SUJETA I POHLEPA

 MOZDA VAM NASLOV DELUJE U FAZONU NIDJE VEZE ,A JA MISLIM BAS SUPRUTNO. TO SU DVA DELA ISTE PRICE. AKO SMO SUJETNI POHLEPNI SMO ZA PAZNJOM DRUGIH LJUDI, A AKO SMO POHLEPNI SUJETNI SMO NA NASE BOGATSTVO. 

Šta znači biti sujetan? Sujeta ili taština je pojam koji ima negativnu konotaciju. Kada kažemo za nekoga da je sujetan to smatramo negativnom karakteristikom njegovog / njenog karaktera. Svi ljudi su sujetni, bez izuzetka, ali se ljudi razlikuju u stepenu izraženosti njihove sujete. Kada se u svakodnevnom govoru kaže za nekoga da je sujetan obično se misli na nekoga sa izraženom, prenaglašenom sujetom.Sujetne osobe su preosetljive na kritiku. One svaku kritiku doživljavaju intenzivno, lično, kao znak odbacivanja. Ako kritikujete sujetnu osobu ona će postati ljuta i povređena i osećaće se odbačeno. Sujetna osoba žudi za prihvatanjem i odobravanjem od strane drugih. Sujetna osoba je osoba gladna ljubavi. Sujetna osoba se oseća nevoljeno a ne ume da voli sebe u zadovoljavajućoj meri. Zato ona traži potvrdu svoje vrednosti od strane drugih ljudi. Spolja može delovati arogantno, nadmeno i samouvereno. Dok iznutra se oseća nesigurno, povređeno, usamljeno, odbačeno, besno i prazno.

Kada sujetna osoba osvaja druge ljude, dobija njihove komplimente i divljenje, ona procveta. Oseća se kao da je na sedmom nebu. Ti uzbudljivi, ekstatički osećaji moći, lične vrednosti i prihvaćenosti dižu njen ego u nebesa. Osećaj ličnog trijumfa je jako uzbudljiv, prijatan i eksicitirajući kao droga. Osoba lako postaje zavisna od njega i teško ga se odriče. Problem je u tome što svi ti osećaji (kao i svi drugi) ne mogu da traju dugo. Za sujetu važi poznata narodna izreka: ko visoko leti, nisko pada. Kada prestanu aplauzi, divljenje i prihvatanje, sujetna osoba ostaje bez svoje duševne hrane i ponovo zapada u stanje apatije, umerene i hronične potištenosti (distimije), koja može biti praćena povremenim epizodama očaja. Sujeta je “otrov za dušu” jer sprečava prirodan kapacitet osobe da se razvija i dostigne svoj krajnji cilj ličnog i spiritualnog razvoja a to je sloboda od ega. Sloboda od ega ne znači gubitak ega, jer je to nemoguće. Sloboda od ega znači distanciranje od ega, svest da ego postoji ali da je ego samo ego a ne suštinska odlika nečijeg identiteta. Ego je samo filter kroz koji posmatramo sebe, druge i svet. Iako imam ego ja sam mnogo više od njega

Ego je dečija i kulturna tvorevina sa kojom smo se identifikovali tokom razvoja. Ego se sastoji od niza kulturnih i porodično uslovljenih vrednosti, uloga i identiteta. Ego ne možemo razoriti niti izbrisati iz našeg uma, ali ga možemo prevaziđi. Možemo se izdići iznad njega, tako što ćemo uvideti da ego nije suština našeg bića. Svako ima ego ali niko od nas nije ego.
Sujetna osoba je osoba koja je centrirana na svoj ego. Ona ne vidi da ona može da postoji izvan svog ega. Zato je tako fragilna i preosetljiva. Dokle god osoba veruje da je ona ego, ona neće biti u stanju da sebe prihvati bezuslovno i oslobodi sebe ropstva sujete.

Kada osoba bezuslovno prihvati sebe ona oseća duševni mir, spokoj, celovitost, radost i iskrenu ljubav prema sebi, drugima i svetu. To je ljubav bez očekivanja i interesa. Volim zato što postojim a ne zato što želim da posedujem nešto ili nekoga. Kada osoba shvati i doživi da nije svoj ego ona više ne žudi za prihvatanjem od strane drugih. Više ne teži savršenstvu. Može slobodno i udobno da živi u svojoj koži jer se više ne identifikuje čvrsto sa svojim ego programima, stečenim identitetima i uverenjima. Takva osoba je svesna sebe, ali je i dalje nesavršena. Ali to više nije problem. Nesavršenost joj ne smeta, jer se više ne vezuje za ego.

Sujeta, taština, slavoljublje… Ova ljudska osobina je od davnina predmet interesovanja mnogih filozofa, psihologa, pisaca, dramaturga, reditelja, umetnika uopšte, kao i svi drugih koji su težili da zavire u ljudsku psihu.

Iza sujete se krije nesigurnost, slabost, nemoć osobe da svoje samopoštovanje crpi iznutra. Sujeta je itekako prisutna kod savremenog čoveka, ali je vekovima unazad takođe imala svoje oblike i neizostavno je determinisana socijalnim okruženjem.

Za razvoj sujete i njen opstanak neophodni su ljudi  iz okruženja. Danas je, čini se, usled sistema vrednosti koje nam nameće moderno društvo, više nego ikad pogodna klima za razvoj sujete. Ljudi se uglavnom vrednuju po imetku i poziciji moći, a ne po duhovnim vrlinama i moralnim vrednostima.

Sujeta je deo ljudske prirode, različito izražena kod različitih ljudi. Većina ljudi smatra sujetu negativnom osobinom. Kritike i sugestije na račun svojih postupaka i odluka, sujetna osoba doživljava intenzivno, povređujuće, biva uvređena ili čak kritiku procenjuje kao napad na njenu ličnost.

Zato se osećanje sujete svrstava u infantilna osećanja. Sujetni ljudi, baš kao i mala deca, nisu u stanju da razdvoje svoje postupke od svoje ličnosti. Uvek kada su joj poljuljani slika i mišljenje o sopstvenoj veličini i vrednosti, sujetna osoba svojim ponašanjem pokušava da obezbedi pohvale i priznanja od strane ljudi iz okruženja, kako bi potvrdila osećanje sopstvene vrednosti.

Onda kada divljenje, priznanja i pohvale okoline izostanu, sujetna osoba je sklona da sebe predstavlja kao neshvaćenu i kao žrtvu. Ova odbrambena reakcija često je praćena osećanjima gneva, ljutnje, zavisti i mržnje.

Sujeta je kamen spoticanja na putu ličnog rasta i razvoja. Ona ometa kapacitete ličnosti da raste, razvija se i da se oslobodi svog ega. Sloboda od ega podrazumeva jačanje svesti da ego postoji, ali da on kao takav nije ličnost, već samo neka vrsta prizme kroz koju posmatramo svet i ljude oko sebe. Ego nije odlika nečijeg identiteta, osoba je mnogo više od ega.Zrela ličnost shvata da je veća od ega

Sa pozicije ega funkcionišu deca, ali i sujetne osobe koje su identifikovane sa njim, i ne vide da mogu da postoje izvan sopstvenog ega. U korenu ovakvog funkcionisanja je osećanje da vrediš onoliko koliko te druge, tebi važne osobe prihvate i „potvrde“.

Sve dok se ne oslobodi ovakvog funkcionisanja i ne sagleda sebe kao nekog ko je iznad svog ega, osoba ne može da prevlada svoju sujetu. Sujeta  i njen sinonim taština predstavljaju preterano isticanje svoje ličnosti, ponosa koji je isprazan a samim tim i lažan, kao i otimanje za slavom i počastima.  U njenom korenu je osećanje ponosa čija se priroda zasniva na preteranoj zavisnosti od mišljenja drugih ljudi ili autoriteta. Osoba od drugih očekuje odobravanje, divljenje, čestitke ili čak stahopoštovanje kako bi dobila potvrdu sopstvene važnosti. Sa stanovišta razvojne psihologije predstavlja infantilno osećanje jer takva osoba kao i mala deca nije u stanju da pravi razliku između sebe kao bića i svojih postupaka tako da veruje da je neki njen postupak ili uspeh automatski dokaz o njenoj vlastitoj vrednosti kao bića. Zbog toga sujetna osoba bira ponašanja za koja misli da će isprovocirati divljenje, prihvatanje ili potvrdu drugih. Znači, sujeta se javlja u situacijama kada nam je potrebna potvrda sopstvene vrednosti jer se  na primer osećamo omalovaženo ili kada mislimo da smo postigli neki uspeh koji nam može podići vrednost. Na primer, neko može biti sujetan jer je završio fakultet ili neki posebno prestižan fakultet a neko jer je kupio skup automobil, ili stekao popularnost u svom okruženju iako je razlog te popularnosti vrlo površan, kao na primer fizički izgled i tako dalje.Sa druge strane zrela odrasla osoba pravi razliku između svog bića i ponašanja kao i prihvaćenost od osećanja lične vrednosti tako da je u stanju da umesto osećanja ponosa ili sujete  doživi osećanje samozadovoljstva i samopoštovanja.Sujetu definiše jos jedan pojam a to je slavoljublje. Samim tim pogodno tlo za javljanje sujete su sve profesije koje svoj uspeh postižu popularnošću, priznanjem od stane javnosti ili autoriteta. Problem nastaje ukoliko osoba poistoveti svoju vrednost samo sa uspehom u profesiji. Tako na primer neko može da završi medicinu jer ga to zanima, voli da pomaže ljudima, dobar je u tome i time se oseća zadovoljnim ili čak samoponosnim. Sa druge strane primarni motiv može biti priznanje ili društveni prestiž kako bi osoba imala doživljaj sopstvene vrednosti i važnosti. Da li je neko zadovoljan ili sujetan možemo primetiti po karakterističnom ponašanju te osobe,..

