INSEKTI U ISHRANI COVEKA

 LJUDI ODAVNO JEDU SKAKAVCE I DRUGE RAZNE INSEKTE. TO SU IPAK AZIJA IAFRIKA. ALI EVROPA UBRZANO SIRI SPISAK INSEKATAKOJI SU ZA LJUDSKU UPOTREBU. MISLIM ZVANICNO. NEZVANICNO IH ODAVNO JEDEMO U BRASNU RAZNIH GRICKALICA I PECIVA. LOSE MI JE I OD SAME POMISLI. MADA SAM I JA SIGURNO POJELA NEKOG INSEKTA A DA NE ZNAM. UZASAVAM SE! I kad dodju ti vanzemaljci ako vec odavno nisu medju nama imaju GMO hranu imaju insekte milina!

Zamrznuti, sušeni ili u prahu: od sada se i cvrčci mogu koristiti kao hrana u EU. Šta je tačno dozvoljeno, koje su prednosti insekata u ishrani, šta je sa alergijama - I koliko su Evropljani spremni da jedu insekte?

U Evropskoj uniji je od kraja januara 2023. dozvoljena prodaja delimično odmašćenog praha kućnog cvrčka (Acheta domesticus). Prema zakonskoj regulativi, to je za sada dozvoljeno samo vijetnamskoj firmi Cricket One. Posle analize naučnih studija, insekt poznat kao domaći cvrčak ili zrikavac, prethodno je uvršten na listu novih namirnica u EU, što mora da se uradi sa svakom novom namirnicom. Za ljudsku ishranu u EU mogu sada da se prerađuju i larve sjajnocrne bube pšenične buđi (Alphitobius diaperinus).

Slična pravila već neko vreme postoje za skakavce migrante (Locusta migratoria) i larve bube brašnare, odnosno žute crve brašnare (Tenebrio molitor). U Evropskoj uniji su dakle za ishranu dozvoljene četiri vrste insekata, a zahtevi za još osam čekaju na odobrenje.

U kojim namirnicima su dozvoljeni insekti?

U svim vrstama namirnica. Njihov prah se od sada može naći, između ostalog - u hlebu i pecivima, keksu i krekerima, gotovim mešavinama za hleb i kolače, testeninama, sosovima i supama, zamenama za meso i mleko, proizvodima od krompira i čokoladi. Takvi proizvodi onda više ne smeju biti označeni kao veganski ili vegetarijanski.

Da li su Evropljani spremni da jedu insekte?

Međutim, ostaje da se vidi da li će i koliko brzo takvi proizvodi postati popularni. Do sada je hrana sa insektima bila „zaista veoma, veoma mala tržišna niša“, objašnjava Armin Valet iz Hamburškog savetodavnog centra za potrošače. U Nemačkoj je trenutno dostupno samo nekoliko proizvoda sa malom količinom insekata - poput nekih specjalnih slatkiša ili testenina. Još je „zaista veoma daleko“ dan kada će se prah insekata mešati u keks ili brašno, kaže Valet.

Prema izveštaju (2020.) Evropske potrošačke organizacije koju delimično finansira EU, ogromna većina ljudi u EU ne želi da zameni meso za insekte - tačnije, tri četvrtine ne želi, a dodatnih 13 odsto nije sigurno. U Nemačkoj, 80 odsto ljudi kaže da im se gadi ideja da jedu insekte, prema izveštaju nemačke agencije za životnu sredinu UBA iz 2022.

„Gađenje se smatra najvećom preprekom za uvođenje insekata na zapadno tržište hrane“, napisali su autori. Studija objavljena u decembru pokazala je da su ljudi spremniji da jedu insekte nakon što su im objašnjene prednosti za životnu sredinu.

Da li je moguće da jedemo insekte a da to ne znamo?

Ne, jer insekti moraju biti označeni na proizvodima. „Nje nam poznato da je to nekako negde umešano“, kaže Valet. Komisija EU jasno stavlja do znanja: „Svako može sam da odluči da li će kupiti hranu napravljenu od ili sa insektima.“ Prema pravilniku, spisak sastojaka mora da sadrži: „Acheta domesticus (kućni cvrčak), smrznut“. Valet, pak, zahteva jasno označavanje na pakovanju: „I to lako razumljivo za svakoga. Na primer, ‚Keks sa insektima' ili 'Testenine sa insektima’.“

Da li ćemo jesti insekte iz prirode?

