KAKO BI SE ZVALO?

 TAJ SPOJ COVEKA ,MASINE,VESTACKE INTELIGENCIJE I SOFTVERA TREBAO BI DA IMA NEKO IME. PRITOM AKO JE TELO SAMO ODELO ZA DUSU, STA SE DOBIJA KAD SE TO NABUDZI? KOJIM JEZIKOM  BI GOVORILI. I SVASTA NESTO.

Toliko sa, tekstova posvetila vestackoj inteligenciji da mozda vec i smaram, a opet mislim da j to nesto najvaznije sto se desavau nasem sadasnjem zivotu pod uslovom da smo jos u sadasnjosti.

Razvoj veštačke inteligencije (AI ili VI) trenutno doživljava pravu eksploziju - Čet GPT (ChatGPT) može da vodi smislene razgovore s ljudima, ali i da piše naučne radove i istraživačke tekstove, Stejbl difjužen (Stable Diffusion) i DALL-E 2 prave slike ljudi koje deluju realnije od fotografija, Mjuzik LM (MusicLM) stvara muziku na osnovu reči ili zvižduka...

Iz dana u dan stižu nove vesti o poduhvatima programa kakvi su pre samo 10 ili 20 godina bili potpuno nezamislivi. Taj napredak postao je toliko brz da mnogi naučnici smatraju da ćemo singularnost, trenutak kad će inteligencija mašina biti jednaka ili veća od ljudske, a njihov razvoj van naše kontrole, dostići u narednih sedam godina.

Testiranje

- Jezik je jedan od najvećih izazova za veštačku inteligenciju. Međutim, podaci koje kompanija „Translejted” skuplja pokazuju da je taj jaz između ljudi i mašina sve manji. Kompanija je pratila performanse AI od 2014. do 2022. koristeći sistem merenja „Time to Edit” (TTE). Posle osam godina proučavanja i analiza više od dve milijarde izmena, AI pokazuje spori, ali stalni napredak kojim smanjuje jaz. U proseku, ljudskom prevodiocu treba jedan sekund da ispravi svaku reč drugog ljudskog prevodioca. Pre osam godina profesionalnom uredniku trebalo je oko 3,5 sekundi da ispravi jednu reč prevoda koji je obavila mašina, danas je to samo dve sekunde. Ako se nastavi ovaj tempo, AI Translejted će prevoditi tekst jednako kvalitetno kao ljudi pre kraja ove decenije - rekao je Marko Trombeti, generalni direktor kompanije „Translejted”, na konferenciji Asocijacije za mašinski prevod.

Nije on prvi istraživač koji najavljuje da će singularnost biti dostignuta uskoro. Futurolog Rej Kurzvajl već godinama najavljuje da će roboti do 2029. biti jednako pametni kao njihovi tvorci - da će moći da razumeju sve što ljudi izgovore, da će učiti iz iskustva, smišljati viceve i priče, pa čak i flertovati. Prema njegovim prognozama, oni će tada moći da prođu Tjuringov test, kojim se još od 1950. meri inteligencija mašina, a u sledećoj deceniji otići će i dalje od toga. Singularnost će se, najavljivao je on, dogoditi 2045, kad će AI biti inteligentija od ljudi. U tom trenutku, superpametni kompjuteri moći će da generišu ideje kakve nikad nijedan čovek nije mogao da smisli, pa će postati i superiorniji od ljudi.

Ovakve prognoze mnogima deluju zastrašujuće. Zato ne čudi što je pobuna inteligentnih mašina protiv ljudi česta tema u naučnofantastičnim knjigama, filmovima i serijama. Nebitno da li iza nje stoji HAL 9000, kao u „2001: Odiseji u svemiru”, Sajlonci iz „Svemirske stanice Galaktika”, „Skajnet” iz „Terminatora” ili mašine iz „Matriksa”. Mnogo je manje utopističkih primera poput R2-D2 i 3CPO iz „Ratova zvezda” ili Dejte iz Zvezdanih staza (koji, doduše, ima zlog „brata” Lora, čiji cilj je takođe porobljavanje ljudi).

- Sa sistemima generativne veštačke inteligencije poput Četa GPT i Stejbl difjužena, o kojima trenutno svi pričaju, može se činiti da smo napravili ogroman korak ka naučnofantastičnoj realnosti gde su fizički entiteti veštačke inteligencije svuda oko nas. Zaista, kompjuterski AI napreduje neviđenom brzinom. Ali brzina napredovanja u robotici, koja bi omogućila fizičko otelotvorenje AI, spora je. Da li će budućim AI sistemima biti potrebna robotska tela za interakciju sa svetom? Ako je tako, da li će se ostvariti noćne more o robotima sposobnim da menjaju oblik i sami sebe popravljaju poput T-1000 u „Terminatoru 2”? I da li to znači da bi ti roboti živeli večno - piše za Konverzejšen Džonatan Roberts, profesor robotike Tehnološkog univerziteta Kvinslenda.

Prema trenutnom razvoju, dodaje, jasno je da bi u principu pojedinačni robot mogao da živi večno, ali potrebno je još mnogo vremena da dođemo do toga.