Pohlepa je najopasnija bolest u materijalnoj sferi života, koja zahvata čovjekovo tijelo i dušu. Ona je prirodna posljedica čovjekove orijentacije na imanje i imetak, jer gotovo svi želimo više od onog što imamo. Prepoznajemo je kao nezasitu težnju za sve više novca, materijalnih vrijednosti, imetka, moći, uticaja…Koliko god čovjek stekne, nije mu dosta. Daj samo meni…Manifestuje se kao grabežljivost, nezasitost, pohota, pomama, halapljivost, gramizivost, koristoljublje, korumpiranost…a odražava kao težnja za sve više materijalnih dobara, konfora, većom moći nad bližnjim i prirodom i nad postojećim i rastućim tehnološkim napretkom. Nije ograničena ni prostorom, ni vremenom, ni starosnom dobi.  U širem smislu javlja se kao pohlepa pojedinca, firme, kompanije, korporacije i državne zajednice. Pohlepa znači žestoko željeti nešto. Natjera čovjeka da iskoristi drugog, da prevari, slaže, prisvoji, ukrade, opljačka i ubije. Pohlepna osoba misli samo na sebe. U težnji da stekne što želi, ignoriše sve druge. U onom što drugi imaju, a ona nema, ili nema u željenom obimu, pohlepna osoba vidi plijen, koji želi na svaki način prigrabiti, makar to bilo nedozvoljenim putem i nezakonitim sredstvima. Težnja da se stiču, gomilaju i čuvaju materijalne vrijednosti, pokretna i nepokretna imovina, toliko je ovladala čovjekom, njegovom bićem i familijom, da se nerijetko nasljedno prenosi s roditelja na djecu, s djece na unuke, pa ostaju njome zarobljeni do svoje smrti. Ko više ima, taj više vrijedi. Čak ni smrt ne otvori oči ni onima koji odlaze, ni onima koji ostaju. A pored svog bogatstva pohlepan čovjek ostane duhovno siromašan i nesretan.

 Dsmrtnih grijehova. Pohlepna osoba hoće da ima sve, da bude sve i to odmah, ili što prije. I nikad joj nije dovoljno. Pohlepna osoba vidi druge i ono što posjeduju kao plijen i sa  mentalitetom grabljivce čeka priliku da ga prigrabi.anas je cjelokupni društveni sistem vrijednosti zasnovan na pohlepi. Pohlepa razara unutarnju stabilnost i sreću kako pojedinca, tako i društva. 

U vrijeme kada savremeno društvo sve više gubi kontrolu nad plemenitim ljudskim osobinama, ova tema postaje sve aktuelnija. Izražena je posebno u finansijskom svijetu. Novac postaje glavno mjerilo vrijednosti. Radi pohlepe se vode ratovi, vrše progoni, pljačka, ubija …Pohlepa je uzročnik gospodarskih kriza u svijetu, izazvanih pretenzijama moćnika i nesmotrenim zaduživanjem. Ona je uzrok propasti moćnih tvrtki, uzrok smrti velikih osvajača i državnika…kao što su Hitler, Napoleon, Aleksandar Makedonski…  

Pohlepa je u globalnom sistemu postala još naglašenija i sve češće je uzrok ekonomskih problema pojedinih država, ali i pokretač ekonomskih kriza širih razmjera. Najslikovitije je izražava sve veći raskorak između najbogatijih i najsiromašnijih slojeva društva. U društvima gdje prevladava srednja klasa, manje je pohlepnih, većinom su to oni na vlasti..

Pohlepa je grijeh u svim religijama, a po Bibliji se smatra jednim od 7 smrtnih grijehova. Pohlepna osoba hoće da ima sve, da bude sve i to odmah, ili što prije. I nikad joj nije dovoljno. Pohlepna osoba vidi druge i ono što posjeduju kao plijen i sa  mentalitetom grabljivce čeka priliku da ga prigrabi.Pohlepa se prirodno rađa već kod djece u ranom uzrastu i zadatak je roditelja da je odgojem ograniče. Još dok smo bili mali i zajedno sa svojom porodicom jeli za sofrom jelo iz činije ili pitu iz tepsije naučili smo da odmjerenim pokretima slasno ali bez pohlepe uzimamo jelo i svako je osjećao i znao koliki je dio tog zajedničkog kolača njenu namjenjen. Znali smo da ta hrana treba zadovoljiti sve druge koji su jeli s nama, a ne samo nas. Na takav način u nama je razvijan odgovoran osjećaj da zajedno dijelimo ono što imamo. Možda su oči nekad bile pohlepne, ali nas je instikt samokontrole zaustavljao svaki put kad bi poželjeli uzeti više od onog što svima pripada. Time je pohlepa eliminisana već u korijenu, prije nego se u nama i rodila. Nažalost, danas je sve drugačije i daleko od shvatanja da bogatstvo nije u mnoštvu imetka, već je u bogatstvu duše.va politika svijeta svodi se na sticanje bogatstva. Bogatstvo je dostupnost materijalnih i nematerijalnih dobara, koja obogaćuju naš život. Samo po sebi bogatstvo nije zlo, ali je zlo nezaustavljiva težnja za sticanjem novca i materijalnih dobara; da se ima velika kuća, vikendica, najbolji auto, jahta, najnoviji modeli tehnike…U pohlepi za bogatstvom, u težnji da što bogatiji odeš u grob, leti se za većom zaradom, zaboravi se porodični život i zanemari porodica. Pri tome se gubi iz vida da nas pohlepa za novcem neće nikad zasititi, zbog  stalne brige hoće li nam ušteđevina biti dovoljna do kraja života, učiniti nas siromašnijim. 

SADA VAM JE POTPUNO JASNO DA POHLEPA, TA TEZNJA ZA MATERIJALNIM BOGATSTVIMA ZAPRAVO POSPESUJE  SUJETU KOD LJUDI I CINI IH 'VECIM' U SVOJIM OCIMA. KAD SI BOGAT TI SI MOCAN I POSEBAN I SVI TREBA DA TI SE KLANJAJU. SUJETNI LJUDI NAJCESCE SU VRLO NESIGURNI U SEBE PA IH MATERIJALNO BOGATSTVO VRLO OPUSTA U KONTAKTU SA DRUGIM LJUDIMA. BITI POHLEPAN ZNACI DOVESTI SVOJU SUJETU NA NAJVISI NIVO. TAKODJE BITI SUJETAN ZNACI USPETI PO SVAKU CENU BITI 'VECI' OD DRUGIH LJUDI PO MA KOJU CENU - NAJCESCE IZRAZENU MATERIJALNIM BOGATSTVOM.

CUVAJTE SE I SUJETE I POHLEPE. PA IAKO JE POHLEPA UVRSTENA U 7 SMRTNIH GREHOVA A SUJETA NIJE ZNAJTE DA JE SUJETA PODJEDNAKO SMRTNI GREH KAO I OSTALI GREHOVI.

 

.

MAMON

 MAMON NEMA VEZE SA MAMOM.  VRLO NEOBICNO. UMESTO SA MAJKOM MAMON NAS POVEZUJE SA NOVCEM. I ETO ODGOVORA ZASTO SU OVO KRAJNJA VREMENA. DALJE NEMA ZAISTA.

Сама ријеч „Мамон” долази из сириског језика и у буквалном преводу значи благо, новац.

Међутим, ова ријеч означава нешто више; означава љубав према новцу, обожавање новца, служење новцу.

На овај начин Мамон постаје један у низу лажних богова којима се људи клањају.

Христос је јасан по питању ове појаве.

Бог и Мамон не могу заједно.

Ако једног искрено волите другог ћете одбацити.

Зашто Бог и Мамон не могу заједно?

Христос препоручује рад, поштен рад и да таквим радом зарадимо оно што нам је потребно. Значи, није проблем у раду и поштеном зарађивању новца којим ми господаримо, управљамо, трошимо га на добро и корисно.

Мамон не жели да се задовољи тим што имамо. Он нас само подстиче да увећамо капитал, да га проширимо, умножимо... и то више нема границе.

Мамон жели да новац управља и господари нама.

Човјек који служи Мамону живи и дише за новац. За таквог чивјека новац није средство него циљ живота.

За њега не постоји ништа друго у животу од жеље да своје имање прошири и сачува.