Ne. Niko ne mora da brine da će divlji insekti završiti u namirnicima. Prema savetodavnim centrima za potrošače, jestivi insekti koji se nude u Nemačkoj potiču isključivo iz kontrolisanog uzgoja. „Za sada ne postoje propisi o uzgoju insekata u Nemačkoj“, pišu zaštitnici potrošača. Između ostalog, potrebno je regulisati u kakvom prostoru mogu da se gaje insekti za ishranu, upotrebu lekova kao i način ubijanja.

Koliko su hranljivi insekti?

Širom sveta se u ishrani koristi više od 1900 vrsta insekata. Organizacija UN za hranu i poljoprivredu (FAO) u različitim studijama je otkrila da su oni veoma hranljiv i zdrav izvor hrane sa visokim sadržajem proteina, vitamina, nezasićenih masnih kiselina, vlakana i minerala. Prema Nemačkom udruženju potrošača, sadržaj proteina kod insekata je sličan sadržaju belančevina goveđeg, svinjskog ili ćurećeg mesa, ali varira u zavisnosti od vrste insekata.

Na šta treba da paze alergičari?

Kao i kod mnogih drugih namirnica i inseketi mogu u retkim slučajevima da izazovu reakcije - na primer kod ljudi koji su alergični na ljuskare, mekušce i grinje kućne prašine. Tačnije, hitin u egzoskeletu insekata može izazvati alergijske reakcije. Teško svarljiva vlakna se takođe nalaze u školjkama i pečurkama. Nakon procene različitih studija, Evropska agencija za bezbednost hrane je došla do zaključka: prah kućnog cvrčka, u predloženim količinama, je bezbedan za ljude. Odgovarajuće informacije moraju biti navedene u neposrednoj blizini liste sastojaka.

Šta je sa održivošću?

Prema ekološkoj organizaciji WWF, ekološki bilans insekata je znatno bolji od govedine, svinjetinea i piletine. „U poređenju sa mesom, za proizvodnju insekata je potrebno znatno manje poljoprivrednog zemljišta“, kaže WWF. U poređenju sa piletinom - oko 50 odsto manje. Prema FAO-u, da bi proizveli istu količinu proteina, cvrčcima je potrebna oko dvanaestina hrane koju pojedu goveda. Uzgoj insekata emituje manje štetnih gasova. Takođe je izračunato da je jestivi udeo insekata od 80 odsto znatno veći od, na primer, govedine (40 odsto).

HLEB OBOGACEN CRVIMA I NESTO NE VERUJEM U  VIDLJIVO OZNACAVANJE BAS SVIH PROIZVODA SA INSEKTIMA!  ILI TOTALNO NE OZNACAVANJE. SVE JE MOGUCE.Ovaj alternativni izvor proteina, koji bi, prema oceni Evropske komisije, mogao da olakša prelazak na održiviju ishranu, u Srbiji još nije pravno prihvaćen.

Kada bi to moglo biti - još se ne zna, iako bi se vrlo brzo mogla dobiti dozvola za upotrebu insekata u ishrani ljudi, kaže za portal N1 docent dr Miloš Petrović sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, koji se već godinama bavi sa jestivim insektima sedam godina.

"Jestivi insekti su zanimljiva tema u poslednje vreme, ali se često potrebne informacije mogu pronaći na stranim portalima, tako da su široj javnosti nazivi insekata na engleskom jeziku poznatiji nego na srpskom", rekao je docent dr Miloš Petrović sa novosadskog Poljoprivrednog fakulteta.

 

Petrović dalje navodi da su istraživanja u laboratoriji proširena i na druge insekte iz porodice crnih ribica, kao što su Alfitobius diaperinius, vrsta koja se često pominje u stranoj literaturi i vrsta koja se u stranoj literaturi

pominje kao džinovski brašnari (Zophobas morio).

