уторак, 28. фебруар 2023.

ILON MASKI JEDNA NEDA

 STA POVEZUJE MILIJARDERA SA OBICNOM DEVOJKOM? ARSPERGEROV SINDROM   PISALA VEC O TOME. ZOVU GA I IT POREMECAJ. PROBACU DA NADJEM STO VISE TEKSTOVA NA OVU ZANIMLJIVU TEMU.

Kada upoznate osobu sa Aspergerovim sindromom, moguće je da ne primetite ništa, a moguće je da samo zapazite pojedine elemente njenog ponašanja

Poslednjih nekoliko godina sve više se priča o autizmu, koji obuhvata širok spektar ponašanja.

Svesna ovoga, žena koja je na društvenoj mreži "Tviter" upisana kao Neda, podelila je lično iskustvo sa jednim oblikom autizma.

Naime, Neda ima Aspergerov sindrom, te je rešila da objavi svoju priču. Aspergerov sindrom u šali nazivaju poremećajem IT ljudi, ali u šali ima dosta istine - započela je ova žena. Kako kaže, Aspergerov sindrom spada u oblik visokofunkcionalnog autizma i zato često ostaje nedijagnostikovan.

- Ja sam imala sreće, pa su moji roditelji i tetka koja me je čuvala bili prosvetni radnici, pa su primećivali i radili na sitnicama koje su se mogle primetiti. Negde su i grešili, na primer, tata koji je bio prestrog, mada je i to imalo smisla kao šok terapija za korekciju ponašanja - nastavlja ona.

Kako kaže, prvo se javilo opsesivno učenje, a u prvom razredu je već znala latinicu, ćirilicu, kao i da računa.

- U školi sam ustajala na času, šetala, pevala - zaljubljivala se (ovaj problem je potrajao i postao baš problem).

Nedini simptomi

Krenuću redom po simptomima...

Nepovezano brbljanje - pričala sam stalno, ali nikako da "ispričam". Mama mi je onda zadavala da pročitam i prepričam, prvo kraće tekstove, a onda knjige i filmove. Vrlo strpljivo je radila sa mnom na tome, godinama.

Pismeno sam se izražavala sjajno, a tata me podsticao da pišem pesme, da što kraće sažmem misao i da se učim apstraktnom razmišljanju, jer je bukvalno shvatanje još jedan od simptoma. Bukvalno su me vežbali da razumem humor i metaforu.

Puno čitanja i puno boravka u prirodi.

Ispravljanje poštapalica i dugih rečenica, recitovanje.

Onda nespretnost. Padala sam stalno, svaki sport mi je bio problem, lopta i sad. Upisali su me u sve sportske sekcije u školi, i verovatno šapnuli kolegama da od mene ništa, ali da me vežbaju.

Imala sam uvek neke svoje igre gde se osamim, na primer igru u šumi gde sam u korenju drveća imala selo patuljaka - objašnjava detaljno Neda.

Prema njenim rečima, volela je društvo, ali na, kako ističe, "neurotičan i posesivan način", što je dovodilo do sukoba, pa i toga da je izbegavaju.

- Taj deo sa emocijama je bio najgori, jer sam se opsesivno zaljubljivala i izmaštala bih sve. Nije postojala simpatija, uvek je to bila ljubav života. Prvi dan prvog razreda sam se zaljubila u nekog dečaka, sela pored njega i ljubila ga svakih pet minuta. Posle se plašio da ide u školu. I to se nastavljalo, zaljubim se, proganjam... to je bila i dobra varijanta, jer kad su se počeli zaljubljivati u mene, ja nisam znala odbiti, nego sam ulazila u bezvezne veze koje sam morala prekidati - iskrena je Neda.

Ona kaže da je najveći probolem u ovome bio što je "ušla u šablon vezivanja za ljude sa "greškom", koje je spasavala.

- Samo hoću da kažem da su moji roditelji i bliski ljudi uradili mnogo, a kasnije i ja sama na radionicama, školama, ogroman trud i učenje o komunikacijama i emocijama. Jedina oblast koja je dobra konstantno je škola i posao. Čak i kad mi je bilo teško na poslu, nisam zabušavala. Prethodni posao, na kome sam dosta puta plakaka, napustila sam jer su moje inicijative i trud bile sputane. Sad imam posao koji je divan, i osećam se super, nije "honeymoon", traje već tri i po godine. Bukvalno sam preporođena.

 

Ilon Mask, jedan od najbogatijih ljudi na svetu, kao gost-domaćin američkog televizijskog šoua "Saterdej Najt Lajv" kazao je da ima Aspergerov sindrom.

U uvodnom obraćanju gledaocima je poručio da je prva osoba sa Aspergerovim sindromom koja vodi ovaj šou, ali to nije tačno.

Naime, kanadski glumac Den Ejkrojd 2003. godine bio je prvi gost-domaćin šoua sa ovim sindromom, a koji je tom prilikom otvoreno govorio o sindromu, prenosi američki list Dejli Bist.

Ostatak obraćanja Mask je iskoristio da se našali na račun svog statusa, kao i na svoju fasciniranost kriptovalutom Dogkoin.(Dogkoin, kripto valuta brendirana nakon što je meme psa postao viralan od pre nekoliko godina, dostigla je novi vrhunac u petak popodne. Sada ima tržišnu kapitalizaciju od oko 92 milijarde dolara nakon šestomesečnog uspona od više od 26.000 procenata.Mask, međutim, nije usamljen u svojoj odobravanju slavnih žetona sa žigom životinja. Vlasnik Dalas Maveriksa Mark Kuban, basista Snup Dog-a i Kis-a Džin Simmons svi su se javno okupili iza Dogkoin-a. Čak i marka goveđeg mesa Slim Džim uključuje se u akciju.)

Aspergerov sindrom je, inače, stanje iz autističnog spektra, a koje je povezano sa socijalnim poteškoćama. Pojedini stručnjaci predlažu zapošljavanje osoba sa ovim sindromom jer mogu da ostvare uspeh u tehnologiji, preduzetništvu i drugim poslovima za koje su potrebne analitičke veštine, prenosi portal Klix.ba.

Sindrom je nazvan po austrijskom pedijatru Hansu Aspergeru, koji je 1944. godine zapazio decu koja imaju normalnu inteligenciju, ali nikakve veštine neverbalne komunikacije. Uočio je da su ove osobe fizički nespretne i da uopšte ne pokazuju empatiju.

Osobe sa Aspergerovim sindromom imaju slabo razvijene socijalne veštine, ne umeju da čitaju između redova, nespretne su, ali mogu i za čas posla da slože Rubikovu kocku

Teškoće u društvenoj interakciji i stereotipna interesovanja i aktivnosti su glavne osobine ličnosti sa Aspergerovim sindromom. U razvoju kognitivnih i jezičkih sposobnosti nema odstupanja. Ove osobe su prosečne ili često i natprosečne inteligencije. Američko udruženje psihijatara Aspergerov sindrom uključuje u dijagnozu spektra autističnih poremećaja, a od 2013. za AS koristi se termin visokofunkcionalni autizam.

Pun naziv ovog poremećaja je zapravo poremećaj iz spektra autizma. Svako je jedinka za sebe, pa se tako i ovi simptomi razlikuju i variraju od osobe do osobe. Osobe sa AS imaju problem kada je u pitanju svakodnevni govor, drugačije ispoljavaju emocije interesovanja, teško razumeju izraze lica, socijalne i rodbinske veze.

Deca s Aspergerovim sindromom imaju bolju prognozu od ostalih oblika razvojnih poremećaja. Često su i veoma uspešne osobe, s velikom mogućnošću za samostalan život. Stručnjaci kažu da će i pored toga, velika većina i dalje imati blage poremećaje pri društvenim kontaktima. Prema nekim statistikama, u Evropi trenutno živi oko 5 miliona osoba iz autističnog spektra. Ne zna se tačan broj osoba u Srbiji, ali udruženja tvrde da u našoj zemlji živi nekoliko desetina hiljada autističnih osoba.Dijagnostički kriterjumi ipak priznaju da jezičke i intelektualne veštine. Osoba sa Aspergerovim sindromom zahteva manju podršku u odnosu na autističnu osobu. Postoji konsenzus da su autizam i Aspergerov sindrom stanja koja ne zahtevaju „lečenje“. Autistična ličnost može biti jednostavno drugačija i ne uklapati se u unapred propisane socijalne norme. Terapija lekovima se primenjuje ako osobe imaju problem sa fokusiranjem na jednu radnju, ako su depresivne ili anksiozne, imaju grčeve.Aspergerov sindrom je češći kod muškaraca, a stanje je često praćeno anksioznošću i depresijom. Prema nekim studijama, najraniji i najizraženiji simptom AS je opsesivno interesovanje za određeni objekat ili temu. Smatra se da baš zbog toga ima mnogo uspešnih ljudi sa Aspergerovim sindromom,. 

 

"Aspergerov poremećaj spada u spektar autističnih poremećaja i smatra se visoko funkcionalnim autizmom. Glavna su obilježja sindroma motorička nespretnost, teškoće u socijalnoj komunikaciji, stereotipne radnje, osjetljivosti i posebni interesi. Nema zastoja u jezičnom i kognitivnom razvoju, zbog čega se sam sindrom prije smatrao kao odvojen od autizma. Sindrom je prvi opisao Hans Asperger 1944. godine. U današnje se vrijeme sve češće dijagnosticira. Uzrok samog poremećaja nije utvrđen, no postoji mogućnost u genetičkim uzrocima. Očevi djece s Aspergerovim sindromom često imaju neke simptome poremećaja. Dijagnoza sa najčešće postavlja u djetinjstvu, mada se može dijagnosticirati i kod odraslih. Zbog manje izraženih sindroma, dijagnosticira se u kasnijem djetinjstvu. Osobe sa sindromom često imaju i komorbidna stanja, poput depresije ili anksioznosti. Poremećaj se može tretirati farmakoterapijom, kako bi se ublažili neki simptomi. Postoje razne vrste pomoći ljudima s Aspergerovim sindromom kako bi razvili socijalne vještine, poput terapijskih grupa ili računalnih programa. Zbog smetnja u socijalnom ponašanju, teško može doći do integracije u društvo. Neki ljudi sa sindromom smatraju ga dijelom svog identiteta i ponosni su Aspiji. Iako se često govori o djeci sa sindromom, važno je zapamtiti da poremećaj traje cijeli život, stoga se ne smije zanemariti
odrasle osobe.
Susan Boyle, za nju je svijet čuo kada je 2009. godine nastupila u showu Britain's Got Talent. Prodala je milijun albuma i zaintrigirala slušatelje svojim glasom i pojavom. Nije shvaćala da ima Aspergerov sindrom iako je imala neke od tipičnih simptoma poput teškoća pri uspostavljanju kontakta očima, tjeskobe i emocionalnog povlačenja u neugodnim situacijama. Kad joj je liječnik dijagnosticirao poremećaj objeručke je prihvatila dijagnozu i izjavila za The Guardian: "Aspergerova bolest me ne definira. To je stanje s kojim moram živjeti i raditi, ali se osjećam opuštenije od kad znam da imam dijagnozu. Ljudi će bolje razumjeti tko sam i zašto radim stvari koje radim”.

Courtney Love, glumica i pjevačica poznata po braku s preminulim pjevačem Nirvane Kurtom Cobainom, u svojoj autobiografiji Courtney Love: The Real Story, otkrila je da su joj u devetoj godini dijagnosticirali autistični poremećaj.
Sir Anthony Hopkins, glumac nagrađen Oskarom za ulogu Hanibala Lectera u filmu Kad jaganjci utihnu, rekao je da mu je dijagnosticiran blagi poremećaj iz spektra autizma te da mu je dijagnoza pomogla da se bolje uživi u uloge koje priprema.
Greta Thunberg, klimatska aktivistica ima dijagnosticiran Aspergerov sindrom te je njezin puni fokus usmjeren na klimu. O svom doživljaju svijeta i sama Thunberg je rekla: "Imam poseban interes. Vrlo je uobičajeno da ljudi s autističnim spektrom imaju neobične interese. Za osobe s mojim sindromom vrlo je tipično da stvari doživljavaju crno ili bijelo. Čini mi se da smo mi autisti normalni dok je ostatak svijeta čudan jer je neobično to što govore koliko su klimatske promijene strašne, a nastavljaju se ponašati kao prije. Ako emisije plinova moraju stati, onda ih moramo zaustaviti. Za mene je to crno-bijela tema i nema sive zone kada je ric o opstanku.Nauka tek treba da otkrije pravi uzrok autizma, iako teorije o uzrocima variraju od dječjih cjepiva, genetskih promjena, toksina u hrani i okolini, teških metala, jednostavno drugačijeg funkcionisanja tj. stanja mozga, postoje i teorije o kristalnoj djeci, novoj generaciji naprednih duša (zbog sadašnje “epidemije” autizma)…

Čini se da dodir autizma često odgoji genijalca.

Zapanjujući simptom ovog invaliditeta je kod nekih osoba s autizmom, snažna, usredsređenost, fokusiranost, učeni „genijalac“ u određenom smislu, poput onog kojeg je predstavio Džastin Hofman (Dustin Hoffman) u filmu “Kišni čovjek” koji je imao izvanrednu sklonost brojevima.

Veliki Isak Njutn (Isaac Newton) je npr imao oštećenje govora, bio je potpuno zaokupljen svojim radom i nezainteresovanza socijalne kontakte. Ajnštajn je, ipak, kao dječak bio samotnjak koji je do sedme godine života opsesivno ponavljao pojedine rečenice.

Iako autizam nije u potpunosti opisan sve do 20-tog vijeka, istorija  je puna osoba kod kojih se sumnja na autizam, od kojih su mnogi među najpoznatijim i najbriljantnijim umovima koji su ikada postojali.U nastavku je deset slavnih osoba koje su po nekim stručnjacima koji su analizirali njihov život navodno imali neki oblik autizma.

10. Hans Kristijan Andersen (Hans Christian Andersen) (1805-1875)

Andersen je bio danski pisac poznat po pričama i bajkama za djecu kao što su „Ružno pače“ i „Mala sirena“ (koja je zapravo tragedija koja slama srce u upoređenju s Disneyevom verzijom).