Нажалост, породице таквих људи су најнесрећније иако споља то не дјелује тако. Такви људи су изгубили осјећај за било какве вриједности и све покушавају да постигну новцем.

Због оваквог притиска, људи оштете своје здравље, нерви клону, срце ослаби и врло брзо оболе.

Бог нас позива да дајемо, да поможемо, да чинимо добра дјела, да волимо... Бог нас на то позива јер је у томе највећа срећа. Радост!

Служитељ Мамона зна само за узимање и грабљење. Још горе, такви људи се најчешће богате на несрећи других људи.

Гдје је Мамон ту су преваре, лажи, лоповлуци, пљачке, насиље, отпадништво од вјере и сваки разврат... све то човјека води у ужас, у пакао, у вјечне муке које му почињу већ овдје на земљи.

Понаваљам. Није проблем ако човјек поштено ради и зарађује, па онда тим новцем господари, користи га на добро, да ствара и проширује породицу, да помаже другима, да служи Богу.

Проблем је кад новац загосподари људима.

Да се опет подсјетимо Христових ријечи:

"Нико не може два господара служити; јер, или је једног мрзити, а другог љубити; или ће једног држати а другог презирати. Не можете служити Богу и Мамону." (Мт. 6.24)

- Отац Бојан Крстановић

Novac je možda vaš gospodar ako...

◻ izbegavate razgovor o finansijama jer vas to uznemirava

◻ često imate porodične prepirke oko njega

◻ nekontrolisano trošite

◻ stalno brinete zbog računa

◻ ne znate tačno koliko zarađujete

◻ ne znate tačno koliko trošite

◻ ne znate tačno koliko ste dužni

◻ računi su vam često veći nego što ste se nadali

◻ često kasnite s plaćanjem računa

◻ uvek uplaćujete minimalan mesečni iznos na ime duga u banci

◻ plaćate račune novcem namenjenim za druge stvari

◻ radite dodatni posao samo da biste platili račune

◻ uzimate nove zajmove da biste otplatili stare

◻ koristite ušteđevinu da biste platili redovne račune

◻ smatrate da je skoro nemoguće da vam ostane nešto novca do kraja meseca

◻ osećate pritisak da skupite veću sumu novca

◻ doživljavate fizičke i/ili psihičke simptome koji su posledica stresa povezanog s novcem. 

NOVAC NIJE CILJ SAM PO SEBI, NEGO SREĆA KOJU MOŽE PRUŽITI PUTEM KUPNJE NEKIH STVARI - živimo u materijalnom svijetu i neke naše sreće nalaze se u njemu. Naglasak je na "neke sreće". Često čitamo da materijalne stvari ne osiguravaju sreću. Točno je. No, pokušajmo se sjetiti kako smo se osjećali u djetinjstvu kad su nam nešto kupili, pogotovo nešto što smo željeli. Kako se sada osjećate kad vam supružnik kupi neku željenu stvari? Sretno? Tako je. Materijalne stvari izazivaju kratkotrajan osjećaj sreće, poput svjetlih bljesaka u mrkloj noći - ne stalno svjetlo nego bljeskovi. Pravu sreću kao osjećaj ionako ne možemo kupiti (o tome ćemo u daljnjem tekstu), ali nesumnjivo ima nekih materijalih stvari koje nas usrećuju. Neke predstavljaju podsjetnik ili nagradu za ono što smo postali; uspješni, slavni, utjecajni... Osjećaj sreće izaziva i materijalno i nematerijalno, sreća je osjećaj koji proizlazi iz životnih okolnosti i misaonog stava, a ponekad je može izazvati i neka materija. Ukoliko je fokus samo na novcu i sve drugo nije bitno, to bi se moglo smatrati materijalizmom i nije poželjna osobina, no nema velike veze sa posjedovanjem ili zarađivanjem novca. Zato imamo sretne bogataše, koji uživaju sa svojim obiteljima u bogatstvu i nesretne bogataše koji imaju problema sa škrtošću i ustezanjem u trošenju bogatstva. Dakle, novac ne kupuje sreću kao osjećaj, ali može pružiti stvari i relacije zbog kojih se možemo osjećati sretnima, a možemo učiniti sretnima i druge ljude. Kriva je i percepcija da bogati ljudi nisu sretni - to može reći samo onaj koji nikada nije upoznao bogataša koji je sretan. Ja jesam. Više u tome u sljedećoj točci.

2. NOVAC NIJE CILJ SAM PO SEBI, NEGO MOGUĆNOSTI KOJE PRUŽA - živimo u materijalnom svijetu i mnoge stvari moramo kupiti, pa i one koje se tiču duhovnog života. Ako želite ići u Indiju, morat ćete kupiti kartu do tamo. Morat ćete imati nešto novaca za trošenje. Ako se želite obrazovati u duhovnom smislu, morat ćete kupiti knjige i pohađati seminare. Ako želite biti dobri prema svijetu, to ćete postići sa volontiranjem, poklanjanjem svoje ljubavi i pažnje, ali možete pomoći i doniranjem novca. Sa tim novcem pomoći ćete mnogima. Mogućnosti "novca sluge" su ogromne i apsolutno efikasne u ovom materijalnom svijetu. A da biste sa "slugom novcem" nekome pomogli, morate ga prvo imati. Što ga više imate, više možete pomoći. Ako vam se ovo čini kao maglovita izjava, napravite pokus koji sam ja napravio; poklonite 100kn beskućniku na cesti. U njegovim očima i zahvalama ćete vidjeti kako taj "prokleti" i "prljavi" novac ipak nekog usrećuje. Nakon toga će vam ovaj odlomak biti više nego jasan. Dale Carnegie, jedan od najbogatijih ljudi svih vremena i jedan od najvećih mecena u povijesti, imao je geslo kojeg se pridržavao (a saznali su za geslo tek kad je umro tj. kad su izjavu pronašli u njegovom stolu, zapisanu na starom komadu papira): polovicu života posvetit ću zarađivanju novca, a drugu polovicu ću posvetiti njegovom darivanju. I tako je bilo. Tisuće radnika je bilo zadovoljno, tisuće mladih stručnjaka se školovalo, izgrađene su mnoge javne infrastrukture, jer je Carnegie uspio novac prevoriti u slugu. Da li je bio u krivu?

3. NOVAC NIJE CILJ SAM PO SEBI, NEGO "SREDSTVO ZA PODMAZIVANJE U ŽIVOTU" - ovaj izraz preuzeo sam od poznatog milionera i motivacijskog govornika Harva T. Ekera. On je zaključio da uz novac stvari "bolje kližu". To možemo vidjeti i kod Zakona privlačenja i duhovnosti generalno. Ako imam novaca, lakše mogu u Indiju, lakše mogu kupiti knjige i pohađati daleke seminare. Nemam stresa i nekih odricanja, jer sam situiran i mogu se posvetiti duhovnom ili nekom drugom segmentu života. Ne moram birati da li ću platiti račun za struju ili ići na seminar od Boba Proctora. Tada je novac sluga, a ne gospodar, kako kaže narodna izreka. Podmazivanje života nam je potrebno jer imamo mnoge druge obaveze, a posjedovanje novca olakšava naše funkcioniranje. Od srca želim da doživite ovo stanje bezbrižnosti, a to omogućava "sluga novac".

4. NOVAC NIJE PROBLEM, NEGO MATERIJALIZAM - ovdje se vraćamo na krivo prevedenu biblijsku izreku, koja zbunjuje mnoge religiozne ljude. U 1. poslanici Timoteju 6:10 ne piše da je "novac korijen svih grijeha", nego da je "ljubav prema novcu korijen svih grijeha". Ovdje se radi o dvije sasvim različite stvari; novcu i materijalizmu. Osobno poznam mnoge siromašne ljude i ljude srednje klase koji su veći materijalisti od bogatih ljudi. Cijeli njihov život je trka za novcem, trka sa plaćanjem računa i kredita, grozničavo praćenje akcija i provođenje prisilne štednje. Bogati ljudi (zamislite) vrlo rijetko govore o novcu, osim kad je poslovni sastanak u pitanju. A siromašni govore samo o novcu, jer ga nemaju i to ih muči. Nemaju "podmazivač". Ako ne vjerujete u ovo, sjedite u neki kafić i osluškujte razgovore. Uglavnom se vrte oko skupoće, kredita itditd. Bio sam takav i znam taj osjećaj. Kada sredite život i dozvolite si više zarade i više trošenja, novac odjednom postane prijatelj i nema grča prilikom njegovog spominjanja. Materijalizam stavlja novac na prvo i jedino mjesto u životu, ne postoji ništa bitnije ili preče, što je zaista "korijen svih problema", izvor frustracije u obitelji, razlog ratovanja među zemljama itd. To se dešava kad dopustite da novac bude "gospodar". Zapamtite; posjedovanje novca i materijalizam su dvije odvojene stvari, koje nisu nužno vezane. Što su manje vezane, to je imatelj bogastva sretniji.