- U suštini, zastrašujući scenario o robotima obrađen u mnogim naučnofantastičnim knjigama gotovo da ne može da se dogodi iznenada, a da niko to ne primeti. Stvaranje pouzdanog hardvera je veoma teško, posebno kad je reč o kompleksnim sistemima. Trenutno ne postoje proizvodi koje smo napravili a koji mogu da traju večno, pa čak ni nekoliko stotina godina. Ako ikad napravimo besmrtnog robota, imaćemo sansu da u njega ugradimo i neku zaštitu - veruje Roberts.

Treniranje psa i medveda

Koliko je najezda novih i sve inteligentnijih tipova veštačke inteligencije zabrinula mnoge možda najbolje ilustruje to što se pre samo nekoliko dana o ovoj temi raspravljalo i u donjem domu Britanskog parlamenta.

- Čet GPT je još daleko od toga da veoma dobro imitira ljude, ali uskoro bi moglo da dođe do veoma kvalitetnog imitiranja ljudi. AI još nije na nivou da može da radi sve što možemo mi. „Nadljudski AI” je zamišljena veštačka inteligencija koja svaki zadatak koji mi obavljamo može da uradi bolje od nas. Ne znam kada će takav AI nastati, ali izgleda da kontinuirana ulaganja u veštačku inteligenciju idu upravo ka tome. S obzirom na to da moramo da razmišljamo o najgorim opcijama, moramo da budemo spremni da će se to dogoditi veoma brzo. Ako se dogodi, a nismo spremni, nećemo imati sreće. Sa nadljudskim AI postoji veoma poseban rizik, on bi mogao da pobije sve ljude. Treniranje AI je nalik treniranju životinja. Na primer, ako dresiramo psa tako što ga nagrađujemo slatkišima, on može da nađe slatkiše sam i da onda radi samo ono što želi. Ali ako treniramo medveda slatkišima, on će ih verovatno uzeti na silu - rekao je Majkl Koen, doktorand inženjerskih nauka na Oksfordu, na zasedanju odbora 25. januara.

Kako je dodao, to ne znači da su sve vrste AI opasne.

- Postoji mogućnost razvoja regulativa koje bi sprečile pojavu opasnih vidova veštačke inteligencije, ali ostavile vrata širom otvorena za razvoj korisne veštačke inteligencije. Ipak, veoma je teško predvideti šta će se dogoditi s veštačkom inteligencijom u narednih pet, 10 ili 20 godina. Istorijska je činjenica da je Ernest Raderford, ugledni fizičar, rekao da nuklearna energija nikad neće moći da bude proizvedena. Od te tvrdnje do osmišljavanja prve nuklearne reakcije od strane Lea Silarda prošlo je manje od 24 sata - rekao je Koen.

Čudovište

„Frankenštajn”

Roman Meri Šeli iz 1818. imao je mnogo ekranizacija, a Čudovište, koje mnogi greškom zovu Frankenštajnom po doktoru koji ga je napravio, smatra se veštačkom inteligencijom jer je nastao u laboratoriji.

HAL 9000

„2001: Odiseja u svemiru”

U filmu Stenlija Kjubrika nastalom po romanu Artura Klarka HAL 9000 je superinteligentni i svesni računar koji kontroliše sisteme broda „Diskaveri van”. On se pobuni protiv ljudi i ubija skoro celu posadu letelice.

Dejta

„Zvezdane staze: Sledeća generacija”

Fiktivni android ima pozitronski mozak, samosvestan je i vremenom razvija emocije. Primer pozitivne veštačke inteligencije u naučnoj fantastici. Jednom od najboljih epizoda smatra se ona u kojoj vojni sud raspravlja da li je Dejta mašina ili svesno biće.

R2-D2 i 3CPO

„Ratovi zvezda”

Simpatični roboti, jedan običan, a jedan humanoidni, već decenijama su zvezde popularnog serijala i pojavljivali su se u najrazličitijim verzijama priče. Iako su samosvesni, oni su verni saputnici i saradnici ljudi.

Mašine

„Matriks”

U ranom 21. veku inteligentne mašine pobunile su se protiv ljudi i celu ljudsku rasu potčinile i pretvorile u svojevrsne baterije kojima se napajaju. Dok mašine vladaju planetom, ljudi živeo u čaurama i svetu sna, virtuelnoj realnosti, koju mašine takođe kontrolišu.

Skajnet

„Terminator”

U serijalu filmova o mašinama-ubicama koje putuju kroz vreme glavni negativac je Skajnet, sintetička inteligencija razvijena za vojnu industriju, ali potom postaje samosvesna i pokreće pobunu protiv ljudi, koja se završi nuklearnom kataklizmom.

Sajlonci

„Svemirska krstarica Galaktika”

U obe verzije popularne serije Sajlonci su rasa inteligentnih mašina koja je u ratu s ljudima. U novoj verziji deo njih evoluira toliko da mogu da izgledaju i ponašaju se kao ljudi. Oni simbolišu mašine koje se bune protiv gospodara da bi preuzele njihovo mesto.

Replikanti

„Istrebljivač”

Film je nastao po priči Filipa K. Dika „Da li androidi sanjaju električne ovce”. U distopijskoj budućnosti korporacije su napravile replikante, inteligentna bića nalik ljudima, koji su se pobunili, pa su kriminalizovani i istrebljivači ih otkrivaju i love.