Kao dijete bio je veoma mršav i sklon čudnim ispadima gnjeva i plača. Njegovi dnevnici ukazuju na čudne obrasce kačenja za nedostižne muškarce i žene i samonametnuti celibat u svojim mladim danima.

Kada se dublje analiziraju, njegove priče ukazuju na duboki unutarnji nemir i često uključuju čudne ili neshvaćene likove koji nisu uvijek imali tu sreću da pronađu iskupljenje.


9. Levis Karol (Lewis Carroll) (1832-1898)
Rođen kao Čarls Lutvig Dogson (Charles Lutwidge Dodgson), Karol je bio još jedan dječji pisac za kojeg se čini da je imao određene simptome autizma. Najpoznatiji po svojoj priči „Alisa u zemlji čuda“, imao je oštećenje govora koje je vjerovatno dodatno uzrokovalo na njegov nedostatak socijalnih vještina.

Kao mnogi ljudi koji imaju autizam, pokazivao je velike matematičke sposobnosti i bio pronalazač. Iako je imao ponekog odraslog prijatelja, Karol je više uživao u društvu djece i to do granice da neki istoričari sumnjaju da je bio sklon pedofiliji, iako je moguće da mu je zbog svojih ograničenih komunikacijskih vještina bilo lakše ostvariti interakciju s djecom.

Radio je mnoge fotografije golih maloljetnih djevojaka, iako konotacije takvih aktivnosti nisu u to vrijeme bile strašne kao danas. Da misterija bude veća, mnogi od njegovih dnevnika su nestali nakon njegove smrti što je neke navelo da pomisle kako je u njima opisano neprirodno i moguće kriminalno ponašanje.

8. Mocart (Mozart) (1756-1791)

Vjerovatno  najveći kompozitor kojeg je svijet ikad upoznao, Mocart je bio izvrstan muzičar  u dobu od pet godina, a do svojih tinejdžerskih  godina je bio svjetski poznat genije koji je uveliko pokazivao uski fokus često prisutan kod osoba s autizmom.

Čudan, inpulsivan čovjek niskog  rasta, volio je nepristojni adolescentski humor i čak pisao pjesme s vulgarnim tekstovima. Mocart je bio društven i nije volio biti sam.

Mnoge osobe s autizmom koji su često osjetljive na zvukove, ekstremno reaguju  na Mocartovu muziku – toliko da se ona koristi u terapijama.


7. Ludvig Vitgenštajn (Ludwig Wittgenstein) (1889-1951)


Slavni filozof Vitgenštajn potiče iz jedne od najbogatijih i najporemećenijih porodica u Austriji. Njegov otac je bio vrlo neugodan čovjek i tri Ludvigova brata su počinila samoubistvo. Poput Karola imao je oštećenje govora i loše socijalne vještine.

Njegovo najpoznatije djelo Logičko filozofski traktat („Tractatus Logico-Philosopicus“) se često smatra kao klasičan primjer procesa misli nekog s autizmom. Bio je razdražljiv čovjek i tvrdio da nije uspijevao uvidjeti humanost u drugim ljudima.

Filozofska ostvarenja generalno  privlače intelekt  osoba s autizmom – neki možda uključuju Bernard Rusela (Bertrand Russell) i Žan-Pol Sartra (Jean-Paul Sartre). Sartrov najpoznatiji citat „Pakao su drugi ljudi“ čini se da sumira stvarnost autizma u jednom potezu.

6. Mikelanđelo (Michelangelo) (1475-1564)

Jedan od najvećih izdanaka renesansnog pokreta, Mikelanđelo je najpoznatiji kao kipar i slikar, koji je izradio kip Davida i oslikao svod Sikstinske kapele.

Bio je poznat po svojim grubim, otvorenim i oštrim manirima te lošom ličnom  higijenom, preferirajući u potpunosti posvetiti se svom poslu radije nego se upuštati u bilo kakav oblik društvenog života. Iako je bio relativno imućan, bio je slabo zainteresovan za materijalne stvari.

Njegovi savremenici su ga opisivali kao istovremeno bizarnim i groznim, dakle sa svim onim ekscentričnostima koje se možda „mogu objasniti“ autizmom.

5. Stenli Kabrik (Stanley Kubrick) (1928-1999)

Američki filmski režiser koji je režirao važne filmove kao što su „Paklena naraandža,” “Dr. Strangelove” i “2001: Odiseja u svemiru”, Kabrik je bio poznat kao hladnokrvni perfekcionista koji je često tražio na desetke snimaka iste scene kako bi dobio ono što želi.

Tokom  snimanja „Isijavanje“ njegovi zahtjevi su toliko izmučili zvijezde Džek Nikolsona (Jack Nicholso) i Šeli Duval (Shelly Duvall) do tačke da je Duval počela otpadati kosa. Ponekad izolovan, bio je poznat po uzgoju životinja i kao izvrstan šahista. Njegovi najbliži kažu da je bio škrt, nepristojan i da je pokazivao manjak empatije prema svojim saradnicima.

Iako postoje dokazi protiv optužbi o mizantropiji, čini se da je za dio Kabrikove bezobzirne  genijlnosti  zaslužna određena  crta autizma.


4. Džejms Džojs (James Joyce) (1882-1941)

Irski novelista Džojs je zapamćen prvenstveno po svojoj knjizi Odiseje (Ulysses), enigmatskom prepričavanju Odiseje koja je izazvala pravu pošast među studentima književnosti cijelog svijeta. U mladosti je pokazivao ekstremnu inteligenciju i čudne fobije. Đojsova ekscentričnost i egocentričnost je vidljiva u seciranju njegovih djela.

Iako je bio briljantan bez pogovora, djela kao što su Odiseja (Ulysses) i  Fineganovo bdjenje (Finnegan’s wake) su namjerno stilski komponovane  tako da ih je teško shvatiti. Neki naučnici  tvrde da ih je napisao uglavnom da zbuni čitatelje, izražavajući možda crtu autizma između sebe i društva.

U intervjuu za Harperov Magazin rekao je: „Ono što zahtijevam od svojih čitatelja je da posvete cijeli svoj život čitanju mojih knjiga“.


3. Nikola Tesla (1856-1943)

Tesla je bio najistaknutiji izumitelj i inženjer, nadaleko genijalniji od njegovog savremenika Edisona, koji ga je iskoristio i ukrao mnoge njegove ideje

Mnogo ekscentričniji od bilo koje osobe na ovom popisu, Tesla je gajio niz fobija, održavao svoj celibat, bio osjetljiv na svjetlo i zvuk te bio jako fokusiran na brojeve (naročito na broj tri – ne bi odsjedao u sobi čiji broj nije djeljiv sa tri).
Bio je blagog glasa i odmjeren, ali je znao biti grub u obrani svojih neobičnih vjerovanja. Generalno povučen i fanatično opsjednut svojim radom, dijelio je stavove i bio dobar prijatelj s Mark Tvenom (Mark Twainom) u svojim srednjim godinama.

Najvjerojatnije je bio opsesivno kompulzivan, mnoga njegova ponašanja mogu se gledati u svjetlu autizma. Kako je stario postajao je još bizarniji, u konačnici ismijavan od znanstvene zajednice, umro je sam u hotelskoj sobi, gotovo bez novčića.

2. Albert Ajnštajn (Albert Einstein) (1879-1955)

Ajnštajnov doprinos fizici i uopšte čovječanstvu, kao jednog od najgenijalnijih ljudi ove ili bilo koje ere, ne može biti zanemaren.

Postoji mnogo priča za njegovu mladost, imao je oštećenje govora, počeo je da govori od 3-4 godine i dokazano je da je bio vrlo tehničkog uma i pomalo odsutno, distancirano dijete.

Njegova istraživanja, naravno, bila su od najdublje i najmaštovitije vrste, teška za razumjeti, koja su zavisila od  detalja  na koje bi se netko s Aspergeronovim sindromom našao  fokusirati. Nakon smrti svoje žene potpuno je zanemario svoj fizički izgled, naročito svoju divlju kosu.

Ipak, Ajnštajn nije imao problema s društvenošću kad je odrastao – iako nije otvoreno uživao u zamkama svoje slave, poznato je da je imao različite romantične susrete čak i kasnije u životu.


1. Tomas Džeferson (Thomas Jefferson) (1743-1826)

Treći predsjednik SAD-a i vodeći, dominantni politički intelektualac između Četiri oca (predsjednika). Nasuprot tome što je sastavio Deklaraciju nezavisnosti, Džefersonova elokvencija nije se protezala i na govorničke vještine.
Ponekad je opisivan kao bolno sramežljiv i nesklon uspostavljanju kontakta očima – prijatelj državnik Aleksandar Hamilton (Alexander Hamilton) ga je jednom nazvao škiljavog pogleda – Džeferson je pokazivao mnogo osobina karakterističnih za Aspergerov sindrom.

Poput mnogih drugih bio je pronalazač i kompulzivan matematičar, opsjednut stalnim dograđivanjima i izmjenama na svom imanju Montićelo. Imao je čudan govor tijela, iziskivao posvećenost detaljima, čudnim nagonima i često bio raščupan.
Njegova veza sa Seli Hemings (Sally Hemings) se, takođe, može objasniti Aspergerovim sindromom; vjerojatno bi mu bilo lakše biti intiman sa ženom s kojom nije morao učestvovati u pretjeranim društvenim konvencijama tog vreme

Nova generacija preduzetnika, osoba s autizmom?

Bil Gejts (Bill Gates)

Gejtd je suosnivač Majkrosofta i često je na vrhu popisa najbogatijih ljudi na svijetu. Gates je pokazivao zapaženu tehničku oštroumnost u mladosti – njegove vještine kompjuterskog programiranja i posvećenost detaljima su bile izvanredne i ostvarivao je skoro perfektne rezultate na testovima.

Nasuprot  poslovnoj umješnosti, pokazuje mnoštvo osobina koje se mogu protumačiti kao Aspergerov sindrom. Upečatljivo se ljulja kada se koncentriše,  ima isprekidan monoton govor i razvio je reputaciju da je udaljen, izbjegava kontakt očima i kritikuje  svoje podređene kada je nezadovoljan.

Mark Cukerberg (Mark Zuckerberg)

Cukerberg pokazuje znakove Aspergerovog sindroma – utvrdio je Jišan Vong (Yishan Wong) bivši kolega i prijatelj utemeljitelja Fejsbuka. O asocijalnosti Marka Zuckerberga, koji je toliko opsesivno radio na stvaranju Fejsbuka da mu je dugogodišnja djevojka, a sada supruga Prisila Čen (Priscilla Chan) postavila ultimatum o 100 minuta nedjeljno koje će provoditi samo s njom, napisano je mnoštvo članaka. No, u posljednje vrijeme sve se češća priča da taj genijalni čudak ima Aspergerov sindrom.

Aspergerov sindrom karakteriše se ograničenom društvenom komunikacijom i interesima, npr. za brojeve i mašine te opsesivnom sklonošću ponavljanja radnji. Cukerberg nije jedini uspješni mladi preduzetnik koji pokazuje takve simptome.

 

I DA NE BUDEMO FASCINIRANI LJUDSKIM MOZGOM, PERCEPCIJOM SVAKOG COVEKA, NJEGOVIM PONASANJEM. TOLIKO JE TANKA LINIJA IZMEDJU GENIJALACA I OSOBA SA AUTIZMOM ILI NEKIM PSIHICKIM POREMECAJIMA. MOZDA GENIJALCI I MORAJU DA BUDU DRUGACJI  JER IH NIKO NE RAZUME. KAKO GOD DA GLEDAMO NA OVU TEMU ZAKLJUCAK JE ISTI. NIKADA NEMOJTE SUDITI LJUDIMA KOJI IMAJU PSIHOLOSKIH PROBLEMA. ONI KOJI SU IMALI SRECE DA IH OKOLINA SHVATI I PRIHVATI POSTALI SU VRLO PAMETNI LJUDI CAK GENIJALCI. ONI KOJE JE DRUSTVO STIGMATIZOVALO NA ZALOST ZAVRSILI SU POD STARATELJSTVOM  PORODICE ILI U USTANOVAMA KOJE SE TIME BAVE
 KAKO ASPERGEROV SINDROM NIJE BOLEST A JESTE NEKI POREMECAJ U PONASANJU I PERCEPCIJI SVETA TAKO I AUTISTICNA DECA  U STVARI IMAJU SVET KOJI JE LEPSI OD NASEG I ZATO BEZE U NJEGA. RAZUMIMO IH I POMOZIMO IM SVOJOM LJUBAVLJU I PAZNJOM!

субота, 25. фебруар 2023.

KULA BABILONSKA II

 U BIBLIJI SE VISE  PUTA SPOMINJE BABILON (VAVILON) I CUDESNA GRADJEVINA  KOJA JE TREBALA DOSECI NEBO. ZANIMLJIVO DA SE PRICA O JEZICIMA RODILA BAS NA TOM MESTU DOSEZANJA NEBA. I ETO MENI SE OPET KOCKICE SLOZILE.  NOVI SVETSKI POREDAK JE ZAPRAVO POVRATAK U BABILON STO DOKAZUJE POSTANAK PARALELNIH SVETOVA , PUTOVANJA KROZ VREME ILI BAR TEORIJE DA SVE POSTOJI UVEK  SAMO STO NIJE SVE UVEK VIDLJIVO.  PROJEKAT BLUE BEAM JE DOKAZ U OVOJ PRICI.

Prenecu deo mog prvog bloga o ovoj temi, onda cu dodati nesto sto se desava sad i videcete da je to sustina naseg sadasnjeg trenutka.