5. NOVCEM SE MOŽE I NEMOŽE SVE KUPITI - kao što rekosmo, novac nije problem nego je to materijalizam. A kompletan i sretan čovjek je onda kada uravnoteži sve segmente svog života, uključujući onaj materijalni segment. Balans! Ravnoteža! Uravnoteženost! Ako odbacim novac, koji nam je prijeko potreban u ovom fizičkom svijetu, kako mogu biti uravnotežen???? Harv Eker je napisao jednu fantastičnu rečenicu, koju sam pročitao i u knjizi Jima Rohna, a glasi otprilike ovako; NOVAC JE APSOLUTNO MOĆAN TAMO GDJE IMA UTJECAJ I APSOLUTNO NEMOĆAN TAMO GDJE NEMA UTJECAJ. Što to znači? Jim Rohn to pobliže pojašnjava; neke stvari u životu ionako ne možete kupiti; prijateljstvo, ljubav, iskren osmjeh...pa je bolje da to sa novcem ni ne pokušavamo. NE DA GA IZBJEGAVAMO ILI DA GA NE ZARAĐUJEMO, NEGO DA NE POKUŠAVAMO SA NJIM KUPITI STVARI KOJE SE NE MOGU KUPITI. Novac ima svoju moć gdje je moćan, dakle u materijalnom svijetu. Njim možete kupiti školovanje, auto, robu, putovanja i slično, možete biti veliki mecena i pomoći bližnjima. No, njim ne možete kupiti ljubav partnera, ljubav prijatelja, ljubav djece itditd. Tamo je novac posve nemoćan. A ljudi baš tu griješe i nesretni su. Zašto? Da li je novac kriv? Sjetimo se primjene noža! Nije novac kriv što ga oni koriste da bi kupili nešto što ne mogu kupiti. NISU URAVNOTEŽENI, TJ. NEMAJU ISPRAVNO MIŠLJENJE O ULOZI NOVCA, PA GA KRIVO KORISTE I BUDU NESRETNI. Pa slijedom toga, okolina misli da je on nesretan jer je bogat. I zato to nemojmo stavljati kao opozita prema duhovnosti, nego u svojim glavama posložimo njegovu primjenu.

Dotaknimo se još jedne bitne stvari, koja danas određuje smjer razmišljanja o novcu, pa onda opet razmislimo o svemu.

Tko govori da je novac zao? Neki bogataš? Neki uspješan čovjek? Multimilioner? Zasigurno ne. Možda neki bivši bogataš. I uglavnom ljudi koji nikada, ali nikada nisu bili bogati.

Da li biste se liječili kod postolara ili mesara ili ćete potražiti nekog tko je školovan za medicinu, pa da vam ponudi pravo objašnjenje neke vaše bolesti? Tako je i sa novcem. Koga pitati što je novac, kako djeluje i što sve može?

Prvo da objasnimo propale uspješne ljude. Odmah da kažem, nekada sam bio u toj grupi, pa vrlo dobro znam o čemu se radi. Ljutnja na sebe i svoju propast nadahnjuje takve pojedince da okrive novac za svoju situaciju. Rijetko ćete čuti da će reći "ja sam kriv jer sam napravio ovo ili ono" nego ono poznato "PROKLETI NOVAC I TKO GA JE IZMISLIO"! Prokleti novac? Zar je novac kriv što sam ja dignuo 5 puta više kredita nego što mogu plaćati? Da li je novac kriv što sam trošio na skupe aute i nisam pazio? Opet se vraćamo na nož - da li je nož kriv ako ja poludim pa izbodem nekog? Još nisam čuo da je netko osudio nož za takvo djelo. Ali gotovo stalno čujem kako je novac kriv za propast pojedinaca, poduzeća ili država. Nažalost, radi se o zamjeni teza i poznatom omiljenom skidanju odgovornosti sa sebe.

Drugo, da se vratimo na propovjednike koje neznaju o čemu govore - a to su oni koji nikada nisu bili bogati. Kako taj ili ta može znati išta o bogatstvu ako ga nikada nije doživjela? Iz serija od djeci sa Beverly Hillsa? Iz serije "Dinastija"? I danas se sjećam komentara prijatelja mojih roditelja kad se počela prikazivati "Dinastija"; "e, dragi moji, vidite kako su bogati ljudi nesretni. Džaba im njihov novac kad nemaju sreće! Bolje imati dovoljno za normalan život, pa će sve biti u redu". Eto! Kao da nedostatak novca riješava sve probleme u obitelji. Prije bih rekao da baš nedostatak novaca uzrokuje mnoge probleme. Osobno sam iskusio i vidio (i dalje susrećem) mnoge probleme u siromašnoj i srednjoj klasi. Da je novac glavni krivac, sirotinja bi bila najsretnija na svijetu. A nekako nije tako.

Pa da ne duljim, NOVAC MOŽE BITI I IZVOR ZLA I IZVOR SREĆE. To samo ovisi o nama tj. našem načinu njegovog korištenja.

"Kad sam bio mlad, vjerovao sam da je novac najvažnija stvar u životu. Sad kad sam ostario - to znam." Oscar Wilde

Otkad je čovjek u svojoj svijesti stvorio pojam vlasništva, posjedovanja materijalnih stvari,
vrijednost svoga života mjeri upravo materijalnim "bogatstvom". Koliko posjedujem, toliko
vrijedim, što je u stvari iluzija jer čovjek u stvarnosti nije sposoban ništa posjedovati. Zemlja je ta koja posjeduje njega, a svi njeni resursi tu su za korištenje, a ne za posjedovanje, što nije isto.

Međutim, čovjek je iluziju posjedovanja pretvorio u svoju stvarnost u kojoj živi. I kada je izmislio novac kao sredstvo razmjene materijalnih dobara, taj novac postao je najveća vrijednost u njegovom životu, bez koje je život nezamisliv. Iako i danas postoje zajednice ljudi koji ne koriste novac, te su zajednice okarakterizirane kao primitivne, dok se pojava i korištenje novca smatra civilizacijskim napretkom.

Bernard Shaw rekao je:"Pohlepa za novcem izvor je svega zla.". Ja na ovo dodajem kako je sam  pojam vlasništva izvor svega zla. To materijalno bogatstvo, posjedovanje novca i imovine, predstavlja  najveću društvenu vrijednost i čovjeku daje moć, a istodobno je izvor svega zla i ilegalnog kriminala, jer  je sasvim logično da ljudi u takvoj situaciji posežu za krađama i drugim oblicima ilegalnog kriminala kako bi stekli novac i imovinu. Zašto spominjem ilegalni kriminal, a ne samo kriminal? Zato što je kriminal  stjecanje materijalnih dobara na osnovi tuđeg rada, a to je upravo ono što čini politička i ekonomska "elita".

Takav sustav vrijednosti neizbježno je i uzrok nasilja na svim razinama društva, čiji je cilj održavanje moći i  dominacije nad nekim ili nečim, počevši od države koja je sama po sebi represivni aparat i ima monopol nad nasiljem, te ga putem hijerarhije i ekonomske neravnopravnosti promovira kao način funkcioniranja  društva. Ako država ima pravo mene prisiljavati da nešto činim ili ne činim, zašto ja ne bih imao isto pravo nad nekim ili nečim drugim. Krajnji oblik tog nasilja je rat koji je sredstvo obračuna između država ili skupina  s ciljem stjecanja i održavanja vlasti i moći. Poanta je da društvo koje je čovjek stvorio na osnovi vlasništva  kao vrijednosti, neminovno uzrokuje svu patnju čovječanstva (izuzev patnje koju uzrokuju bolesti i prirodne katastrofe), te da je time sva vlast zla. Društvo koje se ne bi baziralo na vlasti i moći zasnovanoj na vlasništvu je društvo solidarnosti i ravnopravnosti, koje je naravno utopija, ali i ostati će utopija ako ljudi nastave podržavati sadašnji sustav i služiti mu.

Ne bih htio da me se krivo shvati, ne govorim o komunističkoj ideologiji jer ona podrazumijeva društveno vlasništvo, a ja govorim o organizaciji društva u kojem pojam vlasništva ne bi postojao. Anarhizam je blizak ovakvoj koncepciji društva, jer "ruši" državu i uspostavlja društvo solidarnosti u kojem svaka osoba zadovoljava sve svoje potrebe, a da pritom ne radi na štetu drugih, da živi svoj život potpuno slobodno uz punu odgovornost prema tuđoj slobodi.