 

"Na njima su još u toku eksperimenti, ali ono što mogu unapred da vam kažem je da je njihov razvoj na pomenutim otpadnim materijama moguć, ali za sada nemam informaciju od kolega iz Odeljenja za stočarstvo - Laboratorije za ispitivanje hrane. Kvalitet, sa kojim sarađujemo u eksperimentima koji se tiču nutritivnog sastava", ističe on.

 

Cvrčci se uzgajaju kao kokoške

 

Laboratorija u kojoj radi nije se, priznaje, bavila insektima kao što su cvrčci. Razlog je, kako objašnjava, jednostavan - nisu postojali odgovarajući uslovi za njihov uzgoj.

 

"Naime, ovi insekti se za razliku od insekata iz familije mračnjaka, ne moguuzgajati vertikalno, već se uzgajaju slično kokoškama - podni tip uzgajanja, a mi na našem fakultetu za sada nismo imali mesta koje bi mogli da odvojimo da bismo započeli sa njihovom uzgojem", navodi Petrović.

 

Nutritivni sastav insekata

 

Prema rečima Petrovića, insekti su, pre svega, izuzetno bogat izvor proteina.

 

"Kod insekata koje smo uzgajali - i kasnije analizirali, procenat proteina u suvoj materiji varirao je od 38 do 60 procenata - sve u zavisnosti od hranljivog supstrata na kome su insekti uzgajani. Bogati su i mastima, ali posebno treba istaći da su bogati masnim kiselinama i esencijalnim masnim kiselinama - linolnom i linoleinskom kiselinom", objasnio je on.

Foto: Pixabay

Kućni cvrčak (Acheta domesticus) biće dostupan na tržištu EU u celini - zamrznut, sušen ili u prahu, kao sastojak drugih prehrambenih proizvoda. Ovaj alternativni izvor proteina, koji bi, prema oceni Evropske komisije, mogao da olakša prelazak na održiviju ishranu, u Srbiji još nije pravno prihvaćen.

Kada bi to moglo biti - još se ne zna, iako bi se vrlo brzo mogla dobiti dozvola za upotrebu insekata u ishrani ljudi, kaže za portal N1 docent dr Miloš Petrović sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, koji se već godinama bavi sa jestivim insektima sedam godina.

"Jestivi insekti su zanimljiva tema u poslednje vreme, ali se često potrebne informacije mogu pronaći na stranim portalima, tako da su široj javnosti nazivi insekata na engleskom jeziku poznatiji nego na srpskom", rekao je docent dr Miloš Petrović sa novosadskog Poljoprivrednog fakulteta.

 

Petrović dalje navodi da su istraživanja u laboratoriji proširena i na druge insekte iz porodice crnih ribica, kao što su Alfitobius diaperinius, vrsta koja se često pominje u stranoj literaturi i vrsta koja se u stranoj literaturi pominje kao džinovski brašnari (Zophobas morio).

 

"Na njima su još u toku eksperimenti, ali ono što mogu unapred da vam kažem je da je njihov razvoj na pomenutim otpadnim materijama moguć, ali za sada nemam informaciju od kolega iz Odeljenja za stočarstvo - Laboratorije za ispitivanje hrane. Kvalitet, sa kojim sarađujemo u eksperimentima koji se tiču nutritivnog sastava", ističe on.

 

Cvrčci se uzgajaju kao kokoške

 

Laboratorija u kojoj radi nije se, priznaje, bavila insektima kao što su cvrčci. Razlog je, kako objašnjava, jednostavan - nisu postojali odgovarajući uslovi za njihov uzgoj.

 

"Naime, ovi insekti se za razliku od insekata iz familije mračnjaka, ne mogu uzgajati vertikalno, već se uzgajaju slično kokoškama - podni tip uzgajanja, a mi na našem fakultetu za sada nismo imali mesta koje bi mogli da odvojimo da bismo započeli sa njihovom uzgojem", navodi Petrović.

 

Nutritivni sastav insekata

 

Prema rečima Petrovića, insekti su, pre svega, izuzetno bogat izvor proteina.