 Etemenaki je naziv za "kulu babilonsku" tj. za najveći babilonski zigurat. U prenesenom značenju kula babilonska znači pomutnju, nered, zbrku. Uz zigurat je vezana poznata biblijska priča zapisana u Knjzi postanka (Stari zavjet). Prema tom zapisu svi su ljudi govorili istim jezikom. Ljudi iz Šinearske zemlje su počeli peči opeku i graditi kuće. Želeli su dokazati svoje graditeljske sposobnosti gradeći velebni grad i kulu koja će doseći nebo. Jahve je uvidio ljudsku bahatost i za kaznu im je pomutio jezike. Od tada taj se nedovršeni grad naziva Babel( jevrejska rec za zbrku), a ljudi su se raselili po cijeloj zemlji.Etemenaki se pominje u knjigama Uruka i to 3 veka pre Isusa Hrista.Postoji i izraz "babilonska kurva" sto bi u prenesenom znacenju bilo novi svetski poredak mkoji ce kontrolisati antihrist i duhovnu preljubu bludnice i zveri sto predstavlja bezboznu religiju na kraju sveta.
Alternativna istorija me vec duze vremena intrigira zato sto sve ono sto sam do sada znala i prihvatala pada u vodu.Da li kula babilonska i bludnica babilonska uz potpuno izvrtanje Biblije oznacavaju kraj civilizacije koju poznajemo? Verovatno da!

Danas postoje prilično pouzdani dokazi u prilog tome da je nekada postojao jedinstveni jezik u svijetu. Sumerska literatura aludira na ovu činjenicu u više navrata.

Lingvistima je tada pomogla ova teorija pri razvrstavanju jezika. Ali, što je s kulom i jezičnom pomutnjom do koje je došlo prilikom gradnje Babilonske kule (Post 11)?

Arheologija je otkrila da je Ur-Namu, kralj Ura od 2044. do 2007. prije Krista navodno dobio nalog da sagradi golemi zigurat (hram u vidu kule) u čast boginje mjeseca, Nanat. O ovome svjedoči kameni stub(spomenik), oko 1,5 metara širok i 3,3 metara visok. Jedna ploča prikazuje Ur-Namua kako stoji s vedrom maltera, spreman prihvatiti se gradnje kolosalne kule; svoju odanost boginji pokazao je time što se stavio u položaj poniznog radnika.

Druga glinena ploča ističe da je narastanje kule u visine povrijedilo bogove, te su stali na put ljudskoj gradnji, raspšivši ih naokolo i unevrši zbrku u njihovo sporazumijevanje. Ov je upadljivo slično biblijskom izvještaju.

Konzervativni stručnjaci vjeruju da je Mojsije napisao prva poglavlja Postanka. Ali, kako ih je on mogao napisati kada ova poglavlja opisuju događanja koja su se odigrala davno prije njegovog rođenja? Postoje dvije mogućnost. Prva je da je Bog mogao otkriti ove izvještaje Mojsiju na patprirodan način. Kao što Bog može otkriti budućnost posredstvom proročkog otkrivenja, tako može otkriti i prošlost retrospektivnim otkrivenjem. Druga mogućnost je izglednija – Mojsije je mogao sakupiti i prirediti stare predaje o ovim događajima. To nije u suprotnosti s biblijskom praksom. Luka je na sličan način sačinio svoje Evanđelje (Lk 1,14). P. J. Wiseman iznosi snažne argumente u prilog tome da povijest Postanka prvobitno bila ispisana na glinenim pločama i da se kao takva prenosila s koljena na koljeno, s tim da je svaki ”poglavar klana” bio odgovoran da ih preuredi i dopuni svježim informacijama. O tome, po Wisemanu, nariječitije govori periodično ponavljanja određenih riječi i fraza u Bibliji – na primjer: ”Ovo je pleme…” (Post 2,4; 6,9; 10,11; 11,10).

Mnoge starozavjetne table su uređivane tako što bi zapis započinjao ponavljanjem posljednjih riječi s prethodne table. Usporedna literarna analiza Postanka ukazuje da je ova knjiga sačinjena najkasnije u Mojsijevo vrijeme. Sasvim je moguće da Postanak zapravo predstavlja periodičnu povijest koju su zabilježili Patrijarsi, da bi je Mojsije kasnije uredio i dao joj konačan oblik.

Svima nam je poznat biblijski izvještaj o izgradnji Babilonske kule iz Postanka. Što se tada zapravo dogodilo i zbog čega je Bog pobrkao jezike ljudima?

Babilonska kula se opisuje u Postanku 11,1-9. Nakon Potopa, Bog je zapovjedio da se čovječanstvo „množi i napuni zemlju“ (Postanak 9,1).

Čovječanstvo se odlučilo na upravo suprotno: „I rekoše: ‘Hajdemo sebi sagraditi grad i toranj kojemu je vrh do neba! I stvorimo sebi ime, da se ne raspršimo po licu sve zemlje!’“ (Postanak 11,4 VB).

Čovječanstvo je odlučilo sagraditi veliki grad i na taj način sve okupiti. Odlučili su izgraditi ogromnu kulu kao simbol svoje moći, stvoriti sebi ime (Postanak 11,4). Ta kula je zapamćena kao Babilonska kula. Zauzvrat, Bog je pobrkao jezike čovječanstva tako da više nisu mogli komunicirati jedni s drugima (Postanak 11,7).

Rezultat je bio da su se ljudi okupili s onima koji su govorili isti jezik, a potom zajedno otišli i smjestili se u drugim dijelovima svijeta (Postanak 11,8-9). Bog je pobrkao jezike na Babilonskoj kuli kako bi čovječanstvo izvršilo Njegovu zapovijed i proširilo se diljem svijeta.

Neki biblijski učitelji također vjeruju da je Bog stvorio različite rase čovječanstva na Babilonskoj kuli. To je moguće, ali biblijski tekst ne uči. Čini se vjerojatnije da su različite rase postojale prije Babilonske kule i da je Bog, barem djelomično, pobrkao jezike na temelju različitih rasa.

Počevši od Babilonske kule, čovječanstvo se podijelilo na temelju jezika (a možda i rase) i smjestilo po raznim dijelovima svijeta.

Postanak 10,5. 20 i 31 opisuju kako su se Noini potomci proširili diljem zemlje „prema njihovim rodovima, prema njihovim jezicima, u njihovim zemljama, prema njihovim narodima.“ Kako je to moguće budući da Bog nije pobrkao jezike sve do Babilonske kule u Postanku 11? Postanak 10 navodi potomke Noina tri sina: Šem, Ham i Jafet. Navodi njihove potomke kroz nekoliko generacija.

Uz dugi životni vijek tog doba (vidi Postanak 11,10-25), rodoslovlje iz Postanka 10 vjerojatno pokriva nekoliko stotina godina. Izvještaj o Babilonskoj kuli iz Postanka 11,1-9 pruža više detalja o vremenu kada su jezici bili pobrkani. Postanak 10 nam govori o različitim jezicima. Postanak 11 nam govori o tome kako su različiti jezici potekli.

 Kontroverzni kanadski novinar Serž Monast navodno je još 1994. godine dao intervju, zabeležen na video-traci, kada on govori o tajnom planu globalne finansijske elite koji bi trebalo da realizuje NASA. Plan je nazvan Projekat Plavi zrak (Blue Beam Project). Ideja je da se projektovanjem određenih holografskih trodimenzionalnih slika visoko u atmosferi, na samom rubu sa svemirom, izazove određeni psihološki efekat koji bi delovao pre svega na stotine miliona vernika svih religija. Mnogi hrišćenski vernici čak i u formaciji oblaka ponekad opažaju lik Isusa Hrista kakav im je predočen na ikonama, i onda su ubeđeni d aim se Bog otkrio.  Mogućnost izazivanja masovnog ushićenja ili straha (ukoliko bi se percipirali „leteci tanjiri“) bila bi korisna jer bi se tada mogla doneti na brzinu drakonska zakonska rešenja, koja građanima potpuno ograničavaju slobodu kretanja i odlučivanja. Još gore, takva zakonska rešenja bila bi lako prihvaćena jer bi preplašeni građani verovali da je to za njihovo dobro. Serž Monast je svoja saznanja o ovome snimio na video-traku 1994, a dve godine nakon toga je naprasno umro od srčanog udara u 49. godini. Kanadske vlasti su mu neposredno pre smrti oduzele ćerku, mada nije naveden razlog za to i koliko je ona imala godina, i ona nikada nije vraćena ocu. Po nekim izvorima to je učinjeno da bi on odustao od daljeg istraživanja i objavljivanja podataka o svojim saznanjima o Projektu Plavi zrak. Ove informacije je nemoguće proveriti, pa nisu pouzdane, ali gde ima dima, može biti i vatre. U svakom slučaju kada danas pročitamo šta je sve tada govorio Monast, lako ćemo uočiti da se mnogo toga što je onda delovalo sumanuto, zapravo ostvarilo i još ostvaruje. Posebno treba imati u vidu da je u međuvremenu došlo do ogromnog napretka u razvoju tehnologije za pravljenje 3D holografskih slika koju Monast pominje. Tako je Monast razotkrio nameru da se napravi velika globalna predstava sa trodimenzionalnim holografskim slikama koje će se istovremeno projektovati visoko u atmosferi u različitim delovima sveta.  „Projekat Plavi zrak će naizgled biti potpuno ispunjenje 2.000 godina starog proročanstva o dolasku Mesije.  U osnovi, koristiće se nebo kao veliko filmsko platno postavljeno na rubu atmosfere, i pomoću lasera sa satelita (iz Zemljine orbite) projektovaće se istovremeno slike (sa zvukom) u svakom delu planete, na svakom jeziku, na svakom dijalektu u zavisnosti od religije. Predstava će biti sačinjena od laserskih projekcija višestrukih holografskih slika u različitim delovima sveta, od kojih će svaki primati različite slike u zavisnosti od preovlađujuće religije i vere. Nijedno područje neće biti isključeno. Sa kompjuterskom animacijom i zvučnim efektima koji naizgled dolaze iz dalekog svemira, zapanjene sledbenike različitih vera to će uvesti u uverenje da su svedoci povratka njihovog Mesije koji će izgledati spektakularno i realno. Onda će se pojaviti razni ‘spasitelji’ koji će narodu objasniti misteriju, razotkriti proročanstvo i mnoga otkrovenja će biti obelodanjena. Ovo sve treba da se dogodi u vreme velike svetske političke i opšte uzburkanosti.“  Ovaj “mesija”  će, u stvari, biti Maitreja, koji će objasniti da su različite svete knjige pogrešno razumevane i tumačene, a da je stara religija kriva za to što su braća i narodi međusobno ratovali, pa se prema tome stare religije trebaju ukinuti, neke i zabraniti,  da bi se otvorio put ka stvaranju svetske religije novog doba, predstavljajući  “učitelja sveta” kojeg su oni pre toga videli. Naravno, ovaj veličanstveni pozorišni falsifikat rezultiraće nestajanjem društvenih i religijskih razlika u velikom obimu, izgledaće kao da se ujedinjuje ceo svet.  Pored toga, ovaj događaj odigraće se u vreme apsolutne političke anarhije i opšteg meteža stvorenog pod utiskom ekonomske i moralne  katastrofe svetskih razmera. Ujedinjene Nacije čak planiraju da koriste Betovenovu „Pesmu radosti“ kao himnu za uvođenje jedne svetske religije novog doba.

 Rezultat ove namerno izazvane predstave biće prikazivanje svetu novog „Hrista“, novog mesije nazvanog Maitreja. „Holografske 3D slike će biti projektovane iz satelita na sloj sodijuma oko 60 milja iznad zemlje“, naveo je Monast, a „pomoću posebne tehnike za prenos zvuka (odašiljači niske frekvencije) svako ponaosob u ušima može čuti glas “proroka” koji će se obratiti samo njemu“.
Ovakva predstava bi imala hipnotički efekat na milione vernika.
Monast je još naveo da je 1974. istraživač G. F. Shapits izjavio da je jedno istraživanje rađeno (mada nije navedeno gde i kada) „…da se pokaže da izgovorene reči hipnotizera mogu biti konvertovane u elektromagnetnu energiju i direktno ubačene u deo podsvesnog u ljudskom mozgu bez primene bilo kakve mehaničke sprave za primanje poruka i bez prisustva osobe koja bi imala kontrolu nad ubačenim informacijama. Tako bi izgledalo da je
ponašanje jedinke koja je primila poruku jednostavno deo njene slobodne volje.“

Danas je poznato da je ova tehnika ispitivana u krugovima CIA u okviru programa Mind Control (MK Ultra) sa ciljem da se napravi adekvatna psihološka konstrukcija koja bi bila korišćena za političke atentate. Ljudi na kojima su vršene ovakve obrade nazivani su „mandžurijski kandidati“ i oni su bili u stanju da na zapovest glasa iz svoje glave izvrše bilo koji zločin. Ili su jednostavno bili spremni da prihvate da su izvršili ubistvo, iako je to umesto njih odradio uvežbani plaćeni ubica. Primer za ovakvo pogrešno navođenje može biti ubistvo švedske ministarke Ane Lind, za koje je „priznato“ da ga je počinio jedan psihički bolesnik. Isti slučaj je bio i sa ubistvom Džona Lenona. Po Monastovom mišljenju, tek stvaranjem jedinstvene vere, može biti formalno uveden sistem nazvan Novi svetski poredak. 
Glavne poluge za upravljanje u ovakvom sistemu, kako je naveo Monast, bile bi:
1. Međunarodna vojska (svedoci smo da se već uveliko stvara u nacionalnim armijama pod izgovorom „profesionalizacija vojske“);

2. Svetska banka kao globalni ekonomski generator;

        3. Svetska vlada  pod okriljem UN;

        4. Svetska banka za zaštitu životne sredine (koja će biti finansijer svih zelenih pokreta koji će se na taj način svi stopiti u jedinstveni međunarodni pokret „zelenih“, a koji će biti kontrolisan iz jednog centra;

        5. Svetska religija gde će sve crkvene doktrine biti uništene u korenu, sinkretizovane i zamenjene novom religijom koju Monast vezuje za početak  doba  Vodolije. Za one koji ne znaju, svako astrološko doba traje oko 2150 godina, a u zavisnosti kako ko računa i koliko astroloških kuća broji (12 ili 13), doba Vodolije bi nastalo oko 2012 – 2020. Kalendar Maja “pominje” kraj starog  doba krajem 2012. Inače, astronomi vezuju  ovu podelu sa pojavom zvanom precesija ekvinocija, period za koji zemljina osa napravi krug, jer, kako tvrde, tokom rotiranja zemlje, ona skoro neprimetno vibrira. Taj period iznosi otprilike 26 000 – 29 500 godina i naziva se Platonova ili Velika godina, koju su astrolozi podrlili na astrološke periode. Po toj podeli nama sledi doba Vodolije, kada će centralna čakra na Zemlji da bude London, umesto Jerusalima, koji je bio u doba Ribe koje prolazi. Takođe dominantna religija hrišćanstvo, iz doba Ribe, treba da bude zamenjeno novom religijom, koja je mešavina starih. Isus Hrist, mesija iz doba Ribe treba da bude zamenjen novom mesijom, Maitrejom.