Zamislite društvo u kojem vlasništvo ne postoji, a svakome je dostupno sve što mu treba. "Sanjar sam, ali nisam jedini." - kaže John Lennon. Takvo društvo ne može se ostvariti revolucijom, već radikalnom promjenom ljudske svijesti od pojedinca do pojedinca, a ta promjena je dugotrajni proces, koji neće  niti moći zaživjeti, ako ne počne. A počinje od pojedinaca. Ljudi danas razmišljaju na način da  sami ne mogu ništa promijeniti, ali upravo pojedinci svojim načinom života podržavaju ili ne podržavaju sustav u kojem žive. Jedna pahulja snijega nikada se ne smatra odgovornom za lavinu, niti se jedna kap vode smatra odgovornom za poplavu, iako jest. Takav način razmišljanja je teško prihvatiti u društvu  u kojem je novac gospodar. Da, novac je naš gospodar, i naš smisao života. Francis Bacon je rekao:

"Novac je odličan sluga, ali najgori gospodar.". Ali novac nije sluga, jer dok god naš život ovisi o novcu,  a ovisi, on je naš gospodar. Što ga više imamo, više o njemu ovisimo. A što ga manje imamo, to više osjećamo potrebu da ga imamo, jer nam uistinu treba da bi preživjeli. I zato Robert Kiyosaki kaže:

"Svatko tko kaže da novac nije važan očito nije bio bez njega jedno dulje vrijeme.
" Kaže se da je zdravlje najveća sreća, ali i ono ovisi o novcu, jer čitav naš život ovisi o novcu, ako želimo živjeti moramo imati novaca, naravno, ne svi (mislim na one zajednice koje žive bez novca,  poput Bušmana recimo), ali velika večina da. Novac je apsolutni gospodar ovoga svijeta koji smo sami stvorili i bez njega ne možemo živjeti, a time niti ostvariti sreću, pa čak niti ljubiti. Svoj život kupujemo novcem.

Ako želimo to mijenjati, moramo mijenjati svoju svijest, a ako to ne želimo svijet će biti sve gori i gori, dok nas naš gospodar kojeg smo sami stvorili ne uništi. Bušmani će u tom armagedonu sigurno preživjeti.

Za kraj moja najomiljenija uzrečica velikog Stevea Martina: "Mislim da je seks nešto najljepše i najprirodnije što možete dobiti za novac."

E, a čiji svet? Mislite univerzum? Ono, kao, kosmos? Planete, magline, crne rupe i ostali svemiri? Svet kao božija tvorevina? Svet kao podstanari u mojoj glavi? Kao dečiji svet? Muški? Ženski? Svet kao skupina ljudi istih interesovanja, pa naučnički svet, otmen svet, umetnički ili prosta raja?

Koliko ljudi toliko svetova, izgleda. A veliki su izgledi da se većini nas svet vrti oko istog centra, pa ćemo se složiti oko toga šta su nam prioriteti, šta nas pokreće i šta nas okreće.

Svet se vrti oko ljubavi, moći, seksa i novca. Što je sve skoro isto, samo ide različitim redosledom, a i doživljava se individualno. Nekome je ljubav totalno duhovna i odnosi se na svet univerzalno, neko živi za partnersku ljubav i romantične ideale, a neko drugi dostiže moć, postajući objekat ljubavi za onog koga ljubav pokreće. Neko smatra da i od ljubavi ima nešto veće. Oko čega se njegov svet okreće. Eh, jasno je da se moj vrti kako hoće, a bogami, ponekad mi se i vrti u glavi.

Oni koji dobro razumeju ovozemaljske prioritete ljubavi i moći u stanju su da ih pretvore u seks i novac i to najčešće tako što prodaju seks za novac. Njihov svet se vrti oko uspeha. A njihova moć je u manipulaciji ljudskim slabostima, čežnjama, željama, perverzijama, sentimentalnosti i sklonosti da kupuju bilo šta što obećava da će im ostvariti san.

Svet se vrti oko snova. Univerzalno. Svako je spreman da žrtvuje mnogo toga, da pokuša sve i naročito da potroši sve što ima, na obećanje ispunjenja svog sna.

O nekom određenom cilju ili o željenom stanju i blagostanju, o ljubavi uopšte, o onome što nikako da ostvariš i o onome čemu hrliš u susret…

Stalno sanjamo. Mi to zovemo drugačije. Postavljanje ciljeva. Otkrivanje onoga što zaista želimo. Rad na sebi. Razrešavanje blokada, kompleksa, trauma. Rast i razvoj. Sreća. Izazov.

Kakav god bio, naš svet je sastavljen od snova. Neki su čvrsti poput cigle, neki zeleni poput dolara, neki eterični poput mirisa koji nam vraća sećanje na svet koji nikada nismo upoznali, a znamo da smo iz njega došli i da njemu težimo i da mu se vraćamo, dok pokušavamo da ga nanjušimo ovde i sada.

Nema toliko nevažnog centra, oko koga se ne okreće bar jedan svet. Nijedan centar sveta nije suviše banalan, ni jedan nije previše opšte mesto, ni jedan se ne okreće sam, bez pratećeg vrtloga svetova. Univerzalni univerzum ne postoji. Postoje samo snovi o svetovima kojih se odnekud maglovito prisećamo.

NA NAMA JE DA IZABEREMO. DA LI CE NAM SE UZIVOTU SVE VRTETI OKO NOVCA ILI NE. DA LI CEMO BITI SRECNI SAMO AKO SMO MATERIJALNO BOGATI. DA LI NAM JE NOVAC GOSPODAR ILI SLUGA. ILI DA LI BAS SVE MOZEMO KUPITI NOVCEM. SAMO OD NAS ZAVISI ZAISTA. SVE JE SAMO NAS IZBOR. ZATO PAZLJIVO BIRAJTE.

MASONSKE VIBRACIJE

 STA JOS MOZE DA SE KAZE O MASONIMA KOJI VISE NIKAKO NISU TAJNO DRUSTVO.TEORIJA ZAVERE MOZDA ALI IPAK SVE VISE SE  ZNA I PRICA O MASONERIJI.

Zidanje znači zidanje ili građenje. Masonstvo se bavi konstruiranjem elemenata u društvu namijenjenih kontroli. Masoni grade programe kontrole uma koji uključuju religiju, politiku, filozofiju i zabavu. Masonski program naziva se hram i mnogi hramovi udomljuju idole poput vjerskih vođa, učitelja, političara i zabavljača. Ovi hramovi su izgrađeni pomoću geometrijskih vibracija. Ovo je slično konceptu kimatike. Riječi i zvukovi stvaraju vibracije, a vibracije imaju matematička svojstva. Osoba koja slijedi masonski program upija te vibracije u svoje umove. Sljepoočnica se u anatomiji odnosi na strane temporalnog režnja. Kada osoba sanja ili koristi svoju maštu, misli se zgušnjavaju u vizuale u njihovim temporalnim režnjevima. Kada normalni ljudi komuniciraju, uče i upijaju informacije, malo je prirodne strukture koja bi začepila, blokirala ili dovela um u trans. Masonski hramovi izgrađeni su na prijevari. Slobodni zidari specijalizirani su za davanje strukturalnog integriteta svojim obmanama. Ako mogu osmisliti laž s matematičkom preciznošću onda tu laž smatraju istinom. Većina ljudi u društvu koji imaju utjecaj na visokim razinama u politici, medijima, obrazovanju, zabavi i religiji obučeni su u nekom obliku zidarstva ili rade sa slobodnim zidarima koji im pomažu u njihovim arhitektonski dizajniranim prijevarama.

Slobodno zidarstvo ima drevno podrijetlo i različiti oblici korišteni su u svim drevnim civilizacijama i carstvima. Modernizirano slobodno zidarstvo razvilo se iz različitih skupina uključujući Rimokatoličku crkvu, Malteški red, Vitezove templare, Kraljevske viteške redove i Cehove klesara. Razna tajna društva koriste ista znanja i tehnike kao i masonerija. Malteški red je masonska organizacija koja koristi Velikog majstora i stupnjeve inicijacija baš kao i masonerija. Suvereni malteški vojni red najstariji je viteški red na planetu koji potječe s otoka Malte i odobrio ga je rimski papa. Aleksandrijsku knjižnicu razvila je grčko-egipatska dinastija Ptolomeja i korištena je za prikupljanje i monopoliziranje cjelokupnog znanja i pisama u starom svijetu. Koristili su silu i novčane naknade kako bi prikupili svo pisano znanje, a zatim je Julije Cezar prebacio scenarije u Rim i na otok Maltu prije nego što je namjerno zapalio knjižnicu. Ovo je bila strateška zavjera koju su izvele imperijalne krvne loze kako bi prikriveno monopolizirale znanje. Tijekom križarskih ratova Vitezovi Templari otkrili su nešto od ovog preostalog masonskog znanja kroz Red Al-Hashashin koji se također naziva Asasini. Asasini su ovo znanje dobili iz Solomonovog hrama. Rim je zatvorio Vitezove templare kako bi pokušao zatvoriti njihove konkurente prije nego što postanu preveliki. Vitezovi templari kasnije su preformatirani u engleski Red podvezice i španjolski Red Montesa. Na kraju su stvorili priglupe civilne podjele kroz ono što je moderno masonerija.

Znanje masonerije je o prijevari i kontroli uma. Postoje razne masonske podjele i grupe i sve je to danas isprepleteno. Kabala je također oblik zidarstva i čarobnjaštva i također je općenito zaglupljena verzija u usporedbi s okultnim znanjem koje posjeduju kraljevske i plemićke obitelji. Veliki majstori imaju najviše znanja i daju učenja putem inicijacija ili stupnjeva. Za članove koji nisu sociopati inicijacije su uglavnom ceremonijalne, no oni koji dokažu svoj kriminal i psihopatiju sličnu inicijacijama u bandama dobivaju pravo znanje. Svrha slobodnog zidarstva je kontrola uma i prijevara. Slobodno zidarstvo škotskog obreda je glava svih slobodnih zidarskih redova koji ne uključuju organizacije masonskog tipa poput Malteškog reda, Reda Svetog groba, Reda podvezice ili Reda zlatnog runa.