 

"Kod insekata koje smo uzgajali - i kasnije analizirali, procenat proteina u suvoj materiji varirao je od 38 do 60 procenata - sve u zavisnosti od hranljivog supstrata na kome su insekti uzgajani. Bogati su i mastima, ali posebno treba istaći da su bogati masnim kiselinama i esencijalnim masnim kiselinama - linolnom i linoleinskom kiselinom", objasnio je on.

 

Kada se sagleda sastav mikroelemenata, Petrović naglašava da su larve insekata koje su uzgajali i analizirali imale visok procenat cinka, gvožđa i mangana.

 

"Neki istraživači hranu za insekte smatraju superhranom, ja ne bih koristio tako pompezna imena, ali raspon hranljivih materija je zaista na zavidnom nivou", rekao je on.

 

Trenutno, kaže, nema informacija kada se može očekivati upotreba hrane insekata u ishrani ljudi u Srbiji.

 

"Tim kome pripadam je 2020. godine napisao predlog zakona o upotrebi insekata u ljudskoj upotrebi, tako da bi, ako su državni organi raspoloženi, a iskreno ne vidim razlog zašto ne, dozvola mogla da se dobije vrlo brzo."

Hrana na bazi insekata, smatra on, mogla bi da pronađe kupce i u našoj zemlji.

 

Insekti, zbog svog nutritivnog sastava, smatra on, mogu da budu interesantni pre svega ljudima koji vode računa o unosu proteina i kalorija u svakodnevnoj ishrani - "imajući u vidu da sa relativno malo kalorija unosite zaista pozamašnu količinu proteina".

 

"Što se tiče upotrebe insekata kod ljudi sa pojedinim zdravstvenim poteškoćama, tu i dalje nemam informacije koje bi mogle nešto čvrsto da tvrde, ali pretpostavljam da ljudi sa kardiovaskularnim problemima mogu da koriste meso insekata u periodu oporavka od, na primer srčanog udara, kao alternativu svinjskom mesu, a pre svega zbog masnih kiselina koje imaju brojne benefite", ukazuje Petrović.

 

On naglašava da se insekti i hrana od insekata ne preporučuje osobama alergičnim na morske plodove, imajući u vidu da, kako objašnjava, ovi organizmi kao i insekti sadrže protein tropomiozin - protein koji je krivac sa alergijske reakcije kod osetljivih osoba.

OPET KAD POMISLIM STA SVE JEDEMO I NE ZNAMO OVA PRICA SA INSEKTIMA ZA SADAIMABOLJI NACIN AKO SE BUDE JASNO OZNACAVALA.

Nova hrana koja se predlaže kao moguća stavka na budućem meniju uključuje neke poznate stvari, ali i dosta inovacija.

U poznatoj kategoriji je obrok od insekata koji se pominje još u Bibliji. Insekte, koji su odličan izvor proteina i zdravih masti, mnoge kulture još uvek konzumiraju.  u novoj kategoriji su stvari poput spiruline, kultivisano mleko iz pečuraka i meso dobijeno u laboratoriji. Nekima možda može zvučati kao naučna fantastika, ali ovi proizvodi su bliži našim trpezama nego biste pretpostavili.

Uopšteno, pod novom hranom se smatra hrana, sastojci hrane i metode proizvodnje hrane koji se u Evropskoj zajednici u značajnoj meri nisu koristile za ljudsku ishranu pre 1997. godine.

U teoriji rešenje u vidu alternativne ishrane koje predlaže finski tim naučnika deluje jednostavno, ali je neophodno suočiti se sa realnošću da je masovno prihvatanje i usvajanje cvrčaka, algi i sintetičkog mesa složen proces, kako iz ekonomskih i proizvodnih razloga, tako i zbog otpora tradicije i kulture.

Brojni su izazovi koje treba premostiti da bi alternative za hranu životinjskog porekla bile naširoko prihvaćene, ipak čini se da će trpeza u budućnosti svakako nuditi takve mogućnosti.

Burgeri od insekata možda još uvek nisu česta pojava na evropskim i domaćim jelovnicima, ali uskoro bi mogli da budu uobičajena opcija u restoranima brze hrane širom kontinenta.