Precesija ekvinocija iz ugla astrologa koji i jesu stvarni   zagovornici ove teorije

6. Ljudi na celoj planeti će se klasifikovati u samo sedam rasa (svedoci smo da je proteklih hiljadu godina obeležilo upravo veliko rasno mešanje);

        7. Svetska poljoprivreda i snabdevanje hranom biće precizno definisani posebnim kodeksom koji će tačno odrediti prehrambene potrebe svih stanovnika (i ovo je već u završnoj fazi realizacije i predstoji nam  uvođenje Kodeksa alimentarijusa, koji će redefinisati dnevnu količinu neophodnih vitamina i minerala u ishrani ljudi u zavisnosti od geografskog prostora). Taj kodeks predviđa uvođenje genetski modifikovanih biljaka i životinja, kao i niz zabrana što se tiče sejanja i uzgajanja povrća i žitarica, a sve sa ciljem da niko ne bude nezavisan i samostalan.

Monast  je naveo da će Novi svetski poredak biti utemeljen na saradnji vlada Rusije,  Velike Britanije i svih zemalja Komonvelta  SAD i Evropske Unije.
Za pravljenje ove velike iluzije koristila bi se tehnologija koja uključuje transmitere koji emituju talase na istoj frekvenciji na kojoj radi ljudski nervni sistem. Jednu takvu tehnologiji je zaista razvio Loral Electro-Optical System u Pasadeni, Kalifornija. Ovo je firma koja godinama sarađuje sa američkom vojskom i radila je i na istraživanju usmerenog energetskog oružja (dirigovanog oružja). Prema rečima general-potpukovnika Leonarda Pereza iz američkih  vazduhoplovnih snaga, oni su istraživali način kako da u ljudski mozak neprijatelja implementiraju odgovarajuće poruke koje bi kod njih izazvale strah i paniku, a kod sopstvenih vojnika izuzetnu hrabrost. Takva tehnologija bi primenjivala elektromagnetne mikrotalase usmerene frekvencijom u gigahercima i pulsirane u ekstremno niskim frekvencijama (ELF). Na ovaj način bi se vršila i psihička i fizička tortura sa distance. Monast je naveo i da je ovakvo mikrotalasno oružje upotrebljeno sedamdesetih godina prošlog veka protiv žena koje su protestovale u Britaniji zbog prisustva američkih krstarećih raketa u vazduhoplovnoj bazi Grinham Comon. Ovo oružje može izazvati i to da mozak u trenutku postane lišen sposobnosti da razmišlja.

 

Ovaj novi „božiji“ glas moći će se čuti na nekoliko jezika. Sovjeti su razvili napredan računar, koji su čak i izvozili, i u njega uneli fizičko-psihološki zapis zasnovan na njihovim ispitivanjima anatomije i elektro-mehaničke kompozicije ljudskog tela, kao i studije električnih, hemijskih i bioloških karakteristika ljudskog mozga. Ovi računari opremljeni su, u istoj meri, sa jezicima svih ljudskih kultura i njihovim značenjima. Dijalekti svih kultura ubačeni su u računare preko predajnika  sa satelita. Sovjeti su počeli da uvode računare sa objektivnim programima kao što su oni koji se tiču “novog Mesije.”   Izgleda da su Sovjeti takođe bili  pribegli samoubilačkim metodama ka ljudskom društvu dodeljivanjem talasnih dužina elektronskim putem za svaku osobu i svako društvo i kulturu da bi podstakli suicidne misli ukoliko se osoba ne povinuje propisima novog svetskog poretka. (Šta će biti sa ljudima koji prihvate da prime bio –  čip, možemo da zamislimo, ako strukture Novog svetskog poretka mogu na daljinu da utiču na raspoloženje, kako  li će tek preko čipa implantiranog pod kožu građanina).  Časopis Sidnej Morning (Sidney Morning)  objavio je 21. Marta 1983. godine članak koji objavljuje da su Sovjeti izvršili napad na ljudski um, a članak je objavio strani urednik, doktor  Nejtan Abnuendži (Natan Abnuengy).  Ovaj članak govori o Sovjetima koji su stvorili superkompjuter što predstavlja veoma važnu stvar jer ove vrste računara mogu biti pokrenute preko satelita kroz svemirski prostor. Računari su snabdeveni bazom podataka od nekoliko različitih jezika i njihovim značenjima, dijalektom svih ljudi koji su radili na programima ovog računara. Međutim, mi više ne govorimo o Sovjetima, već govorimo o Ujedinjenim Nacijama, miljeniku novog svetskog poretka, koji snabdeva računare sa neophodnim podacima. Tvrdim da je moguće da osoba koja je stvorila ovaj program za globalnu kontrolu misli može prodati program nekoj organizaciji i da pri tome neće biti svesna da kupac može koristiti program i podatke radi porobljavanja ljudske vrste. Samo zamislite koliko daleko su oni napredovali u vreme kada je članak objavljen! Napredak tehnika podstiče nas ka trećem koraku projekta „Plavog Zraka“ koji ide zde zajedno sa telepatski i elektronski unapređenom dvosmernom komunikacijom gde će prethodno naveden tri vrste elektromagnetnih talasa dopreti do unutrašnjosti uma svake osobe, ubeđujući svakog od njih da im se bog obraća iz dubina njihovih duša. Takvi zraci sa satelita snabdeveni su memorijama računara u kojima se čuva ogroman broj podataka o svakom ljudskom biću na planeti i njihovim jezicima. Zraci će se zatim ispreplesti sa njihovim prirodnim razmišljanjem radi oblikovanja onoga što nazivamo kao ekspanzivna veštačka misao. Ta vrsta tehnologije razvijala se od 70-tih godina, da bi tokom 90-tih istraživači povukli paralalu između ljudskog mozga i računara. Informacija je ubačena, obrađena i integrisana, a zatim se nakon toga formuliše radnja. Kontrolori uma manipulišu informacijama na isti način kao što i računar to čini sa podacima. Januara 1991. godine,Univerzitet u Arizoni bio je domaćin konferencije pod nazivom, „Seminar o naprednim istraživanjima NATO organizacije na tekuće i iznenadne pojave i biomolekularne sisteme.“

Šta to tačno znači? To znači sledeće: Gledamo u jedan dokument koji je izložen na konferenciji i koji ističe različite stavove u odnosu na razvojne projekte o kojima se diskutuje svo vreme. To je, u stvari, protest i mlako upozorenje prisutnih naučnika u vezi potencijalne zloupotrebe istraživačkih otkrića.  Ova komunikaciona oprema zavisi u potpunosti od novog načina posmatranja na ljudski mozak i neurološko-mišićne sisteme i pulsiranja zračenja na veoma niskim frekvencijama. Ta tehnologija se može upotrebiti za lečenje cerebralne paralize i još nekih vrsta urođenog i stečenog invaliditeta.   Neka od ove opreme ovog trenutka je operativna unutar agencija CIA i FBI. Nikada neće biti korišćena da sakati prohodaju jer  je politika establišmenta  i njegovih poslušnika da stvore Novi svetski poredak a ne da pomažu ljudima. Nova komunikaciona oprema koristi se za mučenje i ubistvo osoba koje odgovaraju profilima koji su nametnuti populaciji u vezi terorista; da bi se mučili i ubijali građani koji pripadaju organizacijama koje promovišu toleranciju i mir i razvoj u Centralnoj Americi; da bi se mučili i ubijali građani koji pripadaju organizacijama koje se protive razvoju i razmeštanju nuklearnog oružja i stvaranja rase slepih robova kulta, ili kao se popularnije nazivaju „mandžurski kandidati.“  Da bi se uklonili oponenti.  Eksperimenti u inostranstvu vrše se na taocima koje drže Sjedinjene Države i Kanada, Velika Britanija, Australija, Nemačka, Finska i Francuska. (npr Gvantanamo)  Pored toga, postoji niz bizarnih samoubistava među britanskim kompjuterskim stručnjacima, od koji su neki bili povezani sa mornaricom Sjedinjenih Država. Da li bi vlade, korporacije ili psihijatri dobrovljno promovisali takav horor u današnjim vremenima? Odgovor je prilično očigledan, „Da.“ Vladine službe i korporacije koje rade zajedno sa njima na uspostavljanju novog svetskog poretka pripremljeni su da promovišu bilo šta što će im pomoći u dostizanju cilja sveukupne društvene kontrole. Pitanje je zašto: zbog jedne stvari, ukoliko plašite javnost i činite ih da se plaše za svoju bezbednost, ta ista javnost će vam dozvoliti, i tražiti od vas,  da primenite praksu drakonskog kriminalističkog zakona, razoružate ih i zadržite obimne zapise o njima i zatim će vam reći da je sve što žele da ih zaštitite, naravno. Kao drugo, ovim se unapređuje raspadanje demokratskih oblika političkih sistema i vodi društva ka altenativnim metodama političke ideologije. Naravno, alternativa je već isplanirana. Ona se naziva Novi svetski poredak i neće u srcu imati brigu za vašu bezbednosti ili interese. Kao što je Džordž Buš rekao: „Čitajte mi sa usana.“ Strah je oduvek bio korišćen da bi moćna elita kontrolisala i potčinjavala mase. Stara poslovica, “zavadi pa vladaj”  trenutno se realizuje širom sveta radi omogućavanja da se svako plaši za svoju ličnu bezbednost i da bude sumnjičav prema svakom drugom. Ovo je takođe kontrola uma. Da bi se išlo dalje u pogledu nove tehnologije koja predstavlja osnovu NASA-inog projekta Plavog Zraka, potrebno je da razmotrimo ovu izjavu psihologa  Džemsa Mek Konela (James V. McConnell)  koja je objavljena 70-tih godina u izdanju časopisa Psiholodži Tudej  (Psychology Today). On je rekao, „Došao je dan kada možemo da kombinujemo gubitak čula sa hipnozom i na skriven  način manipulišemo nagrađivanjem i kažnjavanjem da bi povećali apsolutnu kontrolu nad ponašanjem pojedinca. Zatim će biti moguće dostići veoma brzu i visoko efikasnu vrstu pozitivnog ispiranja mozgova koje bi nam omogućilo da napravimo dramatične promene u ponašanju i ličnosti pojedinca.“  Sada, kada govorimo o bilo kojoj vrsti zračenja i telepatski i elektronski pojačane komunikacije, vrstama zraka koje utiču na memoriju računara koji čuvaju obimne podatke o čovečanstvu, ljudskim jezicima i dijalektima,i kada govorimo da će ljudi biti dovedeni do tačke  da im  se, navodno,  bog obraća direktno iz njihove duše, mi mislimo na vrstu tehnologije i takvu vrstu razmišljanja koju priznaju isti psiholozi: trebalo bi da od rođenja budemo obučeni da radimo ono što društvo želi umesto da želimo da uradimo nešto za sebe; ovo iz razloga jer oni imaju tehnologiju koja može ovo da čini, nikome ne bi trebalo da bude omogućeno da poseduje svoju vlastitu ličnost. Kao u filmu “Ekvilibrium.” Ova izjava i ove ideje su važne jer to je osnovno učenje Ujedinjenih Nacija da niko ne sme da poseduje svoju ličnost. A isti taj psiholog tvrdi da niko ne sme da govori o vrsti ličnosti koja se na taj način postiže i da ne postoji razlog i pravo da odbijete novu ličnost, ukoliko se vaša ličnost smatra „antidruštvenom“. Ono što je bitno u ovom priznanju jeste da će novi svetski poredak biti uspostavljen preko trenutnog sistema,što znači da će stari način razmišljanja, ponašanja i verovanja biti smatran „zastarelim“ kao pogrešan i da oni mogu to promeniti u jednom od kampova Ujedinjenih Nacija za zatvaranje da bi se uverili da će neko sa „antidruštvenim“ ponašanjem biti u potpunosti preobraćen tako da će ostali modifikovani pojedinci biti u mogućnosti da ispune potrebe i program rada Novog svetskog poretka bez potrebe da se sazna prava istina.