MASONSKI PLAN
Zamislite...
Zamislite kako bi izgledao svet kada bi se model masonske
organizacije primenio na celu strukturu društva. Kako bi izgledao svet u
kojem bi cela populacija ljudskog roda bila inicirana i sledila principe
Slobodnog Zidarstva? Kako bi sve funkcionisalo, kakvi bi bili ljudi
pojedinačno, kakve bi bile zajednice, kakvo bi bilo celo društvo?
Ako bi smo uzeli u obzir sve principe masonske organizacije,
svo znanje, sve relacije, učesnike u organizaciji, sve procese i postupke
koji sadejstvuju u masoneriji, kakav bi svet to bio?
Zamislite... Masonsko bratstvo upravo ima taj plan. Ono smatra
da je univerzalno bratstvo i da bratski lanac treba da poveže ceo svet u
jednu Ujedinjenu celinu. Zamislite da svi pozitivni koncepti masonerije,
sa evoluiranim i primenjenim konceptima usaglašenim u društvu ljudi
daju globalno društvo koje nema ograničenja današnjeg doba.
Zamislite .... da svaki muškarac i svaka žena imaju mogućnost
da Uče, da saznaju o sebi i svetu, da se Razvijaju upravo u skladu sa
svojom Istinskom Prirodom, da se Usavršavaju jedino u onome za šta su
prirodno Obdareni i za šta imaju prirodne sposobnosti da Izvrše, ni
manje, ni više, da se uključe bez spoticanja u postojanu građevinu
civilizacije, kao savršeni kamen, da budu na svom savršenom mestu.
Zamislite... tu Utopiju!
Ono šta se protivi ovom Planu jesu sve one sile koje ograničavaju
ljudski um, svest, dušu, iz raznolikih stanja nesavršenosti i mana,
upravo onih koji čoveka (kao "Majstora Masona") ubijaju i zatrpavaju u
neznani grob, tame, materije, zatvorenosti.
Zamislite da uspe ovaj plan, da svako prihvati sebe i ono šta
jeste, da svako bude potpuno iskren (kao ljudski aspekt posvećenosti
Istini), da svako vredno radi (upravo ono šta je sposoban, naučen i191
voljan da radi), da svako duboko poštuje svakoga drugoga, ne želeći da
ikoga uskrati prava koja su njemu i njoj prirodno dati.
Zamislite... da ljudi prihvate da ovde i sada odbace sve te
okove, stege, laži, zlonamernost (i mnoštvo drugih mana koje su sami
sebi iskrivljeno civilizacijski nametnuli pogrešnim razumevanjem
ljudskosti)... da se svako, ovde i sada odluči da bezpogovorno na dalje
istraje u dobronamernosti, časti i poštenju (u prelaznom periodu - po
bilo koju cenu)... zamislite da li bi taj trenutak bio opšta revolucija i
momenat Iluminacije - Voljno stupanje u Slobodnu.
Zamislite da su svaki muškarac i žena dosledno sledili
masonske principe, da su posvećeni i vredni Učenici i Pomoćnici, da
iskustvom i napredovanjem stasaju u istinske Majstore - a to jeste
životna realnost u mogućnosti. Zamislite kako bi bez okova sadašnjeg
društvenog uređenja čovečanstvo, civilizacija i celokupno postojanje na
ovoj planeti bili reorganizovani.
Zamislite... da li je to moguće... odlukom ovde i sada.
Zamislite ... ostvariti Masonski Plan ... za dobrobit svih ljudi
sveta, na radost i u slavu Velikog Neimara Univerzuma.
Zamislite... i moguće je.
Život u Svetlu
DOBROČINSTVO
Dobročinstvo u Slobodnom Zidarstvu potiče od devet vrlina,
koje su simbolisane našim osnovnim znamenjima.
Kecelja predstavlja vrlinu opreznosti.
Čekić predstavlja vrlinu odmerenosti.
Dleto predstavlja vrlinu pravičnosti.
Poluga predstavlja vrlinu snage.
Libela predstavlja vrlinu dobronamernosti.
Visak predstavlja vrlinu nade.
Uglomer predstavlja vrlinu vere.
Šestar predstavlja vrlinu inteligencije.
Lenjir predstavlja vrlinu znanja.
Mistrija predstavlja vrlinu transcedencijeSinarhija predpostavlja vladavinu svetom od strane elite
prosvetljenih inicijata. Ovo je svetska vlada u formi institucije koja
upravlja čovečanstvom na osnovu najviših duhovnim i društvenih
principa.
Sinarhija je više od političkog pokreta jer podrazumeva
osetljivost na istoriju i evoluciju ljudske rase, razvoj i promenu
društvenih zakona koji se menjaju.
Izvesni ljudi bajkovito veruju u postojanje duhovno superiornih
bića - Prosvetljenih Inicijata - Tajnih Majstora - koji obitavaju u senci
istorije i upravljaju istorijskim procesima putem svojim umnih i
duhovnih moći. Postoji verovanje da je mesto u kojem oni obitavaju
nazvano Agarta ili Šambala i da se ono nalazi u Indiji, na Tibetu.
Tajni svet Agarte je u izobilju Mudrosti koje je dostupno
čovečanstvu putem inicijacija tajnih redova. Tajni redovi i Bratstva su
samo uvod u istinsku Mudrost koja izvire iz Šambale.
Može se reći da se nad haosom i anarhijom teži upravljati
svetom putem Sinarhije.
Ordo Ab Chao. Red Nad Haosom.
II.
Principi Sinarhije se oslanjaju na sprovođenje ideja institucije
koje su zasnovane na duhovnim i društvenim temeljima.inarhija je
195
zasnovana na principima, za razliku od anarhije ona predstavlja Red i
Hijerarhiju kojom upravlja Autoritet.
Autoritet kontroliše tri najvažnija dela društva - Religiju, Vojsku
i Obrazovanje, a pod ta tri dela spadaju ostali.
Pod Edukacijom se ubrajaju kultura, umetnost i nauka. Pod
Zakonom se ubrajaju sudovi, policija, vojska i spoljni odnosi. Pod
Ekonomijom spadaju sindikati, vlade i radnička klasa. Najviša ambicija
Sinarhističke filozofije je društvo bez klasa. Samim tim sinarhističko
društvo ima odgovornost nad političarima koje predvode Mudri.
Mir, pravda i prosperitet mogu biti dosegnuti kroz procese
kojima prolazi društvo. Moraju se sagledati principi na kojima je
civilizacija zasnovana, sveti spisi drevnih civilizacija koji sadrže vredne
sociološke aspekte, ono što podučavaju i primetiti odakle su došle velike
civilizacije, te kako su se razvile i evoluirale.
Istorijska lekcija je zasnovana na objedinjujućim rezultatima
eksperimenata koji su izvedeni u civilizaciji. Poznavanje društvenih
problema i rešavanje tih problema omogućava primenu viših znanja.
Društvo i država koji bi bili zasnovani na bilo kakvom robovskom
obliku su beskorisni, a Sinarhija je jedini model vlasti koji prevazilazi
postojeći kapitalizam, feudalizam, demokratiju i monarhiju.
Prvi impulsi ka sinarhističkim federacijama su ujedinjavanje
država - oni se moraju uspostaviti na ekonomskim federacijama koje
povezuju ekonomske interese država, ali i ekonomiju interesa društva.
Ekonomski interesi su materijalni stadijum ujedinjenja sveta. Nad
materijalnim oblicima se grade drugi oblici ujedinjenja - ujedinjenje
kulture, inteligencije, zakona, kontrole, rada i naposletku religije. Sve su
to procesi koji se sprovode evolutivnim metodima. Ovakva
ujedinjavanja poništavaju granice država. Svet postaje jedno. Planeta i
čovečanstvo se ujedinjuju.
E Pluribus Unum. Jedan narod.
III.
Sinarhija predstavlja kombinovanu vladavinu, a može se
pojmiti kao sinergistički upliv u politici. Čak ni Aristotel iz Atine nije
hteo da ikojem pojedinačnom obliku vladavine prizna ideal već je
naglašavao da je ono što je ispoljeno kao dobra vladavina ustvari ono što
196
je uspelo da profunkcioniše. Pre svega je neophodno živeti u skladu sa
prirodom, to je preduslov. Kooperacija i međusobna pomoć treba da
ostvare jednostavan cilj - ličnu i sveopštu sreću.
Demokratijom vladaju manipulativni demagozi, a taj oblik
vlasti je loš koliko i monarhija - vrlo je mala razlika. Razlika je više
psihološka nego praktična. Ono što je bitno je život države i kvalitet
življenja u njoj. Teorije koje ne zažive ne znače ništa, računa se ono što je
ostvareno u realnosti. Ostvareni modeli prikazuju stanje, prikazuju
procese koji su doveli do tog stanja i sagledavanjem kompleksne slike
istorije prikazuje potencijale budućnosti.
Predsednici, ministri, kraljevi i kraljice ne vladaju državama -
oni su načinjeni za vlast - kreirani da bi sprovodili principe trenutno
željene vlasti. Oni se usmeravaju da vladaju u domenima religije,
aristokratije (meritokratije), korporacija i narodnih masa. Glavešine
država su lutke čije žice i udove pokreću interesne grupacije koje ih drže
- čvrsto... ili labavo...
Povremeno, poneki čvrst "igrač" se pojavi na pozornici te može
ponekad uticati na pravce razvoja i odvijanja događaja. Nekada se veze
sa takvim "lutkama" preseku, a ona sama biva sklonjena sa pozornice -
ako ne sledi scenario.
U nazovi jakim demokratskim zemljama narod, a ne parlament,
vodi društvo. To je površno viđenje. Korporacije i interesne grupacije
novcem kontrolišu planove. Multinacionalne kompanije imaju interesne
sfere i interne ekonomije veće od mnogih država. Takve kompanije jesu
države za sebe iako nemaju svoju stolicu i poslanika u Ujedinjenim
Nacijama.
Kako sistem funkcioniše jeste bitniji detalj od toga kakva je
zastava, kruna ili neko slično površno obeležje, nacionalnost recimo...
Realnost sistema mora da počiva na dve bazične stvari - ljudskim
pravima i slobodi govora. Očito je da svet, definitivno, nije još ispunio
ovaj "ideal" - ali postoji Sila koja upravlja tokom događaja koja vodi
čovečanstvo ka tome. Duboka reforma je vrlo problematična za
sprovođenje. Nazovi demokratija, pa i monarhije jesu prepreke. Šta reći
za komunizam i fašizam? To su neophodne faze evolucije. Kontrakcije i
ekspancije ljudske svesti.
Svaki oblik vlasti je tiranski dokle god sebe smatra vlašću - a ne
službom, tj. dok se tako ne ponaša.
197
Aristokratija koja nastaje od meritokratije je vrlo prirodna stvar
jer se stvara sposobnošću i inteligencijom u smislu upravljanja nad
svojom sudbinom. Nagrada za to je mogućnost upravljanja širim
ekonomskim i interesnim domenima. To nikako nije statičan i
hijerarhijski feudalni sistem kojim se postiže socijalni status. Prava
donose odgovornost. Uspon sam po sebi pretpostavlja i mogućnost
pada. Stvoreno, nasleđeno i trenutno bogatstvo jesu pogodnosti i
obeležja vlasti. Ali svaki oblik ponašanja i upravljanja koji može da
izmakne kontroli ujedno biva preindisponiran ka manipulaciji od strane
nekog drugog centra moći - koji se takođe uspostavio meritokratski.
Religija je element koji je izuzetno duboko ukorenjen u društvu
te se ne može potceniti. Oficijelno država i crkva su odvojene, ali to je
samo pitanje formalizma, ne i konkretnog ponašanja vlasti i naroda.
Religija se u svom najnižem nivou ponašanja ne smatra ničim drugim do
faktorom kojim se barata u cilju sprovođenja posebnih ciljeva Sinarhije.
Religije sveta na stvarnom duhovnom nivou nisu bitni činioci budući da
konceptualno i filozofski, pa ni istinski Duhovno, ne odražavaju
Univerzalnu Istinu. Univerzalna istina je rezervisana za (meritokratski
određeno) pojedince koji su izabrani kao pogodni i sposobni da prime i
čuvaju tu Istinu - do pravog momenta kada će velika promena religija
biti izvedena.
Kapitalizam se projektovan na demokratske sisteme potpuno
kontroliše sistemom informisanja. Dostupnost i kontrola nad izvorima i
tokovima informacija su modusi kojima se postiže sputavanje,
održavanje ili usmeravanje društvenog sistema. Vitalne informacije
nikada ne dolaze do naroda - to je dokazano beskorisno.
U hijerarhiji vlasti funkcionalan je onaj sistem u kojem svako
vrši svoju prirodnu ulogu koja mu je određena merom volje i milosti
Inteligecije i proviđenja Duha Velikog Neimara Svemira. Takva vlast
istinski još nije manifestovana i jasno je da po svom smislu jeste
utopistička. Ideja savršenog društva u kojem sve funkcioniše u
potpunom skladu jeste ideal Sinarhije - ali i činjenično jeste utopija.
Stoga se položaj svakoga u hijerarhiji određuje meritokratskim
principima.
Idealna jednačina kvalitetnog društva je sinergistički zbir
kombinacije uticaja religije, aristokratije, korporacija i naroda koji vođeni
sinarhijom ostvaruju kvintesenciju svojih prirodnih osobina i kapaciteta.