Voli

„Voli”U kompjuterski animiranom filmu „Voli” (Wall-E) radoznali i simpatični „robot za podizanje i premeštanje otpada” otkriva novu svrhu u svom životu kada upozna istraživačkog robota po imenu Iv. To je još jedan od primera pozitivne veštačke inteligencije.

VEŠTAČKA INTELIGENCIJA (VI ili AI) sposobnost je kompjutera ili robota koje kompjuter kontroliše da obavljaju zadatke što zahtevaju ljudsku inteligenciju i rasuđivanje.

Ljudi će ostati bez posla – Kroz istoriju razvoj tehnologije je donosio novine u načinu rada, ali nije dolazilo do masovnog gubitka radnih mesta. Tako će i VI omogućiti ljudima različitih profesija da rade na brži i pametniji način. Osim toga, razvoj VI prati i razvoj novih zanimanja, koja nisu rezervisana za visokokvalifikovane naučnike, inžinjere, već i za digitalne radnike čiji će zadatak biti nadgledanje i praćenje rada VI.

Mom biznisu ne treba veštačka inteligencija - Preduzeća često veruju da za početak i razvoj biznisa nije potrebna VI. Mala i srednja preduzeća najčešće poslednja počnu da koriste nove tehnologije. Međutim, svaki biznis može imati koristi od primene savremenih tehnologija, poput pojednostavljenih poslovnih procesa ili nižih troškova.

Veštačka inteligencija može da razume i reši problem kao čovek - Tehnologije VI ne mogu da reše probleme za koje nisu dizajnirane i trenirane na osnovu velike količine podataka koje im čovek dodeli. Takođe, VI se najčešće koristi kao podrška ljudskom odlučivanju, a ne kao zamema za njega.

Veštačka inteligencija češće pravi greške u dijagnostici - Greške u osnovnoj dijagnozi bolesti su treći vodeći uzrok smrti. Prilikom ispitivanja upotrebe sistema VI u medicinsko-dijagnostičke svrhe, ruski eksperti su utvrdili da je sistem pogrešio u 4% do 14% slučajeva, u poređenju sa doktorima koji su grešili u intervalu od 18% do 32%, što pokazuje da VI može biti od velike pomoći u rešavanju i dijagnostifikovanju bolesti.

Veštačku inteligenciju koristi samo privreda - Oblasti u kojima se veštačka inteligencija primenjuje su brojne, poput trgovine, usluga, bankarstva i slično. Pored toga, državni sektor u sve većoj meri uključuje tehnologije zasnovane na veštačkoj inteligenciji pa tako i Vlada Srbije najavljuje skoru primenu VI u javnom sektoru u funkciji ekonomskog rasta, zapošljavanja, obrazovanja.

Vladimir Putin

Ko kontroliše AI, vladaće svetom

Veštačka inteligencija je tema o kojoj raspravljaju i svetski lideri, pa je tako ruski predsednik Vladimir Putin govorio o ovome još 2017. godine.

Veštačka inteligencija je budućnost, ne samo za Rusiju već za ceo svet. Ona donosi kolosalne mogućnosti, ali i pretnje koje je teško predvideti. Ko god postane lider u ovoj sferi, vladaće svetom - rekao je on studentima, a preneo je RT.

Tragaju za životom u svemiru

Veštačka inteligencija koristi se danas kao pomoć istraživačima u svim oblastima nauke, pa nije veliko iznenađenje što je dobila i jedan neobičan zadatak - potragu za vanzemaljcima.

AI pomaže timu radio-astronoma u potrazi za životom u svemiru i rezultati su obećavajući. Napravili smo AI sistem koji je naučen da koristi podatke iz radio-teleskopa kako bi tragao za signalima koje ne mogu da generišu prirodni astrofizički procesi. Do sada je otkrio osam takvih signala. Da se razumemo, verovatno nije reč o inteligentnom životu, ali rezultati ukazuju na to kakva je budućnost i da mogu da nam pomognu u potrazi - naveo je za Konverzejšen Deni Prajs sa Univerziteta Kertin.

Veštačka bića sa inteligencijom deo su priča, bajki i mitova još od starog veka. Primer toga je, Tal ili Talos - bronzani čovek ili automaton iz grčke mitologije.

1920. godine Karl Čapek u predstavi „R. U. R.” prvi koristi termin robot.

Alan Tjuring 1950. predložio je Tjuringov test za merenje inteligencije mašina.

1951. prvi pravi program VI ubačen je u kompjuter Univerziteta u Mančesteru „feranti mark 1”. Igru „dame” programirao je Kristofer Strejči, a „šah” Ditrih Princ.

1956. godine osmišljen je termin veštačka inteligencija na konferenciji koledža Dartmut.

„Unimate”, napravljen 1961. godine postao je prvi industrijski robot, a korišćen je u „Dženeral motorsu”.

„Eliza” prvi kompjuterski program koji je obrađivao ljudski govor, kreirao je Jozef Vajsenbaum sa MIT 1964.

1969. napravljen robot Šejkie na Stanfordu, prvi koji je akcije izvodio s razlogom.

VI ZIMA je period od 1974. do 1993. kada se razvoj veštačke inteligencije usporio i gotovo stao.