Da će se korišćenje masovnih iluzija primeniti tako da se skrene pažnja javnosti sa militarizacije svemira razotkrio je svojoj saradnici dr Kerol Rosin poznati stručnjak za raketnu tehniku, Verner fon Braun (nacistički naučnik, koji je nakon pada Berlina, uz pomoć Kisindžera,  prebačen u SAD. Tvorac je nacističkih raketa V-1 i V-2, kojima je Hitler gađao radnička predgrađa Londona) Rosinova je o tome kasnije svedočila pred američkim Kongresom. Tako slanje čoveka na Mesec i istraživanje svemira u mirnodopske svrhe nikad nije bio cilj NASA, već isključivo prikriveno postavljanje u svemir moćnog oružja koje bi imalo mogućnost da brzo deluje na bilo kojoj tački na svetu. Sve je rađeno državnim novcem SAD, Britanije, Francuske, SSSR-a, kao i Japana, pa je logično da parlamenti tih zemalja nikada ne bi mogli s tim ciljem da odobre stotine milijardi dolara. Iza čitavog projekta je zapravo stajala globalna vlastela. I danas niko zaista ne zna šta se sve nalazi na takozvanoj Međunarodnoj svemirskoj stanici i čemu ona sve služi. I da li je ona jedina takva skalamerija u Zemljinoj orbiti. Ova smišljena igra uobličena je u nekoliko tačaka koje su vremenom postale glavne smernice u političkom izveštavanju svih svetskih medija (namenjenih za informisanje običnih ljudi-robova, gde spadaju i vojska i najveći deo obaveštajnih službi). Tako su ove smernice nakon Drugog svetskog rata najpre nalagale stvaranje atmosfere hladnog rata, pa su se širile informacije koje su u SAD izazivale strah od ubacivanja ideje komunizma iz SSSR-a, dok je kod Rusa  širen strah od „trulog kapitalizma“ i surovog imperijalizma. Efekat je bilo jačanje vojnog potencijala na obe strane. I jedni i drugi razvijali su ubitačno oružje, po tehnologiji koja je već bila započeta  u nacističkoj Nemačkoj. Klasičan princip “devide et impera” (zavadi pa vladaj).  U fazi nakon hladnog rata nastupa period perfidnog terorizma i razvoj nevidljive terorističke mreže, da bi se onda i na Istoku i na Zapadu razvijao arsenal antiterorističkog oružja i usvajala vojna doktrina antiterorističkog ofanzivnog delovanja, kao i polagano “kresanje” prava i sloboda. A „teroristi“ su kao pečurke stizali iz država… Da li pogađate kojih? Naravno, onih koje su imale naftu, gas i druge strateške depozite. Treća faza uključuje globalno širenje straha od elementarnih nepogoda, vulkana, razornih zemljotresa, poplava, udara asteroida… kao i napada vanzemaljaca. Zbog toga se mora pribeći stvaranju posebnih službi civilnog nadzora kako bi se sprečio nastanak anarhije. Formirane su posebne službe koje imaju izuzetna ovlašćenja i najpoznatija, i najviše kritikovana je američka FEMA. U globalnom strahu od terorista i kataklizmi stvara se međunarodna vojska i međunarodna policija, sprovodi se i intenzivna međunarodna naučna saradnja. To znači, svi mozgovi pod jednom finansijskom kapom.

Konačno, građanima sveta, bez obzira na religiju, preko medija će biti stavljeno do znanja da postoje mnogi neidentifikovani objekti koji lete oko Zemlje, a servilni agenti uticaja će se po alternativnim medijima oglašavati pričom da u skrivenim podzemnim laboratorijama  američka vojska odavno drži neke zarobljene vanzemaljce i njihovu moćnu tehnologiju.  Da je ta „vanzemaljska tehnologija“ razvijena parama iz državnih budžeta i da većina ljudi i ne zna da ona postoji, poenta je čitave igre.  Ono što je Verner Fon Braun nagovestio kao plan u budućnosti, danas se izgleda polako i realizuje. Tako su intenzivirane priče ponovnom približavanju tajnovite planete X, još nazvane Nibiru, kao i tumačanje kalendara Maja koji pokazuje  da se 21. decembra 2012. završava jedno doba. (Ovaj datum zapravo predstavlja 99 godina osnivanja američke centralne banke FED, osnovane 21. decembra 1913, perfidnom prevarom koja je omogućila da se ogromno bogatstvo građana SAD prelije u ruke nekoliko porodica i koje praktično emituju američki dolar bez ikakve zlatne podloge.)  Sada se nagađa da li će politika ove banke biti tako drastično promenjena da će to izazvati nezamapćenu krizu u SAD i čitavom svetu. Navika da se živi pozajmljivanjem novca isto je kao kad vam neko izvuče tepih na kome stojite. Zato je najbolje da se ovaj trenutak poklopi sa nekim velikim događajem koji dolazi iz svemira i koji će potpuno okupirati pažnju čitavog čovečanstva. Ako vanzemaljaca ili planete X ne bi bilo  na vidiku, mogu poslužiti trodimenzionalne holografske projekcije, a za čuda će se itekako pobrinuti duhovni mentor ii majstori, o kojima govori Bendžamin Krem.

Činjenica je da se razvojem tehnologije 3D vazdušnog holografskog projektora koji bi prikazivao na željenoj lokaciji trodimenzionalne slike bavila godinama i američka vojska. Tako je načinjen elaborat koji pokazuje da bi ovo moglo da se koristi za razne psihološke operacije i strateško upravljanje percepcijom neprijatelja. U kombinaciji sa hemikalijama u vazduhu, kao što su stroncijum, barijum, niobat… stvara se u vazduhu projektovana slika pravog aviona ili nečeg što vam može ličiti na leteći tanjir. Ovaj projektor bi, po elaboratu, mogao biti korišćen za pravljenje optičkih varki i kamufliranje čime bi se trenutno moglo izvršiti odvraćanje neprijatelja. Tako sa deset projekcija u raznim pravcima imate deset aviona. Za fingiranje zvuka razrađen je sistem LRAD (Long Range Acoustic Device) koji je već primenjen u više navrata u Persijskom zalivu. To je zapravo fokusiran snop zvukova koji se pušta na veliku daljinu. Onaj ko ga prima, tako čuje zvuk ili govornu poruku, a da nema uopšte predstavu odakle to dolazi. Američka mornarica je na ovaj način rasterivala ribarske brodove u Persijskom zalivu.
Projektovanje trodimenzionalnih holografskih slike danas je komercijalozovano. Takve projekcije već možete videti na elitnim modnim revijama ili u izlozima nekih radnji u Japanu i Južnoj Koreji. Na primer, u izlogu butika u kome 24 sata neumorno igraju zanosne  manekenke, zapravo je 3D holografska slika. Ali deluje kao da su prave igračice u izlogu. Japanci su projektovali 3D holografsku sliku ogromnih dimenzija na obali mora na kojoj se vidi kako iz mora izlazi morska neman iz filma Godzila. Oni koji ne poznaju ovu tehniku, mogli bi zaista da poveruju da pred očima imaju pravo  čudovište. 

Neidentifikovani leteći objekti poslednjih godina često se mogu videti u raznim delovima sveta. Mnogi su snimljeni. Tumačenja su razna, ali je zanimljivo da niko ne pominje holografsku 3D projekciju. Tako je iznad Moskve 12. decembra 2009, po izveštaju zapadnih medija, primećena tamna piramidalna formacija kako leti po nebu. I to baš u blizini Kremlja. Niko do sada nije dešifrovao o čemu se radi, a nema ni izveštaja koliko ljudi je to u Moskvi primetilo. Tajanstveni svetleći objekti primećeni su na nebu iznad Kolumbije (Južna Amerika) 20. novembra 2009. Bili su toliko uočljivi da ih je primetio ogroman broj građana. Viđeni su u još nekoliko država. Englezi kažu: “seeing is believing” –   (ko vidi veruje), dok jedna stara domaća izreka kaže: svaka blesa gleda u nebesa. (Da li je ovo slučajno?)

Digitalni nebeski prikazivač DASI (Digital All Sky Imager) korišćen je u jednom eksperimentu 16. februara 1996. pomoću sistema grejača čestica sličnom antenskom sistemu HAARP i koji se nalazi u Norveškoj, u mestu Tromso. Po raspoloživoj dokumentaciji koja opisuje izvedeni eksperiment, kaže se da je: „…visinski usmerena aurora bila locirana neznatno južnije od grejača. Treba istaći da je najupečatljiviji optički fenomen posmatran za vreme dva ciklusa zagrevanja u vremenu od 21:20 do 21:24 i od 21:30 do 21:34 (po univerzalnom vremenu). Razvoj lokalne spiralne forme u auroralni luk u blizini Tromsa nastao je nakon što je drugo zagrevanje uključeno. Sledeći bljeskajući auroralni luk pojavio se u 21:33 tačno iznad Tromsa.“ Auroralni luk je svetleći fenomen koji se sastoji od svetlosnih mlaznica  koji se pojavljuju u jonosferi i nastaju od emisije svetla iz atoma koji su se pokrenuli ubrzavanjem kretanja elektrona duž linija magnetnog polja Zemlje.
Upravo to je fenomen svetleće spirale koji se poslednji put jasno video 8. decembra 2009. iznad Norveške. 

Znam da je dugacak tekst ali sve je ovo vec bilo poznato 2012-te. a mi se evo zadnjih godina od pandemije kovida stalno uveravamo da ovo nije samo prica. zemljotresi odvog meseca - slucajnost?

Слика може припадати 2 особе и текст

EVO STA MOJA SIRA SLIKA DOKAZUJE POKAZUJE NARAVNO TO JE SAMO MOJE MISLJENJE. ONI KOJI SU NAS STVORILI  MAKAR SAMO KAO IGRICU U NEBESKOM KOMPJUTERU ILI KAO NAUCNI OGLED VISIH BICA U SVEMIRU  STVORILI SU LJUDSKU VRSTU  KOJA IMA SVOJ POCETAK I KRAJ I SVE FAZE ZIVOTA IZMEDJU NARAVNO UNAPRED ODREDJENE. I SADA DOLAZIMO DO NOVOG SVETSKOG PORETKA KOJI TRAJE VEC ZADNJIH 30-TAK GODINA I ULAZI U ZAVRSNU FAZU. CEMU SE TEZI U TOM 'NOVOM SVETU "? DEPOPULACIJA LJUDI DO MINIMUMA, ISTI JEZIK, ISTI VLADAR, ISTA ZEMLJA ISTA RELIGIJA. NA STA VAM TO LICI? NA POCETAK NASE PRICE ZAR NE?

среда, 22. фебруар 2023.

SINGULARITET, TESLA ZEMLJOTRES,VANZEMALJCI

 UVEK ISTO. NE MOGU ODVOJITI OVE PRICE KAD SU POVEZANE. PA HAJDEMO KAO I UVEK REDOM. PRE NEKI DAN SAM OPET PISALA O VESTACKOJ INTELIGENCIJI I O NAPORIMA DA SE SPOJE COVEK I MASINA. PA OVDE JE NASTAVAK TE PRICE. A O TESLINIM PRONALASCIMA KOJI SU PRONADJENI U NJEGOVOJ LABORATORIJU U OBLIKU PIRAMIDE PISALA SAM VISE PUTA I SMATRAM DA SE PRICA O TESLI MORA NEPREKIDNO SAGLEDAVATI IZ RAZNIH ASPEKATA. A O TOME DA JE TESLA BIO PUTNIK KROZ VREME ILI VANZEMALJAC NEMAM VISE DILEMA.

Sa jedne strane naučni krugovi I kompanije razvijaju veštačku inteligenciju na sve moguće načine, dok su određene organizacije protiv ove ekspanzije. Ipak koliko god da su podeljena mišljenja, razvoj ove tehnologije cveta u svim razvijenim državama sveta.

Jedan od najpoznatijih humanoidnih robota je Sofija. Pre par godina ovom robotu je organizovana svetska promocija, pa je predstavljena I holivudskim zvezdama, ali I državnicima. Vil Smit je imao priliku da razgovara sa robotom Sofija, kao I bivša nemačka kancelarka Angela Merkel.

No, ovo je samo deo onoga što se razvija u današnje vreme. Veštačka inteligencija se razvija i u vidu programa sa kojim svi koji imaju pristup Internetu već mogu da razgovaraju. Primene su raznolike. Od umetničke, fabričke pa do vojne upotrebe, ali I medicinske, veštačka inteligencija brzo ulazi u živote današnje civilizacije.

Najveći strah onih koji su protivnici ove tehnologije jeste gubitak posla velikog broja ljudi koji mogu biti zamenjeni robotima ili drugim oblicima veštačke inteligencije.

Prof. dr Petar Kočović, profesor informacionih tehnologija, gostovao je u jutarnjem programu Kurir televizije gde je otkrio kada možemo očekivati da će nas veštačka inteligencija sustići.

- To kada će veštačka inteloigencija da se susretne sa prirodnom zove se tačka singulariteta i ona je pomerena sa 2100. godine na 2050. godinu. Ona se uvek menja. Biće potrebno dosta vremena da se sve ovo na čemu se radi, integriše, a glavni problem je svest koja treba da se reši.

Kočović se potom osvrnuo i na same robote i koliko su oni zapravo napredovali do sada.

- Roboti mogu da rade svašta. Imamo 4 generacije veštačke inteligencije koje su istovremeno vezane za robote. Imamo robote koji mogu da rade to što su isprogramirani. Zatim robote koji s polja primaju bežične instrukcije, znači nema sopstvenu memoriju. Sledeća kategorija su roboti koji mogu da donose odluke, ali samo za ono zašta su isprogramirani. Četvrta generacija robota može da donosi sve žive odluke dok u trku uče, a pritom mogu da telefoniraju i rade elementarne stvari - rekao je Kočović.To sam definisao ovom tačkom singulariteta gde će susresti prirodna i veštačka inteligencija i da budu na istom nivou. Što se tiče toga da li mogu da nas ugroze, za sada oni nisu isprogramirani. Međutim u okviru projekta koji radi Boston dajnamiks, rade na tome da se dvonožni roboti počnu koristiti u vojne svrhe. Odnosno da budu ratnici. Američka vlada je platila veliku količinu novca da se oni osposobe u ratne svrhe. U tom slučaju bi oni bili opasni po ljude - istakao je Kočović.

Znaci utacki singulariteta naci ce se pravi covek, poboljsani covek ( sa delovima masine) i vestacka inteligencija urobotima. Pa borba ce biti vrlo teska svakako. I ne znam zasto toliko za tim tezimo? 

Nikola Tesla je bio jedan od najpoznatijih srpskih i svetskih pronalazača i naučnika u oblasti fizike, elektrotehnike i radiotehnike. On je na kraju izgradio svoj put u SAD, gde je postao poznat po svojim dostignućima, dobivši sliku i "ludog naučnika" u popularnoj kulturi

Zrak smrti

Veliki izumitelj Nikola Tesla je bio opsednut stvaranjem zraka smrt kao konačnog oružja koje bi bilo toliko moćno da ljudi više ne bi imali želju za ratovanjem. Tesla je zapravo jedini naučnik na tom području koji nije koristio sunce i ogledala za stvaranje zraka smrti već isključivo struju. Tesla je objašnjavao da ni sva električna energija grada Njujorka koncentrisan u vazduhu, ne bi mogla da povredi čoveka na većoj udaljenosti. Ali, zato usmeren prodoran snop čestica može biti smrtonosno oružje.

Mala veličina, velika brzina i visoko naelektrisanje izbačenog projektila trebalo je da osigura prodornost na velike udaljenosti. Ovakvi projektili bili bi izbacivani u nizu i praktično bi stvarali mlaz velike energije.