198
Ono što se ostvaruje kada se ove komponente dinamički uravnoteže
može dovesti do evolutivnih koraka napred u razvoju čovečanstva.
Korupcija svake i bilo koje komponente donosi raspad sistemu. Sistemi
društava i država su se gotovo uvek raspadali putem ratnih sukoba.
IV.
Očiti cilj sinarhističkog pokreta je uspostavljanje ekološki
održivog Novog Svetskog Poretka. Ova vizija obuhvata stvaranje
jednonacionalne globalne ljudske populacije - i to do određenog datuma,
kao i restauracija biosfere u stanje kakvo je bilo pre jednoga veka.
Da bi se ostvarila ova vizija promene se odvijaju na svim
nivoima koji su bitni - obrazovanje, zakon i ekonomija koji su do sada
imali jedan razvojni tok dovedeni su do tačke u kojoj ne mogu normalno
da se razvijaju.
Mora se shvatiti da na sceni uvek postoji sadejstvo sila koje
održavaju ravnotežu u razvoju čovečanstva. Jedna sila stvara promenu,
druga teži da održi postojeća stanja sputavanjem promena. Ovo nisu
"crno-beli" odnosi. Jedna sila uvek želi da zadrži (za sebe i svoj komfor)
trenutno ostvareno stanje, dok druga sila uvek gura društvene poretke u
promenu.
Razvoj nauke je grubo sputan ekonomskim interesima. Religija
je sputana zastarelom dogmom. Obrazovanje je sputano očajem u koje
čovečanstvo srlja. Zakon je vezan korupcijom.
Dok jedna sila uporno održava sisteme druga ih razgrađuje.
Razgrađivanje se odvija probojem ideja na nekom od tri osnovna dela
sinarhističkog koncepta - ili, u slučaju nesposobnosti vršenja promene -
ratom.
Velika populacija i industrijska aktivnost izazivaju izumiranje
vrsta i uništavanje biosfere. Politička struktura, koja broji više stotina
država, sa svim društvenim uređenjima i vladajućim aparatima, nad
mnoštvom nacija, ograničava slobodu kretanja, komunikacija, razvoja
obrazovanja, kulture. Zavisnost indistrije od fosilnih goriva i energije
koja se dobija iz nečistih i nesigurnih atomskih sistema preti da će se
urušiti u istom momentu kada nedostatak postane definitivan.
Fašistički način rešavanja ovakvog problema je depopulacija
genocidom. Svaki sistem ima svoje rešenje. Pitanje je koliko