Ijan Horsvil 1993. napravio je Poli, prvog robota koji se kretao zahvaljujući vidu i to brzinom od jednog metra u sekundi.

Kompjuterski program Činuk 1994. pobedio je svetskog šampiona u igri dame Mariona Tinslija i osvojio američki nacionalni turnir.

IBM mašina „duboko plavetnilo” pobedila je 1997. u šahu tadašnjeg svetskog šampiona Garija Kasparova.

2005. „Hondin” Asimo humanoidni robot s veštačkom inteligencijom, sposoban je da hoda brzo koliko i ljudi, kao i da donosi hranu mušterijama u restoranu.

„Gugl” proizvodi autonomno vozilo 2009. godine.

„Epl” 2011. integriše Siri u svoje pametne telefone.

„Gugl” 2012. uvodi Gugl nau u svoj android operativni sistem.

„Majkrosoft” 2014. integriše Kortanu u Vindous operativni sistem.

2014. „Amazon” izbacuje inteligentnog vizuelnog asistenta Aleksu

Judžin Gustman bot za komunikaciju, 2014. prolazi Tjuringov test i trećina sudija veruje da je u pitanju osoba

Od 2016. godine različite vrste veštačke inteligencije doživljavaju pravi bum zahvaljujući razvoju „dubokog učenja”, sve moćnijim računarima i ogromnom broju podataka koje tehnološki giganti prikupljaju i obrađuju

Američke investicije, u kojima učestvuju „Intel” i „Kvalkom”, predstavljaju oko petine investicija u kineske kompanije koje se bave razvojem veštačke inteligencije između 2015. i 2021, pokazao je izveštaj koji je objavio Rojters. Prema izveštaju, 167 američkih investitora učestvovalo je u 401 transakciji, koje su vredne 40,2 milijarde dolara. Veštačka inteligencija koja se koristi u transkribovanju istorijskih dela u Španskoj nacionalnoj biblioteci otkrila je skriveni dragulj - do sada nepoznatu dramu jednog od najčuvenijih španskih pisaca Feliksa Lopea de Vege, javio je juče Rojters. Nacionalna biblioteka saopštila je da su stručnjaci kasnije potvrdili da je zaista reč o delu jednog od najčuvenijih baroknih pisaca, kao i i da je dramu „Francuskinja Laura” napisao nekoliko godina pred smrt 1635.

 U današnjem svetu, okruženi smo tehnologijom koja može da razume i odgovori na ljudski jezik. Ali, da li ste se ikada zapitali kako tačno mašine razumeju ono što govorimo?
Odgovor se krije u obradi prirodnog jezika (NLP).
Od Siri i Alexa do Google Translate-a, NLP je ta tehnologija koja nam omogućava da komuniciramo sa mašinama na prirodniji i intuitivniji način. Sa tech inovacijama poput GPT-3, NLP sada može da generiše tekst koji izgleda kao da je napisan ljudskom rukom, što mašinama čini lakšim da razumeju i odgovore na ljudski jezik. I to nije samo ograničeno na tekst, NLP se koristi za analizu i razumevanje govora, sentimenta i još mnogo toga. Neće biti preterano i ako kažemo da NLP revolucionira način na koji se suočavamo sa tehnologijom.

Ukoliko nekoga pitate šta je NLP, velika je mogućnost da ćete dobiti dva različita odgovora. Oni će se najverovatnije bazirati na profesiji ispitanika, njihovim interesovanjima ili iskustvima. 

Ono što je još interesantnije je da će oba odgovora biti tačna. Kako je to moguće? 

Jedna varijanta NLP-a bi mogla biti rasprostranjenija u široj javnosti. Za ovo treba zahvaliti popularnosti moderne psihologije i sve većem broju koučeva koji ljudima obećavaju ogroman uspeh ukoliko primenjuju strategije koje ovaj pristup zagovara. Druga varijanta NLP-a je, međutim, poznata ljudima koji se više bave tehnologijom. U suštini, to je ono što omogućava AI alatima da komuniciraju sa ljudima na ljudskom jeziku.  

Ali šta to dvoje imaju zajedničko? Osim što potiču od lingvistike, olakšavaju komunikaciju i nastali su u približno istom periodu, ništa posebno. U najkraćim crtama, prvi poboljšava komunikaciju među ljudima, dok drugi olakšava komunikaciju sa mašinama i pametnim uređajima. Iako možda niste svesni, oba NLP-a primenjujete svakodnevno.

Uglavnom zahvaljujući Toniju Robinsu, američkom piscu i motivacionom govorniku, ljudi uglavnom pomisle na neurolingvističko programiranje kada se pomene NLP.  

Neurolingvističko programiranje (NLP) odnosi se na psihološki pristup koji, u suštini, uključuje istraživanje strategija koje uspešni ljudi koriste i njihovu primenu kako bi se postigli lični ciljevi. Ovaj pristup povezuje jezik, misli i obrasce ponašanja koji su stečeni kroz iskustvo sa određenim ishodom.  