Istraživači sa Univerziteta Vageningen u Holandiji tvrde da insekti imaju isto toliko hranljive vrednosti kao i obično meso i odličan su izvor proteina. Procenjuje se da postoji preko 2000 vrsta koje su jestive za čoveka. Osim toga, koštaju manje za uzgoj od stoke, troše manje vode i ne proizvode velike emisije ugljen-dioksida. 

Veliki deo svetske populacije već jede insekte kao redovan deo svoje ishrane. U Africi su popularne gusenice i skakavci, u Japanu ose su poslastica, a na Tajlandu se jedu specijaliteti od cvrčka.

Evropska komisija je početkom ove godine odobrila upotrebu kućnog cvrčka za ljudsku ishranu, što je već treći insekt na spisku dozvoljenih insekata.

Uskoro ovakva visokoproteinska pljeskavica mogla bi da se poslužiti, na primer, sa pomfritom od povrća u nekom od restorana brze hrane.judi mogu da se hrane sa preko 2000 vrsta insekata, a neke od njihovih prednosti u odnosu na životinjsko meso su niži troškovi proizvodnje, ušteda vode i smanjene emisije ugljen-dioksida.Osim toga, spominju se problemi s distribucijom hrane i energetskom krizom u svijetu, a kao “rješenje” navode se insekti za koje se kaže da su već u pilot-programu uvršteni u prehranu djece u nižim razredima u Walesu. 

Iako se ne tvrdi da je riječ o nametanju novog obaveznog plana prehrane, u snimku se sugestivno navodi da je SEF prije tri godine predložio insekte kao alternativu za prehranu, čija proizvodnja manje šteti okolini, dok Bill Gates “servira” sintetičko meso, čija bi upotreba smanjila emisiju gasova koji izazivaju efekat staklene bašte. 

Narativ po kojem su vladine odluke u Nizozemskoj dio plana “elita” da ukinu poljoprivrednu proizvodnju i nametnu insekte kao namirnicu

Upravo kako su govorili teoretičari zavere, a kako su tiho saopštili sa Svetskog ekonomskog foruma, tzv. klimatska kriza će biti iskorišćena kao narativ o neodrživosti proizvodnje mesa i ishrana stanovništva će polako preći na insekte, a najbolje mesto za početak sa takvim stvarima su, naravno, deca. Decu treba hraniti insektima kao deo plana za prelazak nove generacije sa mesa na insekte – i uveriti roditelje da slede njihov primer.

Učenicima u četiri osnovne škole u ​​Velsu biće ponuđeni insekti da jedu u okviru projekta za procenu apetita dece za „alternativnim proteinima” kao što su cvrčci, skakavci, svilene bube, skakavci i brašno.

Istraživači se nadaju da će njihovi nalazi nagovestiti kako najbolje obrazovati decu o ekološkim i nutritivnim prednostima jestivih insekata širom Ujedinjenog Kraljevstva, a potencijalno i u inostranstvu – i, zauzvrat, njihove roditelje, jer svet nastoji da pomogne životnoj sredini smanjenjem potrošnje mesa. .

Projekat, koji  JE VEC POCEO , koristiće ankete, radionice, intervjue i fokus grupe kako bi istražili razumevanje i iskustva mladih o alternativnim proteinima.

Istraživači su se udružili sa nastavnicima i nadaju se da će mnogi od pet do 11 godina u studiji biti voljni da probaju neke jestive insekte da vide da li su ukusni. Vanzemaljci dobro dosli na zemlju, ovde vas ceka ista hrana kao kod kuce. I tako teorije zavere iskacu i udaraju nas posred cela. NLO iznad Amerike i Kanade Meteorit u Engleskoj ( gde deca jedu insekte). A mi i dalje ne vidimo sta se desava.  Uzgred u Beogradu zemljotres. Osetio se kao nekad iz Rumunije. Super!

VRLO CUDNA BUDUCNOST NAS CEKA. MADA REALNO BUDUCNOST JE ODAVNO POCELA. NEGO MISLIM NA STANJE SVESTI KADA CEMO ZAISTA VIDETI TU BUDUCNOST. NEK NAM JE SRECNO. JER AKO PREZIVIMO, KLIMATSKE PROMENE, PANDEMIJE, RATOVE, ZEMLJOTRESE BUBE CE BITI PRAVA POSLASTICA!