Iako ga je za života malo ko shvatao ozbiljno nakon njegove smrti američka vlada konfiskovala je sve njegove radove u području zraka smrti bojeći se da je Tesla bio u pravu i da bi to neko mogao da ga napravi.

Bežični prenosa energije

Još jedan izum koji je Tesla pokazao svetu 1893. u Čikagu bio je bežični prenos električne energije, ispaljivanje niza fosfornih loptica u procesu koji je nazvao elektrodinamička indukcija. Tesla je nastavio da teoretiše da bi takva tehnologija omogućavala "pucanje" na velikim udaljenostima u atmosferi, i snabdevanje udaljenih destinacija električnom energijom.

"Zemljotres mašina"

Godine 1893. Tesla je patentirao električni generator parni pogon pod nazivom oscilator. Kasnije u životu Tesla je tvrdio da jedna verzija oscilatora je dovoljno snažna da izazove zemljotrese, što je i učinio u jednom slučaju u Njujorku 1898. godine pod nazivom Teslina zemljotres mašina, pronalazač je takođe tvrdio da je mašina uništena, i naterao sve asistente u laboratoriji na tajnost.

недеља, 19. фебруар 2023.

KAKO BI SE ZVALO?

 TAJ SPOJ COVEKA ,MASINE,VESTACKE INTELIGENCIJE I SOFTVERA TREBAO BI DA IMA NEKO IME. PRITOM AKO JE TELO SAMO ODELO ZA DUSU, STA SE DOBIJA KAD SE TO NABUDZI? KOJIM JEZIKOM  BI GOVORILI. I SVASTA NESTO.

Toliko sa, tekstova posvetila vestackoj inteligenciji da mozda vec i smaram, a opet mislim da j to nesto najvaznije sto se desavau nasem sadasnjem zivotu pod uslovom da smo jos u sadasnjosti.

Razvoj veštačke inteligencije (AI ili VI) trenutno doživljava pravu eksploziju - Čet GPT (ChatGPT) može da vodi smislene razgovore s ljudima, ali i da piše naučne radove i istraživačke tekstove, Stejbl difjužen (Stable Diffusion) i DALL-E 2 prave slike ljudi koje deluju realnije od fotografija, Mjuzik LM (MusicLM) stvara muziku na osnovu reči ili zvižduka...

Iz dana u dan stižu nove vesti o poduhvatima programa kakvi su pre samo 10 ili 20 godina bili potpuno nezamislivi. Taj napredak postao je toliko brz da mnogi naučnici smatraju da ćemo singularnost, trenutak kad će inteligencija mašina biti jednaka ili veća od ljudske, a njihov razvoj van naše kontrole, dostići u narednih sedam godina.

Testiranje

- Jezik je jedan od najvećih izazova za veštačku inteligenciju. Međutim, podaci koje kompanija „Translejted” skuplja pokazuju da je taj jaz između ljudi i mašina sve manji. Kompanija je pratila performanse AI od 2014. do 2022. koristeći sistem merenja „Time to Edit” (TTE). Posle osam godina proučavanja i analiza više od dve milijarde izmena, AI pokazuje spori, ali stalni napredak kojim smanjuje jaz. U proseku, ljudskom prevodiocu treba jedan sekund da ispravi svaku reč drugog ljudskog prevodioca. Pre osam godina profesionalnom uredniku trebalo je oko 3,5 sekundi da ispravi jednu reč prevoda koji je obavila mašina, danas je to samo dve sekunde. Ako se nastavi ovaj tempo, AI Translejted će prevoditi tekst jednako kvalitetno kao ljudi pre kraja ove decenije - rekao je Marko Trombeti, generalni direktor kompanije „Translejted”, na konferenciji Asocijacije za mašinski prevod.

Nije on prvi istraživač koji najavljuje da će singularnost biti dostignuta uskoro. Futurolog Rej Kurzvajl već godinama najavljuje da će roboti do 2029. biti jednako pametni kao njihovi tvorci - da će moći da razumeju sve što ljudi izgovore, da će učiti iz iskustva, smišljati viceve i priče, pa čak i flertovati. Prema njegovim prognozama, oni će tada moći da prođu Tjuringov test, kojim se još od 1950. meri inteligencija mašina, a u sledećoj deceniji otići će i dalje od toga. Singularnost će se, najavljivao je on, dogoditi 2045, kad će AI biti inteligentija od ljudi. U tom trenutku, superpametni kompjuteri moći će da generišu ideje kakve nikad nijedan čovek nije mogao da smisli, pa će postati i superiorniji od ljudi.

Ovakve prognoze mnogima deluju zastrašujuće. Zato ne čudi što je pobuna inteligentnih mašina protiv ljudi česta tema u naučnofantastičnim knjigama, filmovima i serijama. Nebitno da li iza nje stoji HAL 9000, kao u „2001: Odiseji u svemiru”, Sajlonci iz „Svemirske stanice Galaktika”, „Skajnet” iz „Terminatora” ili mašine iz „Matriksa”. Mnogo je manje utopističkih primera poput R2-D2 i 3CPO iz „Ratova zvezda” ili Dejte iz Zvezdanih staza (koji, doduše, ima zlog „brata” Lora, čiji cilj je takođe porobljavanje ljudi).

- Sa sistemima generativne veštačke inteligencije poput Četa GPT i Stejbl difjužena, o kojima trenutno svi pričaju, može se činiti da smo napravili ogroman korak ka naučnofantastičnoj realnosti gde su fizički entiteti veštačke inteligencije svuda oko nas. Zaista, kompjuterski AI napreduje neviđenom brzinom. Ali brzina napredovanja u robotici, koja bi omogućila fizičko otelotvorenje AI, spora je. Da li će budućim AI sistemima biti potrebna robotska tela za interakciju sa svetom? Ako je tako, da li će se ostvariti noćne more o robotima sposobnim da menjaju oblik i sami sebe popravljaju poput T-1000 u „Terminatoru 2”? I da li to znači da bi ti roboti živeli večno - piše za Konverzejšen Džonatan Roberts, profesor robotike Tehnološkog univerziteta Kvinslenda.

Prema trenutnom razvoju, dodaje, jasno je da bi u principu pojedinačni robot mogao da živi večno, ali potrebno je još mnogo vremena da dođemo do toga.

- U suštini, zastrašujući scenario o robotima obrađen u mnogim naučnofantastičnim knjigama gotovo da ne može da se dogodi iznenada, a da niko to ne primeti. Stvaranje pouzdanog hardvera je veoma teško, posebno kad je reč o kompleksnim sistemima. Trenutno ne postoje proizvodi koje smo napravili a koji mogu da traju večno, pa čak ni nekoliko stotina godina. Ako ikad napravimo besmrtnog robota, imaćemo sansu da u njega ugradimo i neku zaštitu - veruje Roberts.

Treniranje psa i medveda

Koliko je najezda novih i sve inteligentnijih tipova veštačke inteligencije zabrinula mnoge možda najbolje ilustruje to što se pre samo nekoliko dana o ovoj temi raspravljalo i u donjem domu Britanskog parlamenta.

- Čet GPT je još daleko od toga da veoma dobro imitira ljude, ali uskoro bi moglo da dođe do veoma kvalitetnog imitiranja ljudi. AI još nije na nivou da može da radi sve što možemo mi. „Nadljudski AI” je zamišljena veštačka inteligencija koja svaki zadatak koji mi obavljamo može da uradi bolje od nas. Ne znam kada će takav AI nastati, ali izgleda da kontinuirana ulaganja u veštačku inteligenciju idu upravo ka tome. S obzirom na to da moramo da razmišljamo o najgorim opcijama, moramo da budemo spremni da će se to dogoditi veoma brzo. Ako se dogodi, a nismo spremni, nećemo imati sreće. Sa nadljudskim AI postoji veoma poseban rizik, on bi mogao da pobije sve ljude. Treniranje AI je nalik treniranju životinja. Na primer, ako dresiramo psa tako što ga nagrađujemo slatkišima, on može da nađe slatkiše sam i da onda radi samo ono što želi. Ali ako treniramo medveda slatkišima, on će ih verovatno uzeti na silu - rekao je Majkl Koen, doktorand inženjerskih nauka na Oksfordu, na zasedanju odbora 25. januara.

Kako je dodao, to ne znači da su sve vrste AI opasne.

- Postoji mogućnost razvoja regulativa koje bi sprečile pojavu opasnih vidova veštačke inteligencije, ali ostavile vrata širom otvorena za razvoj korisne veštačke inteligencije. Ipak, veoma je teško predvideti šta će se dogoditi s veštačkom inteligencijom u narednih pet, 10 ili 20 godina. Istorijska je činjenica da je Ernest Raderford, ugledni fizičar, rekao da nuklearna energija nikad neće moći da bude proizvedena. Od te tvrdnje do osmišljavanja prve nuklearne reakcije od strane Lea Silarda prošlo je manje od 24 sata - rekao je Koen.

Čudovište

„Frankenštajn”

Roman Meri Šeli iz 1818. imao je mnogo ekranizacija, a Čudovište, koje mnogi greškom zovu Frankenštajnom po doktoru koji ga je napravio, smatra se veštačkom inteligencijom jer je nastao u laboratoriji.

HAL 9000

„2001: Odiseja u svemiru”

U filmu Stenlija Kjubrika nastalom po romanu Artura Klarka HAL 9000 je superinteligentni i svesni računar koji kontroliše sisteme broda „Diskaveri van”. On se pobuni protiv ljudi i ubija skoro celu posadu letelice.

Dejta

„Zvezdane staze: Sledeća generacija”

Fiktivni android ima pozitronski mozak, samosvestan je i vremenom razvija emocije. Primer pozitivne veštačke inteligencije u naučnoj fantastici. Jednom od najboljih epizoda smatra se ona u kojoj vojni sud raspravlja da li je Dejta mašina ili svesno biće.

R2-D2 i 3CPO

„Ratovi zvezda”

Simpatični roboti, jedan običan, a jedan humanoidni, već decenijama su zvezde popularnog serijala i pojavljivali su se u najrazličitijim verzijama priče. Iako su samosvesni, oni su verni saputnici i saradnici ljudi.

Mašine

„Matriks”

U ranom 21. veku inteligentne mašine pobunile su se protiv ljudi i celu ljudsku rasu potčinile i pretvorile u svojevrsne baterije kojima se napajaju. Dok mašine vladaju planetom, ljudi živeo u čaurama i svetu sna, virtuelnoj realnosti, koju mašine takođe kontrolišu.

Skajnet

„Terminator”

U serijalu filmova o mašinama-ubicama koje putuju kroz vreme glavni negativac je Skajnet, sintetička inteligencija razvijena za vojnu industriju, ali potom postaje samosvesna i pokreće pobunu protiv ljudi, koja se završi nuklearnom kataklizmom.

Sajlonci

„Svemirska krstarica Galaktika”

U obe verzije popularne serije Sajlonci su rasa inteligentnih mašina koja je u ratu s ljudima. U novoj verziji deo njih evoluira toliko da mogu da izgledaju i ponašaju se kao ljudi. Oni simbolišu mašine koje se bune protiv gospodara da bi preuzele njihovo mesto.

Replikanti

„Istrebljivač”

Film je nastao po priči Filipa K. Dika „Da li androidi sanjaju električne ovce”. U distopijskoj budućnosti korporacije su napravile replikante, inteligentna bića nalik ljudima, koji su se pobunili, pa su kriminalizovani i istrebljivači ih otkrivaju i love.

Voli

„Voli”U kompjuterski animiranom filmu „Voli” (Wall-E) radoznali i simpatični „robot za podizanje i premeštanje otpada” otkriva novu svrhu u svom životu kada upozna istraživačkog robota po imenu Iv. To je još jedan od primera pozitivne veštačke inteligencije.

VEŠTAČKA INTELIGENCIJA (VI ili AI) sposobnost je kompjutera ili robota koje kompjuter kontroliše da obavljaju zadatke što zahtevaju ljudsku inteligenciju i rasuđivanje.

Ljudi će ostati bez posla – Kroz istoriju razvoj tehnologije je donosio novine u načinu rada, ali nije dolazilo do masovnog gubitka radnih mesta. Tako će i VI omogućiti ljudima različitih profesija da rade na brži i pametniji način. Osim toga, razvoj VI prati i razvoj novih zanimanja, koja nisu rezervisana za visokokvalifikovane naučnike, inžinjere, već i za digitalne radnike čiji će zadatak biti nadgledanje i praćenje rada VI.

Mom biznisu ne treba veštačka inteligencija - Preduzeća često veruju da za početak i razvoj biznisa nije potrebna VI. Mala i srednja preduzeća najčešće poslednja počnu da koriste nove tehnologije. Međutim, svaki biznis može imati koristi od primene savremenih tehnologija, poput pojednostavljenih poslovnih procesa ili nižih troškova.

Veštačka inteligencija može da razume i reši problem kao čovek - Tehnologije VI ne mogu da reše probleme za koje nisu dizajnirane i trenirane na osnovu velike količine podataka koje im čovek dodeli. Takođe, VI se najčešće koristi kao podrška ljudskom odlučivanju, a ne kao zamema za njega.

Veštačka inteligencija češće pravi greške u dijagnostici - Greške u osnovnoj dijagnozi bolesti su treći vodeći uzrok smrti. Prilikom ispitivanja upotrebe sistema VI u medicinsko-dijagnostičke svrhe, ruski eksperti su utvrdili da je sistem pogrešio u 4% do 14% slučajeva, u poređenju sa doktorima koji su grešili u intervalu od 18% do 32%, što pokazuje da VI može biti od velike pomoći u rešavanju i dijagnostifikovanju bolesti.

Veštačku inteligenciju koristi samo privreda - Oblasti u kojima se veštačka inteligencija primenjuje su brojne, poput trgovine, usluga, bankarstva i slično. Pored toga, državni sektor u sve većoj meri uključuje tehnologije zasnovane na veštačkoj inteligenciji pa tako i Vlada Srbije najavljuje skoru primenu VI u javnom sektoru u funkciji ekonomskog rasta, zapošljavanja, obrazovanja.