Zagovornici NLP-a smatraju da je svako ljudsko delovanje u biti pozitivno. Stoga, ukoliko se nešto neočekivano desi ili plan ne uspe, celokupno iskustvo nije ni dobro ni loše, već prosto predstavlja dodatnu korisnu informaciju. Stručnjaci veruju da postoji prirodni redosled u komunikaciji, učenju i promenama. Redosled uključuje sledeće:  

• Okolina – predstavlja najniži nivo promene. Okolina je kontekst ili okruženje pojedinca koje uključuje i druge ljude u okruženju. . 
• Identitet – odnosi se na to kako ljudi sebe vide. Takođe uključuje odgovornost i uloge koje imaju  u svom životu. 
• Sposobnosti i veštine – predstavljaju nečije sposobnosti i šta sve umeju da rade. 
• Ponašanje – tiče se konkretnih radnji koje neko vrši. 
• Verovanja i vrednosti – odnose se na nečije sisteme vrednosti. 
• Svrha i  spiritualnost – predstavljaju najviši nivo promene. Odnose se na predanost religiji, etici i drugim sistemima.  

NLP datira iz 1970-tih. John Grinder, lingvista po profesiji, i Richard Bandler, matematičar i informatitičar, razvili su koncept NLP-ja na Univerzitetu Kalifornije. Prva knjiga o NLP-u, pod nazivom Struktura magije: knjiga o jeziku terapije izdata je 1975. godine. U njoj, autori pokušavaju da naglase specifične šablone u komunikaciji koje izdvajaju odlične govornike od ostatka.  

Kao rezultat njihovog rada, pojavio se takozvani NLP meta model, koji je predstavljao tehniku za koju su mislili da može da odredi jezičke obrasce koji odražavaju fundamentalne kognitivne procese. Šira javnost se zainteresovala za NLP nakon njegovog reklamiranja kao alata koji može pomoći ljudima da otkriju kako drugi postižu uspeh. Danas se NLP primenjuje u širokom spektru oblasti koje uključuju medicinu, vojsku, pravo, savetovanje, biznis, obrazovanje, scenske umetnosti i sport.  

Da nije bilo Tonija Robinsa, zajedno sa brojnim motivacionim govornicima i trenerima, NLP možda ne bi stekao takvu popularnost kao danas. Dakle, nije iznenađenje zašto, kada se pomene NLP, prva asocijacija je neurolingvističko programiranje. Međutim, treba da znate da postoji još jedan NLP koji, osim što potiče iz lingvistike, nema nikakve veze sa neurolingvističkim programiranjem. 

Dame i gospodo, pozdravite obradu prirodnog jezika. 

Ako više naginjete ka tehnologiji, velike su šanse da ste upoznati sa drugim NLP-jem koji nema nikakve veze sa modernom psihologijom. U ovom slučaju, NLP je skraćenica za obradu prirodnog jezika (Natural Language Processing), i predstavlja AI komponentu koja se odnosi na sposobnost kompjuterskog programa da razume govorni i pisani jezik ljudi

Ovo možda može da vas zbuni, ali budite strpljivi.  

Prirodni jezik je nešto što mi, ljudi, koristimo svakog dana. Prirodni jezik nikada nije stvoren namerno ili za određenu svrhu. Umesto toga, prirodno je evoluirao kroz upotrebu i ponavljanje. Da biste koristili prirodni jezik, nije potrebno nikakvo svrsishodno planiranje ili strategija – sve, u neku ruku, dolazi na prirodan način. 

Konstruisani ili programski jezici, s druge strane, različitog su porekla i imaju različite puteve razvoja. Napravljeni su sa specifičnom svrhom na umu – uzmite na primer C, C++, Python ili Javu. Svi oni, i mnogi drugi, stvoreni su za određenu svrhu. 

Da bi mašina radila nezavisno, ključni princip je sposobnost komunikacije sa ljudima korišćenjem prirodnog jezika koji im je poznat. U domenu veštačke inteligencije (AI – Artificial Intelligence), polje koje omogućava mašinama da komuniciraju sa ljudima koristeći prirodni jezik je NLP – obrada prirodnog jezika. Dakle, NLP je opšti termin koji uključuje sve što se tiče omogućavanja mašinama da obrađuju prirodni jezik. To može biti povezano sa primanjem i razumevanjem unosa ili kreiranjem odgovora.

Slično kao i njegov psihološki pandan, NLP datira iz sredine 20. veka, tako da postoji više od 50 godina. Nastao je iz niza disciplina kao što su razvoj računarske lingvistike i računarske nauke. 

Čini se da su 1950-te bile značajan period za nauku. Među ostalim, ne tako naučnim događajima, ovaj period beleži pronalazak UNIVAC-a I, prvog poslovnog računara, prvog transkontinentalnog TV prenosa sa teritorije SAD i otkriće dvostruke spirale DNK. 

Tokom 1950-ih, Alan Turing je napravio Turingov test kako bi proverio da li je računar inteligentan. Test se svodio na automatizovano tumačenje i generisanje ljudskog jezika kao kriterijuma inteligencije. Do 1990-ih, obrada prirodnog jezika je uglavnom bila zasnovana na pravilima, implementirajući „ručno izrađena“ pravila koja su lingvisti kreirali da otkriju kako računari obrađuju prirodni jezik. 

