku? Rekla bih da smo i preterali menjajuci svet oko sebe. Ali hajde da ne bude svaki moj tekst pusi "zal" za proslim, samim tim i boljim vremenima.
Život bez mnogo planova je prosečan životni stil u
našoj realnosti, koji je uslovljen materijalnom situacijom. Manje više,
svi žive od danas do sutra, ali kad to nije izbor, nego prinuda, onda
taj životni stil podrazumeva izvesnu gorku pomirenost sa lošom
situacijom, odustajanje od borbe za svoje mesto pod suncem i prihvatanje
tihog mesta u senci uvek preteće nemaštine. Na ovaj način doživljen i
shvaćen, životni stil od danas do sutra je ograničavajući, umesto da bude oslobađajući, jer je naš izbor i izraz našeg stava i odnosa prema životu. Kad smo kod reci ogranicavajuci mogu li da preskocim pandemiju zvanu Korona? Koliko nas ona uz sva postojeca dosadasnja ogranicenja ogranicava? Rekla bih potpuno. Nosenje maske, ograniceno kretanje ,raspad socijalnog zivota i neizvesnost- NOVI DAN NOVA PRAVILA!
Planovi nikada ne zavise samo od nas, a sve što
uključuje druge ljude, uključuje i njihove specifične energije,
nastojanja, motive, koji mogu da sabotiraju naše planove iz sasvim
nesvesnih i sporednih razloga. Kad ne kujete čvrste planove, otvoreni
ste za svaku opciju i spremni da zgrabite onu koja vas najviše privlači,
koja najviše odgovara vašoj prirodi i vašim potrebama. Ovakav surferski
stil – uhvati talas i jaši – donosi uzbuđenje i osećanje da smo sami
odgovorni za svoj život, koliko i da smo miljenici sudbine. Nema stresa
koji nameće savremeni potrošački način života. Otprilike jedini nacin da se prezivi danas - ne misli na sutra!!!
Nikad ne znate šta sve može da se dogodi, ali sve što se dogodi ima svoje mesto u prirodi i bogatstvu života. Danas jeste, sutra više niste i šta je onda važnije nego da budete prisutni, nesputani, radosni i zadovoljni, dok jeste? Ovo sve cesce pocinjemo da govorimo i sto je najvaznije i da koristimo potpuno verujuci u to, da danas jesmo ,a sutra ko zna?!
Ništa vas ne obavezuje da se držite predrasuda, poznate teritorije i izvesnosti – jer to sve prosto nije istina o životu. Promena je zakon i vi ga poštujete tako što se i sami menjate – napredujete i razvijate se.
A sadašnji trenutak je jedini trenutak moći koji imamo – sada možemo ono što juče nismo mogli, a ono što možemo sada, otvara nam nove mogućnosti u sutrašnjici – svesni ste toga, ali to nije razlog zašto se bavite sadašnjošću.
Prvo ne iznenađuje me da ubedljiva većina ne bi mogla da izdrži duže od mesec dana bez plate. Poznati smo kao narod koji živi od danas do sutra. Rezerve su nam ograničene. I to malo stare devizne štednje neravnomerno raspoređeno tako da je odgovor logičan. Očekivan mi je i odgovor da bi većina radila bilo šta u slučaju otkaza, ali iznenađuje me da bi mnogi otišli u inostranstvo pošto i tamo sada nije lako doći do posla. Veliki broj naših ljudi upravo se zbog pandemije Covid-19 vratio u zemlju jer su u inostranstvu ostali bez izgleda da nađu posao
.Jedna od najvećih ljudskih grešaka je verovanje u postojanje nečega što dolazi sutra. Čak i sama pretpostavka da sutra mora doći, zabluda je. U tome leže svi problemi sveta, raskidi, obolenja, smrti i životne propasti. Samo zato što neko pomisli da će sve to doći na svoje “nekad u budućnosti”. To jedno sutra za sobom povuče gomile sutrašnjice, koje se jednostavno ne moraju desiti, jer šta ako za promenu pomislimo da imamo samo danas?
Da ne postoji sutra, čovek bi danas trošio novac. Putovao. Glasno govorio i pokazivao svoje emocije. Ljubio. Pronašao osobe kojima je ostao dužan neke lepe reči. Uskratio pak one kojima treba ružnu reč reći, jer ako već sutra ne postoji čemu uvrede i trošenje vremena na gluposti? Da ne postoji sutra čovek bi sasvim sigurno živeo danas. I to baš onako kako je oduvek želeo u tom nekome sutra.
Živeti svaki dan kao da je poslednji može biti pogubno. Rastrošno i blesavo. Ali živeti svaki kao da je jedini, može biti drugačije. To ne znači da se čovek uverava da sutra ne postoji, već da shvati da mu to sutra nije opravdanje za sve što je danas propustio uraditi. Živeti svaki dan kao iščekivanje bolje budućnosti nalik je na čekanje na autobuskoj stanici samo sedeći na klupi. A toliko toga se krije na tom čekalištu. Počevši od tih najvažnijih, drugih ljudi. Ni svako čekanje ne mora biti mučno, ako se u njemu pronađe smisao.
Da ne postoje rođendani, čovek bi živeo manje opterećen godinama i materijalnim. Ne bi očekivao poklone i brojao nove godine, kao dodatne terete, kada bi mu svaka došla kao sam poklon.
Da ne postoje noći, čovek bi lepotu video i u danu. Jednako kao što bi noć osvetlio da dana nema.
A da ne postoji sutra sasvim izvesno bi napravio od svakoga danas trenutke vredne pamćenja, jer ne bi imao prostor za odgodu života.
Ovako se svakoga dana tešimo nadom koju budućnost krije, setno se prisećajući na lepotu nekih prošlih dana. Nesvesni da je svaki trenutak u kome to radimo samim tim postao prošlost, a mogao je biti sadašnjost, da smo to hteli. I da smo znali živeti kao da ne postoji sutra.
A ni juče ne bi trebalo postojati. Posebno ako shvatimo da ne postoji ta podela juce, danas, sutra.... Kad sam pocela da pisem Patispanj.blogspot verovala sam da postoji ta vremenska podela pa sam proslosti namenila secer, buducnosti brasno, a sadasnjosti jaja i ispadao je svaki dan novi lep patispanj. Ali od tada se mnogo toga promenilo. Mnogo puta posto pisem sad svaki drugi dan ostavljam pisanje "za sutra" jer ne moram danas!
Danas je sutra zbog kojeg ste bili zabrinuti juče... Da li je vredelo?
ZAPRAVO ZIVETI OD DANAS DO SUTRA ZNACI UMETNOST DA VELIKI PROBLEM SVEDES NA 365 MALIH! UOPSTENO ZIVOTNI STIL OD DANAS DO SUTRA I NIJE TAKO LOS AKO GA UPOTREBLJAVAS PRAVILNO!