199
konzumerizam ima mogućnost da se obuzda. Komunizam bi ošišao sve
glave koje štrče, religija svakoga ko ne veruje u "pravovernost"...
rešavanje problema razvoja čovečanstva se ne zasniva na usvojenoj
platformi, već na stvaranju nove koja je nadgradnja svih prethodnih. Na
osnovu stečenih saznanja iz istorije i posmatranja ostvarenih sistema
moguće je upravljati dinamičkim procesima. Promena se ne podstiče na
jednom nivou, već su dejstva uticaja raspoređena u svakom domenu.
Izazivanje globalnog rata je samo jedna moguća solucija.
Sinarhističko rešavanje problema vladavine ne podrazumeva
neophodnost rata. Niti se sinarhistički modeli usklađuju sa idejama
uništavanja i ubijanja. Meritokratski odabir upravitelja sistema nikada
ne može biti potpuno jasan onima na nižoj grani hijerarhije. Upravo zato
je hijerarhija graduirana i sama u sebi i u sistemima koje pokreće. Postoje
hijerarhije na hijerarhijama, a da "niže" hijerarhije nisu ni svesne "viših".
Istinska vlast je potpuno skrivena u sinarhističkom modelu.
Strategija razvoja čovečanstva i evolucije planete je skrivena u
umovima i svesti Vladara iz Senke. Ta strategija se ne oslanja samo na
iskustvo istorije i inteligenciju nauke i filozofije već i na duhovne uticaje.
Ona se sprovodi prema veoma preciznom "astrološkom" kalendaru.
Ko može vladati post-industrijskim svetom? Grupa? Jedna
nacija? Jedna religija? Istorija pokazuje da se nove civilizacije obično
uzdižu na ruševinama i po propasti prethodne. Ako se pomisli da bi
jedna nacija mogla vladati svetom, odmah se tome suprotstavlja ideja
globalnog rata koji bi sa sadašnjim mogućnostima uništavanja sveo tu
naciju na šačicu ljudi koja ne bi imala kompletan sistem, niti vlasti, niti
dovoljan broj populacije da opstoji kao nacija.
Svetske religije, same po sebi su vrlo militantne i agresivne,
kako u domenu prozelitizma toliko i na ekonomskom planu. Svaka ima
svoju istoriju obeleženu užasima osvajanja - i dogmatski jakim
oponentima koji su zatrti silom. Nijedna od velikih religija ne može da
opstane u budućnosti - ako neće da se podvrgne promeni. Kao zatvoreni
sistemi konvencionalne religije će se u određenom momentu raspasti ili
raspršiti - ili će svojom agresivnošću gurati svet u propast sukobom sa
"oponentima" vere - sve zbog dominacije nad populacijom (imože takođe u
200
izvesnom momentu izazvati poništavanje starih verovanja - ali jedino u
sadejstvu sa naukom i obrazovanjem. Besmislenost ateizma nikada i nije
dolazila u obzir za sinarhistički vođenu planetu. Univerzalna Religija je
generalno najpodrobnije sadržana i preneta inicijacijama Masonerije i
njenih viših stepenova hijerarhije - iako Masonerija sama po sebi nije
religiozna institucija.
Masonerija, kao globalna organizacija, ima najsnažniju tradiciju
tajnosti, smisla predodređenosti i dokazala je sposobnost da uspostavlja
nacije prema masonskim principima i redu.
Slobodno zidarski red je polu-javna, polu-tajna bratska
organizacija koja obuhvata sistem moralnosti ogrnut alegorijom i
ilustrovan simbolima, koja je i potvrdila sposobnost da preživi i u
najtežim uslovima. Njeni članovi veruju u Boga - Velikog Neimara Svih
Svetova, a veruju i u besmrtnost duše nakon smrti. Njeno članstvo je
obavezano zakletvama koje postoje već stotinama godina, odražava
disciplinu i privrženost Veštini, kao i lojalnost sabraći Masonima,
članstvo se meri u milionima pripadnika reda, a samo ustrojstvo je
pretrpelo minimalne (zanemarljive) izmene od svog prvog pojavljivanja
i obznanjivanja u javnosti. To je dokaz kvalitetnog ustrojstva i
organizovanja na uzvišenim i stabilnim idealima čovečnosti.
Masonerija je predodređena da preživi bilo kakav lom ili kolaps
globalnog sistema. Tokom istorije Masoni su bili članovi vlada, službi,
vojske i poslovanja na svim nivoima i svojim uticajem su usmeravali
razvoj događaja. Masonerija poseduje potencijal, u smislu inteligencije i
moralnosti, za upravljanje celokupnim sistemom, pogotovo što državne
i nacionalne odrednice ne predstavljaju nikakvu prepreku u povezivanju
Masona. Gotovo sve vlasti, gotovo svih država na svetu jesu sastavljene
od Masona.
Masonerija je prvi i najevidentniji sloj sistema Sinarhije -
vladavine tajnih društava.
Ipak, Slobodno zidarstvo predstavlja samo školu u kojoj se
određeni ljudi razvijaju kvalitetnim obrazovanjem, te odakle tek
pojedini bivaju uključeni u više hijerarhije sinarhističkog modela. Zbog
svoje veze sa "profanim" svetom, Slobodno zidarstvo je i polje dejstva
kroz koje deluju sinarhistički uticaji. Masonerija ne kroji sudbinu sveta,
ona je samo sprovodi.
201
Može se prepoznati da (generalizovano) postoje tri sloja
sinarhističkih tajnih društava i svako ima troslojnost hijerarhije - ma
koliko da graduiranih stepenova svaka celina ima za sebe i sprovođenje
svog usavršavanja i delovanja na niže strukture.
Očito je postojanje tajnih društava u obrazovanju, zakonu i
ekonomiji, a svako tajno društvo poseduje specifičnosti za domen u
kome tajno opstoji. Počevši od klubova u školama i univerzitetima, od
klubova kojima se pripada po ekonomskim i socijalnim standardima, do
tajnih društava religiozne, hermetičke i okultne prirode. Svaka struktura
ima dodirni sloj sa materijalnom emanacijom u svetu, tzv. "Spoljašnji
red" - masoni tako imaju "Plave" Lože; zatim se nad njima uzdižu
"Crvene" Lože, a nad tim, čega ni Masoni nisu svesni, druge nad-
masonske strukture kojima retki (meritokratski odabrani) Masoni
pripadaju.
V.
Markiz Žozef Aleksander Sent-Iv D'Elveder (1842-1909) bio je
francuski filozof i politički naučnik koji je na uzbunu oko rasta anarhije
razvio i obznanio svetu socio-politički koncept sinarhije.
Osnovni koncept koji je izložio u nekolicini knjiga predstavlja
sinarhiju kao establišment svetske vlade kao instituciju koju vodi i koja
je zasnovana na duhovnim, koliko i društvenim principima. Njegove
ideje su slične Platonovim (izloženim u "Republici") po kome vlast
kontroliše prosvetljena elitna grupa u domenima religioznih,
društvenih, političkih i ekonomskih institucija. Najveća Sen-Iv-ova
inspiracija su bili vitezovi Templari (preteča Masonerije) koje je
predstavio kao potpuni primer istorijskog ispoljavanja sinarhije. Drugi
uzor su bili Kelti kod kojih su Druidi - Mudraci predvodili zajednice i
društvo u celini. Zbog svojih religioznih elemenata sinarhija može da se
pojmi kao oblik Teokratije.
Upravo je Sen-Iva 1885 posetila grupa indijskih filozofa
predstavivši mu indijsku kulturu i društveno-političke koncepte, te kako
isti izviru i bivaju upravljani iz Agarte. Bivajući veoma impresioniran
ovim konceptima u svoj koncept sinarhije je uključio ideje o skrivenim
Majstorima, Adeptima i Tajnim Inicijatima - upraviteljima i
navigatorima sa unutrašnjih viših planova egzistencije. Njegove ideje su

202
snažno uticale na religiozne filozofe tog doba - Helenu Blavatsku, Žerara
Enkosa, Alis Bejli, Rudolfa Štajnera, Maksa Heindla što se prenelo na
filozofska znanja koja su sami predstavljali.
Sinarhija je u srži društvene filozofije Martinističkog pokreta, te
je gotovo u potpunosti inkorporirana i primenjena u Martinističkim
Redovima, koji postoje i danas u izvesnom broju zemalja sveta.
Martinistički redovi se po svojoj strukturi i filozofiji nadgrađuju nad
Masonerijom. Dok je nad svima njima Veliki Egipatski Masonski Obred,
koji od davnina daje Svetlost koja se prenosi u svet.
Novi Svetski Poredak kao ustrojstvo sveta sa jednom vlašću teži
da se uspostavi prema modelima Ujedinjenih nacija, Evropske unije,
Svetske trgovinske organizacije, Sjedinjenih Američkih Država i sličnih
ekonomskih konglomerata čija bi ekonomska vezanost bila nadgrađena
teološkim znanjem - što predstavlja uslov za sinarhističko društvo.
Ekonomski principi jesu proistekli iz naučnih, tehnoloških i
intelektualnih modela, ali za zaokruživanje sistema je neophodno
uvođenje novog religioznog i duhovnog elementa - koji se ostvaruje
putem uticaja i povezivanja tajnih ekonomskih društava sa tajnim
okultnim bratstvima.
Sen-Iv je uveo u shvatanja filozofa ideju o "korenskim rasama" i
naveo je postojanje izvesnog "Velikog Belog Bratstva" kao Vrha Vrhova
svih Struktura Sinarhije. Čovečanstvo u trenutnom stadijumu
predstavlja petu korensku rasu, peti razvojni stadijum ljudske svesti, a
legendarna grupa Mudraca iz Velikog Belog Bratstva nadgleda ljudske
aktivnosti i preko skrivenih struktura promoviše i sprovodi sinarhističke
principe. Velikim Belim Bratstvom upravlja Kralj Sveta - Rex Mundi.

NAVELIKO SE PRICA O NEKAKVOM BUDJENJU, GLOBALIZMU  KAO NOVOM SVETSKOM PORETKU, O TOME DA LI CE NASTATI APOKALIPSA ILI ZLATNO DOBA. CITAJUCI  O TOME STA JE MASONSKI PLAN SHVATATE KO UPRAVLJA SVETOM. DA LI JE KONACNI ISHOD TOG PLANA DA SE LJUDI UNISTE ILI SPASU OVAKVOG SVETA KAKAV JE SAD OSTAJE DA SE VIDI. MISLIM KO PREZIVI PRICACE.

ekonomskim elementima koje populacija predstavlja). Nove religije,
poput Sajentologije, su generalno konzistentnije sa odgovornim
upravljanjem planetom. Gnosticizam koji podzemno buja