Tokom 1990-ih, zahvaljujući napretku računarstva, više statistički pristup zamenio je početni pristup NLP-u koji je bio baziran na jeziku. Kompjuteri su postali efikasniji i mogli su se primeniti za kreiranje pravila zasnovanih na lingvističkim statistikama bez potrebe razvijanjem od strane lingviste. U ovoj deceniji, NLP vođen podacima postao je mejnstrim, a ovo je bio period kada je NLP prešao sa lingvističkog na pristup zasnovan na inženjeringu. 

Od 2000-tih do danas, NLP svedoči ogromnom porastu popularnosti. Zajedno sa napretkom u računarskoj snazi, NLP je postigao višestruke primene u stvarnom svetu. Danas, pristupi obradi prirodnog jezika obuhvataju kombinaciju tradicionalne lingvistike i statističkih metoda.

U suštini, NLP omogućava računarima da razumeju ljudski jezik. Da biste dobili jasniju sliku, zamislite jezik (španski, engleski, esperanto) kao slobodan oblik teksta – bez ključnih reči postavljenih na određenim pozicijama prilikom inputa. Tako to vidi mašina. 

Ono što mašina ne zna, ali ljudi znaju, jeste da postoji više načina da se nešto saopšti prirodnim jezikom. Na primer, možete da pitate o vremenu napolju na najmanje tri načina:

Ono što mašina ne zna, ali ljudi znaju, jeste da postoji više načina da se nešto saopšti prirodnim jezikom. Na primer, možete da pitate o vremenu napolju na najmanje tri načina: 

• Kakvo je vreme danas?  
• Da li je hladno napolju? 
• Hoće li danas biti sunčano? 
• Da li mi treba vetrovka? 

Poruka koju  ove četiri rečenice šalju je ista – raspitivanje o vremenu danas. Naša ljudska inteligencija nam omogućava da prepoznamo osnovnu poruku i da lako i brzo odgovorimo. Mašine, međutim, nisu sposobne za to. Da bi odgovorila, mašina će zahtevati algoritam, koji, zauzvrat, zahteva da input bude u jednom, definisanom formatu. Primetićete da se ove četiri rečenice razlikuju i po strukturi i po formatu. 

Jedno od mogućih rešenja je kodiranje pravila za svaku kombinaciju reči kako bi se pomoglo mašini da shvati poentu. Međutim, ovo nije sasvim prihvatljivo rešenje jer će se stvari prilično brzo zakomplikovati. Ovde nastupa NLP. 

NLP, ili obrada prirodnog jezika (Natural Language Processing), je podskup AI-a čiji je zadatak da omogući mašini da komunicira koristeći prirodni jezik. Pored toga, potrebno je omogućiti mašini da obradi ogromne količine jezičkih podataka i dobije uvid i informacije. Ipak, pre nego što se izvrši bilo kakva obrada prirodnog jezika, tekst mora biti standardizovan. 

Kako funkcioniše NLP?     

NLP can be applied in multiple fields such as search engines, medical research, and business intelligence. But what does it do? 

NLP se može primeniti u više oblasti kao što su pretraživači, medicinska istraživanja i poslovna inteligencija. Ali šta NLP tačno radi? 

Dakle, kao što je već́ pomenuto, NLP pomaže računarima da razumeju prirodni jezik na isti način kao i ljudi. Bez obzira na to da li se jezik govori ili se piše, NLP koristi AI da uzme input, obradi ga i učini razumljivim za računare. Tokom obrade, input se u nekom trenutku pretvara u kod kako bi ga mašina razumela. 

NLP ima dve glavne faze: jedna je prethodna obrada podataka, a druga razvoj algoritma. Prvi obuhvata pripremu i „čišćenje” tekstualnih podataka kako bi ih mašina razumela. U fazi pre obrade podataka tekst prelazi u radnu formu, naglašavajući karakteristike sa kojima algoritam može kasnije da radi. To bi se moglo uraditi na nekoliko načina: 

• Tokenizacija – podrazumeva razbijanje teksta na manje jedinice sa kojima računar može da radi.
• Lematizacija i korenovanje – uključuje svođenje reči na njihove korenske oblike. 
• Označavanje vrste reči – uključuje označavanje reči prema delu govora (glagoli, imenice, pridevi, prilozi, itd.). 
• Uklanjanje opštih reči –  uklanjanje uobičajenih reči iz teksta i njihova zamena jedinstvenim rečima koje nude informacije. 

Kada se faza pre obrade završi, razvija se algoritam za obradu podataka. Postoji niz algoritama za obradu, ali dva koja se najčešće koriste uključuju sisteme zasnovane na pravilima i sisteme zasnovane na mašinskom učenju. 

Sistem zasnovan na pravilima primenjuje se od rane faze razvoja NLP-a i podrazumeva korišćenje pažljivo osmišljenih lingvističkih pravila. Sistemski algoritmi zasnovani na mašinskom učenju (Machine learning) implementiraju statističke metode. ML (Machine learning) algoritmi uče da izvršavaju zadatke u skladu sa podacima obuke koji su im dati, a zatim fino podešavaju svoje metode sa više podataka koji se obrađuju. Kombinovanjem mašinskog učenja, dubokog učenja i neuronskih mreža, NLP algoritmi izoštravaju sopstvena pravila ponavljanjem obrade i učenja.  