Vladimir Putin

Ko kontroliše AI, vladaće svetom

Veštačka inteligencija je tema o kojoj raspravljaju i svetski lideri, pa je tako ruski predsednik Vladimir Putin govorio o ovome još 2017. godine.

Veštačka inteligencija je budućnost, ne samo za Rusiju već za ceo svet. Ona donosi kolosalne mogućnosti, ali i pretnje koje je teško predvideti. Ko god postane lider u ovoj sferi, vladaće svetom - rekao je on studentima, a preneo je RT.

Tragaju za životom u svemiru

Veštačka inteligencija koristi se danas kao pomoć istraživačima u svim oblastima nauke, pa nije veliko iznenađenje što je dobila i jedan neobičan zadatak - potragu za vanzemaljcima.

AI pomaže timu radio-astronoma u potrazi za životom u svemiru i rezultati su obećavajući. Napravili smo AI sistem koji je naučen da koristi podatke iz radio-teleskopa kako bi tragao za signalima koje ne mogu da generišu prirodni astrofizički procesi. Do sada je otkrio osam takvih signala. Da se razumemo, verovatno nije reč o inteligentnom životu, ali rezultati ukazuju na to kakva je budućnost i da mogu da nam pomognu u potrazi - naveo je za Konverzejšen Deni Prajs sa Univerziteta Kertin.

Veštačka bića sa inteligencijom deo su priča, bajki i mitova još od starog veka. Primer toga je, Tal ili Talos - bronzani čovek ili automaton iz grčke mitologije.

1920. godine Karl Čapek u predstavi „R. U. R.” prvi koristi termin robot.

Alan Tjuring 1950. predložio je Tjuringov test za merenje inteligencije mašina.

1951. prvi pravi program VI ubačen je u kompjuter Univerziteta u Mančesteru „feranti mark 1”. Igru „dame” programirao je Kristofer Strejči, a „šah” Ditrih Princ.

1956. godine osmišljen je termin veštačka inteligencija na konferenciji koledža Dartmut.

„Unimate”, napravljen 1961. godine postao je prvi industrijski robot, a korišćen je u „Dženeral motorsu”.

„Eliza” prvi kompjuterski program koji je obrađivao ljudski govor, kreirao je Jozef Vajsenbaum sa MIT 1964.

1969. napravljen robot Šejkie na Stanfordu, prvi koji je akcije izvodio s razlogom.

VI ZIMA je period od 1974. do 1993. kada se razvoj veštačke inteligencije usporio i gotovo stao.

Ijan Horsvil 1993. napravio je Poli, prvog robota koji se kretao zahvaljujući vidu i to brzinom od jednog metra u sekundi.

Kompjuterski program Činuk 1994. pobedio je svetskog šampiona u igri dame Mariona Tinslija i osvojio američki nacionalni turnir.

IBM mašina „duboko plavetnilo” pobedila je 1997. u šahu tadašnjeg svetskog šampiona Garija Kasparova.

2005. „Hondin” Asimo humanoidni robot s veštačkom inteligencijom, sposoban je da hoda brzo koliko i ljudi, kao i da donosi hranu mušterijama u restoranu.

„Gugl” proizvodi autonomno vozilo 2009. godine.

„Epl” 2011. integriše Siri u svoje pametne telefone.

„Gugl” 2012. uvodi Gugl nau u svoj android operativni sistem.

„Majkrosoft” 2014. integriše Kortanu u Vindous operativni sistem.

2014. „Amazon” izbacuje inteligentnog vizuelnog asistenta Aleksu

Judžin Gustman bot za komunikaciju, 2014. prolazi Tjuringov test i trećina sudija veruje da je u pitanju osoba

Od 2016. godine različite vrste veštačke inteligencije doživljavaju pravi bum zahvaljujući razvoju „dubokog učenja”, sve moćnijim računarima i ogromnom broju podataka koje tehnološki giganti prikupljaju i obrađuju

Američke investicije, u kojima učestvuju „Intel” i „Kvalkom”, predstavljaju oko petine investicija u kineske kompanije koje se bave razvojem veštačke inteligencije između 2015. i 2021, pokazao je izveštaj koji je objavio Rojters. Prema izveštaju, 167 američkih investitora učestvovalo je u 401 transakciji, koje su vredne 40,2 milijarde dolara. Veštačka inteligencija koja se koristi u transkribovanju istorijskih dela u Španskoj nacionalnoj biblioteci otkrila je skriveni dragulj - do sada nepoznatu dramu jednog od najčuvenijih španskih pisaca Feliksa Lopea de Vege, javio je juče Rojters. Nacionalna biblioteka saopštila je da su stručnjaci kasnije potvrdili da je zaista reč o delu jednog od najčuvenijih baroknih pisaca, kao i i da je dramu „Francuskinja Laura” napisao nekoliko godina pred smrt 1635.

 U današnjem svetu, okruženi smo tehnologijom koja može da razume i odgovori na ljudski jezik. Ali, da li ste se ikada zapitali kako tačno mašine razumeju ono što govorimo?
Odgovor se krije u obradi prirodnog jezika (NLP).
Od Siri i Alexa do Google Translate-a, NLP je ta tehnologija koja nam omogućava da komuniciramo sa mašinama na prirodniji i intuitivniji način. Sa tech inovacijama poput GPT-3, NLP sada može da generiše tekst koji izgleda kao da je napisan ljudskom rukom, što mašinama čini lakšim da razumeju i odgovore na ljudski jezik. I to nije samo ograničeno na tekst, NLP se koristi za analizu i razumevanje govora, sentimenta i još mnogo toga. Neće biti preterano i ako kažemo da NLP revolucionira način na koji se suočavamo sa tehnologijom.

Ukoliko nekoga pitate šta je NLP, velika je mogućnost da ćete dobiti dva različita odgovora. Oni će se najverovatnije bazirati na profesiji ispitanika, njihovim interesovanjima ili iskustvima. 

Ono što je još interesantnije je da će oba odgovora biti tačna. Kako je to moguće? 

Jedna varijanta NLP-a bi mogla biti rasprostranjenija u široj javnosti. Za ovo treba zahvaliti popularnosti moderne psihologije i sve većem broju koučeva koji ljudima obećavaju ogroman uspeh ukoliko primenjuju strategije koje ovaj pristup zagovara. Druga varijanta NLP-a je, međutim, poznata ljudima koji se više bave tehnologijom. U suštini, to je ono što omogućava AI alatima da komuniciraju sa ljudima na ljudskom jeziku.  

Ali šta to dvoje imaju zajedničko? Osim što potiču od lingvistike, olakšavaju komunikaciju i nastali su u približno istom periodu, ništa posebno. U najkraćim crtama, prvi poboljšava komunikaciju među ljudima, dok drugi olakšava komunikaciju sa mašinama i pametnim uređajima. Iako možda niste svesni, oba NLP-a primenjujete svakodnevno.

Uglavnom zahvaljujući Toniju Robinsu, američkom piscu i motivacionom govorniku, ljudi uglavnom pomisle na neurolingvističko programiranje kada se pomene NLP.  

Neurolingvističko programiranje (NLP) odnosi se na psihološki pristup koji, u suštini, uključuje istraživanje strategija koje uspešni ljudi koriste i njihovu primenu kako bi se postigli lični ciljevi. Ovaj pristup povezuje jezik, misli i obrasce ponašanja koji su stečeni kroz iskustvo sa određenim ishodom.  

Zagovornici NLP-a smatraju da je svako ljudsko delovanje u biti pozitivno. Stoga, ukoliko se nešto neočekivano desi ili plan ne uspe, celokupno iskustvo nije ni dobro ni loše, već prosto predstavlja dodatnu korisnu informaciju. Stručnjaci veruju da postoji prirodni redosled u komunikaciji, učenju i promenama. Redosled uključuje sledeće:  

  • Okolina – predstavlja najniži nivo promene. Okolina je kontekst ili okruženje pojedinca koje uključuje i druge ljude u okruženju. . 
  • Identitet – odnosi se na to kako ljudi sebe vide. Takođe uključuje odgovornost i uloge koje imaju  u svom životu. 
  • Sposobnosti i veštine – predstavljaju nečije sposobnosti i šta sve umeju da rade. 
  • Ponašanje – tiče se konkretnih radnji koje neko vrši. 
  • Verovanja i vrednosti – odnose se na nečije sisteme vrednosti. 
  • Svrha i  spiritualnost – predstavljaju najviši nivo promene. Odnose se na predanost religiji, etici i drugim sistemima.  


NLP datira iz 1970-tih. John Grinder, lingvista po profesiji, i Richard Bandler, matematičar i informatitičar, razvili su koncept NLP-ja na Univerzitetu Kalifornije. Prva knjiga o NLP-u, pod nazivom Struktura magije: knjiga o jeziku terapije izdata je 1975. godine. U njoj, autori pokušavaju da naglase specifične šablone u komunikaciji koje izdvajaju odlične govornike od ostatka.  

Kao rezultat njihovog rada, pojavio se takozvani NLP meta model, koji je predstavljao tehniku za koju su mislili da može da odredi jezičke obrasce koji odražavaju fundamentalne kognitivne procese. Šira javnost se zainteresovala za NLP nakon njegovog reklamiranja kao alata koji može pomoći ljudima da otkriju kako drugi postižu uspeh. Danas se NLP primenjuje u širokom spektru oblasti koje uključuju medicinu, vojsku, pravo, savetovanje, biznis, obrazovanje, scenske umetnosti i sport.  

Da nije bilo Tonija Robinsa, zajedno sa brojnim motivacionim govornicima i trenerima, NLP možda ne bi stekao takvu popularnost kao danas. Dakle, nije iznenađenje zašto, kada se pomene NLP, prva asocijacija je neurolingvističko programiranje. Međutim, treba da znate da postoji još jedan NLP koji, osim što potiče iz lingvistike, nema nikakve veze sa neurolingvističkim programiranjem. 

Dame i gospodo, pozdravite obradu prirodnog jezika. 

Ako više naginjete ka tehnologiji, velike su šanse da ste upoznati sa drugim NLP-jem koji nema nikakve veze sa modernom psihologijom. U ovom slučaju, NLP je skraćenica za obradu prirodnog jezika (Natural Language Processing), i predstavlja AI komponentu koja se odnosi na sposobnost kompjuterskog programa da razume govorni i pisani jezik ljudi

Ovo možda može da vas zbuni, ali budite strpljivi.  

Prirodni jezik je nešto što mi, ljudi, koristimo svakog dana. Prirodni jezik nikada nije stvoren namerno ili za određenu svrhu. Umesto toga, prirodno je evoluirao kroz upotrebu i ponavljanje. Da biste koristili prirodni jezik, nije potrebno nikakvo svrsishodno planiranje ili strategija – sve, u neku ruku, dolazi na prirodan način. 

Konstruisani ili programski jezici, s druge strane, različitog su porekla i imaju različite puteve razvoja. Napravljeni su sa specifičnom svrhom na umu – uzmite na primer C, C++, Python ili Javu. Svi oni, i mnogi drugi, stvoreni su za određenu svrhu. 

Da bi mašina radila nezavisno, ključni princip je sposobnost komunikacije sa ljudima korišćenjem prirodnog jezika koji im je poznat. U domenu veštačke inteligencije (AI – Artificial Intelligence), polje koje omogućava mašinama da komuniciraju sa ljudima koristeći prirodni jezik je NLP – obrada prirodnog jezika. Dakle, NLP je opšti termin koji uključuje sve što se tiče omogućavanja mašinama da obrađuju prirodni jezik. To može biti povezano sa primanjem i razumevanjem unosa ili kreiranjem odgovora.

Slično kao i njegov psihološki pandan, NLP datira iz sredine 20. veka, tako da postoji više od 50 godina. Nastao je iz niza disciplina kao što su razvoj računarske lingvistike i računarske nauke. 

Čini se da su 1950-te bile značajan period za nauku. Među ostalim, ne tako naučnim događajima, ovaj period beleži pronalazak UNIVAC-a I, prvog poslovnog računara, prvog transkontinentalnog TV prenosa sa teritorije SAD i otkriće dvostruke spirale DNK

Tokom 1950-ih, Alan Turing je napravio Turingov test kako bi proverio da li je računar inteligentan. Test se svodio na automatizovano tumačenje i generisanje ljudskog jezika kao kriterijuma inteligencije. Do 1990-ih, obrada prirodnog jezika je uglavnom bila zasnovana na pravilima, implementirajući „ručno izrađena“ pravila koja su lingvisti kreirali da otkriju kako računari obrađuju prirodni jezik. 

Tokom 1990-ih, zahvaljujući napretku računarstva, više statistički pristup zamenio je početni pristup NLP-u koji je bio baziran na jeziku. Kompjuteri su postali efikasniji i mogli su se primeniti za kreiranje pravila zasnovanih na lingvističkim statistikama bez potrebe razvijanjem od strane lingviste. U ovoj deceniji, NLP vođen podacima postao je mejnstrim, a ovo je bio period kada je NLP prešao sa lingvističkog na pristup zasnovan na inženjeringu. 

Od 2000-tih do danas, NLP svedoči ogromnom porastu popularnosti. Zajedno sa napretkom u računarskoj snazi, NLP je postigao višestruke primene u stvarnom svetu. Danas, pristupi obradi prirodnog jezika obuhvataju kombinaciju tradicionalne lingvistike i statističkih metoda.

U suštini, NLP omogućava računarima da razumeju ljudski jezik. Da biste dobili jasniju sliku, zamislite jezik (španski, engleski, esperanto) kao slobodan oblik teksta – bez ključnih reči postavljenih na određenim pozicijama prilikom inputa. Tako to vidi mašina. 

Ono što mašina ne zna, ali ljudi znaju, jeste da postoji više načina da se nešto saopšti prirodnim jezikom. Na primer, možete da pitate o vremenu napolju na najmanje tri načina:

Ono što mašina ne zna, ali ljudi znaju, jeste da postoji više načina da se nešto saopšti prirodnim jezikom. Na primer, možete da pitate o vremenu napolju na najmanje tri načina: 

  • Kakvo je vreme danas?  
  • Da li je hladno napolju? 
  • Hoće li danas biti sunčano? 
  • Da li mi treba vetrovka? 