Obrada prirodnog jezika primenjuje se u mnogo više slučajeva nego što mislite. Jedan koji ste sigurno isprobali, bilo za posao, učenje ili zabavu, je mašinski prevod. Ovaj proces uključuje računar koji prevodi tekst sa jednog jezika, recimo sa engleskog na drugi, na primer španski, bez  uplitanja ljudi. Alati koji se ovde koriste uključuju (ali nisu ograničeni na) Google Translate, Translate Me ili Bing Translate. 

Drugi primer je generisanje prirodnog jezika, proces koji uključuje NLP algoritme koji analiziraju nestrukturisane podatke i automatski generišu sadržaj na osnovu njih. Zvuči poznato? Da, govorimo o OpenAI-ovoj popularnoj aplikaciji zvanoj ChatGPT, koja je nedavno izazvala mnogo pompe. Pored toga, budući da je u stanju da analizira velike količine istraživačkih radova i akademskog materijala, AI se može primeniti za akademsko istraživanje i analizu. U ovom slučaju, analiza se sprovodi ne samo na osnovu meta podataka već i na osnovu samog teksta. 

NLP se može koristiti i za ekstrakciju teksta. Ovaj proces uključuje sumiranje teksta i otkrivanje značajnih grupa podataka. Jedan praktičan primer je izdvajanje ključnih reči – uzimanje najznačajnijih reči ili fraza iz teksta – koje se koristi u svrhe optimizacije pretraživača (SEO – Search Engine Optimization). Vredi napomenuti da izdvajanje ključnih reči nije u potpunosti automatizovano, jer raditi to sa NLP-om zahteva određen nivo programiranja. Srećom, postoji bezbroj alata za ekstrakciju ključnih reči koji automatizuju skoro ceo proces. Korisnik samo treba da podesi parametre u programu. 

NLP se takođe koristi za klasifikaciju teksta, odnosno dodeljivanje oznaka tekstovima kako bi se stavili u određene kategorije. Ovo je prilično zgodno za analizu sentimenta, što pomaže NLP algoritmima da identifikuju sentiment iza teksta. Ilustracije radi, ako se brend A pojavljuje X puta u tekstu, algoritam može otkriti koliko se puta brend spominje u pozitivnom a koliko u negativnom svetlu. Savršen primer je analiza povratnih informacija kupaca u kojoj AI analizira recenzije društvenih medija. 

Pored slučajeva koje smo upravo spomenuli, NLP se može koristiti za automatizaciju korisničke usluge. To podrazumeva uključivanje glasovnih asistenata koji koriste prepoznavanje govora kako bi shvatili o čemu kupac govori kako bi u skladu s tim odgovorili na poziv. 

AI takođe može da pomogne u predviđanju i, u  idealnim okolnostima, sprečavanju bolesti na osnovu analize i kategorizacije medicinske dokumentacije. Isto tako, NLP se može koristiti za predviđanje kretanja akcija na berzi i uvid u finansijsku trgovinu. U ovom slučaju, AI analizira istoriju tržišta zajedno sa 10-K dokumentima koji sadrže opširan rezime finansijskog učinka kompanije. 

Na kraju, ali ne i najmanje važno, NLP se koristi za regrutovanje talenata u HR-u i za automatizaciju uobičajenih sudskih zadataka – da li ste ikada čuli za AI advokate? 

OpenAI ChatGPT 

Iako fraza OpenAI ChatGPT može izgledati kao šifra za tajni portal koji vas vodi u svemir, to nije tako. ChatGPT je mali, ali moćan chatbot koji je razvio OpenAI, kompanija za istraživanje i primenu veštačke inteligencije. Chatbot je kompjuterski softver koji implementira AI i NLP kako bi razumeo pitanja kupaca i automatski odgovarao na njih, simulirajući tako ljudski razgovor. 

Chatbotovi se obično koriste u korisničkoj podršci za pružanje odgovora na neka od najčešće postavljanih pitanja. Dakle, umesto da ćaskate sa agentom za korisničku podršku, vi se obraćate botu. Prošlog Božića mnogi korisnici su se posvetili ChatGPT 3, a da se nisu razočarali već́ sledećeg dana. Naprotiv, ovaj mali, ali moćni AI alat prosto oduševljava svakog. 

Za razliku od prethodnih botova koji se koriste kao agenti za korisničku podršku ili generatori sadržaja (Jarvis/Jasper AI), ChatGPT se može koristiti u različite svrhe. Ilustracije radi, ako tražite određenu informaciju, samo otkucajte pitanje i odgovor će odmah iskočiti. Slično tome, ako ste pisac sadržaja/kopirajter koji se bori sa kreativnom blokadom, koristite ChatGPT da biste generisali ideje koje biste ubacili u sadržaj. I dok ste tamo, primenite ga da biste pronašli ključne reči za svoj tekst. SEO stručnjaci se kunu u njegovu moć́ i efikasnost. 

Opseg upotrebe ChatGPT-ja ne prestaje ovde. Da li ste ikada čuli za AI alat koji može da kodira i proizvodi delove softvera? Pa, sada je tu. Da, tako je, ChatGPT se može koristiti za razvoj softvera. Što je još neverovatnije, pre nekoliko dana je položio ispit iz medicine! Dakle, s obzirom na skoro neograničene kapacitete ChatGPT-a, ne iznenađuje odluka Microsoft-a da investira ogromnih 10 milijardi dolara u svog proizvođača OpenAI.

Da li će ChatGPT zameniti stručnjake? 

Dok slušate o svemu što ChatGPT može da uradi, ne možete a da se ne zabrinete za budućnost svog posla. Ali da li su SEO stručnjaci, pisci, programeri, čak i doktori zaista u opasnosti? Pa, ne baš. Barem ne u skorije vreme. 

Naime, ChatGPT možda može da kodira, ali samo jednostavne aplikacije. Stvaranje složenog softvera i video igara kao što je, recimo, Elden Ring, nije sasvim moguće sa njim. Stoga će programeri definitivno ostati, kao i lekari. Iako je položio ispit iz medicine, ChatGPT verovatno neće i ne može zameniti lekare. Može im pomoći u lečenju, ali im sigurno neće preuzeti posao. 

A pisci, šta je sa njima? Pa, to može zavisiti od njihovih poslodavaca. Ukoliko više vole veštačke, neemotivne, jednolične tekstove generisane veštačkom inteligencijom koji će im samo pomoći da uštede novac, takvi poslodavci će u nekom trenutku sigurno odbaciti pisce u korist ChatGPT-a. Ali tada će ceo internet biti preopterećen manje-više identičnim tekstovima sa informacijama čija je validnost sumnjiva. Uostalom, da li je Google Translate preuzeo poslove prevodilaca? 

Prednosti i izazovi NLP-a 

Osnovna prednost NLP-a je unapređenje komunikacije između ljudi i mašina. Već́ znate da je najneposredniji način upravljanja računarom preko njegovog jezika, a to je kôd. Međutim, omogućavanjem mašinama da shvate ljudski jezik, interakcija postaje mnogo intuitivnija i spontanija za ljude. 

Ostale prednosti NLP-a uključuju:

• Povećanu tačnost i efikasnost dokumentacije; 
• Sposobnost sažimanja velikih i složenih tekstova;
• Omogućavanje ličnim asistentima kao što su Siri ili Alexa da razumeju šta ljudi govore; 
• Olakšavanje analiziranja performansi i sentimenta; 
• Pružanje analitičkih uvida koji su ranije bili nedostupni zbog obima podataka;
• Omogućavanje preduzećima da implementiraju chatbotove za korisničku podršku.. 

Kao što je slučaj sa svim drugim, NLP ne dolazi bez izazova. Većina njih se svodi na činjenicu da se ljudski jezik razvija i da ponekad može biti dvosmislen. Računari zahtevaju preciznost, strukturu i jasnoću – baš kakav je i programski jezik. Prirodni jezik, s druge strane, može povremeno biti neprecizan i nejasan, sa elementima slenga, dijalekata i društvenog konteksta, što otežava računaru da ga razume. 

Ton komunikacije i artikulacija mogu predstavljati problem jer NLP i AI nisu u stanju da shvate sarkazam ili ironiju. Kada prepoznaju govor, algoritmi mogu propustiti suptilne promene u tonu govornika. Akcenti takođe mogu predstavljati velike probleme, jer ih algoritam ne može uvek efikasno analizirati. 

Prirodni jezik se kontinuirano razvija vremenom i upotrebom. Iako svaki jezik ima svoja specifična pravila, ona se vremenom mogu menjati. Dakle, kardinalna računarska pravila koja se sada primenjuju mogu zastareti kako se jezik stvarnog sveta bude menjao u budućnosti. 

 

Takva je otprilike situacija ,s jedne strane bravo za unapredjivanje tehnologije iz sata usat. Nekad su trebali vekovi, pa decenije, pa godine ,sad se svakog sata nesto promeni. Mozda i minuta, al to je vec previse i zamoju mastu. 

I DA SE VRATIMO NA NAZIV KOJI BI OBJEDINIO TAJ CUDESAN SPOJ. KIBORG(

Kiborg je kibernetski organizam koji se sastoji od veštačih i prirodnih delova, ili - kako na to danas najčešće gledamo - organizam koji ima poboljšane sposobnosti zahvaljujući tehnologiji.Izmišljeni kiborzi prikazani su kao spoj organskih i sintetičkih delova i često zapravo postavljaju pitanje razlike između čoveka i mašine - u smislu morala, slobodne volje i empatije. Mogu biti prikazani kao vidljivi mehanizmi (npr. Borg iz Zvezdanih staza) ili kao skoro neprimetno različiti od ljudi. Često imaju fizičke, odn. psihičke sposobnosti daleko razvijenije od ljudskih. Stvarni kiborzi su češće ljudi koji koriste kibernetičku tehnologiju da poprave ili nadvladaju fizičke i psihičke nedostatke vlastitog tela. Tipičan primer stvarnog kiborga bio bi, na primer, čovek sa montiranim pejsmejkerom ili insulinskom pumpom. ) - DAKLE ON JE SVAKAKO POCETAK, DOK KOMBINACIJA S POCETKA PRICE NAGOVESTAVA NEKO NEVEROVATNO, BICE, MASINU ILI VEC STA KOJA JE SVE VISE U NECEM JEDNOM. I SAD KAKO NAZVATI TO? LJUDSKO BICE PLUS MASINA, PLUS VESTACKA INTELIGENCIJA PLUS SOFTVER. HJURAIS -  MOZDA?