Poruka koju  ove četiri rečenice šalju je ista – raspitivanje o vremenu danas. Naša ljudska inteligencija nam omogućava da prepoznamo osnovnu poruku i da lako i brzo odgovorimo. Mašine, međutim, nisu sposobne za to. Da bi odgovorila, mašina će zahtevati algoritam, koji, zauzvrat, zahteva da input bude u jednom, definisanom formatu. Primetićete da se ove četiri rečenice razlikuju i po strukturi i po formatu. 

Jedno od mogućih rešenja je kodiranje pravila za svaku kombinaciju reči kako bi se pomoglo mašini da shvati poentu. Međutim, ovo nije sasvim prihvatljivo rešenje jer će se stvari prilično brzo zakomplikovati. Ovde nastupa NLP. 

NLP, ili obrada prirodnog jezika (Natural Language Processing), je podskup AI-a čiji je zadatak da omogući mašini da komunicira koristeći prirodni jezik. Pored toga, potrebno je omogućiti mašini da obradi ogromne količine jezičkih podataka i dobije uvid i informacije. Ipak, pre nego što se izvrši bilo kakva obrada prirodnog jezika, tekst mora biti standardizovan. 

Kako funkcioniše NLP?     

NLP can be applied in multiple fields such as search engines, medical research, and business intelligence. But what does it do? 

NLP se može primeniti u više oblasti kao što su pretraživači, medicinska istraživanja i poslovna inteligencija. Ali šta NLP tačno radi? 

Dakle, kao što je već́ pomenuto, NLP pomaže računarima da razumeju prirodni jezik na isti način kao i ljudi. Bez obzira na to da li se jezik govori ili se piše, NLP koristi AI da uzme input, obradi ga i učini razumljivim za računare. Tokom obrade, input se u nekom trenutku pretvara u kod kako bi ga mašina razumela. 

NLP ima dve glavne faze: jedna je prethodna obrada podataka, a druga razvoj algoritma. Prvi obuhvata pripremu i „čišćenje” tekstualnih podataka kako bi ih mašina razumela. U fazi pre obrade podataka tekst prelazi u radnu formu, naglašavajući karakteristike sa kojima algoritam može kasnije da radi. To bi se moglo uraditi na nekoliko načina: 

  • Tokenizacija – podrazumeva razbijanje teksta na manje jedinice sa kojima računar može da radi.
  • Lematizacija i korenovanje – uključuje svođenje reči na njihove korenske oblike. 
  • Označavanje vrste reči – uključuje označavanje reči prema delu govora (glagoli, imenice, pridevi, prilozi, itd.). 
  • Uklanjanje opštih reči –  uklanjanje uobičajenih reči iz teksta i njihova zamena jedinstvenim rečima koje nude informacije. 

Kada se faza pre obrade završi, razvija se algoritam za obradu podataka. Postoji niz algoritama za obradu, ali dva koja se najčešće koriste uključuju sisteme zasnovane na pravilima i sisteme zasnovane na mašinskom učenju. 

Sistem zasnovan na pravilima primenjuje se od rane faze razvoja NLP-a i podrazumeva korišćenje pažljivo osmišljenih lingvističkih pravila. Sistemski algoritmi zasnovani na mašinskom učenju (Machine learning) implementiraju statističke metode. ML (Machine learning) algoritmi uče da izvršavaju zadatke u skladu sa podacima obuke koji su im dati, a zatim fino podešavaju svoje metode sa više podataka koji se obrađuju. Kombinovanjem mašinskog učenja, dubokog učenja i neuronskih mreža, NLP algoritmi izoštravaju sopstvena pravila ponavljanjem obrade i učenja.  

Obrada prirodnog jezika primenjuje se u mnogo više slučajeva nego što mislite. Jedan koji ste sigurno isprobali, bilo za posao, učenje ili zabavu, je mašinski prevod. Ovaj proces uključuje računar koji prevodi tekst sa jednog jezika, recimo sa engleskog na drugi, na primer španski, bez  uplitanja ljudi. Alati koji se ovde koriste uključuju (ali nisu ograničeni na) Google Translate, Translate Me ili Bing Translate

Drugi primer je generisanje prirodnog jezika, proces koji uključuje NLP algoritme koji analiziraju nestrukturisane podatke i automatski generišu sadržaj na osnovu njih. Zvuči poznato? Da, govorimo o OpenAI-ovoj popularnoj aplikaciji zvanoj ChatGPT, koja je nedavno izazvala mnogo pompe. Pored toga, budući da je u stanju da analizira velike količine istraživačkih radova i akademskog materijala, AI se može primeniti za akademsko istraživanje i analizu. U ovom slučaju, analiza se sprovodi ne samo na osnovu meta podataka već i na osnovu samog teksta. 

NLP se može koristiti i za ekstrakciju teksta. Ovaj proces uključuje sumiranje teksta i otkrivanje značajnih grupa podataka. Jedan praktičan primer je izdvajanje ključnih reči – uzimanje najznačajnijih reči ili fraza iz teksta – koje se koristi u svrhe optimizacije pretraživača (SEO – Search Engine Optimization). Vredi napomenuti da izdvajanje ključnih reči nije u potpunosti automatizovano, jer raditi to sa NLP-om zahteva određen nivo programiranja. Srećom, postoji bezbroj alata za ekstrakciju ključnih reči koji automatizuju skoro ceo proces. Korisnik samo treba da podesi parametre u programu. 

NLP se takođe koristi za klasifikaciju teksta, odnosno dodeljivanje oznaka tekstovima kako bi se stavili u određene kategorije. Ovo je prilično zgodno za analizu sentimenta, što pomaže NLP algoritmima da identifikuju sentiment iza teksta. Ilustracije radi, ako se brend A pojavljuje X puta u tekstu, algoritam može otkriti koliko se puta brend spominje u pozitivnom a koliko u negativnom svetlu. Savršen primer je analiza povratnih informacija kupaca u kojoj AI analizira recenzije društvenih medija. 

Pored slučajeva koje smo upravo spomenuli, NLP se može koristiti za automatizaciju korisničke usluge. To podrazumeva uključivanje glasovnih asistenata koji koriste prepoznavanje govora kako bi shvatili o čemu kupac govori kako bi u skladu s tim odgovorili na poziv. 

AI takođe može da pomogne u predviđanju i, u  idealnim okolnostima, sprečavanju bolesti na osnovu analize i kategorizacije medicinske dokumentacije. Isto tako, NLP se može koristiti za predviđanje kretanja akcija na berzi i uvid u finansijsku trgovinu. U ovom slučaju, AI analizira istoriju tržišta zajedno sa 10-K dokumentima koji sadrže opširan rezime finansijskog učinka kompanije. 

Na kraju, ali ne i najmanje važno, NLP se koristi za regrutovanje talenata u HR-u i za automatizaciju uobičajenih sudskih zadataka – da li ste ikada čuli za AI advokate? 

OpenAI ChatGPT 

Iako fraza OpenAI ChatGPT može izgledati kao šifra za tajni portal koji vas vodi u svemir, to nije tako. ChatGPT je mali, ali moćan chatbot koji je razvio OpenAI, kompanija za istraživanje i primenu veštačke inteligencije. Chatbot je kompjuterski softver koji implementira AI i NLP kako bi razumeo pitanja kupaca i automatski odgovarao na njih, simulirajući tako ljudski razgovor. 

Chatbotovi se obično koriste u korisničkoj podršci za pružanje odgovora na neka od najčešće postavljanih pitanja. Dakle, umesto da ćaskate sa agentom za korisničku podršku, vi se obraćate botu. Prošlog Božića mnogi korisnici su se posvetili ChatGPT 3, a da se nisu razočarali već́ sledećeg dana. Naprotiv, ovaj mali, ali moćni AI alat prosto oduševljava svakog. 

Za razliku od prethodnih botova koji se koriste kao agenti za korisničku podršku ili generatori sadržaja (Jarvis/Jasper AI), ChatGPT se može koristiti u različite svrhe. Ilustracije radi, ako tražite određenu informaciju, samo otkucajte pitanje i odgovor će odmah iskočiti. Slično tome, ako ste pisac sadržaja/kopirajter koji se bori sa kreativnom blokadom, koristite ChatGPT da biste generisali ideje koje biste ubacili u sadržaj. I dok ste tamo, primenite ga da biste pronašli ključne reči za svoj tekst. SEO stručnjaci se kunu u njegovu moć́ i efikasnost. 

Opseg upotrebe ChatGPT-ja ne prestaje ovde. Da li ste ikada čuli za AI alat koji može da kodira i proizvodi delove softvera? Pa, sada je tu. Da, tako je, ChatGPT se može koristiti za razvoj softvera. Što je još neverovatnije, pre nekoliko dana je položio ispit iz medicine! Dakle, s obzirom na skoro neograničene kapacitete ChatGPT-a, ne iznenađuje odluka Microsoft-a da investira ogromnih 10 milijardi dolara u svog proizvođača OpenAI.

Da li će ChatGPT zameniti stručnjake? 

Dok slušate o svemu što ChatGPT može da uradi, ne možete a da se ne zabrinete za budućnost svog posla. Ali da li su SEO stručnjaci, pisci, programeri, čak i doktori zaista u opasnosti? Pa, ne baš. Barem ne u skorije vreme. 

Naime, ChatGPT možda može da kodira, ali samo jednostavne aplikacije. Stvaranje složenog softvera i video igara kao što je, recimo, Elden Ring, nije sasvim moguće sa njim. Stoga će programeri definitivno ostati, kao i lekari. Iako je položio ispit iz medicine, ChatGPT verovatno neće i ne može zameniti lekare. Može im pomoći u lečenju, ali im sigurno neće preuzeti posao. 

A pisci, šta je sa njima? Pa, to može zavisiti od njihovih poslodavaca. Ukoliko više vole veštačke, neemotivne, jednolične tekstove generisane veštačkom inteligencijom koji će im samo pomoći da uštede novac, takvi poslodavci će u nekom trenutku sigurno odbaciti pisce u korist ChatGPT-a. Ali tada će ceo internet biti preopterećen manje-više identičnim tekstovima sa informacijama čija je validnost sumnjiva. Uostalom, da li je Google Translate preuzeo poslove prevodilaca? 

Prednosti i izazovi NLP-a 

Osnovna prednost NLP-a je unapređenje komunikacije između ljudi i mašina. Već́ znate da je najneposredniji način upravljanja računarom preko njegovog jezika, a to je kôd. Međutim, omogućavanjem mašinama da shvate ljudski jezik, interakcija postaje mnogo intuitivnija i spontanija za ljude. 

Ostale prednosti NLP-a uključuju:

  • Povećanu tačnost i efikasnost dokumentacije; 
  • Sposobnost sažimanja velikih i složenih tekstova;
  • Omogućavanje ličnim asistentima kao što su Siri ili Alexa da razumeju šta ljudi govore; 
  • Olakšavanje analiziranja performansi i sentimenta; 
  • Pružanje analitičkih uvida koji su ranije bili nedostupni zbog obima podataka;
  • Omogućavanje preduzećima da implementiraju chatbotove za korisničku podršku.. 

Kao što je slučaj sa svim drugim, NLP ne dolazi bez izazova. Većina njih se svodi na činjenicu da se ljudski jezik razvija i da ponekad može biti dvosmislen. Računari zahtevaju preciznost, strukturu i jasnoću – baš kakav je i programski jezik. Prirodni jezik, s druge strane, može povremeno biti neprecizan i nejasan, sa elementima slenga, dijalekata i društvenog konteksta, što otežava računaru da ga razume. 

Ton komunikacije i artikulacija mogu predstavljati problem jer NLP i AI nisu u stanju da shvate sarkazam ili ironiju. Kada prepoznaju govor, algoritmi mogu propustiti suptilne promene u tonu govornika. Akcenti takođe mogu predstavljati velike probleme, jer ih algoritam ne može uvek efikasno analizirati. 

Prirodni jezik se kontinuirano razvija vremenom i upotrebom. Iako svaki jezik ima svoja specifična pravila, ona se vremenom mogu menjati. Dakle, kardinalna računarska pravila koja se sada primenjuju mogu zastareti kako se jezik stvarnog sveta bude menjao u budućnosti. 

 

Takva je otprilike situacija ,s jedne strane bravo za unapredjivanje tehnologije iz sata usat. Nekad su trebali vekovi, pa decenije, pa godine ,sad se svakog sata nesto promeni. Mozda i minuta, al to je vec previse i zamoju mastu. 

I DA SE VRATIMO NA NAZIV KOJI BI OBJEDINIO TAJ CUDESAN SPOJ. KIBORG(

Kiborg je kibernetski organizam koji se sastoji od veštačih i prirodnih delova, ili - kako na to danas najčešće gledamo - organizam koji ima poboljšane sposobnosti zahvaljujući tehnologiji.Izmišljeni kiborzi prikazani su kao spoj organskih i sintetičkih delova i često zapravo postavljaju pitanje razlike između čoveka i mašine - u smislu morala, slobodne volje i empatije. Mogu biti prikazani kao vidljivi mehanizmi (npr. Borg iz Zvezdanih staza) ili kao skoro neprimetno različiti od ljudi. Često imaju fizičke, odn. psihičke sposobnosti daleko razvijenije od ljudskih. Stvarni kiborzi su češće ljudi koji koriste kibernetičku tehnologiju da poprave ili nadvladaju fizičke i psihičke nedostatke vlastitog tela. Tipičan primer stvarnog kiborga bio bi, na primer, čovek sa montiranim pejsmejkerom ili insulinskom pumpom. ) - DAKLE ON JE SVAKAKO POCETAK, DOK KOMBINACIJA S POCETKA PRICE NAGOVESTAVA NEKO NEVEROVATNO, BICE, MASINU ILI VEC STA KOJA JE SVE VISE U NECEM JEDNOM. I SAD KAKO NAZVATI TO? LJUDSKO BICE PLUS MASINA, PLUS VESTACKA INTELIGENCIJA PLUS SOFTVER. HJURAIS -  MOZDA?